Питања и одговори

Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји.

Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене.

Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.

Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године.

Дакле, само уколико је  запослени радио у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган престао да постоји остварује наведено право, као и у случају  уколико је запослени радио код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене.

Уколико се не испуњавању наведени услови, било алтернативно било кумулативно постављени, не може се остварити наведено право.

Чланом 4. Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима је прописано, између осталог, да  за обрачун и исплату плата референта и дактилографа коефицијент износи 8,74.

Коефицијенти из члана 4. Уредбе  користе се искључиво ради одређивања коефицијената за обрачун и исплату плата запослених у органима територијалне аутономије и локалне самоуправе.

Чланом 5. Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима је прописано следеће:

“Коефицијент из чл. 2. и 4. ове уредбе, за именована и постављена лица и запослене у органима територијалне аутономије и локалне самоуправе увећава се, по основу сложености и одговорности послова, за додатни коефицијент и то:

1) у органима територијалне аутономије и органима града Београда

- до 18,00 - за именовано и постављено лице,

- до 16,80 - за самосталног стручног сарадника,

- до 16,40 - за вишег стручног сарадника,

- до 11,50 - за стручног сарадника, преводиоца и библиотекара,

- до 7,19 - за вишег сарадника,

- до 5,33 - за сарадника и висококвалификованог радника,

- до 3,03 - за стенографа и вишег референта,

- до 1,85 - за референта и дактилографа,

- до 1,05 - за квалификованог радника,

- до 1,05 - за неквалификованог радника;

2) у органима градова

- до 13,50 - за именовано и постављено лице,

- до 12,60 - за самосталног стручног сарадника,

- до 12,30 - за вишег стручног сарадника,

- до 8,63 - за стручног сарадника, преводиоца и библиотекара,

- до 5,10 - за вишег сарадника,

- до 4,70 - за сарадника и висококвалификованог радника,

- до 2,00 - за стенографа и вишег референта,

- до 1,80 - за референта и дактилографа,

- до 1,00 - за квалификованог радника,

- до 1,00 - за неквалификованог радника;

3) у органима општина

- до 9,00 - за именовано и постављено лице,

- до 8,40 - за самосталног стручног сарадника,

- до 8,20 - за вишег стручног сарадника,

- до 5,75 - за стручног сарадника, преводиоца и библиотекара,

- до 3,60 - за вишег сарадника,

- до 2,30 - за сарадника и висококвалификованог радника,

- до 1,20 - за стенографа и вишег референта,

- до 0,93 - за референта и дактилографа,

- до 0,53 - за квалификованог радника,

- до 0,53 - за неквалификованог радника.

Коефицијент из чл. 2. и 4. ове уредбе, увећан за коефицијент утврђен за именовано и постављено лице, односно звање и занимање у складу са ставом 1. овог члана, може се увећати:

- именованом и постављеном лицу - највише до 30%;

- запосленом који координира најсложеније активности - највише до 10%, с тим да овај број запослених не може прећи 2% од укупног броја запослених;

- запосленом који руководи унутрашњом организационом јединицом - 10%;

- запосленом који ради на припреми и извршењу буџета или финансијског плана, вођењу пословних књига и састављању рачуноводствених извештаја - највише до 10%.

- запосленом на пословима комуналног полицајца - 10%;

- запосленом на пословима буџетске инспекције - највише до 10%;

- запосленом који ради на пословима инспекцијског теренског надзора у непосредном контакту са субјектима надзора - највише до 20%.

Запосленом који има право на увећање коефицијента по више основа из става 2. овог члана, укупно увећање коефицијента не може бити веће од 10%”.

Дакле, Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима не прави, нити препознаје разлику у погледу стручне спреме дактилографа у сваком граду или општини, а што је прописано конкретним правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији. Стога се имају применити коефицијенти предвиђени овом Уредбом за дактилографе.

Чланом 52. Закона о планирању и изградњи прописано је да ради обављања стручних послова у поступку израде и спровођења планских докумената, стручне провере усклађености урбанистичког пројекта са планским документом и овим законом, као и давања стручног мишљења по захтеву надлежних органа управе, скупштина јединице локалне самоуправе образује комисију за планове.

