Питања и одговори

Природу послова комуналне инспекције одликује динамичност и потреба за решавањем ситуација које не трпе одлагање и захтевају брзо деловање и интервенцију, с једне стране, и обавеза примене прописаних правила поступања, с друге стране, што у одређеним ситуацијама може донекле да утиче на благовременост и ефикасност деловања. Због тога је важно добро познавати све законске одредбе које у доброј мери уважавају такве ситуације, попут:  разлога за предузимање ванредних надзора, поступка за нерегистроване субјекте, изузетке од обавезе издавања налога и обавештења, одредбе о садржини налога и отпочињању инспекцијског надзора, услова за издавање усменог решења, услова за примену члана 36. Закона о комуналним делатностима и др.

Комунална инспекција је надлежна у складу са члано 34. став 1. тачка 7. Закона о комуналним делатностима (само за унутрашње инсталације у функцији комуналних услуга) и на основу члана 125. став 1. тачка 1. Закона о становању и одржавању зграда, у вези са чланом 14. став 1. тачка 2. истог закона.

Сматрамо да је  ситуацији наведеној у питању надлежан и грађевински инспектор, применом члана 126. став 1. тач. 2., и 6. и члана 127. став 1. тачка 3. Закона о становању и одржавању зграда. Осим тога, казненим одредбама члана 132. прописана је казна  за прекршај физичког лица као власника посебног дела ако  се након истека рока прописаног решењем инспектора не придржава обавеза прописаних чланом 14., а у вези са чл. 123, 125, 127. и 128. овог закона, из чега се може извести закључак да и грађевинска инспекција налаже мере у случају непридржавања обавеза из члана 14. овог закона, када су испуњени услови из члана 126, 127 и 128.

Чланом 109. Закон о заштити животне средине („Сл, гласник“, бр. 135/04, 36/09, 36/09 -др. закон, 72/09 -др. закон, 43/11-88 (УС), 14/16, 76/18, 95/18-др.закон) и другим посебним законима у овој области, одређени послови инспекцијског надзора поверени су јединицама локалне самоуправе. Тим законима нису уређена питања држања домаћих животиња. Стога, локални инспектор за заштиту животне средине, применом закона и других прописа из области заштите животне средине, нема овлашћења да врши надзор над држањем домаћих животиња.

 За разлику од важећег закона, предходно важећи Закон о заштити животне средине („Сл. гласник РС“, бр. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95 – др.закон и 53/95), у оквиру поглавља „Заштита биљног и животињског света“, у члану 40,  уређивао је одређена питања из те области, па је одлукама ЈЛС које су на основу овлашћења из тог закона уређивале услове и начин држања домаћих животиња, установљавана надлежност комуналне инспекције и инспекције за заштиту животне средине.)

Друго је питање, да ли инспектор за заштиту животне средине, поред поверених послова из области заштите животне средине, може да обавља и друге послове, конкретно надзор над прописом којим ЈЛС уређује држање домаћих животиња. Питање је радно правног и организационог карактера где се, према нашем мишљењу, одређени послови на локалу, актом о унутрашњем уређењу и систематизацији, могу разврстати у опис послова и других инспектора (кад су у питању сродна питања, знања, услови у погледу врсте стручног образовања и др.), осим ако је законом прописано да те послове врши искључиво комунални инспектор ЈЛС.

Видети: Одлуку Уставног суда ИУ-267/2006 која се може пронаћи у Билтену Устваног суда 2-2008.пдф на страни 180.

Чланом 34. став 1. тачка 10. Закона о комуналним делатностима прописано је овлашћење (право и дужност) општинског/градског инспектора да наложи решењем уклањање ствари и других предмета са површина јавне намене ако су они ту остављени противно прописима, а тач. 8 и 9. истог члана, прописано је овлашћење за предузимање казнених мера.

Из питања се не може закључити да ли је инспектор решењем наложио уклањање ствари, што је био у обавези, независно од предузетих казнених мера. Ако се решење не изврши добровољно у остављеном року, приступа се управном извршењу решења, у овом случају, преко другог лица о трошку извршеника.

