Питања и одговори

Чланом 25. Уредбе о оцењивању службеника („Сл. гласник РС“, број 2/2019) је предвиђено следеће:

„Ако се у периоду за оцењивање, из било којег разлога, промени оцењивач, претходни оцењивач дужан је да припреми привремени извештај о оцењивању за време док је био оцењивач, према одредбама ове уредбе које уређују извештај о оцењивању.

Контролор претходног оцењивача ставља контролни потпис на привремени извештај о оцењивању и доставља га јединици за управљање људским ресурсима, а она новом оцењивачу.

Извештај о оцењивању, по истеку периода за оцењивање, припрема нови оцењивач, при чему обавезно разматра и привремени извештај о оцењивању“.

Дакле, у ситуацији када дође до промене оцењивача у периоду за оцењивање претходни оцењивач је дужан да припреми привремени извештај о оцењивању за време док је био оцењивач. Доцније, током фазе припреме извештаја о оцењивању нови оцењивач има обавезу да размотри и, наведени, привремени извештај о оцењивању и након тога се доноси решење којим се одређује оцена, сходно члану 35. Уредбе о оцењивању службеника. Описана ситуација одговара наводима из постављеног питања, што даље значи да се у оваквом случају доноси само једно решење о оцењивању.

Чланом 74. став 1. Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон и 47/2018), прописано је да се актом о оснивању месне заједнице, у складу са статутом општине, односно града, утврђују послови које врши месна заједница, органи и организација рада органа, начин одлучивања као и поступак избора савета и других органа месне самоуправе, заштита права у току избора и друга питања од значаја за рад месне заједнице, односно другог облика месне самоуправе. Такође, у ставу 4. истог члана прописано је да изборе за савет месне заједнице расписује председник скупштине општине, односно града.

Изборе за чланове савета месне заједнице спроводе: Изборна комисија за спровођење избора за чланове савета месних заједница, бирачка комисија и Другостепена изборна комисија, и исте именује скупштина општине/града.

Имајући у виду наведене одредбе Закона о локалној самоуправи, може се закључити да би коректан приступ био да се трошкови у вези са спровођењем избора у месним заједницама планирају у разделу скупштина општина/града, као органа у чијој је надлежности њихово расписивање и спровођење.

Законом о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 и 149/2020) у члану 2. тачка 58а), дефинисано је да је програмска активност текућа и континуирана делатност корисника буџетских средстава, која није временски ограничена. Спровођењем програмске активности се постижу циљеви који доприносе достизању циљева програма. Утврђује се на основу уже дефинисаних надлежности корисника буџетских средстава и мора бити део програма.

Тачка 58б) истог члана ЗОБС дефинише да је пројекат временски ограничен пословни подухват корисника буџетских средстава чијим спровођењем се постижу циљеви пројекта, односно програма.

Упутством за припрему програмског буџета прописаним од стране Министарства финансија прописано је да је пројекат је временски ограничен пословни подухват корисника буџета, са јасно дефинисаним исходом, односно променом која се жели постићи, потребним ресурсима и управљачком структуром. Спровођењем пројекта се постижу циљеви који доприносе достизању циљева програма коме пројекат припада. Пројекат мора бити део програма.

Обзиром да се избори за савете месних заједница нису текућа и континуирана делатност скупштине општине/града, временски су ограничени (имају своје законом прописане рокове од момента расписивања до утврђивања коначних резултата избора и конституисања савета месних заједница), као и да се обављају на  сваке 4 године, расходи за спровођење истих могу се планирати као пројекат у оквиру Програма 16-Политички систем локалне самоуправе (шифра програмске класификације 2101).

Шифарник програма, програмских активности и пројеката води орган управе надлежан за финансије, који приликом одређивања шифре пројекта треба да води рачуна о томе да се шифра састоји из 4 цифре, и да почиње са цифром 4, обзиром да овај пројекат спада у стандардне пројекте.

