Pitanja i odgovori

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik R. Srbije" br. 30/2018), između ostalog, dopunio je i odredbe člana 84. ZPPPA koje propisuju predmete prinudne naplate poreskog duga i to tako da predmet prinudne naplate može biti osim zarada, odnosno naknada zarada, odnosno penzija, sada i bilo koja vrsta prihoda na tekućim računima fizičkih lica, u delu koji nije izuzet od izvršenja prema zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje (tačka 2a).

Osim navedenog dodata je i tačka 4a. koja u predmete prinudne naplate dodaje i štedne uloge.

Takođe saglasno napred navedenim izmenama i dopunama u članu 87. ZPPPA dodate su dve tačke i to:

• 3a) kojom se propisuje da će Poreska uprava rešenjem naložiti zabranu isplate ili prenosa drugih vrsta prihoda sa tekućih računa fizičkih lica do prenosa sredstava u svrhu izmirenja obaveze po osnovu poreza i
• 3b) kojom se propisuje da će Poreska uprava rešenjem naložiti zabranu isplate štednog uloga do prenosa sredstava u svrhu izmirenja obaveze po osnovu poreza.

Rešenje se istovremeno dostavlja poreskom obvezniku i odgovarajućim registrima, dužnicima poreskog obveznika, odnosno banci, čime postaje izvršno.

Odredbe člana 96a. ZPPPA dopunjene su novim stavovima od 6. do 10. koji propisuju postupak prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja iz drugih prihoda na tekućim računima, na osnovu rešenja koje se donosi shodno članu 92. stav 2. ZPPPA, pri čemu se shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.

Dostavljanjem predmetnog rešenja banci u postupku prinudne naplate vrši se zaplena i prenos sredstava sa tekućeg računa otvorenog kod banke na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda. Rešenje u dispozitivu sadrži i nalog banci da obračuna kamatu na način propisan ovim zakonom od dana donošenja rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja kao i da iznos obračunate kamate prenese na odgovarajuće uplatne račune javnih prihoda. Ukoliko nema dovoljno sredstava na tekućem računu rešenje se izvršava sukcesivno, prema raspoloživim sredstvima, dok se rešenje ne izvrši u celosti. Takođe je propisano da ako banka ne postupi po nalozima datim u dispozitivu rešenja naplata dugovanog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja izvršiće se neposredno iz sredstava koja se nalaze na računu banke.

Rešenje o prinudnoj naplati iz drugih prihoda na tekućem računu proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja banci.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji dodat je potpuno novi član 98a. kojim je uređen postupak prinudne naplate iz štednih uloga.

Prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja iz štednih uloga, na osnovu donetog rešenja o prinudnoj naplati shodno članu 92. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, je plenidba i prenos sredstava sa štednog uloga otvorenog kod banke na odgovarajući uplatni račun javnog prihoda. Tehnički se vrši na isti način kao prinudna naplata na drugim vrstama prihoda na tekućim računima fizičkih lica o čemu smo pisali u prethodnom stavu.

Tehnički, u ovom slučaju, postupak bi otpočeo obraćanjem NBS dopisom kojim se za konkretna fizička lica sa obaveznim podatkom o JMBG, traže podaci (zbog postupka prinudne naplate poreskog duga) u kojim poslovnim bankama imaju otvorene tekuće račune i brojeve tekućih računa. Nakon toga, sledi obraćanje konkretnim poslovnim bankama sa zahtevom da se za konkretno lice i konkretni broj tekućeg računa, dobiju podaci da li je bilo prometa i kakvo je stanje na predmetnom računu. Takođe, može se zatražiti od poslovne banke i promet po računu u poslednjih tri ili šest meseci koji će vam poslužiti prilikom odlučivanja.

Ukoliko je odlučeno da se prinudna naplata radi iz prihoda na tekućim računima poreskog obveznika donosi se rešenje o prinudnoj naplati u skladu sa članom 92. stav 2. ZPPPA.

Resenje o prinudnoj naplati iz prihoda na racunu poreskog obveznika .pdf

Resenje o prinudnoj naplati poreske obaveze iz stednog uloga.pdf

U skladu sa članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS pravo na jubilarnu nagradu ostvaruju zaposleni u JLS za navršenih 10, 20 30, 35 ili 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvario pravo iz radnog odnosa.

