Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako postupiti u situaciji kada Opštinska uprava nakon sprovedenog postupka izbora direktora javnog preduzeća od strane Komisije za sprovođenje postupka za izbor direktora javnog preduzeća, na osnovu dostavljene dokumentacije i odluke Komisije utvrdi da je Komisija u toku postupka napravila propuste. Da li Opštinska uprava u ovakvoj situaciji može da odbije da sačini nacrt akta o imenovanju direktora Javnog preduzeća na osnovu predloga Komisije, odnosno da li Opštinska uprava može zbog uočenih propusta predložiti da se postupak izbora direktora ponovi, odnosno da se raspiše novi javni konkurs?
Shodno članu 31. Zakona o javnim preduzećima ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016 i 88/2019), javni konkurs za izbor direktora javnog preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave sprovodi Komisija za sprovođenje konkursa za izbor direktora te jedinice lokalne samouprave.
Dalje je članom 41. istog zakona predviđeno da Komisija sastavlja rang listu sa najviše tri kandidata koja su sa najboljim rezultatom ispunila merila za izbor direktora javnog preduzeća. Rang listu iz stava 1. ovog člana i zapisnik o sprovedenom izbornom postupku Komisija dostavlja nadležnom organu jedinice lokalne samouprave. Taj organ jedinice lokalne samouprave priprema predlog akta o imenovanju prvog kandidata sa rang liste i dostavlja ga, radi usvajanja organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imenovanje direktora javnog preduzeća.
U jedinici lokalne samouprave je skupština nadležna za imenovanje direktora javnog preduzeća.
Dakle, Komisija je nadležna za sprovođenje konkursnog postupka, a skupština za imenovanje direktora javnog preduzeća.
Medjutim, s obzirom da opštinska uprava obavlja stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe rada skupštine, smatramo da bi opštinska uprava uz dokumentaciju koju podnosi skupštini u vezi sa imenovanjem direktora mogla da da i svoju stručnu ocenu sprovedenog konkursnog postupka i da ukaže na eventualne propuste, ali smatramo i da opštinska uprava ne može da odbije da sačini akt o imenovanju.
Kada izvrsena promena namene na objektu iz industrijskog u poslovni moze biti predmet Ozakonjenja.Objekat koji je predmet radova je upisan u ln sa upotrebnom dozvolom. Koji dokaz se dostavlja da je za takav objekat moguce ozakonjenje. Ako je kupovina parcele recimo vrsena 2018 godine da li takav objekat moze ici na Ozakonjenje.
Promena namene objekta predstavlja radove, za čije izvođenje, u redovnom postupku, organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izdaje rešenje o odobrenju za izvođenje radova, na osnovu člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023).
Ukoliko su ovi radovi izvedeni bez izdatog odobrenja za izgradnju, oni mogu biti predmet ozakonjenja, u skladu i na način propisan odredbama Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US, 1/2023 - odluka US i 62/2023).
Postupak ozakonjenja, prema odredbama člana 12. Zakona o ozakonjenju objekata, nadležan je da sprovede onaj organ koji je prema zakonu kojim se uređuje izgradnja objekata ovlašćen da izdaje građevinsku dozvolu u redovnom postupku, a to je ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, po sprovedenom postupku, kada utvrdi da nezakonito izgrađeni objekat ispunjava propisane uslove za korišćenje i druge uslove propisane ovim zakonom.
Nadležni organ, najpre, utvrđuje ispunjenost prethodnih uslova, a to su stepen izgrađenosti (član 3.), koji objektu ne mogu biti predmet ozakonjenja (član 5.), koje je vreme izgradnje objekata (član 6.) i usklađenost sa važećim planskim dokumentom (član 8).
Članom 6. Zakona o ozakonjenju objekata je propisano da predmet ozakonjenja objekta može biti objekat koji je izgrađen pre 27. novembra 2015. godine.
U skladu sa tim, postupak ozakonjenja za ove objekte može biti iniciran na više načina, pa tako predmet ozakonjenja mogu biti objekti za koje je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, do 29. januara 2014. godine i koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, objekti za koje nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, a koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, za koji je nadležni građevinski inspektor doneo rešenje o rušenju, u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", broj 96/15), objekti za koje građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju iz stava 3. ovog člana, a vidljivi su na satelitskom snimku iz 2015. godine, kao i objekti za koje je podnet zahtev u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Službeni glasnik RS", br. 25/13, 145/14 i 96/15), za koje postupak nije pravnosnažno okončan.
