Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
У питању је физичко лице које има пребивалиштем у Француској, а по националности је Албанац који је саградио кућу на територији општине. Сада ради легализацију те куће и треба да је пријави у ЛПА. Раније је имао личну кату са пребивалиштем у Приштини, али она је истекла. У Полицијској станици не може боравиште да узме јер мора да приложи доказ да поседује непокретност. Како поступити у конкретној ситуацији?
Пре свега напомињемо да легализација објекта не опредељује настанак пореске обавезе, већ је дан настанка пореске обавезе уређен чланом 10. Закона о порезима на имовину. Према одредбама става 1. овог члана Закона који се примењивао до 31.12.2018. године, пореска обавеза настаје најранијим од следећих дана: даном стицања права, даном почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења имовине на други начин.
Према важећим одредбама члана 10. став 1. Закона о порезима на имовину обавеза по основу пореза на имовину настаје најранијим од следећих дана: даном стицања права на које се порез на имовину плаћа у складу са чланом 2. став 1. и чланом 2а овог закона, даном успостављања државине кад се порез плаћа на државину, даном почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења имовине на други начин. Ставом 2. истог члана закона прописано еј да кад је право из става 1. овог члана стечено на објекту у изградњи који није оспособљен за коришћење, не користи се и за који није издата употребна дозвола, обавеза по основу пореза на имовину за тај објекат настаје најранијим од следећих дана: даном почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења објекта на други начин (укључујући успостављање државине), осим у случају из ст. 3. и 4. овог члана. Према томе, пореску обавезу за предметни објекат треба утврдити у складу са наведеним одредбама Закона о порезима на имовину, узимајући у обзир застарелост права на утврђивање.
У вези остваривања права на боравиште, на основу доказа о поседовању непокретности, пореско решење није доказ о власништву над објектом, већ за то обвезник може користити друге расположиве доказе (решење о кућном броју, акта из поступка легализације и др.). Наиме, чланом 4. став 7. Закона о порезима на имовину прописано је да статус обвезника пореза на имовину не може бити основ за стицање било ког права на непокретности.
У сваком случају, обвезник треба да добије ПИБ како би био евидентиран у пореском рачуноводству, при чему је битно утврдити да ли је то лице резидент Републике Србије или нерезидент, јер на тај начин ће бити опредељен и његов ПИБ.
Члан 26. став 11. ZPPPA прописује да је ПИБ јединствени и једини број физичког лица за све јавне приходе и задржава се до престанка постојања, односно смрти тог лица.
Према члану 2. Правилника о ПИБ-у, ПИБ за резидентна физичка лица која нису предузетници, састоји се од 13 цифара и представља јединствени матични број грађана (у даљем тексту: ЈМБГ) додељен од стране Министарства унутрашњих послова, у складу са законом.
Према истом правилнику, ПИБ за пореске обвезнике - нерезидентна физичка лица, састоји се од девет цифара и овај број се додељује у Централи Пореске управе.
Чланом 2. Закона о пребивалишту и боравишту грађана прописано је да право на пребивалиште у Републици Србији, у смислу овог закона, имају сви грађани Републике Србије који стално живе на територији Републике Србије. У складу са чланом 3. истог закона, пребивалиште је место у коме се грађанин (држављанин Републике Србије) настанио са намером да у њему стално живи, односно место у коме се налази центар његових животних активности, професионалних, економских, социјалних и других веза које доказују његову трајну повезаност с местом у коме се настанио.
Даље је чланом 4. прописано да су пунолетни грађани дужни да пријаве и одјаве своје пребивалиште, пријаве и одјаве боравиште, као и да пријаве привремени боравак у иностранству и повратак из иностранства, када је то одређено овим законом, а чланом 5. да се пријава и одјава пребивалишта и боравишта, као и пријава привременог боравка у иностранству и повратка из иностранства подноси надлежном органу у месту у коме се пријављује или из кога се одјављује пребивалиште или боравиште.
Према члану 14. овог закона грађанин је дужан да одјави пребивалиште ако се исељава из Републике Србије у иностранство. Лицу које одјављује пребивалишта издаје се одговарајућа потврда.