S obzirom na to, da mesna zajednica nije organ JLS, već oblik mesne samouprave i kao tavka posebno pravno lice, radni staž ostvaren u mesnoj zajednici ne računa se u staž za jubilarnu nagradu u smislu odredbi PKU za zaposlene u JLS.

U skladu sa članom 80. Zakona o državnoj upravi organi državne uprave dužni su da daju mišljenja o primeni odredaba zakona i drugih opštih akata, u roku od 30 dana. Mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.

S obzirom da je Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u JLS zaključen između Vlade Republike Srbije, u čije ime je kolektivni ugovor potpisao ministar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Stalne konferencije gradova i opština – Saveza gradova i opština Srbije, reprezentativnog sindikata - Sindikata Uprave Srbije, tumačenje odredbi ovog kolektivnog ugovora u nadležnosti je Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Valja spomenuti i da je u skladu sa članom 76. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS formiran Odbor za praćenje primene Ugovora koji ima devet članova – tri člana koja imenuje Vlada, tri člana koja imenuju reprezentativni sindikat i tri člana koja imenuje Stalna konferencija gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije. Odbor je obavezan da najmanje jednom u tri meseca razmatra aktuelna pitanja vezana za:

• materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
• međusobne odnose reprezentativnih sindikata i poslodavca;
• potrebu izmena i dopuna Ugovora;
• praksu i mišljenja u vezi sa primenom Ugovora.

Odbor sačinjava zapisnik o razmatranim pitanjima iz stava 3. ovog člana i dostavlja ga potpisnicima ugovora. Odbor zauzima stavove o aktuelnim pitanjima koja razmatra i o tome obaveštava učesnike.

Članom 12. stav 6. Zakona o porezima na imovinu propisano je poresko oslobođenje za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, koje od nastanka poreske obaveze iskazuje u svojim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji, pri čemu je od 1.1.2019. godine dodat još jedan uslov za poresko oslobođenje po ovom osnovu - a to je da se nepokretnost ne koristi. Poresko oslobođenje po ovom osnovu može se ostvariti samo za godinu u kojoj je nastala poreska obaveza i za godinu koja sledi toj godini.

Obveznik za 2019. godinu može ostvariti pravo na poresko oslobođenje po ovom osnovu samo ako je nepokretnost stekao ili izgradio (nastala mu je poreska obaveza) počev od 01. januara 2018. godine, pod sledećim uslovima:

• da je ta nepokretnost evidentirana u njegovim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji (račun 141- Zemljište namenjeno daljoj prodaji, 142 - Građevinski objekti namenjeni daljoj prodaji i račun 144 -Ostale nekretnine namenjene prodaji). Napominjemo da se ovo poresko oslobođenje ne odnosi na nepokretnosti koje su stalna sredstva koje je obveznik koristio za obavljanje delatnosti, pa ni u slučaju kada ih je u skladu sa MSFI 5 posle donošenja odluke o prodaji preneo na račune grupe 14 – Stalna sredstva namenjena prodaji.
• da se nepokretnost ne koristi.

Provera ispunjenosti uslova za ovo poresko oslobođenje zahteva sledeće provere (pri čemu kumulativno moraju biti ispunjeni uslovi za poresko oslobođenje):

• datum kada je obvezniku nastala poreska obaveza za predmetnu nepokretnost - dokaz je osnov sticanja, a može se proveriti i od koje godine obveznik prijavljuje porez na imovinu za predmetnu nepokretnost i šta je navodio kao dan nastanka poreske obaveze u Podprilozima poreskih prijava za tu nepokretnost.
• da li je poreski obveznik predmetnu nepokretnost evidentirao u poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji, pri čemu LPA nema nadležnost da utvrđuje ispravnost knjiženja u poslovnim knjigama poreskog obveznika i ispunjenost propisanih uslova za knjiženje na određenim kontima. LPA ne vrši revizije završnih računa niti ima mogućnost da promeni izvršena knjiženja u poslovnim knjigama poreskog obveznika.
• da li je poreski obveznik ranije koristio predmetnu nepokretnost, pa je naknadno preneo na konto za dalju prodaju - proverava se u poslovnim knjigama poreskog obveznika, i
• da li se predmetna nepokretnost koristi ili ne - izjava može biti uzeta kao preliminarni podatak, ali LPA mora utvrditi sve činjenice, što znači da treba izvršiti uviđaj na licu mesta, proveriti račune za struju i komunalije, proveriti da li se daje oglas za zakup ili postoji zakupac predmetne nepokretnosti i dr.