Vreme kupovine parcele nije od uticaja na pokretanje postupka ozakonjenja, jer su predmet ozakonjenja bespravno izvedeni građevinski radovi, u odnosu na koje se ocenjuje ispunjenost uslova za sprovođenje postupka ozakonjenja.
Kada utvrdi ispunjenost prethodnih uslova, organ nadležan za spovođenje postupka ozakonjenja, utvrđuje postojanje odgovarajućeg prava iz člana 10. ovog zakona, a potom, ukoliko su svi ovi uslovi ispunjeni, nastavlja postupak ozakonjenja pribavljanjem dokumentacije iz člana 11. ovog zakona.
Da li se u postupku ozakonjenja kao investitor nadogradnje višeporodičnog objekta može pojaviti stambena zajednica (dogradnja 3. sprata sa 3 stana), i ako može ko zaključuje ogovor u ime vlasnika objekta i u ime investitora?
U skladu sa odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada (član 16.), stambena zajednica ima status pravnog lica. Samim tim, u pravnom prometu, stambena zajednica može se pojaviti i kao investitor. Nadziđivanje stambene zgrade u smislu Zakona o stanovanju i održavanju zgarda (član 9.) je jedan vid raspolaganja zajedničkim delovima zgrade. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade vlasnici posebnih delova odlučuju u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na rad i odlučivanje stambene zajednice. Potrebna većina glasova za donošenje odluke o raspolaganju propisana je članom 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. U Odluci skupštine stambene zajednice o raspolaganju (nadziđivanju) treba da bude navedeno i koje lice je zaduženo za podnošenje zahteva za odobrenje za izgradnju, i za potpisivanje ugovora o izvođenju radova sa izvođačem i slično, s tim što u ovom konkretnom slučaju, ne postoji ugovor o prenosu prava svojine između skupštine stambene zajednice i investitora (član 9. stav 3.) jer je stambena zajednica donela odluku da bude investitor.
U ustanovi kulture 1 zaposleni na neodređeno vreme je otišao u penziju, a direktor, koji je bio na određeno vreme je takođe napustio ustanovu. Kako se po članu 27k Zakona o budzetskom sistemu računa broj mogućih prijema? Da li se sa 0,7 množi 1 ili 2 i oduzima broj prijema?
Članom 27k Zakona o budžetskom sistemu predviđeno je da je u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2026. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini).
Pravilno računanje je ODLIV x 0,7 – PRILIV.
Preduzetnik je zaključio ugovor o zakupu građevinskog zemljišta za kiosk sa opštinskom upravom. Opštinska uprava mesečno fakturiše zakup preduzetniku, koji ne plaća zakupninu. Preduzetnik je iskazao volju da uđe u reprogram duga na osnovu zakupnine, i da odloženo, mesečno otplati dugovanje. Da li postoji zakonski osnov za reprogram duga na osnovu zakupa? Koji organ je nadležan za sprovođenje prinudne naplate, pravobranilaštvo ili lokalna poreska administracija?
Član 2a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u javnopravnom odnosu, kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovama, uključujući i izvorne javne prihode koje jedinice lokalne samouprave utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u postupcima u kojima donose poreske akte, poreske upravne akte, kao i druge akte u upravnom postupku.
Član 10. istog zakona propisuje da poreskopravni odnos je odnos javnog prava koji obuhvata prava i obaveze u poreskom postupku poreskog organa s jedne i fizičkog, odnosno pravnog lica, kao i otvorenog investicionog fonda, odnosno alternativnog investicionog fonda koji nema svojstvo pravnog lica, a koji je upisan u odgovarajući registar u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: fond), s druge strane, kojim se uređuje:
U skladu sa navedenim, Zаkon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ne primenjuje se na ugovore zaključene između stranaka, a koji se odnose na zakup poslovnog prostora, s obzirom da ugovoreni odnos nije javnopravni već obligacioni odnos.
U tom smislu se primenom ovog zakona ne može odobriti reprogram niti vršiti prinudna naplata, što znači da lokalna poreska administracija nije nadležna za prinudnu naplatu ovih obaveza. Takođe, pitanje postojanja zakonskog osnova za odobravanje reprograma u vezi sa ugovorenim obavezama na osnovu zakupa nije u nadležnosti lokalne poreske administracije, s obzirom na to da se reprogram ne može odobriti u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, te da lokalna poreska administracija nije nadležna za upravljanje ovim javnim prihodima.“
Dostavljamo u prilogu odgovora i Mišljenje Ministarstva finansija broj 011-00651/2016-04 od 07.02.2017. godine (Mišljenje broj 1) u kome je dato objašnjenje po ovom pitanju.