Пријава привременог боравка у иностранству и повратка из иностранства уређена је чланом 19. закона и према овим одредбама грађани који одлазе у иностранство с намером да непрекидно бораве у иностранству дуже од 90 дана дужни су да, пре одласка, надлежном органу пријаве привремени боравак у иностранству. Грађани који оду у иностранство с намером да непрекидно бораве у иностранству не дуже од 90 дана, а свој боравак продуже, дужни су да привремени боравак у иностранству дужи од 90 дана пријаве надлежном органу, преко дипломатско-конзуларног представништва.
Грађани из ст. 1. и 2. овог члана дужни су да пријаве повратак у земљу у року од осам дана од дана повратка у место пребивалишта.
Подносиоцу пријаве привременог боравка у иностранству и повратка из иностранства издаје се одговарајућа потврда.
Према члану 24. истог закона евиденције пребивалишта, боравишта и привременог боравка у иностранству води министарство надлежно за унутрашње послове, у електронском облику.
Пребивалиште грађана евидентира се у евиденцији о издатим личним картама, која уједно служи и као евиденција пребивалишта, или се о томе води посебна евиденција.
Евиденција привременог боравка у иностранству је саставни део евиденције пребивалишта.
Да ли је за спровођење програма приправника по локалном акционом плану за запошљавање општине/града неопходно расписати јавни оглас за пријем приправника или приправнике одређује Национална служба за запошљавање?
Чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локане самоуправе је прописано:
"Радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време):
1) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка;
2) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године;
3) на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, најдуже док траје дужност тог изабраног лица;
4) на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, најдуже док траје дужност тих лица;
5) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету);
6) ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта;
7) ради обуке приправника, за време трајања приправничког стажа;
8) ради замене службеника који је постављен за вршиоца дужности, док траје његова дужност;
9) ради замене службеника коме мирује радни однос због обављања приправничког стажа".
Радни однос на одређено време заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса, изузев радног односа на одређено време ради обуке приправника који се заснива након спроведеног јавног конкурса, у складу са овим законом и ако је потреба запошљавања приказана у кадровском плану.
Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит.
Сходно члану 76. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локане самоуправе, број приправника чији се пријем планира мора да буде исказан у кадровском плану.
Кадровски план састоји се од приказа броја запослених према радним местима и звањима, броја запослених са радним односом на неодређено време који су потребни у години за коју се доноси Кадровски план, број приправника чији се пријем планира и број запослених чији се пријем у радни однос на одређено време планира у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине као и у кабинету градоначелника, председника општине, односно председника градске општине или због повећања обима посла.
На основу члана 94. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локане самоуправе јавни конкурс се спроводи ради попуњавања радних места службеника и намештеника, као и за пријем приправника.
На основу члана 101. Закона, пре расписивања јавног конкурса за попуну извршилачких радних места и за пријем приправника, службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе, руководилац службе или организације својим решењем образује конкурсну комисију од три члана.
Конкурсну комисију обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, односно прима приправник и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима.
Чланом 125. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локане самоуправе одређено је да ја приправник лице које послодавац прима у радни однос на одређено време ради оспособљавања за самосталан рад у струци, односно самостално обављање посла.
Послодавац може засновати радни однос са приправником уколико постоји слободно радно место у складу са Кадровским планом и уколико лице са којим заснива такав радни однос има образовање које је прописано као услов за рад на том радном месту.
Сходно члану 126. Закона, својство приправника може стећи лице које није било у радном односу, као и лице које је провело на раду време краће од времена утврђеног за приправнички стаж с тим степеном образовања.
Време проведено у радном односу, односно на раду ван радног односа, код другог послодавца не урачунава се у приправнички стаж уколико послови које је то лице обављало не одговарају степену и врсти стручне спреме за који се приправнички стаж спроводи.
Приправник заснива радни однос на одређено време, после спроведеног јавног конкурса.
Изузетно од става 3. овог члана, ако је након спроведеног јавног конкурса за обављање приправничког стажа примљено лице које је службеник у радном односу на неодређено време код послодавца, службеник се распоређује на радно место на којем се обавља приправнички стаж у статусу приправника, до окончања трајања приправничког стажа.
Службенику из става 4. овог члана, за време обављања приправничког стажа мирују права и обавезе из радног односа у органу, служби или организацији у којем је засновао радни однос на неодређено време.
