Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li je nadležni organ u obavezi da organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavlja i potvrdu o prijavi radova za objekte za koje je izdato rešenje po članu 145. Zakona sa Idejnim projektom, analogno svemu gore navedenom ili se ovo odnosi isključivo za objekte za koje se izdaje rešenje o građevinskoj dozvoli?
Prema članu 148. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: ZPI) propisano je da “Odmah po prijemu uredne prijave, organ koji je izdao građevinsku dozvolu, po službenoj dužnosti, dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra pravnosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli, potvrdu o prijavi radova i izvod iz projekta sa grafičkim prilozima i specifikacijom posebnih delova, u cilju upisa predbeležbe objekta u izgradnji.
Prema članu 145. ZPI, stav 8. “Pravnosnažno rešenje iz stava 5. ovog člana, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 3. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.”
Prema članu 31. stav 4. tačka 2. “Po potvrđivanju prijave radova, nadležni organ bez odlaganja dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra pravnosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli, potvrdu o prijavi radova i izvod iz projekta sa grafičkim prilozima i specifikacijom posebnih delova, radi predbeležbe objekta, odnosno posebnih delova objekta u izgradnji, osim ako je ta predbeležba već izvršena po zahtevu stranke u fazi nakon izdavanja građevinske dozvole.”
Prema svemu navedenom, ZPI omogućava upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti na osnovu pravosnažnog rešenja o odobrenju izdatog po članu 145. ZPI, ali ne navodi eksplicitno obavezu nadležnog organa da to rešenje dostavi po službenohj dužnosti organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, pa to pravo stranka može ostvariti na sopstveni zahtev, za one objekte koji se, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, mogu upisati u javnu evidenciju.
Za potrebe realizacije prekograničnog projekta IPA Srbija- Bugarska, opština je kao vodeći partner za članove projektnog tima angažovala zaposlene iz jedinice lokalne samouprave po modelu realnih troškova i bili bi angažovani na prekovremeni rad za potrebe projekta. Budući da su iz projekta obezbeđena sredstva za projektni tim, da li se prilikom definisanja dodatka za prekovremeni rad može pozvati na opredeljena sredstva po budžetu projekta koji je sastavni deo ugovora ili se mora držati Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave koji kaže da zaposleni koji po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vremena ima pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%? U kolektivnom ugovoru konkretne opštine nije definisana ovakva situacija.
Članom 39. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da zaposleni koji po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vremena ima pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%. Pretpostavljeni je dužan da izda pismeni nalog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno. Poslodavac je dužan da izvrši obračun i isplatu dodatka za prekovremeni rad prilikom isplate plate. Izuzetno, na zahtev zaposlenog, umesto dodatka za prekovremeni rad, zaposlenom se mogu omogućiti slobodni sati u narednom mesecu od meseca u kojem je obavljao prekovremeni rad, tako što za svaki sat prekovremenog rada ostvaruje sat i po vremena slobodno.
Uzimajući u obzir navedene odredbe možemo konstatovati da nije moguće na neki drugi način obračunati prekovremeni rad od načina i postupka predviđenog kolektivnim ugovorom.
Kako postupati u slučaju kada se prijava na osiguranje i pravo na platu kod novog poslodavca (u pitanju je opština), ne poklapaju, jer se prijava na obavezno socijalno osiguranje nije mogla izvšiti pre odjave kod prethodnog poslovadavca?
Shodno članu 12. Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 95/2018 i 91/2019) registracija osiguranika i osiguranih lica u Centralni registar vrši se podnošenjem jedinstvene prijave u elektronskom obliku od strane podnosioca jedinstvene prijave.
Jedinstvena prijava podnosi se najkasnije pre stupanja zaposlenog i drugog radno angažovanog lica na rad, odnosno u roku od tri radna dana od dana početka obavljanja delatnosti, odnosno od dana prestanka zaposlenja, prestanka obavljanja poslova ili obavljanja delatnosti, odnosno od dana nastale promene u toku osiguranja. Dan prijema jedinstvene prijave u Centralnom registru smatra se danom prijema jedinstvene prijave u svim organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.
