Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Šta odlikuje prirodu poslova komunalne inspekcije?
Prirodu poslova komunalne inspekcije odlikuje dinamičnost i potreba za rešavanjem situacija koje ne trpe odlaganje i zahtevaju brzo delovanje i intervenciju, s jedne strane, i obaveza primene propisanih pravila postupanja, s druge strane, što u određenim situacijama može donekle da utiče na blagovremenost i efikasnost delovanja. Zbog toga je važno dobro poznavati sve zakonske odredbe koje u dobroj meri uvažavaju takve situacije, poput: razloga za preduzimanje vanrednih nadzora, postupka za neregistrovane subjekte, izuzetke od obaveze izdavanja naloga i obaveštenja, odredbe o sadržini naloga i otpočinjanju inspekcijskog nadzora, uslova za izdavanje usmenog rešenja, uslova za primenu člana 36. Zakona o komunalnim delatnostima i dr.
Ko je nadležan za kvar na unutrašnjim instalacijama u stanu u stambenoj zgradi - komunalna ili građevinska inspekcija?
Komunalna inspekcija je nadležna u skladu sa člano 34. stav 1. tačka 7. Zakona o komunalnim delatnostima (samo za unutrašnje instalacije u funkciji komunalnih usluga) i na osnovu člana 125. stav 1. tačka 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, u vezi sa članom 14. stav 1. tačka 2. istog zakona.
Smatramo da je situaciji navedenoj u pitanju nadležan i građevinski inspektor, primenom člana 126. stav 1. tač. 2., i 6. i člana 127. stav 1. tačka 3. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Osim toga, kaznenim odredbama člana 132. propisana je kazna za prekršaj fizičkog lica kao vlasnika posebnog dela ako se nakon isteka roka propisanog rešenjem inspektora ne pridržava obaveza propisanih članom 14., a u vezi sa čl. 123, 125, 127. i 128. ovog zakona, iz čega se može izvesti zaključak da i građevinska inspekcija nalaže mere u slučaju nepridržavanja obaveza iz člana 14. ovog zakona, kada su ispunjeni uslovi iz člana 126, 127 i 128.
Da li je pogrešno što u JLS nadzor nad držanjem životinja obavlja inspektor zaštite životne sredine? Da li opština može za nadzor nad Odlukom o držanju domaćih životinja da odredi neku drugu inspekciju?
Članom 109. Zakon o zaštiti životne sredine („Sl, glasnik“, br. 135/04, 36/09, 36/09 -dr. zakon, 72/09 -dr. zakon, 43/11-88 (US), 14/16, 76/18, 95/18-dr.zakon) i drugim posebnim zakonima u ovoj oblasti, određeni poslovi inspekcijskog nadzora povereni su jedinicama lokalne samouprave. Tim zakonima nisu uređena pitanja držanja domaćih životinja. Stoga, lokalni inspektor za zaštitu životne sredine, primenom zakona i drugih propisa iz oblasti zaštite životne sredine, nema ovlašćenja da vrši nadzor nad držanjem domaćih životinja.
Za razliku od važećeg zakona, predhodno važeći Zakon o zaštiti životne sredine („Sl. glasnik RS“, br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95 – dr.zakon i 53/95), u okviru poglavlja „Zaštita biljnog i životinjskog sveta“, u članu 40, uređivao je određena pitanja iz te oblasti, pa je odlukama JLS koje su na osnovu ovlašćenja iz tog zakona uređivale uslove i način držanja domaćih životinja, ustanovljavana nadležnost komunalne inspekcije i inspekcije za zaštitu životne sredine.)
Drugo je pitanje, da li inspektor za zaštitu životne sredine, pored poverenih poslova iz oblasti zaštite životne sredine, može da obavlja i druge poslove, konkretno nadzor nad propisom kojim JLS uređuje držanje domaćih životinja. Pitanje je radno pravnog i organizacionog karaktera gde se, prema našem mišljenju, određeni poslovi na lokalu, aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji, mogu razvrstati u opis poslova i drugih inspektora (kad su u pitanju srodna pitanja, znanja, uslovi u pogledu vrste stručnog obrazovanja i dr.), osim ako je zakonom propisano da te poslove vrši isključivo komunalni inspektor JLS.
Videti: Odluku Ustavnog suda IU-267/2006 koja se može pronaći u Biltenu Ustvanog suda 2-2008.pdf na strani 180.
