Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли је ЈЛС надлежна за доношење решења о категоризацији за комплекс од 8 бунгалова (4 са по два кревета и 4 са по три кревета) само за потребе преноћишта, без хране? Да ли се подноси посебан захтев за сваку јединицу посебно и да ли се исти категоризују као собе?
Јединица локалне самоуправе је надлежна за категоризацију угоститељских објеката у домаћој радиности (кућа, апартман, соба) и сеоском туристичком домаћинству.
За поступак категоризације релеватни су чл. 19-22. Закона о угоститељству („Сл. гласник РС“, бр. 17/19) и, с тим у вези, битно је ко је подносилац захтева (привредно друштво, предузетник или физичко лице), с обзиром на прописано ограничење у погледу броја индивидуалних лежајева и врсти услуга за физичко лице које пружа услуге у објектима домаће радиности.
Чланом 20. став 3. Закона о угоститељству прописано је да се захтев за сваки смештајни објекат се подноси посебно. Подносилац захтева одлучује о врсти објекта у којој жели да се категорише (кућа, апартман, соба), с претпоставком да испуњава прописане услове за ту врсту и категорију. Напомињемо да су кућа, апартман и соба као објекти домаће радиности засебни објекти.
Да ли ће се објекти категорисати као собе, апартмани или куће, зависи од поднетог захтева и услова које објекти испуњавају.
Који је поступак за одобрење персоналног асистента? Да ли се упућује Интерресорној комисији или директно општини?
Чланом 4. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом („Службени гласник РС“, број 80/2018.) дефинише три групе мера. У последњој групи која подразумева остале мере додатне подршке из система образовања, здравствене и социјалне заштите о којима Комисија информише родитеља, односно другог законског заступника и одраслог и упућује их на надлежне институције је и мера лични пратилац. Како услуга личног пратиоца не спада у прву групу мера које се реализују на основу мишљења Комисије, додељивање и укидање права доноси пружалац услуге личног пратиоца.
Услуга личног пратиоца је услуга социјалне заштите и регулисана је Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите.
Текућа буџетска резерва опредељује се највише до 4% укупних прихода и примања од продаје нефинансијске имовине за буџетску годину. Када се примењује члан 61. став 13. Закона о буџетском систему који гласи: "Укупан износ преусмеравања из става 13. овог члана закона, почев од буџета Републике Србије за 2015. годину, не може бити већи од износа разлике између максимално могућег износа средстава текуће буџетске резерве утврђеног овим законом и буџетом одобрених средстава текуће буџетске резерве". Да ли се узима максималан износ израчунавања буџетске резерве на примања и приходе утврђене првобитном Одлуком о буџету или последњим ребалансом?
У складу са чланом 69. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС“, бр. 54/2009, ..., 31/2019) текућа буџетска резерва (у даљем тексту: ТБР) се опредељује највише до 4% укупних прихода и примања у конкретној буџетској години. При доношењу Одлуке о изменама и допунама Одлуке о буџету ЈЛС, односно ребаланса, граница апсолутног износа ТБР се мења, сходно променама у планираној величини прихода и примања буџета у току године. Уколико се користи и могућност преноса појединих износа апропријације који није могуће искористити за намене за које су отворене у ТБР према ставу 12. члана 61. предметног Закона, онда се мора водити рачуна да укупна вредност тако пренетих, неискоришћених апропријација не буде већа од износа разлике између максимално могућег износа средстава ТБР (4%) и буџетом одобрених средстава ТБР. При оцени ове разлике, пре преноса средстава из других апропријација у ТБР, потребно је полазити од максимално могућег износа ТБР према важећој Одлуци о буџету и планираних прихода и примања буџета, дакле задњег ребаланса.
Употреба средстава ТБР у току буџетске године врши се сторнирањем конкретног износа са позиције ТБР и додавањем истог износа одређеној апропријацији, односно отварањем нове апропријације за потребе извршења расхода и/или издатака.