Prema tome, LPA u svakom konkretnom slučaju proverava sve dokaze od značaja za tačnost podataka iskazanih u poreskoj prijavi i LPA ima obavezu i odgovornost da utvrdi sve činjenice i dokaze od značaja za utvrđivanje i kontrolu poreske obaveze u skladu sa zakonom.

U tom smislu, izjava poreskog obveznika data pod materijalnom i krivičnom odgovornošću, ne može se smatrati dovoljnim dokazom za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje, jer LPA ima obavezu da porez bude tačno utvrđen i da od obveznika zahteva kvalitetne dokaze, a ne da se bavi krivičnom i materijalnom odgovornošću lica koja su dala netačne izjave (ako se to naknadno utvrdi).

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (član 51.) propisuje da u poreskom postupku teret dokaza za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje snosi poreski obveznik, pri čemu LPA ima obavezu da proveri tačnost svih podataka u podnetoj poreskoj prijavi i od obveznika i drugih lica može zahtevati sve informacije od značaja za utvrđivanje poreske obaveze.

Na poreskom organu je da ceni priložene dokaze i na osnovu njih pravo na poresko oslobođenje. U tom smislu, uzimajući u obzir uslove za poresko oslobođenje, smatramo da sa stanovišta LPA, izjava poreskog obveznika ne bi mogla da se smatra dovoljnim dokazom jer smisao poreskog postupka je da se utvrde tačne činjenice i tačna poreska obaveza. Ovakva izjava bi eventualno mogla da bude polazna osnova, da se na osnovu drugih dokaza proveri njena tačnost.

Dakle, mišljenja smo da LPA treba da pribavi i druge dokaze na osnovu kojih se utvrđuje pravo na poresko oslobođenje. Pored uvida u šifru delatnosti, zaposleni u LPA može izvršiti uviđaj na licu mesta i utvrditi namenu predmetnog objekta, kao i ko je korisnik, zatim se može izvršiti i uvid u knjigovodstvenu dokumentaciju poreskog obveznika na osnovu koje se proverava da li to lice ima prihode od prodaje proizvoda, da li ima prihode od davanja nepokretnosti u zakup i dr.

Članom 12. stav 1. tačka 1. Zakona o porezima na imovinu propisano je poresko  oslobođenje za nepokretnosti u javnoj svojini koje koriste direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugi korisnici javnih sredstava  koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem, osim javnih preduzeća. 

Pravilnik o spisku korisnika javnih sredstava objavljuje se svake godine i poslednji je objavljen u "Sl. glasniku RS br. 105/2018", a primenjuje se od 01.01.2019. godine i bitno je imati u vidu da se Spisak korisnika javnih sredstava sastoji iz dva spiska:

• spisak korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora a to su: direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava u kome su posebno evidentirani direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti, korisnici sredstava za obavezno socijalno osiguranje, javne agencije, organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama, kao i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora.
• spisak ostalih korisnika javnih sredstava koji nisu uključeni u konsolidovani račun trezora u koji spadaju ostali korisnici javnih sredstava  (imaju oznaku tip KJS "7").

S obzirom na to da, Zakon o porezima na imovinu u članu 12. stav 1. tačka 1. propisuje pravo na poresko oslobođenje samo za nepokretnosti u javnoj svojini koje koriste korisnici javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora, a da ostali korisnici nisu uključeni u konsolidovani račun trezora, ova lica nemaju pravo na poresko oslobođenje po ovom osnovu.

Prema tome, akcionarsko društvo koje je u spisku korisnika javnih sredstava svrstano u grupu „ostali korisnici javnih sredstava“, nema pravo na poresko oslobođenje po članu 12. stav 1. tačka 1. Zakona o porezima na imovinu za nepokretnosti na kojima je korisnik u skladu sa Zakonom o javnoj svojini.

Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, odredbama čl. 140-147. uređuje se naknada za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada.  Odredbama člana 143. uređeno je da naknadu za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada vrši ministarstvo u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine rešenjem za kalendarsku godinu na osnovu izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine.