За вршење увиђаја у дворишту, инспектор није у обавези да прибавља налог из члана 22. ЗИН, јер се не ради о стамбеном простору или другом простору са таквом наменом. Прво, треба поћи од тога да су ЗИН-ом прописане обавезе за надзираног субјекта, од којих су за ову ситуацију релевантне одредбе члана 20. наведеног закона, како следи:

• Када је уредно обавештен о предстојећем инспекцијском надзору, надзирани субјекат дужан је да буде присутан  на месту вршења надзора, осим ако постоје нарочито оправдане околности које га у томе спречавају, о чему је дужан да благовремено на подесан начин обавести инспекцију.  У супротном, чини прекршај  из члана 56. став 9-12., у вези са чланом 20. став 5. ЗИН-а.
• Надзирани субјекат дужан је да инспектору који му предочи службену легитимацију и уручи налог за инспекцијски надзор или када отпочне поступак на други прописани начин, омогући несметан инспекцијски надзор, што подразумева, између осталог, да омогући приступ локацији, земљишту, објектима, пословном и другом нестамбеном простору...Уколико надзирани субјект не омогући несметан инспекцијски надзор, инспектор ће поднети захтев за покретање прекршајног поступка, због прекршаја из члана 56. став 1-4., у вези са чланом 20. став 7. ЗИН-а. 

Уколико надзирани субјект не дозвољава приступ дворишту,  инспектор може донети закључак (управни акт о управљању поступком), у складу са чланом 146. ЗУП-а, којим ће му наложити да омогући несметан инспекцијски надзор тако што што ће инспектору/инспекторима омогућити приступ локацији -дворишту ради вршења увиђаја у предмету надзора.

Након извршности закључка, на који се у складу са чланом 146. ЗУП-а, не може изјавити жалба, инспектор може затражити помоћ (асистенцију) комуналне милиције или полиције у складу са чланом 4. Законом о комуналној милицији, односно чл. 53-55. Закона о полицији, и уз захтев доставити донети закључак за чије спровођење се тражи асистенција. У том случају би једна од ових служби обезбедила спровођење закључка.

Види: Модел Zaključka.docx 

Елементи вишегодишњег плана су дугрочни приоритети и циљеви инспекцијског надзора, на основу којих се дају смернице у погледу организације, кадрова, материјално техничке опремљености, финансијских средстава и друго.

Чланом 12. став 13. Закона о инспекцијском надзору, прописано је да се одлуком надлежног органа ЈЛС одређује  орган, унутрашња организациона јединица или тело да координира инспекцијски надзор из њихове изворне надлежности што значи да не мора да се формира координациона комисија, већ то може да ради унутрашња организациона јединица која обједињује инспекцијске послове у одређеној ЈЛС. Нужно је да надлежан орган ЈЛС донесе акт о томе.

Ако ЈЛС није у складу са законом одредила који орган, унутрашња организациона јединица или тело координира инспекцијски надзор, то не ослобађа инспекцију да реализује законске одредбе које се односе на план, извештај и контролне листе, у делу за који је она задужена.

Сходна примена не значи да се Закон не примењује, већ да се примена прилагођава природи послова и специфичним условима, уз поштовање основног смисла закона.  

Јединственим методолошким правилима за израду прописа („Сл. гласник РС“, број 21/10) у члану 46.став 2. прописано  је да ако на поједине односе који се уређују прописом треба применити и други пропис употребом аналогије, прописом се може предвидети сходна примена другог прописа.

Чланом 4. став 8. ЗИН прописано је да се тај закон сходно примењује у поступку инспекцијског надзора који у пословима из своје изворне надлежности врше органи аутономних покрајина и органи јединица локалне самоуправе.

Дакле, сходна примена прописа значи примену употребом аналогије, тј. прилагођену примену уз уважавање легитимних различитости и посебности.

У складу са одредбама Закона о озакоњењу ("Сл. гласник РС", бр. 96/15, 83/18 и 81/20 - одлука УС) члан 5. став 3. пропсиано је да предмет озакоњења не може бити објекта изграђен на површинама јавне намене, односно на земљишту планираном за уређење или изградњу објеката јавне намене за које се, у складу са одредбама посебног закона, утврђује јавни интерес и који су у обавезној јавној својини у складу са одредбама других посебних закона.

Сходно чињеници да предметни објекат излази на јавну саобраћајну површину (вероватно заштитини коридор саобраћајнице), сматрамо да исти не може да буде озакоњен, нити је могуће отуђење јавне својине без промене положаја регулационе линије (што се реализује изменом одговарајућег планског документа) и изузимања конкретне површине под објкетом из јавног земљишта (уколико је наведено могуће у складу са правилима саобраћајне и урбанистичке струке). 

Предлог решења конкретне сутуације је измена планског акта или уколико је технички могуће, уклањање дела објекта који излази на јавну површину улице.