Kako postupiti dalje kada sud kazni lice koje nije sklonilo sa javne površine "stavri" posle neplaćenog prekršajnog naloga i stvari su i dalje na ulici?
Članom 34. stav 1. tačka 10. Zakona o komunalnim delatnostima propisano je ovlašćenje (pravo i dužnost) opštinskog/gradskog inspektora da naloži rešenjem uklanjanje stvari i drugih predmeta sa površina javne namene ako su oni tu ostavljeni protivno propisima, a tač. 8 i 9. istog člana, propisano je ovlašćenje za preduzimanje kaznenih mera.
Iz pitanja se ne može zaključiti da li je inspektor rešenjem naložio uklanjanje stvari, što je bio u obavezi, nezavisno od preduzetih kaznenih mera. Ako se rešenje ne izvrši dobrovoljno u ostavljenom roku, pristupa se upravnom izvršenju rešenja, u ovom slučaju, preko drugog lica o trošku izvršenika.
Na koji način inspektor treba da izvrši uvid u način držanja kućnih ljubimaca u dvorištu?
Za vršenje uviđaja u dvorištu, inspektor nije u obavezi da pribavlja nalog iz člana 22. ZIN, jer se ne radi o stambenom prostoru ili drugom prostoru sa takvom namenom. Prvo, treba poći od toga da su ZIN-om propisane obaveze za nadziranog subjekta, od kojih su za ovu situaciju relevantne odredbe člana 20. navedenog zakona, kako sledi:
- Kada je uredno obavešten o predstojećem inspekcijskom nadzoru, nadzirani subjekat dužan je da bude prisutan na mestu vršenja nadzora, osim ako postoje naročito opravdane okolnosti koje ga u tome sprečavaju, o čemu je dužan da blagovremeno na podesan način obavesti inspekciju. U suprotnom, čini prekršaj iz člana 56. stav 9-12., u vezi sa članom 20. stav 5. ZIN-a.
- Nadzirani subjekat dužan je da inspektoru koji mu predoči službenu legitimaciju i uruči nalog za inspekcijski nadzor ili kada otpočne postupak na drugi propisani način, omogući nesmetan inspekcijski nadzor, što podrazumeva, između ostalog, da omogući pristup lokaciji, zemljištu, objektima, poslovnom i drugom nestambenom prostoru...Ukoliko nadzirani subjekt ne omogući nesmetan inspekcijski nadzor, inspektor će podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, zbog prekršaja iz člana 56. stav 1-4., u vezi sa članom 20. stav 7. ZIN-a.
Ukoliko nadzirani subjekt ne dozvoljava pristup dvorištu, inspektor može doneti zaključak (upravni akt o upravljanju postupkom), u skladu sa članom 146. ZUP-a, kojim će mu naložiti da omogući nesmetan inspekcijski nadzor tako što što će inspektoru/inspektorima omogućiti pristup lokaciji -dvorištu radi vršenja uviđaja u predmetu nadzora.
Nakon izvršnosti zaključka, na koji se u skladu sa članom 146. ZUP-a, ne može izjaviti žalba, inspektor može zatražiti pomoć (asistenciju) komunalne milicije ili policije u skladu sa članom 4. Zakonom o komunalnoj miliciji, odnosno čl. 53-55. Zakona o policiji, i uz zahtev dostaviti doneti zaključak za čije sprovođenje se traži asistencija. U tom slučaju bi jedna od ovih službi obezbedila sprovođenje zaključka.
Vidi: Model Zaključka.docx
Koji su osnovni elementi višegodišnjeg plana?
Ko formira koordinacionu komisiju u JLS?
Članom 12. stav 13. Zakona o inspekcijskom nadzoru, propisano je da se odlukom nadležnog organa JLS određuje organ, unutrašnja organizaciona jedinica ili telo da koordinira inspekcijski nadzor iz njihove izvorne nadležnosti što znači da ne mora da se formira koordinaciona komisija, već to može da radi unutrašnja organizaciona jedinica koja objedinjuje inspekcijske poslove u određenoj JLS. Nužno je da nadležan organ JLS donese akt o tome.
Ako JLS nije u skladu sa zakonom odredila koji organ, unutrašnja organizaciona jedinica ili telo koordinira inspekcijski nadzor, to ne oslobađa inspekciju da realizuje zakonske odredbe koje se odnose na plan, izveštaj i kontrolne liste, u delu za koji je ona zadužena.