Međutim, članom 5a Uredbe o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u jedinstvenu bazu centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 54/2010, 124/2012 i 119/2013) je propisano da ukoliko u postupku prihvatanja i registracije prijave u svojoj bazi, utvrdi da za osiguranika ne postoji odjava sa prethodnog osiguranja, a novi osnov osiguranja isključuje prethodni, Centralni registar će prijavu primiti, registrovati, i izvršiti programsku odjavu sa prethodnog osiguranja, prema osnovu osiguranja, propisanom jedinstvenim kodeksom šifara. Programska odjava dostavlja se organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, a Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republički fond za zdravstveno osiguranje su dužni da u skladu sa važećim propisima utvrde datum odjave sa osiguranja, koji mora da prethodi datumu koji je naveden u registrovanoj jedinstvenoj prijavi kao dan početka osiguranja, sa izuzetkom postojanja više prijava sa nepunim radnim vremenom, ukoliko je prijava kod novog poslodavca podneta za nepuno radno vreme.
Naknadno podnetom odjavom od strane obveznika podnošenja ili organizacije obaveznog socijalnog osiguranja sa tačno utvrđenim datumom prestanka osiguranja, programska odjava zamenjuje se ispravnom odjavom sa obaveznog socijalnog osiguranja i unosi u jedinstvenu bazu podataka Centralnog registra.
Da li je moguće i na koji način izvršiti premeštaj/raspoređivanje službenika sa radnog mesta koje je razvrstano npr.u zvanje mlađi savetnik na upražnjeno radno mesto u zvanju savetnik u skladu sa potrebama posla, ako je službenik koji obavlja poslove u zvanju mlađi savetnik zasnovao radni odnos na neodređeno vreme (nije pripravnik) u upravi npr. 2019., nakon sprovedenog javnog konkursa i nije ocenjivan jer nije u prethodnom periodu bio u radnom odnosu u državnom organu, odnosno jedinici lokalne samouprave već je radio u javnom preduzeću ili privredi?
Članom 20. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS, broj 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - dr. zakon, 95/18 – dr. zakon, 86/19 – dr. zakon) je propisano službenik ima pravo da napreduje u službi sticanjem višeg zvanja utvrđenog ovim zakonom i sticanjem višeg platnog razreda utvrđenih zakonom kojim se uređuju plate zaposlenih u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave”.
Članom 82. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave se propisuje:
“Pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega.
Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs.
Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa.
Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs.
Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs.”
Dakle, poštovanjem redosleda radnji za popunjavanje radnih mesta premeštaj predstavlja prvu mogućnost, ali ne i obavezu, za razliku od sledeće radnje i to internog konkursa, što predstavlja obavezni korak.
Međutim, ni premeštaj, ni interni konkurs kao radnje za popunjavanje radnih mesta ne dovode same po sebi do sticanja višeg zvanja, a s obzirom na odredbe čl. 84. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave:
“Na internom konkursu mogu da učestvuju službenici zaposleni na neodređeno vreme kod poslodavca koji oglašava interni konkurs.
Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava”.
Najzad, članom 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano sledeće:
„Rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje“.
Iz navedenog se dolazi do zaključka da je moguće raspoređivanje na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu odnosno kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar", a što se u konkretnom slučaju nije dogodilo, te time nisu ni ostvareni uslovi za raspoređivanje na neposredno više izvršilačko radno mesto.
Da li može da se ozakoni pet stambenih objekata na dve katastarske parcele ako planskim dokumentom nije predviđena izgradnja više od dva stambena objekta na jednoj katastarskoj parceli?
Članom 8. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da predmet ozakonjenja može biti objekat koji se može uskladiti sa važećim planskim dokumentom u pogledu namene i spratnosti objekta. Isto pitanje uređuje i član 29. Zakona.
To znači da se od urbanističkih uslova predviđenih planom, prilikom ozakonjenja, primenjuje samo namena površina i predviđena spratnost. Ostali planski parametri (udaljenje od granice parcele, građevinska linija, pravila u pogledu parkiranja, indeksi izgrađenosti i sl.) ne primenjuju se u postupku ozakonjenja.
