Питања и одговори

Закон о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији ("Сл. гласник Р. Србије" бр. 30/2018), између осталог, допунио је и одредбе члана 84. ZPPPA које прописују предмете принудне наплате пореског дуга и то тако да предмет принудне наплате може бити осим зарада, односно накнада зарада, односно пензија, сада и било која врста прихода на текућим рачунима физичких лица, у делу који није изузет од извршења према закону којим се уређује извршење и обезбеђење (тачка 2а).

Осим наведеног додата је и тачка 4а. која у предмете принудне наплате додаје и штедне улоге.

Такође сагласно напред наведеним изменама и допунама у члану 87. ZPPPA додате су две тачке и то:

• 3а) којом се прописује да ће Пореска управа решењем наложити забрану исплате или преноса других врста прихода са текућих рачуна физичких лица до преноса средстава у сврху измирења обавезе по основу пореза и
• 3б) којом се прописује да ће Пореска управа решењем наложити забрану исплате штедног улога до преноса средстава у сврху измирења обавезе по основу пореза.

Решење се истовремено доставља пореском обвезнику и одговарајућим регистрима, дужницима пореског обвезника, односно банци, чиме постаје извршно.

Одредбе члана 96а. ZPPPA допуњене су новим ставовима од 6. до 10. који прописују поступак принудне наплате пореза и споредних пореских давања из других прихода на текућим рачунима, на основу решења које се доноси сходно члану 92. став 2. ZPPPA, при чему се сходно примењују одредбе закона којим се уређује извршење и обезбеђење.

Достављањем предметног решења банци у поступку принудне наплате врши се заплена и пренос средстава са текућег рачуна отвореног код банке на одговарајући уплатни рачун јавних прихода. Решење у диспозитиву садржи и налог банци да обрачуна камату на начин прописан овим законом од дана доношења решења до дана преноса целокупног износа пореза и споредних пореских давања као и да износ обрачунате камате пренесе на одговарајуће уплатне рачуне јавних прихода. Уколико нема довољно средстава на текућем рачуну решење се извршава сукцесивно, према расположивим средствима, док се решење не изврши у целости. Такође је прописано да ако банка не поступи по налозима датим у диспозитиву решења наплата дугованог износа пореза и споредних пореских давања извршиће се непосредно из средстава која се налазе на рачуну банке.

Решење о принудној наплати из других прихода на текућем рачуну производи правно дејство од дана достављања банци.

Законом о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији додат је потпуно нови члан 98а. којим је уређен поступак принудне наплате из штедних улога.

Принудна наплата пореза и споредних пореских давања из штедних улога, на основу донетог решења о принудној наплати сходно члану 92. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, је пленидба и пренос средстава са штедног улога отвореног код банке на одговарајући уплатни рачун јавног прихода. Технички се врши на исти начин као принудна наплата на другим врстама прихода на текућим рачунима физичких лица о чему смо писали у претходном ставу.

Технички, у овом случају, поступак би отпочео обраћањем НБС дописом којим се за конкретна физичка лица са обавезним податком о ЈМБГ, траже подаци (због поступка принудне наплате пореског дуга) у којим пословним банкама имају отворене текуће рачуне и бројеве текућих рачуна. Након тога, следи обраћање конкретним пословним банкама са захтевом да се за конкретно лице и конкретни број текућег рачуна, добију подаци да ли је било промета и какво је стање на предметном рачуну. Такође, може се затражити од пословне банке и промет по рачуну у последњих три или шест месеци који ће вам послужити приликом одлучивања.

Уколико је одлучено да се принудна наплата ради из прихода на текућим рачунима пореског обвезника доноси се решење о принудној наплати у складу са чланом 92. став 2. ZPPPA.

Ресење о принудној наплати из прихода на рацуну пореског обвезника .пдф

Ресење о принудној наплати пореске обавезе из стедног улога.пдф

У складу са чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС право на јубиларну награду остварују запослени у ЈЛС за навршених 10, 20 30, 35 или 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остварио право из радног односа.