Da li shodna primena Zakona o inspekcijskom nadzoru znači mogućnost neprimenjivanja ovog zakona u skladu sa okolnostima, kao u slučaju komunalne policije?
Shodna primena ne znači da se Zakon ne primenjuje, već da se primena prilagođava prirodi poslova i specifičnim uslovima, uz poštovanje osnovnog smisla zakona.
Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa („Sl. glasnik RS“, broj 21/10) u članu 46.stav 2. propisano je da ako na pojedine odnose koji se uređuju propisom treba primeniti i drugi propis upotrebom analogije, propisom se može predvideti shodna primena drugog propisa.
Članom 4. stav 8. ZIN propisano je da se taj zakon shodno primenjuje u postupku inspekcijskog nadzora koji u poslovima iz svoje izvorne nadležnosti vrše organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave.
Dakle, shodna primena propisa znači primenu upotrebom analogije, tj. prilagođenu primenu uz uvažavanje legitimnih različitosti i posebnosti.
Predmet ozakonjenja je objekat koji prelazi na ulicu, koja je procedura ozakonjenja u tom slučaju? Da li može da prođe na saglasnost ili vlasnik mora da kupi deo parcele koja se vodi na opštinu?
U skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju ("Sl. glasnik RS", br. 96/15, 83/18 i 81/20 - odluka US) član 5. stav 3. propsiano je da predmet ozakonjenja ne može biti objekta izgrađen na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj javnoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona.
Shodno činjenici da predmetni objekat izlazi na javnu saobraćajnu površinu (verovatno zaštitini koridor saobraćajnice), smatramo da isti ne može da bude ozakonjen, niti je moguće otuđenje javne svojine bez promene položaja regulacione linije (što se realizuje izmenom odgovarajućeg planskog dokumenta) i izuzimanja konkretne površine pod objketom iz javnog zemljišta (ukoliko je navedeno moguće u skladu sa pravilima saobraćajne i urbanističke struke).
Predlog rešenja konkretne sutuacije je izmena planskog akta ili ukoliko je tehnički moguće, uklanjanje dela objekta koji izlazi na javnu površinu ulice.
Da li se prilikom donošenja Rešenja o imenovanju Opštinske izborne komisije u stalnom sastavu mora utvrditi mandat ove komisije, ili njihov mandat traje dok ne budu razrešeni? Da li je obavezna shodna primena člana 30. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, s obzirom da Zakon o lokalnim izborma ne sadrži odredbu o mandatu? Ko predlaže kandidate za sekretara i zamenika sekretara OIK? Ako odborničku grupu čine odbornici sa koalicione izborne liste da li odbornička grupa mora da predloži kandidate - predstavnike svih političkih stranaka koje čine koaliciju, ili nema tu obavezu?
Članom 58. Zakona o lokalnim izborima propisano je da se, između ostalih, odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika o imenovanju u izborne komisije i biračke odbore shodno primenjuju na izbor odbornika, ako Zakonom o lokalnim izborima nije drugačije određeno. S obzirom na to da Zakonom o lokalnim izborima nije uređeno pitanje trajanje mandata članova opštinskih/gradskih izbornih komisija, to znači da se na to pitanje shodno primenjuje član 30. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, kojim je propisano da se „članovi Republičke izborne komisije i njihovi zamenici imenuju (se) na četiri godine, a članovi biračkih odbora i njihovi zamenici za svake izbore“.
Međutim, trajanje mandata može, ali ne mora da bude izričito navedeno u rešenju o imenovanju članova lokalne izborne komisije; u svakom slučaju, nesumnjivo je da mandat članova izborne komisije ne može da traje duže od četiri godine od dana donošenja rešenja o njihovom imenovanju.
Sekretara i zamenika sekretara izborne komisije predlaže predlagač rešenja o imenovanju članova i zamenika članova izborne komisije, s obzirom da zakonom nije definisana nadležnost za njihovo predlaganje. Stoga je na rukovodstvu skupštine da odluči ko će biti predložen za ove dužnosti.
Koalicione odborničke grupe nisu u formalnoj, zakonskoj obavezi da predlože članove izborne komisije iz svih političkih stranaka koje su obrazovale odborničku grupu, to je stvar političkog dogovora unutar odborničke grupe. Zakon samo nalaže (član 13. stav 4) obavezu da se za sva lica predložena za članove izborne komisije u rešenju navede njihova politička pripadnost ili naziv stranke, odnosno stranačke koalicije na čiji predlog je imenovan.