Предочени приступ у одговору на ово питање произилази из интерпретације применљивих прописа, упутстава у вези са програмским буџетирањем и праксе у ЛС које СКГО оцењује као коректне, али оставља могућност да планирање и приказивање трошкова за изборе у месним заједницама буде и на другачији начин решено по опредељењу конкретне локалне самоуправе. 

Члан 51. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђа да службенику престаје рад на положају: 1) протеком времена на које је постављен; 2) подношењем писмене оставке; 3) ступањем на функцију у државном органу, органу аутономне покрајине или органу јединице локалне самоуправе; 4) укидањем јединице локалне самоуправе, односно градске општине; 5) укидањем органа управе, односно секретаријата Градске управе града Београда; 6) укидањем покрајинског органа, службе или организације; 7) даном навршења 65. године живота ако има најмање 15 година стажа осигурања; 8) ако му радни однос престане његовим писменим отказом; 9) разрешењем и 10) укидањем положаја.

О последицама престанка рада на положају говори члан 54. истог закона и каже да службеник коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) овог закона има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове. Уколико не постоји радно место на које може бити распоређен, службеник има право на накнаду плате у трајању од три месеца у висини коју је имао у време престанка рада на положају, из разлога утврђених чланом 51. тач. 1) и 10) овог закона. Право на накнаду плате из става 2. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену службеник стиче право на пензију. Право из става 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању. Службеник право из ст. 2. и 3. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу рада на положају. Право из ст. 2. и 3. овог члана, по захтеву службеника, утврђује орган надлежан за његово постављење. Захтев за остваривање права из става 2. овог члана, службеник може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка рада на положају, с тим што право из става 2. овог члана остварује од наредног дана од дана престанка рада на положају.

Из наведених одредби закључујемо да уколико постоји упражњено радно место за које службеник на положају испуњава све услове да се он на то радно место распоређује аутоматски, без подношења посебног захтева.

Законска могућност за исплату једнократне новчане помоћи средствима из буџета ЈЛС постоји, с тим да би правни основ био захтев лица којем је помоћ потребна уз доставу медицинске документације која је потребна за остваривање права на помоћ. Генерално, медицинска документација подразумева претходни услов да се ради о болестима које по прописима о здравственом осигурању спадају у тешке и трајне болести  (Листа тешких и трајних болести), као и мишљење лекара специјалисте да у конкретној ситуацији препоручена терапија нема алтернативе или се ради о терапији коју не финансира РФЗО.

Генерално овакве поступке води Центар за социјални рад и средства су ограничена на ниво просечне зараде у РС.

Изузетно, поступак по оваквом захтеву може бити реализован и директно у ЈЛС, с тим да у том случају поступак подразумева и мишљење Интерресорне комисије.

Могуће је дакле да поступак води градска управа, а да одлуку донесе Градско веће, након прибављеног мишљења Интерресорне комисије.

Извор средстава би био раздео 0001 Једнократне помоћи и други облици помоћи, а правни основ би био члан 209. Закона о социјалној заштити ("Сл. гласник РС", бр. 24/2011). Уколико је планирање ове програмске активности (раздела) такво да не постоји довољан износ средстава, могуће је привремено финансирати овакву помоћ из раздела, односно активности 0009 Текућа буџетска резерва.

Напред описана ситуација је “ад хоц” решење и односи се на евентуално хитне случајеве.

У погледу нормативног основа који би трајније обезбедио исплату оваквих видова помоћи и определио јасно дефинисану буџетску позицију, мишљења смо да је члан 11. став 3. Закона о финансијској подршци породици са децом ("Сл. гласник РС", бр. 113/2017 и 50/2018) заправо простор за формулисање решења за наведену ситуацију. Наиме, наведена законска одредба гласи “АП Војводина, општина, односно град могу, ако су обезбедили средства, да утврде и друга права, већи обим права од права утврђених овим законом и повољније услове за њихово остваривање”.

Чињенично, описана ситуација и егзистенцијално и материјално угрожава породицу, па у том погледу новчано давање у циљу отклањања очигледне опасности за опстанак породичне заједнице јесте оправдано и у складу са дефинисаним циљем побољшања материјалног положаја породица са децом, наведеним у члану 1. Закона о финансијској подршци породици са децом.

