Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Imajući u vidu da se u Kabinetu gradske opštine radni odnos može zasnovati samo na određeno vreme, da li Pravilnikom o sistematizaciji treba predvideti radna mesta sa opisom poslova?
Da li internom revizoru može da se prizna zvanje samostalni savetnik? Poslove obavlјa jedno lice i radno mesto je sistematizovano kao samostalni izvršilac u Opštinskoj upravi.
Merila za procenu radnog mesta su složenost poslova, samostalnost u radu, odgovornost, poslovna komunikacija i kompetentnost. Merila i poslovi za zvanje samostalnog savetnika su definisana čl. 13. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u AP i JLS. Ali, treba imati u vidu član 34. navedene Uredbe u pogledu ograničenja broja najviših zvanja i ceniti to ograničenje u svakom konkretnom slučaju, s obzirom da pravilnikom može biti određeno da na radnim mestima u zvanju samostalnog savetnika radi najviše do 20% službenika.
U koje zvanje može biti razvrstan službenik JLS u izvršilačkom radnom mestu, ako je stekao visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 240 ESPB bodova i ima 20 god. radnog iskustva u istoj JLS (isti opis poslova 20 god, lice se školovalo u toku rada, stekao viši stepen obrazovanja i položio je državni ispit za visoko obrazovanje)?
Merila za procenu radnog mesta su složenost poslova, samostalnost u radu, odgovornost, poslovna komunikacija i kompetentnost. Merila i poslovi su jasno definisani Uredbom o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u AP i JLS, ali je potrebno obratiti pažnju i na ograničenja iz čl. 34. Uredbe i odlučivati shodno tome u svakom konkretnom slučaju.
Da li po otpočnjanju primene Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave funkcioneri automatski zasnivaju radni odnos-član 3., 12. i 14.stav 8. Zakona, odnosno imaju pravo i obavezu da budu na stalnom radu, ili se njihov status i nadalјe određuje primenom odredaba Zakona o lokalnoj samoupravi da su predsednik opštine i zamenik na stalnom radu, da predsednik skupštine i članovi veća mogu biti na stalnom radu, a da položaj zamenika predsednika skupštine nije regulisan? Pitanje je takođe i da li će funkcioneri koji do sada nisu bili na stalnom radu, npr. članovi Veća, morati da zasnuju radni odnos sa poslodavcem-skupštinom?
Zakonom o lokalnoj samoupravi je propisano da predsednik skupštine može biti na stalnom radu u opštini, da su predsednik opštine i zamenik predsednika opštine na stalnom radu u opštini, a da članovi opštinskog veća mogu biti na stalnom radu u opštini. U navedene odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi Zakon o zaposlenima u AP i JLS ne zadire i ničim ih ne menja. Dakle, Zakonom o zaposlenima u AP i JLS se ne stvara obaveznost zasnivanja radnog odnosa tamo gde ona nije propisana Zakonom o lokalnoj samoupravi.
Da li je kabinet gradonačelnika, kao posebna organizaciona jednica, sistematizovan u upravu?
Da li je budžetski kontrolor sistematizovan u upravu?
Da li se po Zakonu o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave poslodavac – Gradska uprava donosi poseban Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta za službenike i poseban za nameštenike, ili se donosi jedinstven Pravilnik sa posebnim delom za službenike i posebnim delom za nameštenike?
U skladu sa članom 58. Zakona o zaposlenima radna mesta i njihovo razvrstavanje po zvanjima uređuju se Pravilnikom. Pravilnikom se utvrđuju opisi radnih mesta, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj izvršilaca za svako radno mesto, vrsta i stepen obrazovanja, radno iskustvo i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu.
Shodno članu 59. istog zakona izvršilačka radna mesta razvrstavaju se po zvanjima, u zavisnosti od složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad.
Radno mesto rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice ne može biti razvrstano u zvanje niže od zvanja ostalih radnih mesta u njoj.
Zvanja su: samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, saradnik, mlađi saradnik, viši referent, referent i mlađi referent.
