Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Kako treba pristupiti prilikom donošenja rešenja o ocenjivanju službenika, kada se u toku godine promeni načelnik OU? Da li treba doneti prvo rešenje o ocenjivanju službenika za period dok je načelnik bio na položaju, a drugo rešenje za period od kada je na položaj stupio novi načelnik ili treba objediniti privremeni izveštaj i konačni izveštaj o ocenjivanju i doneti samo jedno rešenje u redovnom roku?
Članom 25. Uredbe o ocenjivanju službenika („Sl. glasnik RS“, broj 2/2019) je predviđeno sledeće:
„Ako se u periodu za ocenjivanje, iz bilo kojeg razloga, promeni ocenjivač, prethodni ocenjivač dužan je da pripremi privremeni izveštaj o ocenjivanju za vreme dok je bio ocenjivač, prema odredbama ove uredbe koje uređuju izveštaj o ocenjivanju.
Kontrolor prethodnog ocenjivača stavlja kontrolni potpis na privremeni izveštaj o ocenjivanju i dostavlja ga jedinici za upravljanje ljudskim resursima, a ona novom ocenjivaču.
Izveštaj o ocenjivanju, po isteku perioda za ocenjivanje, priprema novi ocenjivač, pri čemu obavezno razmatra i privremeni izveštaj o ocenjivanju“.
Dakle, u situaciji kada dođe do promene ocenjivača u periodu za ocenjivanje prethodni ocenjivač je dužan da pripremi privremeni izveštaj o ocenjivanju za vreme dok je bio ocenjivač. Docnije, tokom faze pripreme izveštaja o ocenjivanju novi ocenjivač ima obavezu da razmotri i, navedeni, privremeni izveštaj o ocenjivanju i nakon toga se donosi rešenje kojim se određuje ocena, shodno članu 35. Uredbe o ocenjivanju službenika. Opisana situacija odgovara navodima iz postavljenog pitanja, što dalje znači da se u ovakvom slučaju donosi samo jedno rešenje o ocenjivanju.
Kako planirati troškove za izbore u mesnim zajednicama, a nisu planirane Odlukom o budžetu za 2021. godinu? Da li je moguće planirati ih na razdelu Skupštine i da li se prenos sredstava vrši sa računa izvršenja budžeta opštine na podračun opštinske izborne komisije ili direktno sa računa izvršenja budžeta opštine na članove komisija, na dobavljače za materijal i ostalo?
Članom 74. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon i 47/2018), propisano je da se aktom o osnivanju mesne zajednice, u skladu sa statutom opštine, odnosno grada, utvrđuju poslovi koje vrši mesna zajednica, organi i organizacija rada organa, način odlučivanja kao i postupak izbora saveta i drugih organa mesne samouprave, zaštita prava u toku izbora i druga pitanja od značaja za rad mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave. Takođe, u stavu 4. istog člana propisano je da izbore za savet mesne zajednice raspisuje predsednik skupštine opštine, odnosno grada.
Izbore za članove saveta mesne zajednice sprovode: Izborna komisija za sprovođenje izbora za članove saveta mesnih zajednica, biračka komisija i Drugostepena izborna komisija, i iste imenuje skupština opštine/grada.
Imajući u vidu navedene odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi, može se zaključiti da bi korektan pristup bio da se troškovi u vezi sa sprovođenjem izbora u mesnim zajednicama planiraju u razdelu skupština opština/grada, kao organa u čijoj je nadležnosti njihovo raspisivanje i sprovođenje.
Zakonom o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) u članu 2. tačka 58a), definisano je da je programska aktivnost tekuća i kontinuirana delatnost korisnika budžetskih sredstava, koja nije vremenski ograničena. Sprovođenjem programske aktivnosti se postižu ciljevi koji doprinose dostizanju ciljeva programa. Utvrđuje se na osnovu uže definisanih nadležnosti korisnika budžetskih sredstava i mora biti deo programa.
Tačka 58b) istog člana ZOBS definiše da je projekat vremenski ograničen poslovni poduhvat korisnika budžetskih sredstava čijim sprovođenjem se postižu ciljevi projekta, odnosno programa.
Uputstvom za pripremu programskog budžeta propisanim od strane Ministarstva finansija propisano je da je projekat je vremenski ograničen poslovni poduhvat korisnika budžeta, sa jasno definisanim ishodom, odnosno promenom koja se želi postići, potrebnim resursima i upravljačkom strukturom. Sprovođenjem projekta se postižu ciljevi koji doprinose dostizanju ciljeva programa kome projekat pripada. Projekat mora biti deo programa.