С друге стране, законског ограничења у погледу годишта оболелог члана породице коме је финансијска подршка у процедуре лечења неопходна, нема, па нема сметњи да се Ваша Одлука у том погледу допуни и измени одредбом која би етаблирала и финансијску подршку родитељу у породици са децом за потребе лечења  тешких и трајних болести са Листе тешких и трајних болести у циљу одржања породичне заједнице и правилног развоја деце у породици.

Захтев за рефундацију ових трошкова може обухватити непосредно трошкове лечења које није и не покрива РФЗО, путне и трошкове смештаја оболелог и једног пратиоца и трошкове лекова, уколико исти нису покривени из средстава РФЗО. Захтев се може поднети само једном у току календарске године. Поновљени захтев у току исте календарске године се не може финансирати из средстава опредељених програмском позицијом са које се финансирају облици подршке обухваћени овим Правилником.

Решење које би подразумевало финансијску подршку за набавку лекова би могло бити дефинисано на начин да се подршка реализује тако што би се давања одобравала у вредности дефинисаној предрачуном апотекарске установе за тачно дефинисани лек или групу лекова у зависности од потреба корисника и могућности ЈЛС. У оваквој ситуацији извор средстава би био раздео 0006 подршка деци и породици са децом.

У сваком случају, које ће се решење применити, зависи од пројекције потреба и одлуке засноване на индикаторима који су доступни у оквиру установа здравственог система са територије ЈЛС, као и у евиденцијама Центра за социјални рад и стварним могућностима буџета.

Чланом 87. став 1. Закона о локалној самоуправи је прописано да „Ако се у јединици локалне самоуправе не спроведу избори за одборнике или ако се после спроведених избора не конституише скупштина у складу са овим законом у року од два месеца од објављивања резултата избора, Влада именује привремени орган из члана 86. став 4. овог закона који обавља текуће и неодложне послове из надлежности скупштине и извршних органа јединице локалне самоуправе.“

Из наведеног проистиче да се скупштина јединице локалне самоуправе мора конституисати у року од два месеца од дана објављивања резултата избора од стране изборне комисије.

Чланом 30. став 1. Закона о локалној самоуправи прописано је да одборник не може бити запослени у општинској управи и лице које именује, односно поставља скупштина општине. 

Ставом 3. истог члана прописано је да даном потврђивања одборничког мандата лицима које је именовала, односно поставила скупштина јединице локалне самоуправе, престаје функција на коју су именовани, односно постављени.

У конкретном случају локалног јавног комуналног предузећа, цитиране одредбе не дозвољавају да одборник буде на функцији у том предузећу која подразумева именовање, односно постављење од стране скупштине општине.

Следствено томе, нема законских препрека да лице које је запослено у локалном комуналном предузећу буде и одборник у скупштини општине, ако му основ за запослење у том предузећу није одлука скупштине општине о његовом постављењу, односно именовању.

Законом о порезу на додату вредност у члану 25. који прописује пореска ослобођења за промет добара и услуга без права на одбитак претходног пореза, у ставу 2.  тачки 11) стоји да се ПДВ не плаћа у промету услуга социјалног старања и заштите, дечје заштите и заштите младих, услуга установа социјалне заштите, као и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга од стране лица регистрованих за обављање тих делатности.

Чланом 17. Закона о социјалној заштити прецизирано је ко су други субјекти у социјалној заштити: “Делатност у области социјалне заштите, односно поједине услуге социјалне заштите може, у складу са овим законом, пружати и удружење, предузетник, привредно друштво и други облик организовања утврђен законом (у даљем тексту: пружалац услуга социјалне заштите).”