Primenjujući odredbe člana 8, nadležni organ može doneti rešenje o ozakonjenju više objekata na parceli, ukoliko je namena predmetne parcele stanovanje ili neka kompatibilna namena.
Takođe, skrećemo pažnju na odredbe člana 48 istog Zakona, kojim se obavezuju jedinice lokalne samouprave da, u skladu sa rezultatima popisa nezakonito sagrađenih objekata na svojoj teritoriji, najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, izvrše usklađivanje važećih planskih dokumenata prilikom prve izmene tog planskog dokumenta, naročito u pogledu planiranja i uređenja neformalnih naselja na svojoj teritoriji.
Da li Skupština opštine odluku kojom se utvrđuje prestanak mandata odbornika dostavlja na dalju nadležnost Izbornoj komisiji nakon sednice skupštine na kojoj je doneta, pa tek onda Izborna komisija donosi rešenje o dodeli mandata novom kandidatu za odbornika ili Izborna komisija može da donese rešenje o dodeli mandata novom kandidatu za odbornika i pre nego što mu se utvrdi prestanak mandata?
Izborna komisija može da pristupi popuni upražnjenog odborničkog mesta tek pošto skupština opštine, u skladu s članom 46. stav 3. odnosno stav 6. Zakona o lokalnim izborima, utvrdi da je nekom odborniku prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran i o tome dostavi zvanično obaveštenje izbornoj komisiji.
Apsolutno je neprihvatljivo, a i pravno nemoguće, da izborna komisija donese rešenje o dodeli mandata novom odborniku, pre nego što zvanično obaveštena od strane skupštine opštine da je doneta odluka kojom je utvrđen prestanak mandata nekom odborniku. Tek po dobijanju takvog obaveštenja, izborna komisija stiče pravni osnov da postupa na način propisan članom 48. Zakona o lokalnim izborima i sprovede postupak popune upražnjenog odborničkog mesta.
U slučaju kada načelnik uprave podnese ostavku, da li zamenik načelnika uprave menja načelnika u smislu čl. 56 stav 2 Zakona o zaposlenima u autnomomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, u periodu od 3 meseca kada postoji obaveza raspisivanja javnog konkursa za postavljenje načelnika uprave? Da li Veće donosi posebno rešenje kojim se ovlašćuje zamenik načelnika uprave da obavlja sve poslove iz nadležnosti načelnika uprave, sa svim pravima, obavezama i odgovornostima do postavljenja načelnika uprave po javnom konkursu?
Članom 56. stav 2. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da ukoliko nije postavljen načelnik uprave, kao ni njegov zamenik, do postavljenja načelnika uprave, kao i kada načelnik uprave nije u mogućnosti da obavlja dužnost duže od 30 dana, Veće može postaviti vršioca dužnosti - službenika koji ispunjava utvrđene uslove za radno mesto službenika na položaju, koji će obavljati poslove načelnika uprave, najduže na tri meseca, bez sprovođenja javnog konkursa. Dalje se kaže da ukoliko službenik na položaju nije postavljen, javni konkurs za popunjavanje položaja se oglašava u roku od 15 dana od postavljenja vršioca dužnosti. U slučaju da se javni konkurs ne okonča postavljenjem na položaj, status vršioca dužnosti može se produžiti najduže još tri meseca. Po isteku roka iz st. 1, 2. i 4. ovog člana postavljeni službenik se raspoređuje na radno mesto na kome je bio raspoređen do postavljenja.
U ovom konkretnom slučaju mišljenja smo da nema mesta primeni člana 56 Zakona o zaposlenima u AP i JLS iz razloga što se vršilac dužnosti postavlja u slučaja kada ni načelnik ni zamenik načelnika nisu postavljeni, što ovde nije slučaj.
Dalje treba napomenuti da je članom 56. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano da načelnik opštinske uprave može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost, te u skladu sa tim zamenik načelnika uprave, za vreme dok se ne postavi načelnik uprave, crpi ovlašćenja za rukovođenje upravom iz samog zakona.