Obzirom da se izbori za savete mesnih zajednica nisu tekuća i kontinuirana delatnost skupštine opštine/grada, vremenski su ograničeni (imaju svoje zakonom propisane rokove od momenta raspisivanja do utvrđivanja konačnih rezultata izbora i konstituisanja saveta mesnih zajednica), kao i da se obavljaju na svake 4 godine, rashodi za sprovođenje istih mogu se planirati kao projekat u okviru Programa 16-Politički sistem lokalne samouprave (šifra programske klasifikacije 2101).
Šifarnik programa, programskih aktivnosti i projekata vodi organ uprave nadležan za finansije, koji prilikom određivanja šifre projekta treba da vodi računa o tome da se šifra sastoji iz 4 cifre, i da počinje sa cifrom 4, obzirom da ovaj projekat spada u standardne projekte.
Predočeni pristup u odgovoru na ovo pitanje proizilazi iz interpretacije primenljivih propisa, uputstava u vezi sa programskim budžetiranjem i prakse u LS koje SKGO ocenjuje kao korektne, ali ostavlja mogućnost da planiranje i prikazivanje troškova za izbore u mesnim zajednicama bude i na drugačiji način rešeno po opredeljenju konkretne lokalne samouprave.
S obzirom da se članom 54. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne saomouprave, službenik kome prestaje rad na položaju iz razloga utvrđenih članom 51. tač. 1), 2) i 10) ovog zakona između ostalog navodi da isti ima pravo da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove, da li se prilikom prestanka rada po navedenom osnovu, načelnik (ili zamenik načelnika), automatski može zaposliti na upražnjenom radnom mestu, a imajući u vidu činjenicu da u sistematizaciji postoji upražnjeno radno mesto za koje ispunjava uslove kao i to da postoje obezbeđena sredstva za plate? Da li se automatski zapošljava na neodređeno vreme?
Član 51. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđa da službeniku prestaje rad na položaju: 1) protekom vremena na koje je postavljen; 2) podnošenjem pismene ostavke; 3) stupanjem na funkciju u državnom organu, organu autonomne pokrajine ili organu jedinice lokalne samouprave; 4) ukidanjem jedinice lokalne samouprave, odnosno gradske opštine; 5) ukidanjem organa uprave, odnosno sekretarijata Gradske uprave grada Beograda; 6) ukidanjem pokrajinskog organa, službe ili organizacije; 7) danom navršenja 65. godine života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja; 8) ako mu radni odnos prestane njegovim pismenim otkazom; 9) razrešenjem i 10) ukidanjem položaja.
O posledicama prestanka rada na položaju govori član 54. istog zakona i kaže da službenik kome je prestao rad na položaju iz razloga utvrđenih članom 51. tač. 1), 2) i 10) ovog zakona ima pravo da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove. Ukoliko ne postoji radno mesto na koje može biti raspoređen, službenik ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca u visini koju je imao u vreme prestanka rada na položaju, iz razloga utvrđenih članom 51. tač. 1) i 10) ovog zakona. Pravo na naknadu plate iz stava 2. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu službenik stiče pravo na penziju. Pravo iz stava 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Službenik pravo iz st. 2. i 3. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu rada na položaju. Pravo iz st. 2. i 3. ovog člana, po zahtevu službenika, utvrđuje organ nadležan za njegovo postavljenje. Zahtev za ostvarivanje prava iz stava 2. ovog člana, službenik može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka rada na položaju, s tim što pravo iz stava 2. ovog člana ostvaruje od narednog dana od dana prestanka rada na položaju.
Iz navedenih odredbi zaključujemo da ukoliko postoji upražnjeno radno mesto za koje službenik na položaju ispunjava sve uslove da se on na to radno mesto raspoređuje automatski, bez podnošenja posebnog zahteva.
Da li postoji zakonska mogućnost da JLS pruži novčanu pomoć sredstvima iz budžeta JLS za pokrivanje troškova lečenja lica koje živi na teritoriji naše opštine, kada je u pitanju lečenje od teških bolesti i kada se radi o hitnosti lečenja?