У складу са чланом 64. Закона о социјалној заштити, услуге социјалне заштите из члана 40. тач. 2-5. које обезбеђује Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, за којима постоји потреба, а не могу их обезбедити у потребном обиму установе социјалне заштите које је основала Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, набављају се од пружаоца услуга социјалне заштите који је за то лиценциран кроз поступак јавне набавке услуга социјалне заштите, у складу са законом који уређује јавне набавке, овим законом и прописима донетим за њихово спровођење. Члан 40. наводи групе услуга социјалне заштите и то су следеће групе :

1) услуге процене и планирања - процена стања, потреба, снага и ризика корисника и других значајних особа у његовом окружењу; процена старатеља, хранитеља и усвојитеља; израда индивидуалног или породичног плана пружања услуга и мера правне заштите и других процена и планова;

2) дневне услуге у заједници - дневни боравак; помоћ у кући; свратиште и друге услуге које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу;

3) услуге подршке за самосталан живот - становање уз подршку; персонална асистенција; обука за самостални живот и друге врсте подршке неопходне за активно учешће корисника у друштву;

4) саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге - интензивне услуге подршке породици која је у кризи; саветовање и подршка родитеља, хранитеља и усвојитеља; подршка породици која се стара о свом детету или одраслом члану породице са сметњама у развоју; одржавање породичних односа и поновно спајање породице; саветовање и подршка у случајевима насиља; породична терапија; медијација; СОС телефони; активација и друге саветодавне и едукативне услуге и активности;

5) услуге смештаја - смештај у сродничку, хранитељску или другу породицу за одрасле и старије; домски смештај; смештај у прихватилиште и друге врсте смештаја.

У складу са наведеним закључује се уговор о јавној набавци, пружалац услуга има статус овлашћеног пружаоца услуге социјалне заштите, који је добио лиценцу за пружање услуге социјалне заштите.

Правилником о утврђивању појединих добара и услуга из члана 25. Закона о порезу на додату вредност (“Сл. гласник” бр. 120/12, 86/15) у члану 5. прописано је да се услугама, у смислу члана 25. став 2. тачка 11) Закона, сматрају услуге које пружају установе социјалне заштите: центри за социјални рад, установе за смештај корисника и установе за дневни боравак и помоћ у кући, у складу са прописима који уређују социјалну заштиту и социјалну сигурност грађана, регистроване за обављање тих делатности, независно од тога да ли су ове установе усмерене ка остваривању добити.

Добрима, односно услугама чији је промет непосредно повезан са услугама из става 1. овог члана сматрају се нарочито лекови, храна, пиће, услуге прања и чишћења.

Непосредна повезаност између услуга из става 1. и добара и услуга из става 2. овог члана постоји само у случају када испоруку добара, односно пружање услуга врши исто лице.

Дакле, Правилником није утврђено да се ослобођење од ПДВ-а односи на пружање лиценцираних услуга социјалне заштите од стране других пружалаца који нису установе социјалне заштите (центри за социјални рад и установе за смештај корисника и установе за дневни боравак и помоћ у кући) из чега произлази да када је пружалац услуге социјалне заштите привредно друштво, оно јесте обвезник ПДВ-а на кога се примењује општа законска стопа.

Када је реч о одређивању процењене вредности јавне набавке, указујемо на то да се вредности у поступцима јавних набавки исказују без ПДВ-а. Чланом 30. став 1. Закона о јавним набавкама прописано је да се процењена вредност предмета јавне набавке исказује у динарима, без пореза на додату вредност, а обухвата процену укупних плаћања које ће извршити наручилац, укључујући све опције уговора и могуће продужење уговора, уколико је предвиђено у конкурсној документацији. Наручиоци, односно у овом случају, јединице локалне самоуправе (ЈЛС), на одговарајућим апропријацијама у буџету морају да планирају и трошак ПДВ-а, уколико се он плаћа за промет конкретних добара, услуга или радова који су предмет јавне набавке, односно уколико је пружалац услуга обвезник ПДВ у складу са Законом о ПДВ.  Сходно томе, трошак ПДВ-а планира се у оквиру појединачних апропријација у буџету и за услуге социјалне заштите ЈЛС.