Председник и чланови Комисије именују се из реда стручњака за област просторног планирања и урбанизма и других области које су од значаја за обављање стручних послова у области планирања, уређења простора и изградње, са одговарајућом лиценцом, у складу са овим законом.

Једна трећина чланова именује се на предлог министра надлежног за послове просторног планирања и урбанизма.

За планове који се доносе на територији аутономне покрајине, једна трећина чланова именује се на предлог органа аутономне покрајине надлежног за послове урбанизма и грађевинарства.

Мандат председника и чланова Комисије траје четири године.

Средства за рад Комисије обезбеђују се у буџету јединице локалне самоуправе.

Број чланова, начин рада, састав и друга питања од значаја за рад Комисије, одређује се подзаконским актом који доноси министар надлежан за послове просторног планирања и урбанизма и актом о образовању Комисије.

За обављање појединих стручних послова за потребе Комисије, орган надлежан за образовање Комисије може ангажовати друга правна и физичка лица.

Правилником о начину и поступку избора чланова комисије за стручну контролу планских докумената, комисије за контролу усклађености планских докумената, комисије за планове јединице локалне самоуправе и комисије за стручну контролу урбанистичког пројекта, праву и висини накнаде члановима комисије, као и условима и начину рада комисија и то чланом 4. је утврђено да председнику и члановима комисија за рад у комисији припада право на накнаду. Висина накнаде председнику и члановима комисија за рад у комисији утврђује се актом о образовању комисије.

Чланом 45. Закона о локалној самоуправи је прописано да општинско веће чине председник општине, заменик председника општине, као и чланови општинског већа чији је број утврђен статутом општине и које бира скупштина општине, на период од четири године, тајним гласањем, већином од укупног броја одборника, као и да чланови општинског већа могу бити на сталном раду у општини.

Не треба заборавити и надлежности општинског већа, а то су да:

1) предлаже статут, буџет и друге одлуке и акте које доноси скупштина;

2) непосредно извршава и стара се о извршавању одлука и других аката скупштине општине;

3) доноси одлуку о привременом финансирању у случају да скупштина општине не донесе буџет пре почетка фискалне године;

4) врши надзор над радом општинске управе, поништава или укида акте општинске управе који нису у сагласности са законом, статутом и другим општим актом или одлуком које доноси скупштина општине;

5) решава у управном поступку у другом степену о правима и обавезама грађана, предузећа и установа и других организација у управним стварима из надлежности општине;

5а) прати реализацију програма пословања и врши координацију рада јавних предузећа чији је општина оснивач;

5б) подноси тромесечни извештај о раду јавних предузећа скупштини општине, ради даљег извештавања у складу са законом којим се уређује правни положај јавних предузећа;

6) стара се о извршавању поверених надлежности из оквира права и дужности Републике, односно аутономне покрајине;

7) поставља и разрешава начелника општинске управе, односно начелнике управа за поједине области;

8) врши и друге послове, у складу са законом.

Набројане надлежности општинског већа треба узети у контексту надлежности комисије за планове и све то заједно посматрати у оквиру одредби Закона о агенцији за борбу против корупције.

Наиме, чланом 27. Закона о агенцији за борбу против корупције је прописано:

“Функционер је дужан да јавну функцију врши тако да јавни интерес не подреди приватном.

Функционер је дужан да се придржава прописа који уређују његова права и обавезе и да ствара и одржава поверење грађана у савесно и одговорно вршење јавне функције.

Функционер је дужан да избегава стварање односа зависности према лицу које би могло да утиче на његову непристрасност у вршењу јавне функције, а у случају да не може да избегне такав однос или такав однос већ постоји, да учини све што је потребно ради заштите јавног интереса.

Функционер не сме да користи јавну функцију за стицање било какве користи или погодности за себе или повезано лице”.

Чланом 32. Закона о агенцији за борбу против корупције предвиђене су обавезе за функционера.

Наиме, функционер је дужан да, приликом ступања на дужност и током вршења јавне функције, у року од осам дана, писмено обавести непосредно претпостављеног и Агенцију о сумњи у постојање сукоба интереса или о сукобу интереса који он или са њим повезано лице има.

