Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли се радницима који су прешли да раде из установе чија је делатност спортска у установу чија је делатност из области културе (оснивач обе установе је исти, а то је општина), имају право на рачунање укупног минулог рада код оба послодавца, или само код тренутног послодавца са којим имају закључен уговор о раду? Такође, потребно је и тумачење члана 5. Закона о платама у државним органима и јавним службама и то, а који предвиђа под којоим условима запосленом припада додатак на плату.
Као што је наведено у члану 2. Закона о платама у државним органима и јавним службама плате изабраних, именованих и постављених лица и запослених из члана 1. овог закона утврђују се на основу: основице за обрачун плата, коефицијента, додатка на плату и обавеза које запослени плаћа по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање из плате, у складу са законом.
Чланом 5. истог закона предвиђено је, између осталог, да додатак на плату припада запосленом за време проведено у радном односу (минули рад) - у висини од 0,4 % од основице, за сваку пуну годину рада остварену у радном односу код послодавца, у смислу члана 1. овог закона.
Члан 1. Закона о платама у државним органима и јавним службама предвиђа да се плате по овом закону утврђују, између осталих, и за запослене у јавним службама које се финансирају из буџета Републике, аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе.
С обзиром да и установа за спорт и установа за културу чији је оснивач јединица локалне самоуправе јесу јавне службе у смислу члана 1. Закона о платама у државним органима и јавним службама, минули рад ће се рачунати за укупан радни стаж у ове две установе.
Ради се о запосленом који је имарадни однос на неодређено време и распоређен је у звање саветника и има више од 5 година радног искуства са високом стручном спремом (240 ЕСПБ) на истом радном месту, али је број самосталних саветника у локалној самоуправи ограничен на 20% од укупног броја запослених. Да ли је, у конкретном случају, могућа промена коефицијента у истом звању?
Што се тиче утврђивања плате запослених у ЈЛС, до почетка примене Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, настављају да се примењују постојећи прописи, односно Закон о платама у државним органима и јавним службама и Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима. Висина коефицијента и додатних коефицијената, као и увећања коефицијената, који су утврђени наведеном Уредбом, кореспондира са сложеношћу и одговорношћу послова који се обављају у одговарајућим звањима.
С тим у вези, до измене у висини основног коефицијента који се везују за звање службеника, као и додатног коефицијента који се везује такође за звање, може доћи уколико службеник буде распоређен, односно премештен на радно место на коме се послови обављају у другом звању које подразумева другачију сложеност и одговорност послова.
На који начин запослени/службеници могу да остваре своја права и коме могу да се обрате када имају одређено звање, али нижи коефицијент од предвиђеног? Наиме, службеници који су остварили услов за напредовање и добили веће звање, не могу да остваре своје право да добију и већи коефицијент за плату из разлога што се и даље одлаже примена Закона о платама који би то омогућио.
Што се тиче утврђивања плате запослених у ЈЛС, до почетка примене Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, настављају да се примењују постојећи прописи, односно Закон о платама у државним органима и јавним службама и Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима. Висина коефицијента и додатних коефицијената, као и увећања коефицијената, који су утврђени наведеном уредбом, кореспондира са сложеношћу и одговорношћу послова који се обављају у одговарајућим звањима.
С тим у вези, до измене у висини основног коефицијента који се везују за звање службеника, као и додатног коефицијента који се везује такође за звање, може доћи уколико службеник буде распоређен, односно премештен на радно место на коме се послови обављају у другом звању које подразумева другачију сложеност и одговорност послова.
Потребно је појашњење члана 61. став 7. Закона о бужетском систему, а у вези преусмеравња апропријације 10%., тј. да ли решења о преусмеравању доноси и потписује председник општине или одговорно лице директног корисника?
Према члану 61. став 7. Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, ... 31/2019), директни корисник буџетских средстава, уз одобрење министра, односно локалног органа управе надлежног за финансије, може извршити преусмеравање апропријације одобрене на име одређеног расхода и издатка који се финансира из општих прихода буџета у износу до 10% вредности апропријације за расход и издатак чији се износ умањује, у оквиру раздела, као и између глава унутар раздела тог директног корисника буџетских средстава, а према члану 2. став 1. тачке 7) директни корисници буџетских средстава су органи и организације Републике Србије, односно органи и службе локалне власти.