С обзиром на то, да месна заједница није орган ЈЛС, већ облик месне самоуправе и као тавка посебно правно лице, радни стаж остварен у месној заједници не рачуна се у стаж за јубиларну награду у смислу одредби ПКУ за запослене у ЈЛС.

У складу са чланом 80. Закона о државној управи органи државне управе дужни су да дају мишљења о примени одредаба закона и других општих аката, у року од 30 дана. Мишљења органа државне управе нису обавезујућа.

С обзиром да је Посебан колективни уговор за запослене у ЈЛС закључен између Владе Републике Србије, у чије име је колективни уговор потписао министар Министарства државне управе и локалне самоуправе, Сталне конференције градова и општина – Савеза градова и општина Србије, репрезентативног синдиката - Синдиката Управе Србије, тумачење одредби овог колективног уговора у надлежности је Министарства државне управе и локалне самоуправе.

Ваља споменути и да је у складу са чланом 76. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС формиран Одбор за праћење примене Уговора који има девет чланова – три члана која именује Влада, три члана која именују репрезентативни синдикат и три члана која именује Стална конференција градова и општина – Савез градова и општина Србије. Одбор је обавезан да најмање једном у три месеца разматра актуелна питања везана за:

• материјални и социјални положај запослених;
• међусобне односе репрезентативних синдиката и послодавца;
• потребу измена и допуна Уговора;
• праксу и мишљења у вези са применом Уговора.

Одбор сачињава записник о разматраним питањима из става 3. овог члана и доставља га потписницима уговора. Одбор заузима ставове о актуелним питањима која разматра и о томе обавештава учеснике.

Чланом 12. став 6. Закона о порезима на имовину прописано је пореско ослобођење за непокретности обвезника који води пословне књиге, које од настанка пореске обавезе исказује у својим пословним књигама као добро искључиво намењено даљој продаји, при чему је од 1.1.2019. године додат још један услов за пореско ослобођење по овом основу - а то је да се непокретност не користи. Пореско ослобођење по овом основу може се остварити само за годину у којој је настала пореска обавеза и за годину која следи тој години.

Обвезник за 2019. годину може остварити право на пореско ослобођење по овом основу само ако је непокретност стекао или изградио (настала му је пореска обавеза) почев од 01. јануара 2018. године, под следећим условима:

• да је та непокретност евидентирана у његовим пословним књигама као добро искључиво намењено даљој продаји (рачун 141- Земљиште намењено даљој продаји, 142 - Грађевински објекти намењени даљој продаји и рачун 144 -Остале некретнине намењене продаји). Напомињемо да се ово пореско ослобођење не односи на непокретности које су стална средства које је обвезник користио за обављање делатности, па ни у случају када их је у складу са МСФИ 5 после доношења одлуке о продаји пренео на рачуне групе 14 – Стална средства намењена продаји.
• да се непокретност не користи.

Провера испуњености услова за ово пореско ослобођење захтева следеће провере (при чему кумулативно морају бити испуњени услови за пореско ослобођење):

• датум када је обвезнику настала пореска обавеза за предметну непокретност - доказ је основ стицања, а може се проверити и од које године обвезник пријављује порез на имовину за предметну непокретност и шта је наводио као дан настанка пореске обавезе у Подприлозима пореских пријава за ту непокретност.
• да ли је порески обвезник предметну непокретност евидентирао у пословним књигама као добро искључиво намењено даљој продаји, при чему ЛПА нема надлежност да утврђује исправност књижења у пословним књигама пореског обвезника и испуњеност прописаних услова за књижење на одређеним контима. ЛПА не врши ревизије завршних рачуна нити има могућност да промени извршена књижења у пословним књигама пореског обвезника.
• да ли је порески обвезник раније користио предметну непокретност, па је накнадно пренео на конто за даљу продају - проверава се у пословним књигама пореског обвезника, и
• да ли се предметна непокретност користи или не - изјава може бити узета као прелиминарни податак, али ЛПА мора утврдити све чињенице, што значи да треба извршити увиђај на лицу места, проверити рачуне за струју и комуналије, проверити да ли се даје оглас за закуп или постоји закупац предметне непокретности и др.