Агенција може да позове функционера и тражи да достави потребне податке, у циљу прибављања информација о постојању сукоба интереса из става 1. овог члана.

Ако Агенција утврди да постоји сукоб интереса из става 1. овог члана, о томе обавештава функционера и орган у коме он врши јавну функцију и предлаже мере за отклањање сукоба интереса.

Одредбе ст. 1. и 3. овог члана не искључују примену одредби о изузећу прописане законима којима је уређен судски или управни поступак.

Појединачни акт у чијем доношењу је учествовао функционер који се због сукоба интереса морао изузети, ништав је.

Изузетно од става 5. овог члана, неће бити ништав акт у чијем је доношењу учествовао функционер који је пријавио сукоб интереса у складу са овим законом, уколико није било могуће да се одреди друго лице које би учествовало у доношењу акта.

Сходно члану 28. Закона о агенцији за борбу против корупције  функционер може да врши само једну јавну функцију, осим ако је законом и другим прописом обавезан да врши више јавних функција.

Изузетно од става 1. овог члана, функционер може да врши другу јавну функцију, на основу сагласности Агенције.

Функционер изабран на јавну функцију непосредно од грађана може, без сагласности Агенције, да врши више јавних функција на које се бира непосредно од грађана, осим у случајевима неспојивости утврђених Уставом.

Функционер који је изабран, постављен или именован на другу јавну функцију и који намерава да више функција врши истовремено, дужан је да у року од три дана од дана избора, постављења или именовања затражи сагласност Агенције. Уз захтев, функционер доставља и прибављено позитивно мишљење органа који га је изабрао, поставио или именовао на јавну функцију, а функционер који је изабран на јавну функцију непосредно од грађана доставља позитивно мишљење надлежног радног тела органа у коме је функционер.

Агенција је дужна да одлучи по потпуном и уредном захтеву из става 4. овог члана у року од 15 дана од дана пријема захтева. Агенција неће дати сагласност за вршење друге јавне функције, уколико је вршење те функције у сукобу са јавном функцијом коју функционер већ врши, односно уколико утврди постојање сукоба интереса, о чему доноси образложену одлуку.

У случају да Агенција не одлучи у року из става 5. овог члана, сматра се да је дала одобрење функционеру за вршење друге јавне функције, осим ако је функционеру другим прописом забрањено истовремено вршење те две јавне функције.

Функционеру који је изабран, постављен или именован на другу јавну функцију, супротно одредбама овог закона, каснија функција престаје по сили закона.

Одлуку о престанку функције у случају из става 7. овог члана доноси орган, односно стално радно тело органа који је функционера изабрао, поставио или именовао на каснију функцију, у року од осам дана од дана пријема одлуке Агенције којом се утврђује да је функционер изабран, постављен или именован на другу јавну функцију супротно одредбама овог закона.

С обзиром на наведено, потребно је обратити се Агенцији за борбу против корупције која је једина меродавна да одлучи по оваквом захтеву или обавештењу односно која је једина овлашћена за давање сагласности за вршење више функција истовремено.

Могуће је да у оквиру једног одељења/службе буду обухваћена и службеничка и намештеничка радна места. Најчешће се таква ситуација појављује код одељења за опште и заједничке послове, али могуће је и у другим случајевима. 

У погледу спајања сродних послова, сматрамо да је Модел правилника израђен од стране СКГО успео да обједини послове који би по својој природи требало да се обављају у оквиру исте организационе јединице, али свакако да свака ЈЛС може да се организује на начин који сматра најоптималнијим и прилађен њеним потребама.

У складу са чланом 56. Закона о локалној самоуправи начелник општинске управе може имати заменика који га замењује у случају његове одсутности и спречености да обавља своју дужност. Даље, у складу са чланом 56. Закона о запосленима у АП и ЈЛС уколико није постављен начелник управе, као ни његов заменик, до постављења начелника управе, као и када начелник управе није у могућности да обавља дужност дуже од 30 дана, Веће може поставити вршиоца дужности - службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обављати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса.

Услови за постављење начелника управе прописани су чланом 50. Закона о запосленима у АП и ЈЛС. За начелника управе, која је образована као јединствени орган, може бити постављено лице које има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, положен државни стручни испит и најмање пет година радног искуства у струци. 

