Питања и одговори

У складу са Уредбом о адресном регистру ("Сл. гласник РС", бр. 63/2017), називи улица и тргова утврђују се одлуком јединице локалне самоуправе.

У том смислу и Пошта која има свој адресни регистар, треба да има назив улице у складу са одлуком сваке јединице локалне самоуправе.

Ажурирање пдоатака у систему ЛПА може се вршити у складу са подацима Поште ако се у апликацији користи њихов адресни регистар.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Према члану 7. став 9. Закона о порезима на имовину за непокретност из ст. 1. и 8. овог члана и члана 7а став 6. овог закона, за експлоатациона поља и за објекте из члана 7. став 6. овог закона, коју обвезник који води пословне књиге изгради, стекне, или му по другом основу настане пореска обавеза у току године за коју се утврђује порез на имовину (у даљем тексту: пореска година) или у текућој години након почетка пословне године обвезника која је различита од календарске, основица пореза на имовину за ту годину је њена набавна вредност исказана у пословним књигама обвезника, а за наредне године утврђује се применом ст. 1. до 8. и става 10. овог члана.

Обвезник непокретности у пословним књигама води по фер вредности применом пуних МСФИ, али предметну непокретност није евидентирао по фер вредностии.

Уколико предметна непокретност није производна хала, складиште, инфраструктурни објекат и с.(да би му пореска основица била набавна вредност према напред наведеном члану закона), онда се пореска основица за ту непокретност утврђује применом просечне цене и површине. 

При том за пореску контролу у ЛПА и за утврђивање пореске основице није битно на ком конту обвезник у послвним књигама евидентира предметну непокретност.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Најпе треба да се утврди тачан датум настанка пореске обавезе, у складу са чланом 10. Закона о порезима на имовину. 

Ако је то 31.12.2018. године, па се нова пореска пријава подноси за 2019. годину, онда је то измењена пореска пријава за 2019. годину (тако мора да буде унета). У том случају  је потребно прву пореску пријаву за 2019. годину сторнирати са датумом подношења (тако да на картици буде сторнирана у потпуности, како не би постојала неоснована камата), а нова пореска пријава за 2019. годину ће се у апликацији ЛПА свакако евидентирати под датумима доспећа квартала. На тај начин неће бити дуплих задужења и неосновано обрачунате камате.

Напомињемо да увек када порески обвезник поднесе измењену пореску пријаву за текућу годину, обавеза по претходној пријави (коју измењена пријава замењује), мора бити сторнирана. 

Ако се измењена пореска пријава подноси за пријаву из ранијих година, обавеза по претходној пријави за ранију годину мора бити отписана Р-налогом под датумом под којим је у текућој години поднета измењена пореска пријава за ту ранију годину.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 39. Закона о општем управном поступку прописано је да орган поступа у управној ствари преко овлашћеног службеног лица. Овлашћено службено лице, у смислу овог закона, јесте лице које је распоређено на радно место које чине и послови вођења поступка и одлучивања у управној ствари, или само послови вођења поступка или предузимања појединих радњи у поступку. Ако службено лице није одређено, решење у управном поступку доноси руководилац органа. Орган на погодан начин објављује која су службена лица овлашћена за одлучивање у управним стварима, а која за предузимање радњи у поступку пре доношења решења.

У сваком случају, у зависности од тога шта је наведено у захтеву, мора да се определи да ли се као одговор доставља допис/обавештење или се решава решењем (према члану 34. ZPPPA о појединачним правима и обавезама пореског дужника из порескоправног односа решава се решењем или закључком) или се то сматра жалбом на решење, па се поступа у складу са ZPPPA.

Обрађивач предмета може да потпише допис, обавештење или други акт, ако је то лице распоређено на радно место које чине послови вођења поступка или предузимања појединих радњи у поступку.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У Закону о порезима на имовину од 1. јануара 2019. године измењена је одредба члана 7. став 9 тако да сада гласи: "За непокретност из ст. 1. и 8. овог члана и члана 7а став 6. овог закона, за експлоатациона поља и за објекте из члана 7. став 6. овог закона, коју обвезник који води пословне књиге изгради, стекне, или му по другом основу настане пореска обавеза у току године за коју се утврђује порез на имовину (у даљем тексту: пореска година) или у текућој години након почетка пословне године обвезника која је различита од календарске, основица пореза на имовину за ту годину је њена набавна вредност исказана у пословним књигама обвезника, а за наредне године утврђује се применом ст. 1. до 8. и става 10. овог члана.