С тим у вези посебно указујемо на Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-448/2020-04 од 9.2.2021. године које се тиче пореског третмана промета услуга – помоћ у кући и лични пратилац детета које пружа обвезник ПДВ-а – привредни субјект регистрован као друштво са ограниченом одговорношћу:

„Законом о порезу на додату вредност (,,Службени гласник РС“, бр. 84/04, 86/04 − исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 −др. закон, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18, 72/19 и 153/20, у даљем тексту: Закон) прописано је пореско ослобођење без права на одбитак претходног пореза за промет услуга социјалног старања и заштите, дечје заштите и заштите младих, услуга установа социјалне заштите, као и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга одстране лица регистрованих за обављање тих делатности. Наведеним услугама, у смислу Закона, сматрају се услуге које пружају установе социјалне заштите: центри за социјални рад, установе за смештај корисника и установе за дневни боравак и помоћ у кући, у складу са прописима који уређују социјалну заштиту и социјалну сигурност грађана, регистроване за обављање тих делатности, независно од тога да ли су ове установе усмерене ка остваривању добити. У складу са наведеним, на промет услуга социјалне заштите – помоћу кући и лични пратилац детета, које пружају установе социјалне заштите у складу са законом, ПДВ се не обрачунава и не плаћа, а по основу промета тих услуга обвезник ПДВ нема право на одбитак претходног пореза. Међутим, када предметне услуге − помоћ у кући и лични пратилац детета пружа обвезник ПДВ − привредни субјект регистрован као друштво са ограниченом одговорношћу, ПДВ се обрачунава и плаћа у складу са Законом, при чему обвезник ПДВ− пружалац услуга има право на одбитак претходног пореза по том основу, ако су испуњени сви Законом прописани услови.

***

Одредбама члана 3. Закона прописано је да су предмет опорезивања ПДВ испорука добара и пружање услуга (у даљем тексту: промет добара и услуга) које порески обвезник изврши у Републици уз накнаду, у оквиру обављања делатности, као и увоз добара у Републику.

У складу са одредбом члана 5. став 1. Закона, промет услуга, у смислу овог закона, су сви послови и радње у оквиру обављања делатности који нису промет добара из члана 4. овог закона.

Одредбом члана 25. став 2. тачка 11) Закона прописано је пореско ослобођење без права на одбитак претходног пореза, тј. дасе ПДВ не плаћа на промет услуга социјалног старања и заштите, дечје заштите и заштите младих, услуга установа социјалне заштите, као и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга одстране лица регистрованих за обављање тих делатности.

Према одредби члана 5. став 1. Правилника о утврђивању појединих добара и услуга из члана 25. Закона о порезу на додату вредност (,,Службени гласник РС“, бр. 120/12 и 86/15), услугама, у смислу члана 25. став 2. тачка 11) Закона, сматрају се услуге које пружају установе социјалне заштите: центри за социјални рад, установе за смештај корисника и установе за дневни боравак и помоћ у кући, у складу са прописима који уређују социјалну заштиту и социјалну сигурност грађана, регистроване за обављање тих делатности, независно од тога да ли су ове установе усмерене ка остваривању добити.

У складу са одредбом члана 10. став 2. Закона о социјалној заштити (,,Службени гласник РС“, бр. 24/11), установу социјалне заштите може основати Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе и друго правно и физичко лице.

Одредбом члана 40. Закона о социјалној заштити прописано је да су услуге социјалне заштите подељене у следеће групе:

1) услуге процене и планирања − процена стања, потреба, снага и ризика корисника и других значајних особа у његовом окружењу; процена старатеља, хранитеља и усвојитеља; израда индивидуалног или породичног плана пружања услуга и мера правне заштите и других процена и планова;

2) дневне услуге у заједници − дневни боравак; помоћ у кући; свратиште и друге услуге које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу;

3) услуге подршке за самосталан живот − становање уз подршку; персонална асистенција; обука за самостални живот и друге врсте подршке неопходне за активно учешће корисника у друштву;

4) саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге −интензивне услуге подршке породици која је у кризи; саветовање и подршка родитеља, хранитеља и усвојитеља; подршка породици која се стара о свом детету или одраслом члану породице са сметњама у развоју; одржавање породичних односа и поновно спајање породице; саветовање и подршка у случајевима насиља; породична терапија; медијација; СОС телефони; активација и друге саветодавне и едукативне услуге и активности;

5) услуге смештаја − смештај у сродничку, хранитељску или другу породицу за одрасле и старије; домски смештај; смештај у прихватилиште и друге врсте смештаја.