Према томе, ЛПА у сваком конкретном случају проверава све доказе од значаја за тачност података исказаних у пореској пријави и ЛПА има обавезу и одговорност да утврди све чињенице и доказе од значаја за утврђивање и контролу пореске обавезе у складу са законом.

У том смислу, изјава пореског обвезника дата под материјалном и кривичном одговорношћу, не може се сматрати довољним доказом за остваривање права на пореско ослобођење, јер ЛПА има обавезу да порез буде тачно утврђен и да од обвезника захтева квалитетне доказе, а не да се бави кривичном и материјалном одговорношћу лица која су дала нетачне изјаве (ако се то накнадно утврди).

Закон о пореском поступку и пореској администрацији (члан 51.) прописује да у пореском поступку терет доказа за остваривање права на пореско ослобођење сноси порески обвезник, при чему ЛПА има обавезу да провери тачност свих података у поднетој пореској пријави и од обвезника и других лица може захтевати све информације од значаја за утврђивање пореске обавезе.

На пореском органу је да цени приложене доказе и на основу њих право на пореско ослобођење. У том смислу, узимајући у обзир услове за пореско ослобођење, сматрамо да са становишта ЛПА, изјава пореског обвезника не би могла да се сматра довољним доказом јер смисао пореског поступка је да се утврде тачне чињенице и тачна пореска обавеза. Оваква изјава би евентуално могла да буде полазна основа, да се на основу других доказа провери њена тачност.

Дакле, мишљења смо да ЛПА треба да прибави и друге доказе на основу којих се утврђује право на пореско ослобођење. Поред увида у шифру делатности, запослени у ЛПА може извршити увиђај на лицу места и утврдити намену предметног објекта, као и ко је корисник, затим се може извршити и увид у књиговодствену документацију пореског обвезника на основу које се проверава да ли то лице има приходе од продаје производа, да ли има приходе од давања непокретности у закуп и др.

Чланом 12. став 1. тачка 1. Закона о порезима на имовину прописано је пореско  ослобођење за непокретности у јавној својини које користе директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и други корисници јавних средстава  који су укључени у систем консолидованог рачуна трезора, према прописима којима се уређује буџетски систем, осим јавних предузећа. 

Правилник о списку корисника јавних средстава објављује се сваке године и последњи је објављен у "Сл. гласнику РС бр. 105/2018", а примењује се од 01.01.2019. године и битно је имати у виду да се Списак корисника јавних средстава састоји из два списка:

• списак корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора а то су: директних и индиректних корисника буџетских средстава у коме су посебно евидентирани директни и индиректни корисници средстава буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти, корисници средстава за обавезно социјално осигурање, јавне агенције, организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама, као и други корисници јавних средстава који су укључени у систем консолидованог рачуна трезора.
• списак осталих корисника јавних средстава који нису укључени у консолидовани рачун трезора у који спадају остали корисници јавних средстава  (имају ознаку тип КЈС "7").

С обзиром на то да, Закон о порезима на имовину у члану 12. став 1. тачка 1. прописује право на пореско ослобођење само за непокретности у јавној својини које користе корисници јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора, а да остали корисници нису укључени у консолидовани рачун трезора, ова лица немају право на пореско ослобођење по овом основу.

Према томе, акционарско друштво које је у списку корисника јавних средстава сврстано у групу „остали корисници јавних средстава“, нема право на пореско ослобођење по члану 12. став 1. тачка 1. Закона о порезима на имовину за непокретности на којима је корисник у складу са Законом о јавној својини.