Takođe, potrebno je imati u vidu da je odredbama člana 138. Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, uređeno da je obveznik naknade dužan da podnese prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade organu JLS u čijoj su nadležnosti utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda, a da će izgled i sadržinu i način dostavljanja prijave bliže urediti ministar u čijoj nadležnosti su poslovi zaštite životne sredine.

Pravilnikom o izgledu, sadržini i načinu dostavljanja prijave sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese organu jedinice lokalne samouprave, odnosno prijave koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno gradskoj upravi mesečno za preuzimanja, odnosno isporuke robe u toku meseca, propisani su obrasci: JLS 1, i JLS 2 koji su sastavni deo Pravilnika, u kojima je predviđen i deo koji se odnosi na „UPRAVLJANJE OTPADOM“ (član 2. i član 3. Pravilnika). 

Zakonom o javnoj svojini predviđena je mogućnost da javno preduzeće (u daljem tekstu: JP) upiše svojinu na objektu koji je u državnoj svojini sa pravom korišćenja JP. Kod ovog upisa primenjuju se odredbe Zakona o javnoj svojini iz člana 82. Zakona. Upis svojine JP je moguć ali samo u izuzetnim slučajevima i uz zahtev za upis JP je dužno da nadležnom SKN-u dostavi:

• saglasnost nadležnog organa osnivača,
• izmenu osnivačkog akta.

Upis svojine JP neće se dozvoliti na:

• prirodnim bogatstvima (u isključivoj svojini RS),
• dobrima u opštoj upotrebi (javni putevi, ulice, trgovi, parkovi, mostovi, javne pruge,... itd.),
• komunalnim mrežama,
• kod nepokretnosti iz člana 20. stav 2. koje su poverene JP (tzv. komercijalne nepokretnosti),
• nepokretnostima koje koriste organi JLS,
• poljoprivrednom i građevinskom zemljištu.

Rok za upis određen je u članu 82a odnosno do 31.12.2020. godine.

JP može pred nadležnom katastarskom službom da pokuša da izvrši upis prava svojine u zakonom definisanom roku i uz dostavljanje svih dokaza, ali to ne znači da će izvršiti upis prava svojine. U slučaju da se zahtev ne podnese u roku (31.12.2020.) ili ukoliko zahtev bude odbijen od strane RGZ-a, po službenoj dužnosti izvršiće se upis prava javne svojine JLS koja je osnivač tog pravnog lica (član 82. stav 8. Zakona o javnoj svojini).

Može se pred nadležnom katastarskom službom saglasno članu 76. Zakona o javnoj svojini pokrenuti postupak upisa javne svojine JLS, a kasnijom odlukom JLS da se objekat da na korišćenje JP kao akt raspolaganja JLS.

Poslednjim izmenama Zakona o javnoj svojini iz decembra 2018. godine brisan je član 76. stav 3. Zakona i ukinuta je obaveza dostavljanja isprave kojom se dokazuje status prava korišćenja ili korisnika neke nepokretnosti.

JLS je osnivač JP, kojem je samo povereno obavljanje određene delatnosti i JLS treba da bude titular prava javne svojine u svakom slučaju.

U katastru nakon upisa javne svojine JLS može da se inicira postupak izmene upisa ako se radi o objektu koji nije objekat vodoprivrede, već se radi o poslovnom prostoru.

Članom 68a. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva se radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja.

Pored navedenog, članom 46. Zakona o inspekcijskom nadzoru je propisano:

“Poslove inspekcijskog nadzora nadležna inspekcija vrši preko inspektora.

Inspekcijski nadzor može obavljati lice koje ima stečeno propisano obrazovanje, radno iskustvo u struci, položen državni stručni ispit i ispit za inspektora i koje ispunjava druge uslove propisane za rad u organima državne uprave:

• u zvanju višeg savetnika, samostalnog savetnika ili savetnika ili odgovarajućem zvanju inspektora utvrđenom posebnim propisom - za vođenje postupka i izricanje upravnih mera u inspekcijskom nadzoru;
• u zvanju mlađeg savetnika, saradnika ili mlađeg saradnika ili odgovarajućem zvanju inspektora utvrđenom posebnim propisom - za vođenje postupka ili preduzimanje radnji u inspekcijskom nadzoru.