Prvi put ove godine u program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja opština uvodi meru direktnih plaćanja - regres za reproduktivni materijal. Ukoliko se raspišu dva odvojena javna poziva, jedan za meru direktnih plaćanja (šifra: 100.1.1 regres za reproduktivni materijal) a drugi za meru ruralnog razvoja (šifra: 101 investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava), da li jedno isto gazdinstvo može da konkuriše na oba javna poziva i da dobije novčana sredstva po oba osnova?
Ukoliko JLS raspiše dva odvojena javna poziva, za svaku meru posebno, isto gazdinstvo može da konkuriše na oba javna poziva i na taj način ostvari pravo na novčana sredstva po oba javna poziva. Znači, ne postoji smetnja da jedno isto gazdinstvo može da konkuriše na dva odvojena javna poziva, jedan za meru direktnih plaćanja (šifra 100.1.1), a drugi za meru ruralnog razvoja (šifra 101). Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju (”Sl. glasnik 10/13, 142/14, 103/15 i 101/16) ne zabranjuje ni na koji način prijavu na više raspisanih javnih konkursa, a Pravilnik o obrascu i sadržini podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja i obrascu izveštaja o sprovođenju mera poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja (”Sl. glasnik” br. 24/15, 111/15 itd.) u svom šifrarniku predviđa različite šifre za ove mere, što će reći da se radi o različitim merama i da ne postoji formalna smetnja da se izvrši prijava na više različitih konkursa ukoliko oni budu raspisani.
Isto gazdinstvo ne može da dobije sredstva za istu investiciju iz grada /opštine, republike ili nekih drugih donatora.
Sam program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja vezuje se za Zakon o podsticajima u poljoprivredi, u Programu podrške se navodi opis svake mere (obrazloženje, ciljevi, korisnici, održivost, opšti I specifični kriterijumi…), a javnim pozivom/konkursom JLS propisuje uslove konkurisanja gde treba da navede da korisnik sredstava za iste namene ne može da dobije podsticaje po nekom drugom osnovu ili iz nekih drugih donacija (recimo za sejalicu da dobije 50% povrata od opštine i 65% povrata od republike, čime bi korisnik i zaradio na samoj mašini).
U sklopu prijave, podnosilac zahteva treba, između ostalog, da potpiše izjavu da pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću izjavljuje da nije za iste namene/istu investiciju dobio podsticaje po nekom drugom osnovu.
Jedino za šta može koristiti sredstva jesu subvencionisani krediti ministarstva poljoprivrede koji se odnose na kupovinu mašine/opreme koja je predmet zahteva. Tu se radi o uzimanju poljoprivrednih kredita sa kamatom koju subvencioniše država.
Kod opštih uslova u konkursu/javnom pozivu treba da stoji: "za investiciju za koju podnosi zahtev ne koristi podsticaje po nekom drugom osnovu (subvencije, podsticaji, donacije), odnosno ako ista investicija nije predmet drugog postupka za korišćenje podsticaja (iz drugih budžetskih korisnika), osim podsticaja u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje kreditna podrška registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima".
Da li dobijena saglasnost za novo zapošljavanje na neodređeno vreme kod korisnika javnih sredstava može da se iskoristi do kraja tekuće godine u kojoj je dobijena, ili je i u tekućoj godini ograničena na 90 dana od dana dobijanja saglasnosti do dana pokretanja postupka za prijem u radni odnos?
Članom 27k stav 1. Zakona o budžetskom sistemu predviđeno je da je u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
Stavom 7. istog člana predviđeno je da će se aktom Vlade bliže urediti postupak za pribavljanje tih saglasnosti.
Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava koja se primenjuje od 01. januara 2021. godine. Članom 7. navedene Uredbe predviđeno je da saglasnosti Komisije dobijene u tekućoj kalendarskoj godini mogu se realizovati u narednoj kalendarskoj godini, ukoliko od dana davanja saglasnosti do dana pokretanja postupka za prijem novozaposlenih u skladu sa zakonom nije proteklo više od 90 dana. Dalje se kaže da broj lica za koja je dobijena saglasnost Komisije za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, odnosno u radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika u prethodnoj kalendarskoj godini računa se u ograničenje od 70%, u smislu člana 27k stav 1. Zakona, u tekućoj kalendarskoj godini. Ako broj lica iz stava 2. ovog člana prelazi procenat od 70%, korisnik javnih sredstava ne treba da ponovo pribavlja saglasnost Komisije za taj broj u tekućoj kalendarskoj godini.