Укупна вредност коришћења (сторнирања) средстава ТБР са конкретне позиције и преко економске класификације 499 према појединачним решењима извршног органа о њеној употреби не сме прелазити планирани износ на тој позицији, односно да коришћење премашује 4% од укупно планираних прихода и примања према задњем ребалансу на крају буџетске године.
Такође, најновијим изменама и допунама Закона о буџетском систему исправљена је техничка грешка која је постојала у чл. 61. став 13. који је упућивао сам на себе, па је сада то уређено (да је јасно да се у ставу 13. врши упућивање на претходни став 12.).
У питању је дете које је завршило школовање пре три године. Родитељи су запослени и за сада према својим могучностима одводе девојчицу у Дневни боравак. Да ли девојчица има право на личног пратиоца и да ли имају право на новчану надокнаду за превоз?
Интерресорну комисију формира јединица локалне самоуправе у складу са чланом 77. Закона о основама система образовања и васпитања, у циљу процене додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету, ученику и одраслом (полазник школе за функционално основно образовање одраслих).
Како је особа којој је потребна услуга дневног боравка завршила школовање пре три године, она нема статус ученика. Сходно томе, у конкретној ситуацији Интерресорна комисија нема надлежности, а родитељи треба да се обрате директно Центру за социјални рад.
Да ли може општинска управа уступити односно поклонити канцелариски намештај и канцеларијску опрему војсци Републике Србије и на који начин? Да ли начелник општинске управе доноси одлуку или неки извршни орган општине?
Правило је да се покретне ствари из јавне својине отуђују у поступку јавног оглашавања или прикупљања писмених понуда, на начин и у поступку којим се штити интерес носиоца права јавне својине.
Међутим, Закон о јавној својини има и један изузетак (члан 33. ставови 3. и 4.) када се покретне ствари из јавне својине могу отуђити и непосредном погодбом, чак и без накнаде ако постоји интерес за таквим располагањем (елементарне непогоде и другим случајевима прописаним актом Владе).
Поступак отуђења непосредном погодбом регулисан је, још увек важећом Уредбом о одређивању опреме веће вредности и утврђивању случајева и услова под којима се покретне ствари из јавне својине могу отуђивати непосредном погодбом („Сл. гласник РС“ бр. 53/12).
У члану 1. Уредбе дефинисано је шта се сматра опремом веће вредности, те с тим у вези потребно је да се најпре утврди која је вредност канцеларијског намештаја и канцеларијске опреме која би се отуђила војсци. Ово се односи на питање располагања непосредном погодбом, али не и на питање располагања без накнаде.
Располагање без накнаде, за сада, могуће је једино у случају отклањања последица елементарних непогода.
Такође, могућа је и примена чл. 31а Закона о јавној својини, који овде има сходну примену и на отуђење покретних ствари, где се цена може умањити на до 60% процењене вредности након две неуспешне продаје. Ово су последње измене Закона о јавној својини.
Постоји могућност да се покретне ствари дају на коришћење (реверс) војсци, али не и у својину без накнаде, ако нема покрића да се ради о ситуацијама из члана 33. став 4. Закона о јавној својини.
Да ли су правна лица у обавези да имају истакнуто своје пословно име на објектима у којима послују, обављају делатност? Да ли се истицање фирме наплаћује и онда када правно лице није истакло своје пословно име на објекту у ком послује односно обавља делатност? С обзиром да предузетници имају обавезу истицања фирме, да ли се подразумева да таксу плаћају и ако је не истакну?
Чланом 14. Закона о финансирању локалне самоуправе, прописано је да се локалне комуналне таксе могу уводити за истицање фирме на пословном простору.
Чланом 16. овог закона прописано је да фирма, у смислу овог закона, јесте сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност.
Ако се на једном пословном објекту налази више истакнутих фирми истог обвезника, такса се плаћа само за једну фирму.