Чланом 11. Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локане самоуправе прописано је да се јавни конкурс спроводи ради попуњавања радних места службеника и намештеника, као и за пријем приправника.
Чланом 12. Уредбе је предвиђено да јавни конкурс за попуњавање извршилачког радног места службеника и намештеника, као и за пријем приправника, оглашава орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, у којој се попуњава радно место.
Сходно одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локане самоуправе и Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локане самоуправе јавни конкурс пријем приправника, оглашава орган јединице локалне самоуправе и градске општине, у којој се попуњава радно место.
Имајући у виду да се на основу члана 130. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе закључује Уговор о стручном оспособљавању, да ли истим може бити предвиђено да послодавац (ЈЛС), по истеку уговора, на захтев лица које се стручно оспособљавало, може да поднесе пријаву и сноси трошкове полагања државног стручног испита?
Сходно члану 130. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. - закон) са незапосленим лицем послодавац може закључити уговор о стручном оспособљавању без накнаде, ради стручног оспособљавања, односно стицања радног искуства и услова за полагање државног стручног испита. Уговор са лицем са високим образовањем закључује се најдуже на годину дана, а са лицем са средњим образовањем најдуже на шест месеци.
Иако самим Законом није предвиђено, уговором се могу предвидети и друга права и обавезе за уговараче. На послодавцу је да одлучи шта ће још уговором предвидети.
Ако је услед престанка рада на положају (у складу са чланом 54. став 1. Закона о запосленима у АП И ЈЛС) донето решење о престанку рада на положају, да ли се службеник може распоредити на друго радно место (за које испуњава услове а које је планирано Кадровским планом и Правилником о организацији и систематизацији радних места) без јавног конкурса?
Сходно члану 54. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. - закон) прописано је да службеник коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) овог закона има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове, без јавног конкурса.
Дакле, реч је о случајевима престанка рада на положају када протекне време на које је постављен, када поднесе писмену оставку и када дође до укидања положаја.
Наведено значи да престанак рада на положају сам по себи није довољан, већ је неопходно да је реч о престанку рада на положају из наведених разлога. Наравно, кумулативно треба да се испуне услови који се односе на расположивост у правилнику о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места односно конкретном кадровском плану.
С друге стране, уколико не постоји радно место на које може бити распоређен, службеник има право на накнаду плате у трајању од три месеца у висини коју је имао у време престанка рада на положају, из разлога утврђених чланом 51. тач. 1) и 10) овог закона.
Право на накнаду плате из става 2. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену службеник стиче право на пензију.
Право из става 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.
Службеник право из ст. 2. и 3. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу рада на положају.
Право из ст. 2. и 3. овог члана, по захтеву службеника, утврђује орган надлежан за његово постављење.
Захтев за остваривање права из става 2. овог члана, службеник може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка рада на положају, с тим што право из става 2. овог члана остварује од наредног дана од дана престанка рада на положају.
Да ли ЈЛС у општем акту којим прописује наканде за коришћенеј јавних површина може прописати обавезу плаћања накнаде за коришћење јавних површина за већ постављене као и за постављање нових делова и опреме електродистрибутивног и телекомуникационог система: стуб (бандера) за нисконапонску електричну мрежу, стуб (бандера) за нисконапонску електричну мрежу са металним ормарићем и стубна трафостаница?
Чланом 236. став 1. тачке 1-3. Закона о накнадама за коришћење јавних добара ("Службени гласник РС", бр. 95/18 и 49/19) прописане су ситуације у којима се плаћа накнада за коришћење јавних површина:
1) накнада за коришћење простора на јавној површини у пословне и друге сврхе, осим ради продаје штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности;
2) накнада за коришћење јавне површине за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица, као и за коришћење површине и објекта за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица којим се врши непосредни утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине, за које дозволу издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе;
3) накнада за коришћење јавне површине по основу заузећа грађевинским материјалом и за извођење грађевинских радова и изградњу.
Ставом 3. истог члана Закона прописано је да "коришћење простора на јавној површини у пословне и друге сврхе у смислу става 1. тачка 1) овог члана односи се на привремено коришћење простора на јавној површини и не обухвата коришћење трајног карактера изградњом објеката инфраструктуре".