Законом о накнадама за коришћење јавних добара, одредбама чл. 140-147. уређује се накнада за производе који после употребе постају посебни токови отпада.  Одредбама члана 143. уређено је да накнаду за производе који после употребе постају посебни токови отпада врши министарство у чијој су надлежности послови заштите животне средине решењем за календарску годину на основу извештаја Агенције за заштиту животне средине.

Такође, потребно је имати у виду да је одредбама члана 138. Законом о накнадама за коришћење јавних добара, уређено да је обвезник накнаде дужан да поднесе пријаву са подацима од значаја за утврђивање накнаде органу ЈЛС у чијој су надлежности утврђивање, контрола и наплата јавних прихода, а да ће изглед и садржину и начин достављања пријаве ближе уредити министар у чијој надлежности су послови заштите животне средине.

Правилником о изгледу, садржини и начину достављања пријаве са подацима од значаја за утврђивање накнаде коју је обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине дужан да поднесе органу јединице локалне самоуправе, односно пријаве коју је обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине дужан да поднесе надлежном органу јединице локалне самоуправе, односно градској управи месечно за преузимања, односно испоруке робе у току месеца, прописани су обрасци: ЈЛС 1, и ЈЛС 2 који су саставни део Правилника, у којима је предвиђен и део који се односи на „УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ“ (члан 2. и члан 3. Правилника). 

Законом о јавној својини предвиђена је могућност да јавно предузеће (у даљем тексту: ЈП) упише својину на објекту који је у државној својини са правом коришћења ЈП. Код овог уписа примењују се одредбе Закона о јавној својини из члана 82. Закона. Упис својине ЈП је могућ али само у изузетним случајевима и уз захтев за упис ЈП је дужно да надлежном СКН-у достави:

• сагласност надлежног органа оснивача,
• измену оснивачког акта.

Упис својине ЈП неће се дозволити на:

• природним богатствима (у искључивој својини РС),
• добрима у општој употреби (јавни путеви, улице, тргови, паркови, мостови, јавне пруге,... итд.),
• комуналним мрежама,
• код непокретности из члана 20. став 2. које су поверене ЈП (тзв. комерцијалне непокретности),
• непокретностима које користе органи ЈЛС,
• пољопривредном и грађевинском земљишту.

Рок за упис одређен је у члану 82а односно до 31.12.2020. године.

ЈП може пред надлежном катастарском службом да покуша да изврши упис права својине у законом дефинисаном року и уз достављање свих доказа, али то не значи да ће извршити упис права својине. У случају да се захтев не поднесе у року (31.12.2020.) или уколико захтев буде одбијен од стране РГЗ-а, по службеној дужности извршиће се упис права јавне својине ЈЛС која је оснивач тог правног лица (члан 82. став 8. Закона о јавној својини).

Може се пред надлежном катастарском службом сагласно члану 76. Закона о јавној својини покренути поступак уписа јавне својине ЈЛС, а каснијом одлуком ЈЛС да се објекат да на коришћење ЈП као акт располагања ЈЛС.

Последњим изменама Закона о јавној својини из децембра 2018. године брисан је члан 76. став 3. Закона и укинута је обавеза достављања исправе којом се доказује статус права коришћења или корисника неке непокретности.

ЈЛС је оснивач ЈП, којем је само поверено обављање одређене делатности и ЈЛС треба да буде титулар права јавне својине у сваком случају.

У катастру након уписа јавне својине ЈЛС може да се иницира поступак измене уписа ако се ради о објекту који није објекат водопривреде, већ се ради о пословном простору.

Чланом 68а. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да се под радним искуством у струци у смислу одредаба овог закона подразумева се радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља.

Поред наведеног, чланом 46. Закона о инспекцијском надзору је прописано:

“Послове инспекцијског надзора надлежна инспекција врши преко инспектора.

Инспекцијски надзор може обављати лице које има стечено прописано образовање, радно искуство у струци, положен државни стручни испит и испит за инспектора и које испуњава друге услове прописане за рад у органима државне управе:

• у звању вишег саветника, самосталног саветника или саветника или одговарајућем звању инспектора утврђеном посебним прописом - за вођење поступка и изрицање управних мера у инспекцијском надзору;
• у звању млађег саветника, сарадника или млађег сарадника или одговарајућем звању инспектора утврђеном посебним прописом - за вођење поступка или предузимање радњи у инспекцијском надзору.