За начелника управе за поједине области, када је према посебном закону, градска односно општинска управа организована у више управа, може бити, поред лица из става 1. овог члана, постављено лице које има стечено високо образовање из одговарајуће научне области у односу на делокруг управе, на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, положен државни стручни испит и најмање пет година радног искуства у струци.

Сходно члану 115. Закона о запосленима у АП и ЈЛС службеник може да буде привремено премештен на друго одговарајуће радно место због замене одсутног службеника или повећаног обима посла, при чему задржава сва права на свом радном месту. Жалба у овом случају не одлаже извршење решења. Привремени премештај траје најдуже једну годину, после чега службеник има право да се врати на радно место на коме је радио пре премештаја. Пре премештаја или преузимања службеника, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.

Тумачећи наведене одредбе, исто лице не може бити привремено распоређено на неко радно место дуже од годину дана, већ би требало размотрити трајни премештај.

Чланом 51. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", број 38/19) је прописано следеће:

“Запослени има право на солидарну помоћ за случај:

1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице или теже повреде запосленог,

2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице,

3) здравствене рехабилитације запосленог,

4) настанка теже инвалидности запосленог,

5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице,

6) помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице,

7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења - до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а уколико деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи.

8) помоћ због уништења или оштећења имовине, елементарних и других ванредних догађаја - до висине неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана,

9) рођења детета запосленог - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике,

10) помоћ запосленој за вантелесну оплодњу - највише до три просечне месечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а на основу уредне документације,

11) другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запосленог у складу са мерилима прописаним општим актом послодавца и расположивим финансијским средствима.

Члановима уже породице у смислу овог члана, сматрају се брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ запосленог.

У случају да је више чланова уже породице запослено код послодавца, право на солидарну помоћ за члана уже породице из става 1. тач. 1), 2), 5), 8) и 9) остварује један запослени.

Дужа или тежа болест односно тежа повреда у смислу става 1. тачка 1) овог члана постоји ако је запослени одсутан са рада најмање 30 дана непрекидно због спречености за рад услед болести, односно повреде.

Право из става 1. овог члана запослени не остварује за чланове уже породице који остварују примања из радног односа, односно по основу рада у тренутку подношења захтева, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије.

Солидарна помоћ у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. 1)-5) овог члана признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету органа јединице локалне самоуправе, а највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Солидарна помоћ у случају утврђеном у ставу 1. тачка 6) овог члана признаје се породици и остварује се, по захтеву члана породице који се подноси у року од 90 дана од дана када је наступио основ за исплату солидарне помоћи, највише до висине две просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Породицу у смислу става 7. овог члана чине брачни и ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

Запослени може да оствари право на солидарну помоћ, уколико право на ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.

Право на солидарну помоћ у складу са овим чланом остварују сви запослени код којих основ за исплату солидарне помоћи наступи почев од 22. марта 2019. године”.

С обзиром да се у случају из тачке 6) става 1. члана 51. ПКУ за запослене у јединицама локалне самоуправе, ради о помоћи по основу чињенице смрти члана уже породице, који у моменту када запослени подноси захтев за остваривање права на солидарну помоћ, више не остварује права по основу радног односа, односно не прима новчану накнаду за туђу негу и помоћ или пензију, мишљења смо да нема сметњи да запослени оствари право на солидарну помоћ за случај смрти члана уже породице.

Мишљење МДУЛС_право на солидарну помоц.пдф

Чланом 72. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локане самоуправе је прописано:

Пробни рад је обавезан за сва лица која нису заснивала радни однос у органу аутономне покрајине, јединици локалне самоуправе, или државном органу.

Пробни рад за радни однос заснован на неодређено време траје шест месеци.

За радни однос на одређено време, пробни рад је обавезан само ако је радни однос заснован на дуже од шест месеци, и траје два месеца.

Пробном раду не подлежу службеници на положају и лица која раде на пословима из члана 70. став 1. тач. 3)-6) овог закона.

Дакле, одредбама Закона није предвиђен изузетак по овом питању, изузев када је реч о заснивању радног односа на одређено време и то:

• на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, најдуже док траје дужност тог изабраног лица;
• на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, најдуже док траје дужност тих лица;
• на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету);
• ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта.