Чланом 58. Закона о локалним изборима прописано је да се, између осталих, одредбе Закона о избору народних посланика о именовању у изборне комисије и бирачке одборе сходно примењују на избор одборника, ако Законом о локалним изборима није другачије одређено. С обзиром на то да Законом о локалним изборима није уређено питање трајање мандата чланова општинских/градских изборних комисија, то значи да се на то питање сходно примењује члан 30. став 1. Закона о избору народних посланика, којим је прописано да се „чланови Републичке изборне комисије и њихови заменици именују (се) на четири године, а чланови бирачких одбора и њихови заменици за сваке изборе“.

Међутим, трајање мандата може, али не мора да буде изричито наведено у решењу о именовању чланова локалне изборне комисије; у сваком случају, несумњиво је да мандат чланова изборне комисије не може да траје дуже од четири године од дана доношења решења о њиховом именовању.

Секретара и заменика секретара изборне комисије предлаже предлагач решења о именовању чланова и заменика чланова изборне комисије, с обзиром да законом није дефинисана надлежност за њихово предлагање. Стога је на руководству скупштине да одлучи ко ће бити предложен за ове дужности.

Коалиционе одборничке групе нису у формалној, законској обавези да предложе чланове изборне комисије из свих политичких странака које су образовале одборничку групу, то је ствар политичког договора унутар одборничке групе. Закон само налаже (члан 13. став 4) обавезу да се за сва лица предложена за чланове изборне комисије у решењу наведе њихова политичка припадност или назив странке, односно страначке коалиције на чији предлог је именован.

У складу са Правилником о начину организовања наставе за ученике на дужем кућном и болничком лечењу  ("Службени гласник РС", број 66/2018), школа може да организује континуиран, односно образовно-васпитни рад по потреби, као посебан облик рада за ученике на дужем кућном и болничком лечењу и то за ученике који због здравствених сметњи не могу да присуствују образовно-васпитном раду у школи у дужем временском периоду.

Наставу за ученике на дужем кућном лечењу, на захтев родитеља, односно другог законског заступника, остварује школа у коју је ученик уписан, уз сагласност Министарства. Изузетно, наставу за ученике на дужем кућном лечењу може да остварује и школа у болници, уколико је ученик услед здравствених проблема или хроничних болести спречен да похађа наставу у школи, до краја школске године или дуже од годину дана.

Родитељ, односно други законски заступник ученика који због здравствених проблема или хроничних болести не може да похађа наставу дуже од три недеље, дужан је да о потреби организовања наставе за ученика на кућном лечењу, обавести школу у коју је ученик уписан подношењем захтева.

Захтев родитеља нарочито садржи разлоге због којих је ученику неопходно организовати наставу на кућном лечењу.

Уз захтев родитеља, школа министарству доставља документацију којом се доказује потреба организовања наставе на кућном лечењу:

1. мишљење лекара о спречености детета да похађа наставу у школи са очекиваном дужином спречености;
2. мишљење Интерресорне комисије које се односи на наведени период.

Уколико уз захтев није достављено мишљење Интерресорне комисије, школа ће родитеља, односно другог законског заступника упутити да прибави мишљење Интерресорне комисије.

Родитељ, односно други законски заступник може доставити захтев без мишљења Интерресорне комисије, уз навођење разлога због којих није било могуће његово прибављање.

Закон о планирању и изградњи у члану 2. став 1.под 20) дефинише грађевинску парцелу као део грађевинског земљишта, са приступом јавној саобраћајној површини, која је изграђена или планом предвиђена за изградњу која се дефинише координатама преломних тачака у државној пројекцији.

Закон експлицитно не дефинише начин на који је тај приступ обезбеђен, нити да приступ јавној саобраћајници мора бити директан, односно да се парцела мора граничити са јавном саобраћајницом. Такође, чланом 32. став 2. Правилника о општим правилима за парцелацију, регулацију и изградњу је прописана минимална ширина приватног пролаза за парцеле које немају директан приступ јавној саобраћајној површини, на основу чега се индиректно може закључити да је могуће остварење приступа парцели на овај посредан начин.

За изградњу или извођење радова на грађевинском земљишту или објекту који је у власништву више лица, као доказ о одговарајућем праву Закон о планирању и изградњи признаје и оверену сагласност тих лица, односно уговор, што је уређено чланом 135. Закона о планирању и изградњи у ставу 8, може се закључити да се сходно томе и за обезбеђење приступа парцелама које немају директан приступ јавној саобраћајној површини, односно које тај приступ остварују кроз другу/друге парцеле у које нису у истом власништву, може признати право службености на парцелама послужног добра у корист парцела на повласном добру, односно уговор о успостављању права службености пролаза закључен са власником послужног добра, односно сагласност власника послужног добра који су уписани у евиденцију катастра непокретности, наравно уколико предметна парцела задовољава услове прописане планским документом.