Значи, набавна вредност исказана у пословним књигама у години настанка пореске обавезе се пријављује само за одређене непокретности и то:

- За непокретности из става 1. члана 7. (када је пореска оновица фер вредност)

- За непокретности из става 8. члана 7. ( жичаре, путеви, пруге и други инфраструктурни објекти, кабловска канализација, мреже - за које је основица књиговодствена вредност)

- За непокретности из  члана 7а став 6. (ако ЈЛС није објавила акт о просечним ценама – основица је књиговодствена вредност)

- За експлоатациона поља – за која је основица књиговодствена вредност

- За објекте из члана 7. став 6. (објекти из члана 7. став 4. – производне хале, скалдишта и стоваришта - који се у пословним књигама воде одвојено од земљишта – за које је основица књиговодствена вредност).

Дакле, од 1. јануара 2019. године, набавна вредност не чини основицу пореза на имовину за све непокретности обвезника који воде пословне књиге, за које пореска обавеза настане у току пореске године, већ само за непокретности за које, принципијелно, основицу чини књиговодствена вредност (нпр. за складишне и стоваришне објекте, производне погоне, инфраструктурне објекте, мреже). 

За остале непокретности обвезника који воде пословне књиге за које пореска обавеза настане у току године  пореска основица се утврђује применом елемената прописаних законом, за сразмерни део пореске године почев од настанка пореске обавезе.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 12. став 1. тачка 6. Законом о порезу на имовину прописано је пореско ослобођење за пољопривредно и шумско земљиште које се поново приводи намени – пет година рачунајући од почетка привођења намени. Овде се мисли на земљиште које није било уређено и није се користило за пољопривредну производњу нити је било шума (шикаре и сл.).

Што се тиче доказа којим се доказује право на пореско ослобођење, према ZPPPA обвезник сноси терет доказивања за остваривање права на пореско ослобођење и у том смислу сматрамо да те доказе свакако обвезник мора доставити И то без нашег захтева и посебног објашњења шта би могло бити прихваћено као доказ. 

Након добијања доказа који достави обвезник, ЛПА цени квалитет и ваљаност доказа за пореско ослобођење.

Иначе, доказ би могао бити увид у орто фото снимак из различитих година, изјава са два сведока (мада то може бити И злоупотребљено), документација којом се доказује да је обвезник извршио улагања у привођење земљишта намени, доказ да је обвезник пореза на доходак од пољопривреде за то земљиште од одређеног датума (за физичко лице) или да има приходе од пољопривреде  од одређеног датума (за правно лице) И сл.

У сваком случају, сматрамо да је у пракси врло тешко доказати право на пореско ослобођење по овом основу и да треба водити рачуна да обвезници не почну то да користе без достављања квалитетних доказа. Значи, обвезник треба да документује право на пореско ослобођење, а ЛПА цени да ли су достављени докази довољни за остваривање тог права.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Наравно да може да се сачека, јер није прописан рок у ком се врши пореска контрола, имате 5 гдина рок за застарелост права на утврђивање. 

У том случају, свакако се књижи износ умањења исказан у пореској пријави којом је пријављена И утврђена измена пореза, а која се тренутно неће контролисати.

Напомињемо да треба водити рачуна о томе да ће бити нетачан упит стања за обвезника јер је прокњижена обавеза по првобитној пореској пријави и разлика утврђена у поступку пореске контроле, а умањење утврђене обавезе није евидентирано у тачном износу у односу на улупно утзврђену и прокњижену обавезу за целу годину, већ само умањење које је обвезник исказао у односу на првобитну пореску пријаву.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 40. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је да, ако обвезник установи да пореска пријава коју је поднео пореском органу садржи грешку или пропуст, дужан је да одмах, а најкасније до истека рока застарелости поднесе пријаву у којој су грешка или пропуст отклоњени – измењена пореска пријава. Код подношења измењене пореске пријаве првобитна пријава се не враћа пореском обвезнику. Обвезник може поднети измењену пријаву највише два пута. Измењена пореска пријава не може се поднети после покретања пореске контроле за контролисани порески период, као ни након доношења решења о утврђивању пореза (када се не спроводи самоопорезивање).