Све друге ситуације, а сходно Закону, подразумевају пробни рад за сва лица која нису заснивала радни однос у органу аутономне покрајине, јединици локалне самоуправе, или државном органу.

Дакле, у конкретном случају пробни рад је обавезан, било да је службеник на пробном раду на том или другом радном месту.

Поред наведеног, а сходно члану 73. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локане самоуправе, пробни рад службеника прати његов непосредни руководилац, који после окончања пробног рада послодавцу даје писмено мишљење о томе да ли је службеник задовољио на пробном раду.

Службенику који не задовољи на пробном раду престаје радни однос.

Најзад, у складу са чланом 74. Закона, службеник на пробном раду који је радни однос засновао на неодређено време полаже државни стручни испит до окончања пробног рада.

Службенику из става 1. овог члана, који не положи државни стручни испит, престаје радни однос.

Чланом 21. Закона о начину одређивања максималног броја запослених је прописано следеће:

“Организациони облик у коме постоји потреба рационализације броја запослених на одређеним пословима у складу са предузетим мерама из члана 7. став 2. овог закона, дужан је да спроведе анкету међу запосленима који раде на пословима за које више не постоји потреба или на пословима на којима постоји потреба смањења броја извршилаца, о њиховим намерама и спремности за споразумни престанак радног односа уз исплату новчане накнаде.

Анкета се не може спроводити међу запосленима за чијим радом постоји потреба, односно који раде на пословима на којима је неопходно у периоду спровођења рационализације обезбедити одговарајући број извршилаца ради извршавања неопходних функција организационих облика.

Организациони облик може да закључи споразум о престанку радног односа са запосленима из става 1. овог члана који су се изјаснили да прихватају престанак радног односа уз исплату новчане накнаде, ако за радом наведеног запосленог престаје потреба и уз исплату новчане накнаде, и то:

1. у висини 1/3 просечне плате, односно зараде запосленог исплаћене у последња три месеца која претходе месецу престанка радног односа, односно у висини 1/3 просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа према податку органа надлежног за послове статистике, у зависности од тога шта је за запосленог повољније, увећане за 30%, за сваку годину рада у радном односу у јавном сектору, с тим да укупна висина новчане накнаде не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности - за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје више од две године до испуњења услова за пензију у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању;
2. у висини шест просечних зарада у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку органа надлежног за послове статистике - за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје до две године до испуњења услова за пензију у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању;
3. у висини четири просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку органа надлежног за послове статистике - за запослене који на дан престанка радног односа испуњавају услове за превремену старосну пензију у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Лице из става 3. тач. 1) и 2) овог члана не остварује право на новчану накнаду за случај незапослености у складу са прописима о запошљавању и осигурању за случај незапослености.

Накнада из става 3. тачка 3) овог члана искључује право запосленог на остваривање отпремнине за одлазак у пензију у складу са прописима којима се уређује његов радно-правни статус”.

Дакле, законске одредбе препознају две категорије и то прву која се односи на запослене којима на дан престанка радног односа недостаје до две године до испуњења услова за пензију у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању и другу која се односи на запослене који на дан престанка радног односа испуњавају услове за превремену старосну пензију у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Уколико  у конкретном случају запослени на дан престанка радног односа испуњава услове за превремену старосну пензију у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању онда остварује право исплате новчане накнаде у висини четири просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку органа надлежног за послове статистике.

Сходно члану 125. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. - закон) приправник је лице које послодавац прима у радни однос на одређено време ради оспособљавања за самосталан рад у струци, односно самостално обављање посла.

Послодавац може засновати радни однос са приправником уколико постоји слободно радно место у складу са Кадровским планом и уколико лице са којим заснива такав радни однос има образовање које је прописано као услов за рад на том радном месту.

Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у наредном члану је прописано да својство приправника може стећи лице које није било у радном односу, као и лице које је провело на раду време краће од времена утврђеног за приправнички стаж с тим степеном образовања.

Време проведено у радном односу, односно на раду ван радног односа, код другог послодавца не урачунава се у приправнички стаж уколико послови које је то лице обављало не одговарају степену и врсти стручне спреме за који се приправнички стаж спроводи.