Inspektor je dužan da u svom radu koristi funkcionalni jedinstveni informacioni sistem”.

Inspekcijski nadzor u konkretnoj oblasti može da vrši samo ono lice, koje pored ostalih uslova, ima propisano obrazovanje, u skladu sa odgovarajućim zakonom. Uz to, ne postoji mogućnost raspoređivanja na tri radna mesta inspektora.

Članom 63. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano:

“U zvanju mlađeg savetnika obavljaju se složeni poslovi koji podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika unutar precizno određenog okvira delovanja, uz redovan nadzor neposrednog rukovodioca i donošenje odluka na osnovu postojeće prakse ili opštih i pojedinačnih uputstava neposrednog rukovodioca. Poslovi zahtevaju sposobnost rešavanja manjih tehničkih ili proceduralnih problema.

Za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona”.

Napredovanje na više izvršilačko mesto je uređeno odredbama člana 133e. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, koji glasi:

“Rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.

Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".

Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".

Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.

Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana”.

Potrebno je napomenuti da je, u skladu sa članom 133đ,  neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.

Dakle, službenik koji je naknadno stekao visoko obrazovanje i ima najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca može biti raspoređen u zvanju mlađeg savetnika ukoliko ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu i uslove za napredovanje iz citiranog člana 133e Zakona, kao i pod uslovom da je to radno mesto neposredno više izvršilačko radno mesto u odnosu na radno mesto na kom je službenik radio do raspoređivanja.

Postupak stečaja nad privrednim društvima uređen je Zakonom o stečaju. Ovim zakonom uređuju se uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licima.

Stečaj se, u smislu ovog zakona, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom.

Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica.

Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije.

Prijave potraživanja poverioci podnose nadležnom sudu u pisanom obliku. Prijavljivanje potraživanja uređeno je odredbama člana 111. Zakona o stečaju. Prijave potraživanja podnose se i po isteku roka određenog rešenjem stečajnog sudije, i sve podnete prijave po isteku roka biće odbačene kao neblagovremene. Nakon isteka roka za prijavljivanje potraživanja stečajni sudija, na osnovu liste priznatih i osporenih potraživanja donosi zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja, koji se dostavlja stečajnom upravniku i svakom stečajnom poveriocu i objavljuje se na oglasnoj tabli suda. Konačna lista kojom se utvrđuje potraživanje i njegov isplatni red obavezujuća je za stečajnog dužnika i za sve stečajne poverioce.

Institut reorganizacije uređen je odredbama čl. 155-173. Zakona o stečaju. Voljom učesnika postupka reorganizacije mogu se bitno izmeniti odnosi stečajnog dužnika i njegovih poverilaca, ali isto tako i promeniti vlasnička struktura i sprovesti statusne promene stečajnog dužnika. Izglasani i potvrđeni plan reorganizacije ima snagu izvršne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su navedena u planu reorganizacije. Na taj način se planu reorganizacije daje ugovorni karakter između stečajnog dužnika i stečajnih poverilaca koji su se izjasnili za njegovo usvajanje. Usvojeni plan reorganizacije ima posledice i na sve druge stečajne poverioce čija su potraživanja obuhvaćena planom. To znači da se pod istim uslovima namiruju i potraživanja poverilaca koji su glasali protiv usvajanja plana ili se o njemu nisu izjašnjavali. Važno je da su njihova potraživanja obuhvaćena planom reorganizacije, bez obzira da li je isti usvojen nakon pokretanja stečajnog postupka ili kao unapred pripremljeni plan reorganizacije.

Između ostalog u planu se utvrđuje visina neizmirenih potraživanja poverioca prema stečajnom dužniku, način isplate potraživanja i rokova u kojima će stečajni dužnik biti u obavezi da izmiri potraživanja na način i u rokovima prema planu reorganizacije. Planom je opredeljena i klasa u kojoj se nalazi svaki od poverilaca, kao i redosled njihovog namirenja U slučaju kada se reorganizacija sprovodi po Planu reorganizacije podnetom nakon otvaranja stečajnog postupka, stečajni dužnik na raspolaganju ima podnete prijave potraživanja od strane poverioca po objavljenom oglasu za otvaranje stečajnog postupka. Iz plana reorganizacije koji se donosi u postupku stečaja mogu biti isključena potraživanja poverioca koji su neblagovremeno podneli prijavu potraživanja.