Органи локалне власти су уређени чланом 27. Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон и 47/2018), у складу са којим су органи општине: скупштина општине, председник општине, општинско веће и општинска управа. Имајући у виду одредбе наведених прописа - директним корисницима се сматрају скупштина општине, председник општине, општинско веће и општинска управа. Ови органи се представљају у буџету у посебним разделима (заједно са правобранилаштвом - у посебном разделу, а према основним одредбама Закона о правобранилаштву).
Сваки од наведених органа – директних буџетских корисника у општинама - има своје одговорно лице и сходно томе, одговорно лице директног корисника треба да доноси и потписује акт о преусмеравању средстава до 10% вредности апропријације у оквиру свог раздела, уколико је то оправдано и уколико на то да одобрење локални орган надлежан за послове финансија.
Пракса показује да се у великом броју ЈЛС за одговорно лице одређује председник општине/градоначелник када су предметна решења у питању (без обзира што се рецимо ради о апропријацијама у оквиру директног корисника - општинске управе, где би одговорно лице требало да буде начелник општинске управе). Ово је донекле разумљиво у ситуацији у којој финансијске импликације управљачке одговорности (онако како су прописима предвиђене) још увек нису довољно практиковане и са сигурношћу искуствено утврђене. Отуда тенденција да се у сваком случају обезбеђује ипак и потпис/решење од стране председника општине/градоначелника у оваквим случајевима.
Неке ЈЛС су отишле и корак даље и овакав приступ додатно формализовале кроз своје Одлуке о буџету, и на такав приступ државна ревизија није имала примедби. Приступ подразумева следеће: приликом припреме Одлуке о буџету града/општине, увести члан или додатни став одговарајућег члана Одлуке – којим се предвиђа/прописује да се ово преусмеравање из члана 61. став 7. ЗоБС врши тако што конкретан буџетски корисник доставља иницијативу (захтев у писаној форми са образложењем) – служби/одељењу за финансије, а која по оцени захтева даје своју сагласност (такође у писаној форми) и материјале (сагласност са захтевом у прилогу) доставља председнику општине/градоначелнику, који по том основу доноси/потписује решење о преусмеравању средстава.
Да ли локална самоуправа може накнадна средства из буџета доделити некој спортској организацији, а да организација (клуб, савез или сл.) није предвидела трошкове за текућу годину или су се ти трошкови увећали?
Чланом 138. став 1. и 2. Закона о спорту и Законом о буџетском систему је предвиђено да ако постоје средства предвиђена буџетском резервом, одлуком надлежног органа јединице локалне самоуправе евентуално могу сеодобрити накнадна средства, али само по посебном програму и уколико је наведена спортска организација аплицирала за наведена средства у текућој години у складу са важећим законом, подзаконским актима, у предвиђеном року и важећим правилником јединице локалне самоуправе (тзв. Правилником о одобравању и финансирању програма којима се задовољавају потребе и интереси грађана у области спорта).
Да ли лице које је изабрано на основу расписаног јавног конкурса и има положен државни стручни испит, а није радило у државном органу, већ у дому здравља чији је оснивач ЈЛС, мора да буде упућено на пробни рад?
У складу са чланом 72. Закона о запосленима у АП и ЈЛС пробни рад је обавезан за сва лица која нису заснивала радни однос у органу аутономне покрајине, јединици локалне самоуправе, или државном органу. Пробни рад за радни однос заснован на неодређено време траје шест месеци. За радни однос на одређено време, пробни рад је обавезан само ако је радни однос заснован на дуже од шест месеци, и траје два месеца.
С обзиром да дом здравља није орган јединице локалне самоуправе, пробни рад је обавезан за лице које први пут заснива радни однос у органу ЈЛС без обзира да ли то лице има положен државни стручни испит или не.
Уколико је запослени радио у Републичком заводу за статистику и Већу за прекршаје, а затим засновао радни однос у органу ЈЛС, да ли се при утврђивању права на исплату јубиларне награде од стране послодавца ЈЛС рачунају и године рада у Републичком заводу за статистику и Већу за прекршаје? Запослени је у Републичком заводу за статистику и у Већу за прекршаје радио мање од 10 година и није исплаћена јубиларна награда.
Чланом 50. став 1. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС ("Сл. гласник РС", бр. 38/19), запослени има право на јубиларну новчану накнаду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда оставрује, с тим што се висина новчане накнаде увећава за 30% и то:
- за 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
- за 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
- за 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
- за 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
- за 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Према стави 2. истог члана запослени оставрује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени оставривао права из радног односа.