Приправник заснива радни однос на одређено време, после спроведеног јавног конкурса.

Изузетно од става 3. овог члана, ако је након спроведеног јавног конкурса за обављање приправничког стажа примљено лице које је службеник у радном односу на неодређено време код послодавца, службеник се распоређује на радно место на којем се обавља приправнички стаж у статусу приправника, до окончања трајања приправничког стажа.

Службенику из става 4. овог члана, за време обављања приправничког стажа мирују права и обавезе из радног односа у органу, служби или организацији у којем је засновао радни однос на неодређено време.

Чланом 20. истог Закона је прописано да службеник има право да напредује у служби стицањем вишег звања утврђеног овим законом и стицањем вишег платног разреда утврђених законом којим се уређују плате запослених у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе.

Најзад, чланом 59. је прописано да се извршилачка радна места разврставају  по звањима, у зависности од сложености и одговорности послова, потребних знања и способности и услова за рад.

Радно место руководиоца унутрашње организационе јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.

Звања су: самостални саветник, саветник, млађи саветник, сарадник, млађи сарадник, виши референт, референт и млађи референт.

У органима аутономне покрајине и града Београда утврђује се и звање виши саветник.

Све наведено наводи на закључак да послодавац може засновати радни однос са приправником уколико постоји слободно радно место у складу са Кадровским планом и уколико лице са којим заснива такав радни однос има образовање које је прописано као услов за рад на том радном месту. Истовремено, звања се везују за сложеност послова конкретног радног места, али се напредовање у звање утврђује под законом дефинисаним условима. Дакле, радни однос са приправником се не може засновати за било које звање, већ за слободно радно место и најниже звање у оквиру конкретне стручне спреме.

У складу са Посебним колективним уговором за запослене у ЈЛС („Сл. гласник РС“, број 38/19) службеници и намештеници имају право на јубиларну накнаду.

У складу са Законом о запосленима у АП и ЈЛС (члан 3. став 3.) под службеником се подразумева службеник на положају и службеник на извршилачком радном месту. Дакле, у складу са законом, службеници на положају су службеници, те самим тим имају право на јубиларну награду, односно време проведемо на положају се рачуна у укупно време проведено код послодавца.

Чланом 5. Закона о платама у државним органима и јавним службама предвиђено је који то додаци на плату припадају запосленима у јединицама локалне самоуправе, где се између осталог каже да запосленом припада додатак за дежурство и друге случајеве рада дужег од пуног радног времена одређене прописима (прековремени рад), рад ноћу (између 22,00 и 6,00 часова наредног дана), ако такав рад није вреднован при утврђивању коефицијента, и друго. Истим чланом предвиђено је да се додатак на плату из става 1. тач. 2) - 5) овог члана обрачунава и исплаћује у висини утврђеној прописима о раду.

Закон о раду у члану 108. утврђује проценте увећања зараде у случају прековременог рада (26%) и рада ноћу (26%), док у ставу 3. каже да ако су се истовремено стекли услови по више основа утврђених у ставу 1. овог члана, проценат увећане зараде не може бити нижи од збира процената по сваком од основа увећања.

Такође, скрећемо пажњу да прековремени рад представља изузетак у оправданим законом прописаним ситуацијама (у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран, а на захтев послодавца), дакле може да се уведе само у изузетним случајевима, за посао који није могао унапред да буде предвиђен.

Даље, Посебан колективни уговор за запослене у ЈЛС у члану 39. предвиђа да запослени који по писменом налогу послодавца ради дуже од пуног радног времена има право на додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%. Претпостављени је дужан да изда писмени налог којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено. Послодавац је дужан да изврши обрачун и исплату додатка за прековремени рад приликом исплате плате. Изузетно, на захтев запосленог, уместо додатка за прековремени рад, запосленом се могу омогућити слободни сати у наредном месецу од месеца у којем је обављао прековремени рад, тако што за сваки сат прековременог рада остварује сат и по времена слободно.

С обзиром да се ради, између осталог, и о инспекцијском надзору који се редовно обавља, препоручујемо усклађивање распореда радног времена са потребама обављања тог надзора.