Према члану 42. Закона о социјалној заштити, услуге социјалне заштите организују се као услуге за децу, младе и породицу и услуге за одрасле и старије кориснике, уз уважавање интегритета, стабилности веза и окружења корисника и породице. Услуге социјалне заштите пружају се привремено, повремено и континуирано, у складу с потребама и најбољим интересом корисника.“

Одлуком о организацији градске односно општинске управе се утврђују организационе јединице, као и број запослених који чини конкретну организациону јединицу. Дакле, на слободи је сваке локалне самоуправа да уреди односно организује управу у овом правцу. 

У пракси се најчешће организују групе, одсеци и одељења, али не постоје препреке да се унутрашње организационе јединце и другачије назову.

Такође, у пракси групу чине три запослена, одсек пет, а одељење осам или девет запослених, а групе имају руководиоце, одсеци шефове, а одељења начелнике, уз још једну напомену да ЈЛС наведено може да уреди другачије.

Сходно члану 21. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 88/2016, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон и 157/2020 - др. закон):

„Радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица (начелници одељења, шефови одсека, руководиоци група и други) могу да се разврстају у звања вишег саветника, самосталног саветника, сарадника и вишег референта.

Радно место руководиоца уже унутрашње јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој“.

Дакле, горе наведеним чланом 21. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе су утврђени оквири односно могућа звања руководилаца ужих унутрашњих јединица, као и то да радно место руководиоца уже унутрашње јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.

На основу члана 133е Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.

Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се".

Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".

Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.

Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.

Наведеним одредбама запослени се могу, уколико за то постоји могућност у органу ЈЛС, преместити односно распоредити на радно место у вишем звању. Потребно је да су испуњени услови за напредовање. Руководилац може да премести односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена „истиче се“, ако постоји слободно радно место и ако службеник испуњава услове за рад на њему, као и службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".

На основу члана 79. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење):

„Запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због:

1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока;

2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва;

3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона;

4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца;

5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци“.

С обзиром на наведене чланове, мировање права и обавеза које се стичу на раду и по основу рада, конкретно избора, односно именовања на функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца, не представља прекид узастопности у погледу оцењивања запосленог.

Право на образовање без дискриминације по било ком основу остварује се кроз стварање једнаких могућности за укључивање, учешће и напредовање у образовању за свако   дете и ученика. У Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом (Службени гласник РС", број 80/2018) у ставу 2. члана2. наводи се: „Додатна подршка обезбеђује се, без дискриминације по било ком основу, сваком детету, ученику и одраслом у циљу укључивања, учешћа и напредовања по правилу у несегрегисаном образовном окружењу до завршетка средњег образовања, као и несметаног обављања свакодневних животних активности и квалитетног живота у заједници.“

На овај начин се скреће пажња на значај укључивања детета у редовно образовање заједно са вршњацима и уз потребну додатну подршку. Школе за ученике са сметњама у развоју и одељења за ученике са сметњама у развоју су образовна окружења у која се укључују ученици којима је потребна специфична и интензивна додатна подршка, а пут укључивања у ове школе и одељења ја замишљен тако да се дешава након што се исцрпу све могућности додатне подршке коју дете може да добије у редовном систему образовања.

У појединачним случајевима, у зависности од нивоа функционалности детета и када процени да је то у најбољем интересу детета,  Interresorna комисија у оквиру свог мишљења може да предложи упис у школу или одељење за ученике са сметњама у развоју (члан 4. мера (4) из прве групе мера: „упућивање детета у развојну групу у предшколској установи, односно у школу за образовање ученика са сметњама у развоју“). У ситуацији коју описујете, када је за дете у предшколској установи васпитно-образовни рад организован по ИОП1,  сматрамо да ИРК нема довољно доказа да у мишљењу за дете које полази у први разред предложи ИОП2.