Zakonska mogućnost za isplatu jednokratne novčane pomoći sredstvima iz budžeta JLS postoji, s tim da bi pravni osnov bio zahtev lica kojem je pomoć potrebna uz dostavu medicinske dokumentacije koja je potrebna za ostvarivanje prava na pomoć. Generalno, medicinska dokumentacija podrazumeva prethodni uslov da se radi o bolestima koje po propisima o zdravstvenom osiguranju spadaju u teške i trajne bolesti (Lista teških i trajnih bolesti), kao i mišljenje lekara specijaliste da u konkretnoj situaciji preporučena terapija nema alternative ili se radi o terapiji koju ne finansira RFZO.
Generalno ovakve postupke vodi Centar za socijalni rad i sredstva su ograničena na nivo prosečne zarade u RS.
Izuzetno, postupak po ovakvom zahtevu može biti realizovan i direktno u JLS, s tim da u tom slučaju postupak podrazumeva i mišljenje Interresorne komisije.
Moguće je dakle da postupak vodi gradska uprava, a da odluku donese Gradsko veće, nakon pribavljenog mišljenja Interresorne komisije.
Izvor sredstava bi bio razdeo 0001 Jednokratne pomoći i drugi oblici pomoći, a pravni osnov bi bio član 209. Zakona o socijalnoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 24/2011). Ukoliko je planiranje ove programske aktivnosti (razdela) takvo da ne postoji dovoljan iznos sredstava, moguće je privremeno finansirati ovakvu pomoć iz razdela, odnosno aktivnosti 0009 Tekuća budžetska rezerva.
Napred opisana situacija je “ad hoc” rešenje i odnosi se na eventualno hitne slučajeve.
U pogledu normativnog osnova koji bi trajnije obezbedio isplatu ovakvih vidova pomoći i opredelio jasno definisanu budžetsku poziciju, mišljenja smo da je član 11. stav 3. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017 i 50/2018) zapravo prostor za formulisanje rešenja za navedenu situaciju. Naime, navedena zakonska odredba glasi “AP Vojvodina, opština, odnosno grad mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga prava, veći obim prava od prava utvrđenih ovim zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje”.
Činjenično, opisana situacija i egzistencijalno i materijalno ugrožava porodicu, pa u tom pogledu novčano davanje u cilju otklanjanja očigledne opasnosti za opstanak porodične zajednice jeste opravdano i u skladu sa definisanim ciljem poboljšanja materijalnog položaja porodica sa decom, navedenim u članu 1. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
S druge strane, zakonskog ograničenja u pogledu godišta obolelog člana porodice kome je finansijska podrška u procedure lečenja neophodna, nema, pa nema smetnji da se Vaša Odluka u tom pogledu dopuni i izmeni odredbom koja bi etablirala i finansijsku podršku roditelju u porodici sa decom za potrebe lečenja teških i trajnih bolesti sa Liste teških i trajnih bolesti u cilju održanja porodične zajednice i pravilnog razvoja dece u porodici.
Zahtev za refundaciju ovih troškova može obuhvatiti neposredno troškove lečenja koje nije i ne pokriva RFZO, putne i troškove smeštaja obolelog i jednog pratioca i troškove lekova, ukoliko isti nisu pokriveni iz sredstava RFZO. Zahtev se može podneti samo jednom u toku kalendarske godine. Ponovljeni zahtev u toku iste kalendarske godine se ne može finansirati iz sredstava opredeljenih programskom pozicijom sa koje se finansiraju oblici podrške obuhvaćeni ovim Pravilnikom.
Rešenje koje bi podrazumevalo finansijsku podršku za nabavku lekova bi moglo biti definisano na način da se podrška realizuje tako što bi se davanja odobravala u vrednosti definisanoj predračunom apotekarske ustanove za tačno definisani lek ili grupu lekova u zavisnosti od potreba korisnika i mogućnosti JLS. U ovakvoj situaciji izvor sredstava bi bio razdeo 0006 podrška deci i porodici sa decom.
U svakom slučaju, koje će se rešenje primeniti, zavisi od projekcije potreba i odluke zasnovane na indikatorima koji su dostupni u okviru ustanova zdravstvenog sistema sa teritorije JLS, kao i u evidencijama Centra za socijalni rad i stvarnim mogućnostima budžeta.
Do kada je rok konstutiusanja Skupštine, od dana objavljivanja službenih rezultata od strane lokalne opštinske komisije?
Članom 87. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi je propisano da „Ako se u jedinici lokalne samouprave ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiše skupština u skladu sa ovim zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, Vlada imenuje privremeni organ iz člana 86. stav 4. ovog zakona koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave.“
Iz navedenog proističe da se skupština jedinice lokalne samouprave mora konstituisati u roku od dva meseca od dana objavljivanja rezultata izbora od strane izborne komisije.