Koji su koraci u vezi odobravanja za kućno obrazovanje deteta? Da li se škola prvo obraća nadležnom ministarstvu za dobijanje saglanosti za kućno obrazovanje, pa onda podnosi zahtev IRK, ili škola na osnovu donetog mišljenja IRK dostavlja nadležnom ministarstvu za odobravanje kućnog obrazovanja deteta?
U skladu sa Pravilnikom o načinu organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju ("Službeni glasnik RS", broj 66/2018), škola može da organizuje kontinuiran, odnosno obrazovno-vaspitni rad po potrebi, kao poseban oblik rada za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju i to za učenike koji zbog zdravstvenih smetnji ne mogu da prisustvuju obrazovno-vaspitnom radu u školi u dužem vremenskom periodu.
Nastavu za učenike na dužem kućnom lečenju, na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, ostvaruje škola u koju je učenik upisan, uz saglasnost Ministarstva. Izuzetno, nastavu za učenike na dužem kućnom lečenju može da ostvaruje i škola u bolnici, ukoliko je učenik usled zdravstvenih problema ili hroničnih bolesti sprečen da pohađa nastavu u školi, do kraja školske godine ili duže od godinu dana.
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik učenika koji zbog zdravstvenih problema ili hroničnih bolesti ne može da pohađa nastavu duže od tri nedelje, dužan je da o potrebi organizovanja nastave za učenika na kućnom lečenju, obavesti školu u koju je učenik upisan podnošenjem zahteva.
Zahtev roditelja naročito sadrži razloge zbog kojih je učeniku neophodno organizovati nastavu na kućnom lečenju.
Uz zahtev roditelja, škola ministarstvu dostavlja dokumentaciju kojom se dokazuje potreba organizovanja nastave na kućnom lečenju:
- mišljenje lekara o sprečenosti deteta da pohađa nastavu u školi sa očekivanom dužinom sprečenosti;
- mišljenje Interresorne komisije koje se odnosi na navedeni period.
Ukoliko uz zahtev nije dostavljeno mišljenje Interresorne komisije, škola će roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika uputiti da pribavi mišljenje Interresorne komisije.
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može dostaviti zahtev bez mišljenja Interresorne komisije, uz navođenje razloga zbog kojih nije bilo moguće njegovo pribavljanje.
Da li je uslov za izdavanje građevinske dozvole da parcela na kojoj se gradi ima direktan pristup na javnu saobraćajnu površinu ili može imati indirektan pristup preko katastarske parcele na kojoj je upisana službenost prolaza, a koja ima direktan pristup na javnu saobraćajnu površinu?
Zakon o planiranju i izgradnji u članu 2. stav 1.pod 20) definiše građevinsku parcelu kao deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju koja se definiše koordinatama prelomnih tačaka u državnoj projekciji.
Zakon eksplicitno ne definiše način na koji je taj pristup obezbeđen, niti da pristup javnoj saobraćajnici mora biti direktan, odnosno da se parcela mora graničiti sa javnom saobraćajnicom. Takođe, članom 32. stav 2. Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju je propisana minimalna širina privatnog prolaza za parcele koje nemaju direktan pristup javnoj saobraćajnoj površini, na osnovu čega se indirektno može zaključiti da je moguće ostvarenje pristupa parceli na ovaj posredan način.
Za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu Zakon o planiranju i izgradnji priznaje i overenu saglasnost tih lica, odnosno ugovor, što je uređeno članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji u stavu 8, može se zaključiti da se shodno tome i za obezbeđenje pristupa parcelama koje nemaju direktan pristup javnoj saobraćajnoj površini, odnosno koje taj pristup ostvaruju kroz drugu/druge parcele u koje nisu u istom vlasništvu, može priznati pravo službenosti na parcelama poslužnog dobra u korist parcela na povlasnom dobru, odnosno ugovor o uspostavljanju prava službenosti prolaza zaključen sa vlasnikom poslužnog dobra, odnosno saglasnost vlasnika poslužnog dobra koji su upisani u evidenciju katastra nepokretnosti, naravno ukoliko predmetna parcela zadovoljava uslove propisane planskim dokumentom.