Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeAko je predložena mera podrške u jednoj JLS, a pružalac podrške je iz druge JLS, koja JLS plaća prevoz pružaocu podrške?
Prevoz pružaoca podrške obezbeđuje i finansira ona JLS koja je predložila meru podrške i u kojoj dete, učenik, odrasli ima prebivalište, a ako je Mišljenje 3 donela IRK koja nadležnost zasniva na boravištu deteta, učenika (npr. odnos starateljstvo jedna JLS, hraniteljstvo druga JLS), tada troškove snosi JLS u kojoj je prebivalište deteta/učenika.
Ukoliko IRK u Mišljenju navede kao preporučenu meru dodatne podrške npr. Logopedski tretman - kao podrška stručnjaka iz određene oblasti, da li JLS ukoliko ima sredstava u budžetu može da finansira tu preporučenu podršku u skladu sa zakonom ili ne?
Gradovi i opštine u kojima postoji škola za osnovno i srednje obrazovanje za učenike sa smetnjama u razvoju, u okviru svog rada pružaju usluge dodatne defektološke i logopedske podrške predškolskoj ustanovi i osnovnim školama na osnovu Mišljenja IRK i iskazanim potrebama ovih obrazovnih ustanova.
Ukoliko ne postoji mogućnost da se ovaj vid podrške pribavi na ovaj način, moguće je, pa čak i poželjno opštinskim/gradskim aktima obezbediti mogućnost pružanja istih, a u kom obimu (sama usluga, usluga i prevoz, ili samo prevoz, sa ili bez participacije korisnika u ceni usluge itd.) i po kojim kriterijumima, to zavisi od resursa svake pojedinačne JLS.
U kom zakonu se definiše lični pratilac u obrazovnom sistemu?
U pitanju je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS”, br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon, 6/2020, 129/2021 i 92/2023), posebno član 136. u okviru koga je određen pojmovno i član 76. koji se odnosi na ličnog pratioca u timu za pružanje dodatne podrške.
Ko definiše broj sati rada ličnog pratioca sa detetom i ko određuje sa koliko dece radi jedan lični pratilac?
Lični pratilac predstavlja meru podrške detetu i učeniku iz sfere socijalne zaštite, odnosno lični pratilac je usluga socijalne zaštite. Članom 69. stav 1. Zakona o socijalnoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, broj 24/11 i 117/2022 – odluka US), propisano je da postupak za korišćenje usluge lični pratilac sprovodi centar za socijalni rad.
Članom 43. Zakona o socijalnoj zaštiti propisano je da procenu i planiranje, prilikom pružanja usluga, obavlja nadležni centar za socijalni rad i pružaoc usluga socijalne zaštite, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Član 84. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite („Sl. glasnik RS“, br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019) jasno definiše da je svrha angažovanja ličnog pratioca, pružanje detetu odgovarajuće individualne praktične podrške radi uključivanja u redovno školovanje, i aktivnosti u zajednici, radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti, te iz toga jasno proizilazi da jedan lični pratilac prati jedno detete u jednom vremenskom okviru. Odnosno jedan lični pratilac može da prati i više dece, ukoliko je to u skladu sa potrebama dece i definisanim organizacionim aspektima/mogućnostima obezbeđivanja usluge.
Da li je predškolska ustanova u obavezi da formira razvojnu grupu ukoliko ima decu sa teškoćama u razvoju kojoj je IRK odredila mere podrške?
Ne postoji propisana zakonska obaveza formiranja razvojne grupe, ali ukoliko razvojna grupa postoji, upis/pohađanje u okviru nje je uslovljeno prethodnim Mišljenjem IRK uz saglasnost roditelja/staratelja.