Da li postoji sukob interesa ako je jedno lice odbornik u Skupštini opštine i istovremeno zaposlen u Javno komunalnom preduzeću koje je osnovala ista opština?
Članom 30. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da odbornik ne može biti zaposleni u opštinskoj upravi i lice koje imenuje, odnosno postavlja skupština opštine.
Stavom 3. istog člana propisano je da danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skupština jedinice lokalne samouprave, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni.
U konkretnom slučaju lokalnog javnog komunalnog preduzeća, citirane odredbe ne dozvoljavaju da odbornik bude na funkciji u tom preduzeću koja podrazumeva imenovanje, odnosno postavljenje od strane skupštine opštine.
Sledstveno tome, nema zakonskih prepreka da lice koje je zaposleno u lokalnom komunalnom preduzeću bude i odbornik u skupštini opštine, ako mu osnov za zaposlenje u tom preduzeću nije odluka skupštine opštine o njegovom postavljenju, odnosno imenovanju.
Da li se na promet usluga iz oblasti socijalne zaštite kada je pružalac usluge privredno društvo primenjuje član 23. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost odnosno opšta stopa od 20% ili član 25. stav 2. tačka 11) Zakona o prezu na dodatu vrednost koji propisuje da se porez na dodatu vrednost ne plaća na promet usluga socijalnog staranja i zaštite, dečije zaštite i zaštite mladih, usluga ustanova socijalne zaštite, kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga od strane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti? Da li se pri određivanju procenjene vrednosti javne nabavke usluga socijalne zaštite, uzima u obzir odredba člana 25. stav 2. tačka 11) ili odredba člana 23.stav 1 Zakona o porezu na dodatu vrednost, odnosno da li se kod određivanja procenjene vrednosti javne nabavke usluge socijalne zaštite ukupno opredeljena sredstva u budžetu i finansijskom planu naručioca umanjuju se za iznos PDV-a ili ne?
Zakonom o porezu na dodatu vrednost u članu 25. koji propisuje poreska oslobođenja za promet dobara i usluga bez prava na odbitak prethodnog poreza, u stavu 2. tački 11) stoji da se PDV ne plaća u prometu usluga socijalnog staranja i zaštite, dečje zaštite i zaštite mladih, usluga ustanova socijalne zaštite, kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga od strane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti.
Članom 17. Zakona o socijalnoj zaštiti precizirano je ko su drugi subjekti u socijalnoj zaštiti: “Delatnost u oblasti socijalne zaštite, odnosno pojedine usluge socijalne zaštite može, u skladu sa ovim zakonom, pružati i udruženje, preduzetnik, privredno društvo i drugi oblik organizovanja utvrđen zakonom (u daljem tekstu: pružalac usluga socijalne zaštite).”
U skladu sa članom 64. Zakona o socijalnoj zaštiti, usluge socijalne zaštite iz člana 40. tač. 2-5. koje obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, za kojima postoji potreba, a ne mogu ih obezbediti u potrebnom obimu ustanove socijalne zaštite koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, nabavljaju se od pružaoca usluga socijalne zaštite koji je za to licenciran kroz postupak javne nabavke usluga socijalne zaštite, u skladu sa zakonom koji uređuje javne nabavke, ovim zakonom i propisima donetim za njihovo sprovođenje. Član 40. navodi grupe usluga socijalne zaštite i to su sledeće grupe :
1) usluge procene i planiranja - procena stanja, potreba, snaga i rizika korisnika i drugih značajnih osoba u njegovom okruženju; procena staratelja, hranitelja i usvojitelja; izrada individualnog ili porodičnog plana pružanja usluga i mera pravne zaštite i drugih procena i planova;
2) dnevne usluge u zajednici - dnevni boravak; pomoć u kući; svratište i druge usluge koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju;
3) usluge podrške za samostalan život - stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostalni život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu;
4) savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge - intenzivne usluge podrške porodici koja je u krizi; savetovanje i podrška roditelja, hranitelja i usvojitelja; podrška porodici koja se stara o svom detetu ili odraslom članu porodice sa smetnjama u razvoju; održavanje porodičnih odnosa i ponovno spajanje porodice; savetovanje i podrška u slučajevima nasilja; porodična terapija; medijacija; SOS telefoni; aktivacija i druge savetodavne i edukativne usluge i aktivnosti;
5) usluge smeštaja - smeštaj u srodničku, hraniteljsku ili drugu porodicu za odrasle i starije; domski smeštaj; smeštaj u prihvatilište i druge vrste smeštaja.