За сваку фирму истакнуту ван пословног објекта плаћа се такса за сваку истакнуту фирму.
Према наведеним одредбама, фирмарина се плаћа у складу са Законом и одлуком јединице локалне самоуправе, само ако је фирма фактички истакнута, без обзира да ли је обвезник правно лице или предузетник.
При том се под фирмом сматра сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља делатност. То може да буде и налепница на поштанском сандучету, истакнути назив на објекту, на улазним вратима или било ком другом месту на пословном простору у ком се обавља делатност.
Комунална такса за истицање фирме на пословном простору може се утврдити у складу са прописима само обвезнику који је поднео пријаву (ако је подношење пријаве прописано одлуком јединице локалне самоуправе) или ако је ЛПА утврдила чињенице од значаја за постојање обавезе (фотографија, службена белешка са терена и сл.), које може пружити као доказ у евентуалном жалбеном поступку.
Другим законима може да буде регулисана обавеза истицања назива правног или физичког лица које обавља делатност на неком пословном простору, али сама законска обавеза за поједине категорије правних и физичких лица није довољан услов за утврђивање фирмарине, већ се мора утврдити и фактичко истицање фирме. За проверу поштовања тих закона одговарајуће службе врше инспекцијски надзор, а за непоштовање тих закона прописане су казнене одредбе.
Ти закони су:
- Закон о привредним друштвима, који у члану 87. прописује да је предузетник дужан да истакне своје пословно име у свом седишту, као и на сваком издвојеном месту пословања, осим у случају када предузетник обавља делатност и ван одређеног простора (по позиву странке, од места до места и сл.), када је по природи саме делатности такво обављање делатности једино могуће или уобичајено;
- Закон о трговини – чл. 16. и 32. - обавеза видног истицања пословног имена, односно назива за трговце и пружаоце услуга;
- Закон о туризму - обавеза видног истицања назива за туристичке организације, пружаоци услуга рент-а-цар.
Да ли члан Интерресорне комисије из области образовања мора бити по струци психолог? Који су критеријуми за именовање члана Комисије из области образовања односно који прописи регулишу ово питање?
Чланом 77. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања, прописан је састав Интерресорне комсије:
„Interresorna комисија има пет чланова, и то четири стална (педијатар, представник центра за социјални рад, дефектолог одговарајућег профила и психолог запослен у образовању и васпитању) и једног повременог члана. Повремени члан је лице које добро познаје дете, ученика и одраслог и које је са њим имало дужи контакт и бира се за сваког појединачно."
Ближи критеријуми за избор члана комисије нису прописани, а пожељно је да из сваке области то буде стручњак који има искуства у области инклузивног образовања и професионални углед у заједници.
У питању је право на исплату јубиларне награде за запослене у ЈЛС по Посебном колективном уговору за запослене у ЈЛС. Наиме, Посебним колективним уговором о изменама Посебног колективног уговора за државне органе, измењен је члан 46. којим је, између осталог, прописано да „Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа“. Исто решење задржава и Посебни колективни уговору за запослене у ЈЛС („Сл. гласник РС“, број 38/2019): „Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. Ради се о запосленом који 01. 09. 2019. године навршава 10 година рада проведених у радном односу у органима општине. Међутим, запослени има још две године проведене у радном односу у државном органу (суду). Да ли у тој ситуацији исплатити јубиларну награду за 10 година рада проведених у радном односу у органима општине, или том запосленом "бежи" право на јубиларну награду за 10 година јер има 12 година проведених у радном односу у државном органу и органу општине? Запослени није ни код једног послодавца остварио право на јубиларну награду за 10 година.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
Запослени има право на јубиларну новчану награду у години у којој навршава прописани број година рада у радном односу у државном органу, органу АП и ЈЛС, која се по правилу исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.