Ставом 3. прописано је у случају да послодавац преузме послове и запослене од другог послодавца као услов за оставривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радномодносу код претходног послодавца.
Код запосленог који је провео године у радном односу у ЈЛС и Републичком заводу за статистику, период проведен у радном односу у Републичком заводу за статистику рачуна се у период потребан за остваривање права на јубиларну новчану награду, имајући у виду да Републички завод за статистику има статус органа државне управе (посебне организације) у складу са Законом о министарствима ("Сл.гласник РС", бр. 44/14, 45/15, 54/15 и 96/15 - др.закон, 62/17) и Законом о државној управи ("Сл. гласник РС", бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 - др.закон, 47/18).
Према томе, уколико запослени има укупно наврђених 35 година рада у радном односу у органима ЈЛС и у државном органу, као што је то у конкретном случају Републички завод за статистику, он има право на јубларну новчану у складу са чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС.
Такође, уколико је запослени био у радном односу у Већу за прекршаје и у органу ЈЛС, сабирају се године рада за утврђивање права на јубларну награду, имајући у виду да запослени остварује право на јубиларну награду за године рада проведене у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
Уколико је запосленом мировао радни однос, због постављења на функцију у другој ЈЛС, у том случају се запосленом који је одрђен број година провео на сталном раду као функционер у органу у било којојн ЈЛС, у године рада, потребне за стицање права на јубиларну новчану награду урачунава и овај период.
Ко одређује плату помоћника председника општине? Да ли помоћнику председника општине у Правилнику о систематизације одредити звање?
Чланом 58. Закона о локалној самоуправи уређено је да се статутом општине може предвидети да се за поједине области (економски развој, урбанизам, примарна здравствена заштита, заштита животне средине, пољопривреда и др.) постављају помоћници председника општине. Помоћнике председника општине поставља и разрешава председник општине. Помоћници председника општине покрећу иницијативе, предлажу пројекте и сачињавају мишљења у вези са питањима која су од значаја за развој у областима за које су постављени и врше друге послове по налогу председника општине. Помоћници председника општине се постављају у кабинету председника општине најдуже на период док траје дужност председника општине. У општини до 15.000 становника може бити постављен један помоћник председника општине, у општини до 50.000 становника највише два помоћника, а у општини до 100.000 становника највише три помоћника, у складу са подацима последњег пописа становништва.
Чланом 3. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да се запосленима, у смислу овог закона, сматрају функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду (у даљем тексту: заснивају радни однос) ради вршења дужности, службеници и намештеници. Функционер је изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису. Чланом 4. истог Закона је даље предвиђено да је послодавац функционера, службеника и намештеника јединица локалне самоуправе. За функционере у аутономним покрајинама, права и дужности у име послодавца, врши скупштина аутономне покрајине, односно радно тело скупштине утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине или извршни орган аутономне покрајине, односно стручна служба извршног органа утврђена покрајинским прописом.
Из наведених одредби се закључује да акт о одређивању плате помоћнику председника доноси радно тело скупштине утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине. Што се тиче утврђивања плате постављених лица у ЈЛС и даље се примењује Закон о платама у државним органима и јавним службама и Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима. У складу са тим, коефицијенти за обрачун и исплату плата постављених лица у органима територијалне аутономије и локалне самоуправе утврђују се највише до коефицијената утврђених актом Владе из члана 8. овог закона, и то: 1) за постављена лица у органима територијалне аутономије и граду Београду - највише до коефицијента за обрачун и исплату плате функционера који руководи посебном организацијом; 2) за постављена лица у градовима највише до коефицијента за обрачун и исплату плате секретара министарства; 3) за постављена лица у општинама са преко 60.000 становника - највише до коефицијента за обрачун и исплату плате начелника округа; 4) за постављена лица у осталим општинама - највише до 90% коефицијента за обрачун и исплату плате начелника округа. Даље је Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима прописана висина основног, односно додатног коефицијента, као и увећања по основу сложености и одговорности послова.
Што се одређивања звања тиче, чланом 58. Закона о локалној самоуправи је предвиђено да се помоћници председника постављају у кабинету председника општине најдуже на период док траје дужност председника општине и не утврђује им се звање, јер се у складу са Законом о запосленима у АП и ЈЛС у звања разврставају искључиво извршилачка радна места и радна места руководиоца организационих јединица.