Инспектор је дужан да у свом раду користи функционални јединствени информациони систем”.

Инспекцијски надзор у конкретној области може да врши само оно лице, које поред осталих услова, има прописано образовање, у складу са одговарајућим законом. Уз то, не постоји могућност распоређивања на три радна места инспектора.

Чланом 63. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано:

“У звању млађег саветника обављају се сложени послови који подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника унутар прецизно одређеног оквира деловања, уз редован надзор непосредног руководиоца и доношење одлука на основу постојеће праксе или општих и појединачних упутстава непосредног руководиоца. Послови захтевају способност решавања мањих техничких или процедуралних проблема.

За рад на пословима у звању млађег саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона”.

Напредовање на више извршилачко место је уређено одредбама члана 133е. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, који гласи:

“Руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.

Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се".

Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".

Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.

Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана”.

Потребно је напоменути да је, у складу са чланом 133ђ,  непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.

Дакле, службеник који је накнадно стекао високо образовање и има најмање пет година проведених у радном односу код послодавца може бити распоређен у звању млађег саветника уколико испуњава услове за рад на том радном месту и услове за напредовање из цитираног члана 133е Закона, као и под условом да је то радно место непосредно више извршилачко радно место у односу на радно место на ком је службеник радио до распоређивања.

Поступак стечаја над привредним друштвима уређен је Законом о стечају. Овим законом уређују се услови и начин покретања и спровођења стечаја над правним лицима.

Стечај се, у смислу овог закона, спроводи банкротством или реорганизацијом.

Под банкротством се подразумева намирење поверилаца продајом целокупне имовине стечајног дужника, односно стечајног дужника као правног лица.

Под реорганизацијом се подразумева намирење поверилаца према усвојеном плану реорганизације.

Пријаве потраживања повериоци подносе надлежном суду у писаном облику. Пријављивање потраживања уређено је одредбама члана 111. Закона о стечају. Пријаве потраживања подносе се и по истеку рока одређеног решењем стечајног судије, и све поднете пријаве по истеку рока биће одбачене као неблаговремене. Након истека рока за пријављивање потраживања стечајни судија, на основу листе признатих и оспорених потраживања доноси закључак о листи утврђених и оспорених потраживања, који се доставља стечајном управнику и сваком стечајном повериоцу и објављује се на огласној табли суда. Коначна листа којом се утврђује потраживање и његов исплатни ред обавезујућа је за стечајног дужника и за све стечајне повериоце.

Институт реорганизације уређен је одредбама чл. 155-173. Закона о стечају. Вољом учесника поступка реорганизације могу се битно изменити односи стечајног дужника и његових поверилаца, али исто тако и променити власничка структура и спровести статусне промене стечајног дужника. Изгласани и потврђени план реорганизације има снагу извршне исправе и сматра се новим уговором за измирење потраживања која су наведена у плану реорганизације. На тај начин се плану реорганизације даје уговорни карактер између стечајног дужника и стечајних поверилаца који су се изјаснили за његово усвајање. Усвојени план реорганизације има последице и на све друге стечајне повериоце чија су потраживања обухваћена планом. То значи да се под истим условима намирују и потраживања поверилаца који су гласали против усвајања плана или се о њему нису изјашњавали. Важно је да су њихова потраживања обухваћена планом реорганизације, без обзира да ли је исти усвојен након покретања стечајног поступка или као унапред припремљени план реорганизације.