У питању је запослени који 15 година ради на пословима комуналног инспектора у звању сарадника. Пре неколико месеци је завршио факултет и стекао звање млађег саветника. Да ли може исто лице одмах да постане саветник јер је 15 година обављало наведене послове, односно шта подразумева радно искуство у струци?
У складу са чланом 62. Закона о запосленима у АП и ЈЛС у звању саветника обављају се сложени послови који су најчешће прецизно одређени и подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника са јасним оквиром самосталног деловања, уз повремени надзор непосредног руководиоца. Послови захтевају способност да се проблеми решавају без појединачних упутстава непосредног руководиоца и уз обраћање непосредном руководиоцу само кад је проблем сложен и захтева додатно знање и искуство. За рад на пословима у звању саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање три године радног искуства у струци.
Даље је чланом 68а. предвиђено да се под радним искуством у струци у смислу одредаба овог закона подразумева радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља.
С обзиром на наведено, распоређивање на радно место у звању саветника биће могуће када лице испуни услове за обављање послова у том звању.
За конкретну ситуацију, од значаја су и одребе члана 133е. у коме се каже да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана”.
Директор Спортске организације је истовремено и одговорно лице, односно, председник једног фудбалског клуба. Иако још није пренето власништво над тереном и објектима фудбалског клуба на општину, да ли је директор Спортске организације односно, председник фудбалског клуба у сукобу интереса?
Чланом 33. став 2. тачка 3) Закона о спорту прописано је да чланови управе спортске организације, укључујући и заступника и ликвидационог управника спортске организације не може, између осталих, бити лице које врши јавну функцију, као ни лице које врши функцију у органу политичке странке.
Чланом 2. Закона о Агенцији за борбу против корупције (који се примењује до почетка примене Закона о спречавању корупције) прописано је да је „функционер” свако изабрано, постављено или именовано лице у органима Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и органе јавних предузећа и привредних друштава, установа и других организација, чији је оснивач, односно члан Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе и друго лице које бира Народна скупштина.
Такође, чланом 2. Закона о Агенцији за борбу против корупције прописано је да је „јавна функција” је функција у органима Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, органима јавних предузећа и привредних друштава, установа и других организација, чији је оснивач, односно члан Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, као и функција других лица које бира Народна скупштина, а подразумева овлашћења руковођења, одлучивања, односно доношења општих или појединачних аката.
Према Закону о Агенцији за борбу против корупције, сукоб интереса је ситуација у којој функционер има приватни интерес који утиче, може да утиче или изгледа као да утиче на поступање функционера у вршењу јавне функције односно службене дужности, на начин који угрожава јавни интерес.
Дакле, на основу свега горе наведеног, у складу са Законом о спорту и Законом о Агенцији за борбу ротив корупције, лице које је директор јавне установе (спортски центар), а уједно је заступник спортске организације (фудбалски клуб) је у сукобу интереса.
Пошто се пре легализације објеката захтева да физичка лица имају поднете пореске пријаве у ЛПА, обвезници доносе Извештаје о затеченом стању објеката у којима се наводе супружници као инвеститори са заједничком својином на објекту, без удела. У Листу непокретности се такође наводи заједничка својина. Шта се ради у том случају, да ли се задужују оба супружника са уделом 1/2 или само један, и у том случају који?
Законом о порезима на имовину прописано је да се порез на имовину плаћа, између осталог, на право својине на непокретности.
Законом о поступку уписа у катастар непокретности и водова, у члану 7. прописано је да се право својине на непокретности уписује као:
1) својина;
2) сусвојина;
3) заједничка својина (а заједничка својина је једна врста права својине).
Чланом 4. Закона о порезима на имовину прописано је да када су на истој непокретности више лица обвезници, обвезник је свако од тих лица сразмерно свом уделу у односу на целу непокретност. Када удели обвезника на истој непокретности нису одређени, за сврху опорезивања порезом на имовину сматраће се да су једнаки.