Са друге стране, основна школа у коју се дете уписује, дужна је да поступи у складу са Правилником о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање, и да најпре за ученика уради педагошки профил и план индивидуализације, а након евалуације плана индивидуализације, тим за додатну подршку може директору школе да поднесе предлог за утврђивање права на ИОП.

Члан 7. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом уређује да се покретање поступка процене потреба детета, ученика и одраслог за додатном подршком врши:

1. по захтеву родитеља, односно другог законског заступника и одраслог,
2. на иницијативу образовне, здравствене или установе социјалне заштите уз сагласност родитеља, односно другог законског заступника и одраслог,
3. по службеној дужности - када родитељ, односно други законски заступник и одрасли не дају сагласност на иницијативу образовне или здравствене установе или пружаоца услуга социјалне заштите.

У случају да је дете смештено у хранитељску породицу сагласност даје законски заступник детета. Центар за социјални рад надлежан за организовање заштите детета, односно хранитељске породице је у обавези да вас информише ко врши функцију законског заступника за конкретно дете.

Захтев, односно иницијатива за покретање поступка процене (Образац 1) садржи: име, презиме и јединствени матични број и пол детета, ученика и одраслог, датум, место и општину рођења; пребивалиште детета, ученика и одраслог, а ако је дете или ученик смештен у хранитељској породици или установи социјалне заштите и податке о хранитељу, односно установи; име и презиме родитеља, односно другог законског заступника.

За одлагање уписа у припремни предшколски програм не постоји законски основ.

Члан 17. Закона о основама система образовања и васпитања, прописује да у предшколску установу може да се упише дете на захтев родитеља, односно другог законског заступника. У предшколску установу уписује се свако дете у години пред полазак у школу.Родитељ, односно други законски заступник чије дете није обухваћено васпитно-образовним радом у предшколској установи, дужан је да упише дете старости од пет и по до шест и по година у предшколску установу,, ради похађања припремног програма.

Према Закону о предшколском васпитању и образовању (чл. 23. и чл. 24.), јединица локалне самоуправе (општина) је дужна да води евиденцију деце која су узраста између 5,5 – 6,5 година и која су стасала за упис у предшколску установу, односно за припремни предшколски програм. Они о томе обавештавају предшколску установу (вртић) или школу који реализују предшколски програм. Сви родитељи укључујући и родитеље деце са сметњама у развоју дужни су и обавезни да своју децу упишу у предшколску установу, односно школу која реализује припремни предшколски програм.

Чланови ИРК приликом разматрања захтева могу  искористити могућност да информишу родитеље о могућности да за децу која због болести нису у могућности да похађају програм у установи, остваривање програма може да се организује у породици у краћем трајању , најмање 240 сати у току радне године. Остваривање припремног предшколског програма ближе је уређено Правилником о ближим условима за остваривање припремног предшколског програма.

Чланом 55. Закона о основном образовању и васпитању прописано је упис у први разред детету може одложити школа, а на основу мишљења интерресорне комисије:

„Изузетно, када је то у најбољем интересу детета, детету се може одложити упис за годину дана од стране школе, а на основу мишљења интерресорне комисије, које садржи доказе о потреби одлагања и предлог мера додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету у периоду до поласка у школу.“

Члан 8. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом уређује да сваки члан Комисије врши опсервацију непосредно, у природном животном окружењу (породици, предшколској установи или школи) и утврђује потребе детета за додатном подршком у оквиру свог домена рада. Сваки члан Комисије у току поступка процене користи податке добијене: од родитеља и других лица која познају дете; из разговора са дететом; на основу примене инструмената за процену из домена његове стручности; налаза и извештаја релевантних стручњака приложених, односно добијених уз захтев.

За одлагање уписа у први разред основне школе за годину дана, изузетно и уз додатно образложење, када је то у најбољем интересу детета, важи процедура наведена у члану 8. Правилника, а интерресорној комисији је остављено да процени који налази и мишљења су потребна за свако дете појединачно.