Dakle, ne donose se posebni pravilnici za službenike i nameštenike, već organizacija pravilnika prati organizaciju gradske/opštinke uprave, u skaladu sa odlukom o gradskoj/opštinskoj upravi.
Ko je drugostepeni organ u radnopravnim odnosima nameštenika? Da li se primenjuje član 195. Zakona o radu?
U slučaju da poslodavac obrazuje disciplinsku komisiju, da li u svakom slučaju disciplinska komisija vodi disciplinski postupak, odlučuje o disciplinskoj odgovornosti i izriče disciplinske mere u ime poslodavca?
Poslodavac može da obrazuje disciplinsku komisiju od tri člana da u njegovo ime vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti ukoliko je reč o slučajevima lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa. S druge strane, dužan je da obrazuje disciplinsku komisiju da u njegovo ime vodi disciplinski postupak u slučajevima teže povrede dužnosti iz radnog odnosa.
Dakle, ukoliko je disciplinska komisija obrazovana bilo zato što je to obavezno, u slučaju teže povrede dužnosti iz radnog odnosa ili ukoliko se poslodavac odlučio na to usled lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa tada disciplinska komisija svakako vodi disciplinski postupak.
Poslodavac otkazom raskida radni odnos službeniku u više slučajeva. Radni odnos prestaje kad rešenje o prestanku radnog odnosa postane konačno. Na koji način poslodavac konstatuje da je rešenje postalo konačno i kojim danom zaposlenom prestaje radni odnos. Da li se stavlјa službena zabeleška ili se donosi neki poseban akt?
Poslodavac otkazom raskida radni odnos službeniku ako:
1) odbije premeštaj ili raspoređivanje kada za njih nije potrebna saglasnost službenika ili neopravdano ne stupi na radno mesto na koje je premešten ili raspoređen;
2) ne zadovolјi na probnom radu;
3) posle prestanka razloga za mirovanje radnog odnosa ne stupi na rad u roku od 15 dana;
4) ne položi državni ili poseban stručni ispit;
5) učini težu povredu radne dužnosti za koju mu je izrečena mera prestanka radnog odnosa.
Radni odnos prestaje kad rešenje o prestanku radnog odnosa postane konačno.
Rešenje se, inače, smatra konačnim kada nema dalјeg redovnog pravnog sredstva u konkretnom postupku. U toj situaciji se ne donosi poseban akt, već se u tom smislu postojeće rešenje overava.
Službeniku kome je izrečena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa, prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja kojim je kazna izrečena. Na koji način poslodavac konstatuje da je rešenje postalo konačno i kojim danom zaposlenom prestaje radni odnos? Da li se stavlјa službena zabeleška ili se donosi neki poseban akt?
Službeniku kome je izrečena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja kojim je disciplinska kazna izrečena, shodno članu 146. Zakona o zaposlenima.
Rešenje se, inače, smatra konačnim kada nema dalјeg redovnog pravnog sredstva u konkretnom postupku. U toj situaciji se ne donosi poseban akt, već se u tom smislu postojeće rešenje overava.
Izabrani kandidat na javnom konkursu stupa na rad u roku od 15 dana od dana konačnosti rešenja o prijemu u radni odnos – na koji način poslodavac konstatuje da je rešenje postalo konačno i kad službenik počinje da radi? Da li se stavlјa službena zabeleška ili se donosi neki poseban akt?
Član 107. Zakona o zaposlenima u AP i JLS propisuje da je izabrani kandidat dužan da stupi na rad u roku od 15 dana od dana konačnosti rešenja o prijemu u radni odnos, izuzev ako mu poslodavac iz opravdanih razloga ne produži rok. Ako izabrani kandidat ne stupi na rad u roku koji mu je određen, smatra se da rešenje o prijemu u radni odnos nije doneto, a službenik na položaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno načelnik uprave može da izabere drugog kandidata sa liste za izbor.
Navedeni član treba dodatno posmatrati u svetlu čl. 34. Zakona o radu, koji propisuje da ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore.
Rešenje se, inače, smatra konačnim kada nema dalјeg redovnog pravnog sredstva u konkretnom postupku. U toj situaciji se ne donosi poseban akt, već se u tom smislu postojeće rešenje overava.