Шта се сматра објектима инфраструктуре трајног карактера прописано је чланом 2. став 1. тачка 26. Закона о планирању и изградњи где се, између осталог наводи да је линијски инфраструктурни објекат електроенергетски вод, ...линијска инфраструктура електронских комуникација...
С тим у вези, обзиром да се у конкретном случају ради о постављању нове (или делова оне која већ постоји) опреме екектродистрибутивног и телекомуникационог система на јавној површини, а који системи представљају линијске инфраструктурне објекте из члана 2. Закона о планирању и изградњи, не постоји обавеза плаћања накнаде за коришћење тих јавних површина.
Надлежни орган има могућност да евентуално наплати накнаду за установљење права службености, или штете која се причини јавном добру приликом изградње неког линијског инфраструктурног објекта трајног карактера.
Обавеза плаћања накнаде постоји само у случајевима привременог заузећа јавне површине грађевинским материјалом или за извођење грађевинских радова и изградње (члан 236. ст.1. тч.3. Закона), с тим да и у овим случајевима према члану 241. Закона о накнадама за коришћење јавних добара постоје одређена ослобођења од плаћања.
ЈЛС остаје могућност да наплати накнаду док трају радови на изградњи ових објеката, што и јесте смисао одредбе члана 236. Закона, која је дефинисана у Прилогу 12. закона о накнадама за коришћење јавних добара.
Мишљење Министарства финансија_Сектор за фискални систем.пдф
Да ли је ХЕ Ђердап, као огранак ЕПС-а, обвезник плаћања комуналне таксе за истицање фирме?
Чланом 16. и 17. Закона о финансирању локалне самоуправе прописано је да је фирма сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност, а јединица локалне самоуправе може утврдити локалне комуналне таксе у различитој висини зависно од делатности, површине и техничко - употребних карактеристика објекта, величине правног лица у смислу закона којим се уређује рачуноводство и по деловима територије, односно зонама у којима се налазе објекти, предмети Или врше услуге за које се плаћају таксе.
Одлуком о локалним комуналним таксама прописује се износ фирмарине за један истакнути назив који упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност. Ако правно лице има више од једне пословне јединице/објекта на територији јединице локалне самоуправе, плаћају посебно за сваку пословну јединицу/објекат локалну комуналну таксу за истицање фирме на пословном простору.
Према Закону о привредним друштвима, члан 567., огранак привредног друштва (у даљем тексту: огранак) је издвојени организациони део привредног друштва на територији Републике Србије преко кога друштво обавља делатност у складу са законом. Огранак нема својство правног лица, а у правном промету иступа у име и за рачун привредног друштва. Привредно друштво неограничено одговара за обавезе према трећим лицима које настану у пословању његовог огранка.
Чланом 571. истог закона прописано је да у правном промету огранак наступа под пословним именом друштва, уз навођење:
1) да је реч о огранку;
2) адресе огранка, ако се разликује од адресе седишта друштва;
3) назива огранка, ако га има.
На употребу пословног имена и других података у документима огранка сходно се примењују одредбе из члана 25. овог закона које се односе на употребу пословног имена и других података у документима друштва. На назив огранка сходно се примењују одредбе чл. 27. до 29. овог закона.
Према томе, ХЕ Ђердап, који је огранак ЕПС, не може бити обвезник локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору, јер није правно лице и нема свој ПИБ који је различит од ПИБ-а привредног друштва чији је огранак. Уколико је на пословном објекту на коме огранак обавља делатност истакнут назив или име које упућују да правно лице (које подразумева и огранак као његов организациони део) обавља одређену делатност, онда је на том објекту обвезник фирмарине правно лице (ЕПС), које има свој ПИБ и под чијим именом наступа огранак у правном промету.
Да ли запослени има право на сразмерни део годишњег одмора уколико је по једном решењу радио по замени пар месеци (до повратка одсутног са боловања), затим имао прекид од 20 дана и добио решење на одређено на 6 месеци? Да ли има право на одмор по оба решења с обзиром да је радни однос заснован у јануару текуће године у градској управи?