Између осталог у плану се утврђује висина неизмирених потраживања повериоца према стечајном дужнику, начин исплате потраживања и рокова у којима ће стечајни дужник бити у обавези да измири потраживања на начин и у роковима према плану реорганизације. Планом је опредељена и класа у којој се налази сваки од поверилаца, као и редослед њиховог намирења У случају када се реорганизација спроводи по Плану реорганизације поднетом након отварања стечајног поступка, стечајни дужник на располагању има поднете пријаве потраживања од стране повериоца по објављеном огласу за отварање стечајног поступка. Из плана реорганизације који се доноси у поступку стечаја могу бити искључена потраживања повериоца који су неблаговремено поднели пријаву потраживања.

По правоснажности решења о потврђивању усвајања плана реорганизације стечајни поступак се обуставља јер је усвојени план реорганизације извршна исправа и сматра се новим уговором за намирење потраживања ( која су наведена у плану реорганизације), на начин који је уређен решењем о усвајању плана реорганизације (члан 167. Закона о стечају).

Ууколико није пријављено потраживање у поступку стечаја, а пре тога није ни усаглашено стање по основу изворних јавних прихода са стечајним дужником, потраживање неће бити ни разматрано у плану реорганизације. Уколико је неблаговремено пријављено потраживање, потребно је да се увидом у план реорганизације утврди да ли је потраживање део плана за намирење потраживања и у том смислу постоји обавеза да се спроведу мере намирења потраживања које су прописане планом.

Што се тиче повериоца ”треће класе”, пре свега увидом у план реорганизације треба да се утврди који су то повериоци “треће класе”, и никако не значи да ако се није гласало о плану (односно ако није пријављено потраживање у року од 60 дана) да то аутоматски подразумева да се неко сматра повериоцем “треће класе”.

Према наведеном не постоји могућност да потраживања која нису пријављена у складу са роковима одређеним решењем о отварању стечајног поступка, буду наплаћена на другачији начин. Потребно је да се прибави потребна докуметација која ће бити правни основ за отпис потраживања јер се стечајни поступак води у односу на пријављена потраживања (на пример: закључак о листи признатих и оспорених потраживања, решење о усвајању плана реорганизације као и план реорганизације... ). Чињеница да је усвојен план реорганизације и да је стечајни дужник сада „активно“ правно лице није од утицаја на дугачије намирење ваших непријављених потраживања.

Што се тиче утврђивања плате запослених у ЈЛС, до почетка примене Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, настављају да се примењују постојећи прописи, односно Закон о платама у државним органима и јавним службама и Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима. Висина коефицијента и додатних коефицијената, као и увећања коефицијената, који су утврђени наведеном Уредбом, кореспондира са сложеношћу и одговорношћу послова који се обављају у одговарајућим звањима.

Чланом 62. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да се у звању саветника обављају сложени послови који су најчешће прецизно одређени и подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника са јасним оквиром самосталног деловања, уз повремени надзор непосредног руководиоца. Послови захтевају способност да се проблеми решавају без појединачних упутстава непосредног руководиоца и уз обраћање непосредном руководиоцу само кад је проблем сложен и захтева додатно знање и искуство. За рад на пословима у звању саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање три године радног искуства у струци.

Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима чланом 4. и 5. предвиђени су, између осталог, основни и додатни коефицијенти за свако звање. Додатно, овако утврђени коефицијенти могу се увећати у следећим случајевима (члан 5. став 2 Уредбе):

• именованом и постављеном лицу - највише до 30%;
• запосленом који координира најсложеније активности - највише до 10%, с тим да овај број запослених не може прећи 2% од укупног броја запослених;
• запосленом који руководи унутрашњом организационом јединицом - 10%;
• запосленом који ради на припреми и извршењу буџета или финансијског плана, вођењу пословних књига и састављању рачуноводствених извештаја - највише до 10%.
• запосленом на пословима комуналног полицајца - 10%;
• запосленом на пословима буџетске инспекције - највише до 10%;
• запосленом који ради на пословима инспекцијског теренског надзора у непосредном контакту са субјектима надзора - највише до 20%.

С обзиром да се за послове једног радног места у истом звању обављају послови исте сложености и одговорности, коефицијент се одређује у истој висини.