U skladu sa navedenim zaključuje se ugovor o javnoj nabavci, pružalac usluga ima status ovlašćenog pružaoca usluge socijalne zaštite, koji je dobio licencu za pružanje usluge socijalne zaštite.
Pravilnikom o utvrđivanju pojedinih dobara i usluga iz člana 25. Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Sl. glasnik” br. 120/12, 86/15) u članu 5. propisano je da se uslugama, u smislu člana 25. stav 2. tačka 11) Zakona, smatraju usluge koje pružaju ustanove socijalne zaštite: centri za socijalni rad, ustanove za smeštaj korisnika i ustanove za dnevni boravak i pomoć u kući, u skladu sa propisima koji uređuju socijalnu zaštitu i socijalnu sigurnost građana, registrovane za obavljanje tih delatnosti, nezavisno od toga da li su ove ustanove usmerene ka ostvarivanju dobiti.
Dobrima, odnosno uslugama čiji je promet neposredno povezan sa uslugama iz stava 1. ovog člana smatraju se naročito lekovi, hrana, piće, usluge pranja i čišćenja.
Neposredna povezanost između usluga iz stava 1. i dobara i usluga iz stava 2. ovog člana postoji samo u slučaju kada isporuku dobara, odnosno pružanje usluga vrši isto lice.
Dakle, Pravilnikom nije utvrđeno da se oslobođenje od PDV-a odnosi na pružanje licenciranih usluga socijalne zaštite od strane drugih pružalaca koji nisu ustanove socijalne zaštite (centri za socijalni rad i ustanove za smeštaj korisnika i ustanove za dnevni boravak i pomoć u kući) iz čega proizlazi da kada je pružalac usluge socijalne zaštite privredno društvo, ono jeste obveznik PDV-a na koga se primenjuje opšta zakonska stopa.
Kada je reč o određivanju procenjene vrednosti javne nabavke, ukazujemo na to da se vrednosti u postupcima javnih nabavki iskazuju bez PDV-a. Članom 30. stav 1. Zakona o javnim nabavkama propisano je da se procenjena vrednost predmeta javne nabavke iskazuje u dinarima, bez poreza na dodatu vrednost, a obuhvata procenu ukupnih plaćanja koje će izvršiti naručilac, uključujući sve opcije ugovora i moguće produženje ugovora, ukoliko je predviđeno u konkursnoj dokumentaciji. Naručioci, odnosno u ovom slučaju, jedinice lokalne samouprave (JLS), na odgovarajućim aproprijacijama u budžetu moraju da planiraju i trošak PDV-a, ukoliko se on plaća za promet konkretnih dobara, usluga ili radova koji su predmet javne nabavke, odnosno ukoliko je pružalac usluga obveznik PDV u skladu sa Zakonom o PDV. Shodno tome, trošak PDV-a planira se u okviru pojedinačnih aproprijacija u budžetu i za usluge socijalne zaštite JLS.
S tim u vezi posebno ukazujemo na Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-448/2020-04 od 9.2.2021. godine koje se tiče poreskog tretmana prometa usluga – pomoć u kući i lični pratilac deteta koje pruža obveznik PDV-a – privredni subjekt registrovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću:
„Zakonom o porezu na dodatu vrednost (,,Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 86/04 − ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 −dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18, 72/19 i 153/20, u daljem tekstu: Zakon) propisano je poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza za promet usluga socijalnog staranja i zaštite, dečje zaštite i zaštite mladih, usluga ustanova socijalne zaštite, kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga odstrane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti. Navedenim uslugama, u smislu Zakona, smatraju se usluge koje pružaju ustanove socijalne zaštite: centri za socijalni rad, ustanove za smeštaj korisnika i ustanove za dnevni boravak i pomoć u kući, u skladu sa propisima koji uređuju socijalnu zaštitu i socijalnu sigurnost građana, registrovane za obavljanje tih delatnosti, nezavisno od toga da li su ove ustanove usmerene ka ostvarivanju dobiti. U skladu sa navedenim, na promet usluga socijalne zaštite – pomoću kući i lični pratilac deteta, koje pružaju ustanove socijalne zaštite u skladu sa zakonom, PDV se ne obračunava i ne plaća, a po osnovu prometa tih usluga obveznik PDV nema pravo na odbitak prethodnog poreza. Međutim, kada predmetne usluge − pomoć u kući i lični pratilac deteta pruža obveznik PDV − privredni subjekt registrovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću, PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom, pri čemu obveznik PDV− pružalac usluga ima pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu, ako su ispunjeni svi Zakonom propisani uslovi.