Ceneći navedene odredbe zaključujemo da dobijena saglasnost važi u tekućoj godini, a može se realizovati i u narednoj kalendarskoj godini ukoliko od dana davanja saglasnosti do dana pokretanja postupka za prijem novozaposlenih u skladu sa zakonom nije proteklo više od 90 dana.
Shodno članu 66. Zakona o javnim preduzećima ("Službeni glasnik RS", broj 15/16 i 88/19) javno preduzeće dužno je da pre isplate osnivaču dostavi na kontrolu i overu obračun zarada na propisanom obrascu (stavovi 1. i 2.). Radi se o JP kojem nije usvojen godišnji program poslovanja za 2021. godinu i koje ima u planu isplatu zarada za januar 2021. godine u narednom periodu. S obzirom da je Uredbom o načinu i kontroli obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima ("Službeni glasnik RS", broj 27/14) propisano da u slučaju kada godišnji program poslovanja nije usvojen do početka kalendarske godine za koju se donosi, obračun i isplata zarada vrši se na način i pod uslovima utvrđenim programom za prethodnu godinu, u skladu sa zakonom (član 2.), da li se napred navedeno odnosi kako na planiranu masu zarada tako i na planiran broj zaposlenih (na neodređeno i određeno)? U kom slučaju nadležni organ jedinice lokalne samouprave neće izvršiti overu obrasca za kontrolu obračuna i isplate zarada?
Pre svega treba imati u vidu da se godišnjim programom poslovanja ne obezbeđuju sredstva samo za zarade zaposlenih u javnom preduzeću, već i sredstva za sve druge potrebe uključujući npr. i plan javnih nabavki koji se ne može realizovati bez prethodno donetog programa.
Kao što je i navedeno, obaveza overe obrasca za kontrolu obračuna i isplate zarada zaposlenih u javnom preduzeću (ZIP obrazac), propisana je članom 66. Zakona o javnim preduzećima. Obzirom da se radi o preduzeću čiji je osnivač opština, kontrola obračuna i isplate vrši se isključivo na nivou jedinice lokalne samouprave.
Zakonom i pratećom Uredbom o načinu i kontroli obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima, precizirano je da nadležni organ osnivača preduzeća neće izvršiti overu obrasca u slučaju da se u ovom segmentu ne sprovodi godišnji program poslovanja u delu koji se odnosi na zarade i zapošljavanje. To praktično znači da osnivač pre overe treba da proveri da li su svi elementi za obračun zarada u određenom mesecu koji su navedeni u ZIP obrascu u okvirima koji su predviđeni usvojenim godišnjim programom poslovanja, a na koji je Skupština opštine dala saglasnost.
Ako javno preduzeće u propisanom roku nije donelo godišnji program, prva posledica koja direktno proističe iz Zakona o javnim preduzećima je da se zarade zaposlenih obračunavaju na nivou iz prethodne godine. Ili drugim rečima, obračun i isplata zarada u tom slučaju može da se vrši samo na način i pod uslovima utvrđenim programom za prethodnu godinu. Dakle, pošto preduzeće nema usvojen plan za ovu godinu, prilikom kontrole mase zarada za januar 2021. godine, u skladu sa navedenim odredbama, za reper se uzima planirana masa zarada tog preduzeća za isti mesec prethodne 2020-te godine.
U ZIP-1 obrascu iskazuje se inače veći broj raznorodnih podataka. Tu se pored podataka o ostvarenim časovima rada, broju zaposlenih koji su ostvarili prekovremeni rad, podataka o časovima prekovremenog rada, mase za isplatu naknada za minuli rad, naknada za prekovremeni rad, rad u dane državnih praznika, naknade troškova za topli obrok i regres, unose zbirni podaci koji se zatim raščlanjuju. Prvo na zarade zaposlenih i na zarade poslovodstva, a zatim i dodatno na zarade staro i novo zaposlenih.