У складу са чланом 72. Закона о раду, запослени има право на дванаестину годишњег одмора из члана 69. овог закона (сразмерни део) за сваки месец дана рада у календарској години у којој је засновао радни однос или у којој му престаје радни однос. У питању је рачунање искључиво на пуне месеце, примера ради:
Ако је лице засновало радни однос 15. јануара, а радни однос му је престао 30. јуна, запослени ће имати право на сразмеран годишњи одмор за 5 месеци (јануар се не рачуна, али јун да). Ако је поново засновао радни однос 20. јула, а радни однос ће му престати 20. децембра, запослени ће за овај део имати право на сразмерни годишњи одмор за 4 месеца (јул и децембар се не рачунају).
Битно за ову ситуације јесте и члан 76. Закона о раду који каже да је у случају престанка радног односа послодавац дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора.
На који начин и ко ангажује педагошке асистенте ? Да ли могу да се ангажују за појединца?
Према Закону о основама система образовања и васпитања, педагошки асистент у установи пружа подршку групи деце, односно ученика и у том смислу није персонализована услуга. Педагошког асистента може да тражи образовна установа, која се за сагласност о ангажовању обраћа надлежној школској управи, односно Министарству просвете, науке и технолошког развоја.
У Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом међу мерама које предлаже Интерресорна комисија није наведена педагошка асистенција.
Јавно предузеће Путеви Србије Београд су општини поднели предлоге за експропријацију. Проблем се јавио што се међу предлозима нашао и један где је предмет државна својина Републике Србије, корисник ЈП Србија шуме. Пошто експропријација нема смисла јер је већ реч о државној својини, да ли је у овом случају потребно и да ли је могуће извршити административни пренос? (мада ни то није логично јер нема преноса на различитим субјектима јавне својине већ би се само променио корисник) или је потребно упутити подносиоца да се обрати дирекцији за имовину или неком другом надлежном органу, који ће да донесе одлуку да се предметна парцела да на коришћење ЈП Србија Путеви уместо досадашњег корисника ЈП Србија шуме?
Наиме, чланом 70. Закона о експропријацији прописано је да се права на непокретности у државној или друштвеној својини могу решењем општинске управе одузети или ограничити и пренети на другог носиоца права на непокретности у друштвеној или државној својини, ако то захтева јавни интерес (административни пренос).
Стога, у конкретном случају обзиром да је на предметном земљишту уписана државна својина са правом коришћења ЈП Србијашуме, а предлог за експропријацију (административни пренос) је поднело ЈП Путеви Србије, која за такав захтев има решењем Владе РС утврђен јавни интерес или је он утврђен Законом о јавним путевима (сад не знам која је тачно ситуација) потребно је да донесете решење од административном преносу непокретности са једног на другог корисника. Титулар права јавне својине остаје РС.
У Закону о запосленима у АП и ЈЛС у члану 52. тачка 1. предвиђено је да се службеник разрешава са положаја ако му престане радни однос због правоснажне пресуде на безусловну казну затвора од најмање 6 месеци. Да ли то значи да начелнику Управе, који је већ разрешен, престаје радни однос и као службенику?
Сходно члану 52. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. - закон)
службеник се разрешава са положаја ако му престане радни однос због:
1) правоснажне пресуде на безусловну казну затвора од најмање шест месеци - даном правоснажности пресуде;
2) коначног решења којим му је изречена дисциплинска казна престанка радног односа;
3) коначног решења којим му је одређена оцена "не задовољава" на ванредном оцењивању;
4) спровођења иницијативе за разрешење на основу мере јавног објављивања препоруке за разрешење коју изрекне Агенција за борбу против корупције;
5) других разлога предвиђених општим прописима о раду којима се уређује престанак радног односа независно од воље запосленог и воље послодавца.
Службеник се разрешава с положаја и ако:
1) орган јединице локалне самоуправе надлежан за његово постављење на положај прихвати јавну препоруку за разрешење градског, односно општинског заштитника права грађана;
2) два пута, без обзира на редослед оцена, решењем буде одређена оцена "не задовољава".
С друге стране, чланом 54. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. - закон) прописано је да службеник коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) овог закона има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове, без јавног конкурса.
Дакле, реч је о случајевима престанка рада на положају када протекне време на које је постављен, када поднесе писмену оставку и када дође до укидања положаја.