Како обрачунати минули рад за запослене који су интерним конкурсом засновали радни однос у Градској управи, а претходни радни однос био је у установама које оснива локална самоуправа (нпр. музеј, позориште, културни центар, дом омладине, јавна предузећа)?
У складу са чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје. Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године.
Из наведеног се закључује да се право на додатак за минули рад не може остварити за рад у установама и предузећима које оснива ЈЛС из разлога што то нису органи ЈЛС.
Једним захтевом за претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду, странка је обухватила пет катастарских парцела. Пре него што је по службеној дужности прибављен лист непокретности, проверено је на сајту РГЗ-а, да је на три катастарске парцеле подносилац уписан као држалац, а на друге две као ималац права коришћења. Да ли се странка може упутити да поднесе захтев за сваку катастарску парцелу посебно, и тада би се донело решење о одбацивању захтева за три прве катастарске парцеле , или да се одмах узме у разматрање тако поднет захтев где је обухваћено пет катастарских парцела, па да се одмах за три за које подносилац није уписан као носилац права коришћења донесе делимично решење о одбацивању?
Закон о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту у члану 4. став 1. прописује услове за конверзију: право на конверзију имају лица из члана 1. став 2. Закона која су уписана у јавну књигу о евиденцији непокретности и права на њима као носиоци права коришћења на грађевинском земљишту. Надлежни орган поступа на основу прибављеног листа непокретности, а када је предмет изграђено грађевинско земљиште и информације о локацији. То је први предуслов за даље поступање. Поступајући орган најпре по службеној дужности прибавља наведено.
У члану 5. став 2. изричито је прописано да странка може поднети захтев за више катастарских парцела под условом да се све налазе на територији исте ЈЛС. Стога, уколико је то случај, мишљења смо да нема основа да се странка упућује да подноси појединачне захтеве за сваку катастарску парцелу већ је орган у обавези да поступа по поднетом захтеву који обухвата висе парцела.
Поступајући орган може делимичним решењем да одлучи о делу захтева за који има основа, а у осталом делу да захтев одбије имајући у виду да државина, у складу са Законом о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту, не подлеже конверзији. Првостепени орган, у образложењу решења у делу којим се одбија захтев за конверзију поменуте три парцеле у државинском режиму, може сугерисати подносиоцу захтева да покрене одговарајући поступак пред РГЗ – Службом за катастар непокретности за измену државине уколико има основ стицања.
Да ли постоји могућност да се помогне странци у поступку када дође до одступања у одстојању грађевинске линије од регулационе линије? Наиме, ширина у конкретном случају је 1,5 м, а не 3 м како је прописано Правилима грађења.
Чланом 53а Закона о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019 и 37/2019 - др. закон) прописано је да локацијски услови садрже све урбанистичке, техничке и друге услове и податке потребне за израду идејног пројекта, пројекта за грађевинску дозволу и пројекта за извођење и издају се за катастарску парцелу која испуњава услове за грађевинску парцелу.
Чланом 57. Закона је прописано да се локацијски услови издају на основу важећег урбанистичког плана, а уколико је за предметно подручје предвиђена обавеза даље планске разраде, а такав плански документ није донет, локацијски услови се издају на основу подзаконског акта којим се уређују општа правила парцелације, уређења и грађења, и на основу постојећег планског документа који садржи елементе регулације. У тим случајевима, локацијски услови обавезно садрже: класу и намену објекта, положај објекта у односу на регулационе линије, дозвољени индекс заузетости парцеле, дозвољену висину објекта, бруто развијену грађевинску површину објекта (БРГП), услове и начин обезбеђења приступа парцели и простора за паркирање возила.
Подносилац захтева може поднети захтев за измену једног или више услова за пројектовање, односно прикључење објекта на инфраструктурну мрежу у ком случају се врши измена локацијских услова.
У конкретном случају, имајући у виду да је Правилима грађења утврђено растојање између регулационе и грађевинске линије које износи минимално 3м, претпоставља се да важећим планским актом није дозвољена изградња на удаљености мањој од 3м од регулационе линије а да је дошло до одступања од грађевинске дозволе приликом извођења радова. У том случају, не би било могуће издавање измењених локацијских услова, јер исти не би били у складу са важећим планским документом.
Подносилац захтева може иницирати измену и допуну важећег урбанистичког плана, где би надлежни орган за израду плана, обрађивач и Комисија за планове ценили да ли је могућа и сврсисходна измена овог конкретног правила грађења - односно промена утврђене регулације.