***
Odredbama člana 3. Zakona propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
U skladu sa odredbom člana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.
Odredbom člana 25. stav 2. tačka 11) Zakona propisano je poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza, tj. dase PDV ne plaća na promet usluga socijalnog staranja i zaštite, dečje zaštite i zaštite mladih, usluga ustanova socijalne zaštite, kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga odstrane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti.
Prema odredbi člana 5. stav 1. Pravilnika o utvrđivanju pojedinih dobara i usluga iz člana 25. Zakona o porezu na dodatu vrednost (,,Službeni glasnik RS“, br. 120/12 i 86/15), uslugama, u smislu člana 25. stav 2. tačka 11) Zakona, smatraju se usluge koje pružaju ustanove socijalne zaštite: centri za socijalni rad, ustanove za smeštaj korisnika i ustanove za dnevni boravak i pomoć u kući, u skladu sa propisima koji uređuju socijalnu zaštitu i socijalnu sigurnost građana, registrovane za obavljanje tih delatnosti, nezavisno od toga da li su ove ustanove usmerene ka ostvarivanju dobiti.
U skladu sa odredbom člana 10. stav 2. Zakona o socijalnoj zaštiti (,,Službeni glasnik RS“, br. 24/11), ustanovu socijalne zaštite može osnovati Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo pravno i fizičko lice.
Odredbom člana 40. Zakona o socijalnoj zaštiti propisano je da su usluge socijalne zaštite podeljene u sledeće grupe:
1) usluge procene i planiranja − procena stanja, potreba, snaga i rizika korisnika i drugih značajnih osoba u njegovom okruženju; procena staratelja, hranitelja i usvojitelja; izrada individualnog ili porodičnog plana pružanja usluga i mera pravne zaštite i drugih procena i planova;
2) dnevne usluge u zajednici − dnevni boravak; pomoć u kući; svratište i druge usluge koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju;
3) usluge podrške za samostalan život − stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostalni život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu;
4) savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge −intenzivne usluge podrške porodici koja je u krizi; savetovanje i podrška roditelja, hranitelja i usvojitelja; podrška porodici koja se stara o svom detetu ili odraslom članu porodice sa smetnjama u razvoju; održavanje porodičnih odnosa i ponovno spajanje porodice; savetovanje i podrška u slučajevima nasilja; porodična terapija; medijacija; SOS telefoni; aktivacija i druge savetodavne i edukativne usluge i aktivnosti;
5) usluge smeštaja − smeštaj u srodničku, hraniteljsku ili drugu porodicu za odrasle i starije; domski smeštaj; smeštaj u prihvatilište i druge vrste smeštaja.
Prema članu 42. Zakona o socijalnoj zaštiti, usluge socijalne zaštite organizuju se kao usluge za decu, mlade i porodicu i usluge za odrasle i starije korisnike, uz uvažavanje integriteta, stabilnosti veza i okruženja korisnika i porodice. Usluge socijalne zaštite pružaju se privremeno, povremeno i kontinuirano, u skladu s potrebama i najboljim interesom korisnika.“
Kolika bi trebalo da bude grupa, odnosno formacija, da bi zaposleni dobio zvanje koordinatora i da li može da bude u istom rangu obrazovanja kao i zaposleni u grupi, obzirom da koordinator ima srednju stručnu spremu?
Odlukom o organizaciji gradske odnosno opštinske uprave se utvrđuju organizacione jedinice, kao i broj zaposlenih koji čini konkretnu organizacionu jedinicu. Dakle, na slobodi je svake lokalne samouprava da uredi odnosno organizuje upravu u ovom pravcu.
U praksi se najčešće organizuju grupe, odseci i odeljenja, ali ne postoje prepreke da se unutrašnje organizacione jedince i drugačije nazovu.
Takođe, u praksi grupu čine tri zaposlena, odsek pet, a odeljenje osam ili devet zaposlenih, a grupe imaju rukovodioce, odseci šefove, a odeljenja načelnike, uz još jednu napomenu da JLS navedeno može da uredi drugačije.