Jedan od podataka koji se unosi u ZIP obrazac je i podatak o broju zaposlenih po kadrovskoj evidenciji, ali tu je i podatak o broju zaposlenih koji su u tom mesecu ostvarili pravo na zaradu. Ta dva podatka ne moraju nužno da budu ista, a ovde je bez uticaja to da li zaposleni koji su ostvarili pravo na zaradu imaju ugovore o radu na određeno ili neodređeno vreme. Bitno je samo to da se uporedi koji broj zaposlenih je planiran godišnjim programom i za koliko zaposlenih se u tom mesecu isplaćuje zarada. Ovde treba imati u vidu da „zabrana zapošljavanja“ propisana Zakonom o budžetskom sistemu (član 27k) nema direktan uticaj na planiranje kadrova niti na popunjavanje ZIP obrasca i kontrolu zarada koja se vrši na osnovu tog obrasca.
Formalno gledano, ne bi bilo smetnji kada bi osnivač izvršo overu ZIP obrasca i u slučaju kada je u konkretnom preduzeću u januaru ove godine bilo zaposleno više lica od broja koji je bio planiran za januar 2020-te godine, ali nikako ne i u slučaju da je ukupna masa (za starozaposlene i za novozaposlene) probijena. Naime, smisao kontrole preko ZIP obrasca je to da se proveri da li se ukupni troškovi zaposlenih kreću u planiranim okvirima, a broj zaposlenih i broj ostvarenih časova rada koji se unose u obrazac su samo dodatni podaci potrebni za bolje sagledavanje i razumevanje celine.
Potrebno je naglasiti da u slučaju kada se podaci o nameravanoj isplati porede sa podacima iz godišnjeg programa za prethodnu godinu što je sada kod vas slučaj, a pre svega zbog protoka vremena, nužno dolazi do određenih preklapanja na realciji staro i novo zaposleni. Naime, ako je neko lice zasnovalo radni odnos u preduzeću u toku 2020-te godine, onda su se podaci o zaradama koje je to lice ostvarilo u toku te godine prikazivali zbirno, ali su bili iskazani i u koloni NOVOZAPOSLENI. Međutim, to isto lice čak i u slučaju da je sklopilo ugovor o radu na samom kraju prethodne godine, u 2021-oj godini više nije novozaposleno i podaci o njegovim zaradama sada treba da se iskazuju u koloni predviđenoj za STAROZAPOSLENE.
U suštini, ZIP obrazac može da se overi u svim slučajevima kada nije probijena ukupna masa zarada posmatrana agregatno kao trošak preduzeća, a manje je bitno da li je manji ili veći deo mase utrošen za starozaposlene ili novozaposlene. Pod istim uslovom da masa nije probijena, to važi i za dodatke i naknade zarada koje mogu da budu veće ili manje od planiranih. Međutim, bez obzira što to nije formalna prepreka, preporučljivo je da se pre overe ZIP obrasca od isplatioca zatraži da navede i obrazloži razloge koji su doveli do odstupanja. Ovo naročito u slučaju da je u realizaciji došlo do odstupanja većih razmera. Poređenja radi, prilikom kontrole zarada u republičkim javnim preduzećima, nadležno Ministarstvo privrede toleriše situacije u kojima dolazi do promene strukture mase zarada, pa čak dozvoljava mogućnost da masa u jednom mesecu (ne i na godišnjem nivou) bude probijena, ali insistira na tome da isplatioci to detaljno obrazlože.
Zaposlena je iskoristila 19 dana godišnjeg odmora za 2020. godinu, a po rešenju ima 25 radnih dana godišnjeg odmora za 2020. godinu. Krajem 2020. godine otvara bolovanje – održavanje trudnoće, što znači da će početi sa radom tek u 2022. godini. Da li zaposlena ima pravo da u 2022. godini iskoristi i ostatak godišnjeg odmora iz 2020. godine ili ima pravo samo da iskoristi godišnji odmor za 2021. godinu, koji naravno nije ni započela u 2021. godini zbog porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta?