Наведено значи да престанак рада на положају сам по себи није довољан да дође до распоређивања на друго радно место за које испуњава услове, већ је неопходно да је реч о престанку рада на положају из наведених разлога. Наравно, кумулативно треба да се испуне услови који се односе на расположивост у правилнику о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места односно конкретном кадровском плану.
У конкретном случају не може да дође до распоређивања на друго радно место, што значи и да долази до престанка радног односа.
За једно радно место је добијена сагласност за запошљавање на неодређено време. Испоштована је процедура, примљено је лице на то радно место. Међутим, у истом одељењу, појавила се неодложна потреба за попуњавањем другог радног места. Да ли је у складу са прописима премештај тог запосленог, који је недавно засновао радни однос на неодређено време?
Уредбом о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава ближе се уређује поступак за прибављање сагласности:
1) за заснивање радног односа са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места код корисника јавних средстава, у смислу члана 27е став 35. Закона о буџетском систему ("Службени гласник РС", бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - исправка и 108/13 - у даљем тексту: Закон);
2) да укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по основу уговора о делу, уговора о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама код одређеног корисника јавних средстава, у смислу члана 27е став 37. Закона, буде већи од 10% од укупног броја запослених код тог корисника;
3) за настављање поступака ради попуњавања радних места код корисника јавних средстава који су започети, а нису окончани до дана ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему ("Службени гласник РС", број 108/13).
Чланом 3. ове Уредбе је прописано:
“Сагласности из члана 1. ове уредбе даје комисија образована Одлуком о образовању Комисије за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава ("Службени гласник РС", број 113/13).
Молбу за попуњавање слободног, односно упражњеног радног места и за одобравање додатног радног ангажовања, у смислу члана 27е ст. 35. и 37. Закона, као и за настављање поступка у смислу члана 5. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему ("Службени гласник РС", број 108/13), корисник јавних средстава подноси надлежном министарству, односно другом надлежном органу из члана 5. став 1. ове уредбе.
Молба из става 1. овог члана подноси се на Обрасцу ПРМ - Ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава (у даљем тексту: Образац ПРМ), који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део.
Молба се подноси у три примерка (за надлежно министарство, односно други надлежни орган, за Министарство финансија и за Комисију), а четврти примерак задржава подносилац молбе за своје потребе.
Изузетно од става 2. овог члана, корисници јавних средстава који су корисници средстава буџета јединице локалне самоуправе, односно чији је оснивач јединица локалне самоуправе, молбе благовремено достављају надлежном органу јединице локалне самоуправе, који их у року из члана 6. став 1. ове уредбе истовремено подноси Министарству државне управе и локалне самоуправе”.
Међутим, ни Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, нити Уредба о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава не прописују временски размак који би морао да се испоштује између давања сагласности надлежне комисије односно новог запошљавања и попуњавања неког другог радног места са управо тим новозапосленим лицем.
На који начин се обрачунава започети час прековременог рада? Zzaposleni је пријавио 10,5 часова прековременог рада. Да ли се тих пола часа рачуна као цео час или се рачуна као 30 минута?
Чланом 53. Закона о раду је прописано да је на захтев послодавца, запослени дужан да ради дуже од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран.
Прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно.
Запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно укључујући и прековремени рад.
Запосленом који ради на пословима на којима је уведено скраћено радно време у складу са чланом 52. овог закона не може да се одреди прековремени рад на тим пословима, ако законом није друкчије одређено.
Чланом 39. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:
“Запослени који по писменом налогу послодавца ради дуже од пуног радног времена има право на додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%.
Претпостављени је дужан да изда писмени налог којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено.
Послодавац је дужан да изврши обрачун и исплату додатка за прековремени рад приликом исплате плате.
Изузетно, на захтев запосленог, уместо додатка за прековремени рад, запосленом се могу омогућити слободни сати у наредном месецу од месеца у којем је обављао прековремени рад, тако што за сваки сат прековременог рада остварује сат и по времена слободно”.
Дакле, ни Законом о раду, као lex генералис законом, ни Посебним колективним уговором за запослене у јединицама локалне самоуправе није предвиђено да пола часа у случају прековременог рада треба обрачунавати као пун час рада.