Shodno članu 21. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 88/2016, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon i 157/2020 - dr. zakon):
„Radna mesta rukovodilaca užih unutrašnjih jedinica (načelnici odeljenja, šefovi odseka, rukovodioci grupa i drugi) mogu da se razvrstaju u zvanja višeg savetnika, samostalnog savetnika, saradnika i višeg referenta.
Radno mesto rukovodioca uže unutrašnje jedinice ne može biti razvrstano u zvanje niže od zvanja ostalih radnih mesta u njoj“.
Dakle, gore navedenim članom 21. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave su utvrđeni okviri odnosno moguća zvanja rukovodilaca užih unutrašnjih jedinica, kao i to da radno mesto rukovodioca uže unutrašnje jedinice ne može biti razvrstano u zvanje niže od zvanja ostalih radnih mesta u njoj.
Član 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave odnosi se na napredovanje službenika i u stavu .5 predviđeno je da se prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana. Da li se u smislu ovog stava mirovanje radnog odnosa zbog obavljanja funkcije smatra odsutnošću sa rada? Da li, u konkretnom slučaju, službenik kome je mirovao radni odnos jer je vršio funkciju, može da napreduje na osnovu ocenjivanja u periodu pre početka mirovanja radnog odnosa?
Na osnovu člana 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Navedenim odredbama zaposleni se mogu, ukoliko za to postoji mogućnost u organu JLS, premestiti odnosno rasporediti na radno mesto u višem zvanju. Potrebno je da su ispunjeni uslovi za napredovanje. Rukovodilac može da premesti odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena „ističe se“, ako postoji slobodno radno mesto i ako službenik ispunjava uslove za rad na njemu, kao i službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Na osnovu člana 79. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje):
„Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;
2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;
3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona;
4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;
5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci“.
S obzirom na navedene članove, mirovanje prava i obaveza koje se stiču na radu i po osnovu rada, konkretno izbora, odnosno imenovanja na funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca, ne predstavlja prekid uzastopnosti u pogledu ocenjivanja zaposlenog.
Da li škola može da podnese zahtev IRK za dete koje treba da se upiše u prvi razred u specijalno odeljenje za primenu IOP2? Dete je prošlo primenu IOP1 u vrtiću. Shodno tome da li dete treba da prođe primenu IOP1 u školi u kojoj se upisuje, ili škola može da podnese zahtev za dobijanje saglasnosti za IOP2?
Pravo na obrazovanje bez diskriminacije po bilo kom osnovu ostvaruje se kroz stvaranje jednakih mogućnosti za uključivanje, učešće i napredovanje u obrazovanju za svako dete i učenika. U Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom (Službeni glasnik RS", broj 80/2018) u stavu 2. člana2. navodi se: „Dodatna podrška obezbeđuje se, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, svakom detetu, učeniku i odraslom u cilju uključivanja, učešća i napredovanja po pravilu u nesegregisanom obrazovnom okruženju do završetka srednjeg obrazovanja, kao i nesmetanog obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti i kvalitetnog života u zajednici.“
Na ovaj način se skreće pažnja na značaj uključivanja deteta u redovno obrazovanje zajedno sa vršnjacima i uz potrebnu dodatnu podršku. Škole za učenike sa smetnjama u razvoju i odeljenja za učenike sa smetnjama u razvoju su obrazovna okruženja u koja se uključuju učenici kojima je potrebna specifična i intenzivna dodatna podrška, a put uključivanja u ove škole i odeljenja ja zamišljen tako da se dešava nakon što se iscrpu sve mogućnosti dodatne podrške koju dete može da dobije u redovnom sistemu obrazovanja.
U pojedinačnim slučajevima, u zavisnosti od nivoa funkcionalnosti deteta i kada proceni da je to u najboljem interesu deteta, Interresorna komisija u okviru svog mišljenja može da predloži upis u školu ili odeljenje za učenike sa smetnjama u razvoju (član 4. mera (4) iz prve grupe mera: „upućivanje deteta u razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi, odnosno u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju“). U situaciji koju opisujete, kada je za dete u predškolskoj ustanovi vaspitno-obrazovni rad organizovan po IOP1, smatramo da IRK nema dovoljno dokaza da u mišljenju za dete koje polazi u prvi razred predloži IOP2.
Sa druge strane, osnovna škola u koju se dete upisuje, dužna je da postupi u skladu sa Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje, i da najpre za učenika uradi pedagoški profil i plan individualizacije, a nakon evaluacije plana individualizacije, tim za dodatnu podršku može direktoru škole da podnese predlog za utvrđivanje prava na IOP.