Према наведеним законским одредбама, а у конкретном случају, пореске пријаве треба да поднесу оба супружника, при чему ће сваком од њих порез на имовину бити утврђен за 1/2 непокретности.
Порески обвезник је задужен грешком за пословни простор чији је био закупац у периоду од 2014-2018. године и у том периоду је добијао решење за порез на имовину за кућу (чији је био власник) и пословни простор (чији је био закупац). Какав је даље поступак? Да ли се врши понављање поступка? Можете ли дати примере аката који се доносе и по ком редоследу?
Закон о општем управном поступку прописује посебне случајеве уклањања и мењања решења који се односе на поступања када су решења правноснажна и коначна.
Понављање поступка има значај ванредног правног средства у управном поступку, јер се може тражити, односно остварити тек по наступању коначности решења. Ово ванредно правно средство прописано је одредбама чл. 176-182. Закона о општем управном поступку. За понављање поступка није препрека ако је решење постало и правноснажно.
Надлежност за решавање припада органу који је донео коначно решење.
По понављању поступка, надлежни орган може оставити на снази коначно решење или донети ново решење којим се, с обзиром на околности случаја, коначно решење поништава или укида.
Поступак се понавља на захтев странке или га орган који је донео коначно решење понавља по службеној дужности.
Закон о општем управном поступку прописује субјективни и објективни рок за понављање поступка. (чл. 178.).
Решењем се одбацује захтев који је неблаговремен, није изјављен од овлашћеног лица или у коме разлог за понављање поступка није учињен вероватним. Решењем се одбија захтев ако разлог који је наведен не би довео до другачијег решавања управне ствари. Ако се не одбаци, нити одбије захтев за понављање поступка, решењем се дозвољава понављање поступка и одређује обим понављања.
Уколико се ради понављање поступка по службеној дужности такође се решењем дозвољава понављање поступка и одређује обим понављања.
По понављању поступка надлежни орган може оставити на снази коначно решење или донети ново решење којим се, с обзиром на околности случаја, коначно решење поништава или укида.
Поништавањем решења уклањају се све правне последице које је решење произвело, а укидањем решења не уклањају се правне последице које је решење већ произвело, већ се решење онемогућава да даље производи правне последице.
У поступку се доносе два решења: једно, којим се дозвољава понављање поступка и одређује обим понављања, а друго којим се поништава или укида већ донето решење у зависности од порескоправне ситуације и утврђује нова обавеза.
На основу наведеног сматрамо да (уколико је испуњено напред наведено), у конкретном случају, може се поновити поступак по службеној дужности јер је чињеница (која ће се доказати увидом у предметни уговор о закупу) пословног простора постојала и у време вођења ранијег поступка, али није узета у разматрање и као таква је од утицаја на другачије решење ствари.
Укидањем већ донетих решења (у којима је утврђен порез и за кућу и за пословни простор) за сваку годину појединачно не уклањају се правне последице које су решења већ произвела, већ се решење онемогућава да даље производи правне последице.
Технички ћете затворити пријаву за пословни простор и извршити обрачун пореза само за кућу доношењем решења за сваку годину појединачно у поновљеном поступку утврђивања обавезе.
На систему би треабало сторнирати “Р налогом” утврђене обавезе (за кућу и пословни простор) са датумом доспећа нових решења, при чему треба водити рачуна да ли има неосновано обрачунате камате ако порески обвезник није редовно измиривао своје обавезе.
Поступак се може и поједноставити тако што ће се донети једно решење чији диспозитив осим уобичајених тачака о жалби и роковима треба да гласи:
1. Дозвољава се понављање поступака (по захтеву странке или по службеној дужности)
2. Укида се решење број_____________од_____________
3. Утврђује се обавеза______________________________
Посебно наглашавамо да образложење решења мора да садржи детаљно образложене све тачке диспозитива. Дакле, у образложењу треба дати опис разлога за понављање поступка и утврђивања обавезе.