Po pravosnažnosti rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije stečajni postupak se obustavlja jer je usvojeni plan reorganizacije izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za namirenje potraživanja ( koja su navedena u planu reorganizacije), na način koji je uređen rešenjem o usvajanju plana reorganizacije (član 167. Zakona o stečaju).

Uukoliko nije prijavljeno potraživanje u postupku stečaja, a pre toga nije ni usaglašeno stanje po osnovu izvornih javnih prihoda sa stečajnim dužnikom, potraživanje neće biti ni razmatrano u planu reorganizacije. Ukoliko je neblagovremeno prijavljeno potraživanje, potrebno je da se uvidom u plan reorganizacije utvrdi da li je potraživanje deo plana za namirenje potraživanja i u tom smislu postoji obaveza da se sprovedu mere namirenja potraživanja koje su propisane planom.

Što se tiče poverioca ”treće klase”, pre svega uvidom u plan reorganizacije treba da se utvrdi koji su to poverioci “treće klase”, i nikako ne znači da ako se nije glasalo o planu (odnosno ako nije prijavljeno potraživanje u roku od 60 dana) da to automatski podrazumeva da se neko smatra poveriocem “treće klase”.

Prema navedenom ne postoji mogućnost da potraživanja koja nisu prijavljena u skladu sa rokovima određenim rešenjem o otvaranju stečajnog postupka, budu naplaćena na drugačiji način. Potrebno je da se pribavi potrebna dokumetacija koja će biti pravni osnov za otpis potraživanja jer se stečajni postupak vodi u odnosu na prijavljena potraživanja (na primer: zaključak o listi priznatih i osporenih potraživanja, rešenje o usvajanju plana reorganizacije kao i plan reorganizacije... ). Činjenica da je usvojen plan reorganizacije i da je stečajni dužnik sada „aktivno“ pravno lice nije od uticaja na dugačije namirenje vaših neprijavljenih potraživanja.

Što se tiče utvrđivanja plate zaposlenih u JLS, do početka primene Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, nastavljaju da se primenjuju postojeći propisi, odnosno Zakon o platama u državnim organima i javnim službama i Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima. Visina koeficijenta i dodatnih koeficijenata, kao i uvećanja koeficijenata, koji su utvrđeni navedenom Uredbom, korespondira sa složenošću i odgovornošću poslova koji se obavljaju u odgovarajućim zvanjima.

Članom 62. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da se u zvanju savetnika obavljaju složeni poslovi koji su najčešće precizno određeni i podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika sa jasnim okvirom samostalnog delovanja, uz povremeni nadzor neposrednog rukovodioca. Poslovi zahtevaju sposobnost da se problemi rešavaju bez pojedinačnih uputstava neposrednog rukovodioca i uz obraćanje neposrednom rukovodiocu samo kad je problem složen i zahteva dodatno znanje i iskustvo. Za rad na poslovima u zvanju savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i najmanje tri godine radnog iskustva u struci.

Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima članom 4. i 5. predviđeni su, između ostalog, osnovni i dodatni koeficijenti za svako zvanje. Dodatno, ovako utvrđeni koeficijenti mogu se uvećati u sledećim slučajevima (član 5. stav 2 Uredbe):

• imenovanom i postavljenom licu - najviše do 30%;
• zaposlenom koji koordinira najsloženije aktivnosti - najviše do 10%, s tim da ovaj broj zaposlenih ne može preći 2% od ukupnog broja zaposlenih;
• zaposlenom koji rukovodi unutrašnjom organizacionom jedinicom - 10%;
• zaposlenom koji radi na pripremi i izvršenju budžeta ili finansijskog plana, vođenju poslovnih knjiga i sastavljanju računovodstvenih izveštaja - najviše do 10%.
• zaposlenom na poslovima komunalnog policajca - 10%;
• zaposlenom na poslovima budžetske inspekcije - najviše do 10%;
• zaposlenom koji radi na poslovima inspekcijskog terenskog nadzora u neposrednom kontaktu sa subjektima nadzora - najviše do 20%.

S obzirom da se za poslove jednog radnog mesta u istom zvanju obavljaju poslovi iste složenosti i odgovornosti, koeficijent se određuje u istoj visini.