Da li za pokretanje postupka procene potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podršeke detetu, učeniku i odraslom, saglasnost može dati i hranitelj?
Član 7. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom uređuje da se pokretanje postupka procene potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom podrškom vrši:
- po zahtevu roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog,
- na inicijativu obrazovne, zdravstvene ili ustanove socijalne zaštite uz saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog,
- po službenoj dužnosti - kada roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik i odrasli ne daju saglasnost na inicijativu obrazovne ili zdravstvene ustanove ili pružaoca usluga socijalne zaštite.
U slučaju da je dete smešteno u hraniteljsku porodicu saglasnost daje zakonski zastupnik deteta. Centar za socijalni rad nadležan za organizovanje zaštite deteta, odnosno hraniteljske porodice je u obavezi da vas informiše ko vrši funkciju zakonskog zastupnika za konkretno dete.
Zahtev, odnosno inicijativa za pokretanje postupka procene (Obrazac 1) sadrži: ime, prezime i jedinstveni matični broj i pol deteta, učenika i odraslog, datum, mesto i opštinu rođenja; prebivalište deteta, učenika i odraslog, a ako je dete ili učenik smešten u hraniteljskoj porodici ili ustanovi socijalne zaštite i podatke o hranitelju, odnosno ustanovi; ime i prezime roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.
Da li je neophodan nalaz i mišljenje tercijalne ustanove, kako bi se detetu odložio polazak u predškolski program obrazovanja?
Za odlaganje upisa u pripremni predškolski program ne postoji zakonski osnov.
Član 17. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, propisuje da u predškolsku ustanovu može da se upiše dete na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika. U predškolsku ustanovu upisuje se svako dete u godini pred polazak u školu.Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik čije dete nije obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim radom u predškolskoj ustanovi, dužan je da upiše dete starosti od pet i po do šest i po godina u predškolsku ustanovu,, radi pohađanja pripremnog programa.
Prema Zakonu o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (čl. 23. i čl. 24.), jedinica lokalne samouprave (opština) je dužna da vodi evidenciju dece koja su uzrasta između 5,5 – 6,5 godina i koja su stasala za upis u predškolsku ustanovu, odnosno za pripremni predškolski program. Oni o tome obaveštavaju predškolsku ustanovu (vrtić) ili školu koji realizuju predškolski program. Svi roditelji uključujući i roditelje dece sa smetnjama u razvoju dužni su i obavezni da svoju decu upišu u predškolsku ustanovu, odnosno školu koja realizuje pripremni predškolski program.
Članovi IRK prilikom razmatranja zahteva mogu iskoristiti mogućnost da informišu roditelje o mogućnosti da za decu koja zbog bolesti nisu u mogućnosti da pohađaju program u ustanovi, ostvarivanje programa može da se organizuje u porodici u kraćem trajanju , najmanje 240 sati u toku radne godine. Ostvarivanje pripremnog predškolskog programa bliže je uređeno Pravilnikom o bližim uslovima za ostvarivanje pripremnog predškolskog programa.
Članom 55. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano je upis u prvi razred detetu može odložiti škola, a na osnovu mišljenja interresorne komisije:
„Izuzetno, kada je to u najboljem interesu deteta, detetu se može odložiti upis za godinu dana od strane škole, a na osnovu mišljenja interresorne komisije, koje sadrži dokaze o potrebi odlaganja i predlog mera dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu u periodu do polaska u školu.“
Član 8. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom uređuje da svaki član Komisije vrši opservaciju neposredno, u prirodnom životnom okruženju (porodici, predškolskoj ustanovi ili školi) i utvrđuje potrebe deteta za dodatnom podrškom u okviru svog domena rada. Svaki član Komisije u toku postupka procene koristi podatke dobijene: od roditelja i drugih lica koja poznaju dete; iz razgovora sa detetom; na osnovu primene instrumenata za procenu iz domena njegove stručnosti; nalaza i izveštaja relevantnih stručnjaka priloženih, odnosno dobijenih uz zahtev.
Za odlaganje upisa u prvi razred osnovne škole za godinu dana, izuzetno i uz dodatno obrazloženje, kada je to u najboljem interesu deteta, važi procedura navedena u članu 8. Pravilnika, a interresornoj komisiji je ostavljeno da proceni koji nalazi i mišljenja su potrebna za svako dete pojedinačno.