Pravo na godišnji odmor zaposlenog i njegova dužina utvrđuju se u skladu sa članovima od 68. do 70. Zakona o radu, dok su merila za utvrđivanje godišnjeg odmora određena članom 17. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
Korišćenje godišnjeg odmora u načelu je uređenjo članom 73. Zakona o radu u kome se kaže da se godišnji odmor koristi jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim zakonom. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova. Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
Iz navedenih odredbi sledi da u konkretnom slučaju godišnji odmor za 2021. godine zaposlena će moći da iskoristi do 30. juna 2022. godine, a nakon tog perioda samo odmor iz 2022. godine. Što se godišnjeg odmora iz 2020. godine tiče pravo da ga koristi zaposlena gubi nakon 30. juna 2021. godine.
Da li postoje uslovi za davanje saglasnosti od strane načelnika Opštinske uprave za dodatni rad službenika, u slučaju kada matičar za matično područje (zaposleni u Opštinskoj upravi) podnese zahtev za davanje saglasnosti za dodatni rad koji podrazumeva obavljanje administrativno-tehničkih poslova predsednika Saveta Mesne zajednice?
Članom 40. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da je službenik dužan da o svom dodatnom radu obavesti poslodavca. Službenik može, uz pismenu saglasnost poslodavca, van radnog vremena da radi za drugog poslodavca ako dodatni rad nije zabranjen posebnim zakonom ili drugim propisom, ako ne stvara mogućnost sukoba interesa ili ne utiče na nepristrasnost rada službenika.
U skladu sa članom 41. istog zakona saglasnost za dodatni rad službenika daje poslodavac. Saglasnost poslodavca nije potrebna za dodatni naučnoistraživački rad, objavljivanje autorskih dela i rad u kulturno-umetničkim, humanitarnim, sportskim i sličnim udruženjima, a ovaj rad poslodavac može zabraniti ako se njime onemogućava ili otežava rad službenika, šteti ugledu poslodavca, odnosno stvara mogućnost sukoba interesa ili utiče na nepristrasnost rada službenika. O dodatnom radu službenika na položaju odlučuje organ nadležan za njegovo postavljenje.
Što se tiče posla za koji se traži saglasnost za dodatni rad od značaja je spomenuti član 77. Zakona o lokalnoj samoupravi koji u stavu 2. kaže da opština, odnosno grad pruža pomoć mesnoj zajednici u obavljanju administrativno-tehničkih i finansijsko-materijalnih poslova. S tim u vezi uprava bi na prvom mestu trebalo da obezbedi obavljanje ovih poslova od strane zaposlenih u upravi.
Dalje je važno istaći da za obavljanje stručnih i drugih poslova za potrebe mesne zajednice, mesna zajednica može da zaposli lice koje zasniva radni odnos u mesnoj zajednici, u skladu sa zakonom, odlukama Opštine i finansijskom planu mesne zajednice. U finansijskom planu mesne zajednice se posebno navodi razlog za zapošljavanje, da li je potrebno zapošljavanje lica na neodređeno ili određeno vreme ili putem drugog oblika radnog angažovanja, kao i ukupno potreban iznos sredstava za plate. Odluku o prijemu zaposlenog donosi Savet mesne zajednice. Na radnopravni položaj, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u mesnoj zajednici primenjuju se odredbe Zakona o radu.
S obzirom da je članom 199. Zakona o radu, između ostalog, predviđeno da poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla, smatramo da je zaključenje ugovora o delu sa opisom posla koji je naveden u pitanju suprotan ovim odredbama jer se ne radi o poslovima van delatnosti poslodavca.
Ukoliko mesna zajednica ima potrebe i finansijskih sredstava da angažuje lice za obavljanje stručnih ili drugih poslova i u pitanju je službenik uprave zaposlen sa punim radnim vremenom adekvatnija forma angažovanja bi bila putem ugovora o dopunskom radu. Članom 202. Zakona o radu predviđeno je da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada. Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.