Чланом 40. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је да, ако обвезник установи да пореска пријава коју је поднео пореском органу садржи грешку или пропуст, дужан је да одмах, а најкасније до истека рока застарелости поднесе пријаву у којој су грешка или пропуст отклоњени – измењена пореска пријава. Код подношења измењене пореске пријаве првобитна пријава се не враћа пореском обвезнику. Обвезник може поднети измењену пријаву највише два пута. Измењена пореска пријава не може се поднети после покретања пореске контроле за контролисани порески период, као ни након доношења решења о утврђивању пореза (када се не спроводи самоопорезивање).

Измењена пореска пријава подноси се за исти порески период као и првобитно поднета пореска пријава коју она замењује. Ова пријава замењује претходно поднету пореску пријаву због грешке или пропуста у првобитној пријави. Код измењене пореске пријаве се у горњем десном углу обрасца PPI-1 обележава да је то измењена пореска пријава. У пореском рачуноводству се евидентира подношење измењене пореске пријаве, при чему се у том случају обавезно мора извршити сторнирање претходне пореске пријаве коју измењена пријава замењује.

Дешава да порески обвезници приликом подношења пореске пријаве на обрасцу PPI-1 неправилно тумаче када се пријављује измена утврђеног пореза, а када се подноси измењена пореска пријава. Наиме, битно је знати да измена утврђеног пореза није исто што и измењена пореска пријава.

Измена утврђеног пореза се пријављује када у току пореске године треба извршити измену утврђеног пореза на имовину због настанка или престанка пореске обавезе, односно истоврсне промене која се десила одређеног датума у току пореске године. У обрасцу пореске пријаве PPI-1 у горњем десном углу тада треба да буде обележено  „Пореска пријава“, а у делу 2. „Пријављујем“ заокружује се 2.2. и уноси редни број измене, врста измене и дан настанка измене. На упиту стања на аналитичкој картици пореског обвезника, из ове пореске пријаве види се износ увећања-умањења утврђеног пореза.

Дакле, ваш порески обвезник није поднео измењену пореску пријаву већ пријављује измену већ утврђеног пореза на поднетој пореској пријави PPI 1.

Одговор на друго питање:

По поднетој пореској пријави,  у поступку пореске контроле утврђен је износ разлике пореза који није пријављен. У решењу које је донето у пореској контроли, у диспозитиву, дата је обавеза пореском обвезнику да утврђене обавезе из решења прокњижи у пословним књигама и другим прописаним евиденцијама.

Жалба на решење не одлаже извршење решења, што значи да је решење на снази. То даље значи да је обвезник измену утврђеног пореза требало да пријави у односу на укупно утврђену обавезу за непокретност за коју се мења износ пореза, односно у односу на обавезу утврђену пореском пријавом и решењем о пореској контроли, јер је обвезник имао обавезу да то узме у обзир.

Наиме, годишњи износ пореза за предметну непокретнст за коју је престала обавеза у току године и за који се пријављује измена, није само износ из пореске пријаве, већ је то збир износа из пореске пријаве и решења о пореској контроли. У односу на тај износ се израчунава износ умањења пореза у Делу 4. Пореске пријаве, за број дана од престанка пореске обавезе до краја године.

Пореска пријава којом обвезник пријављује измену утврђеног пореза мора бити евидентирана ако је формално и математчки исправна, односно ако пролази валидацију.

Уколико обвезник није узео у обзир тачан износ пореза за предметну непокретнсот (већ само порез и поднете пореске пријаве), тада се у псотупку пореске контроле мора извршити утвршивање разлике пореза који обвезник није тачно пријавио.

У сваком случају решење о пореској контроли не треба мењати због измене утврђеног пореза, јер је њиме само утврђена разлика пореза коју обвезник није утврдио у поднетој пореској пријави, а пореском пријавом којом пријављује измену, ће бити извршено умањење укупно утврђене годишње обавезе (по првобитној пријави и по решењу), за период од дана отуђења непокретности.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 31. став 5. Закона о извршењу и обезбеђењу одређено је да су државни органи дужни да извршном повериоцу доставе све податке које су дужни да доставе и суду и јавном извршитељу, изузев података из пореске пријаве за последње три године. Такође чланом 2. истог Закона одређено је да је „извршни поверилац“ лице чије се потраживање намирује у извршном поступку или обезбеђује у поступку обезбеђења. Уколико уз захтев за доставу података није достављен и закључак суда којим се овлашћује извршни поверилац да у поступку извршења тражи податке о имовини извршног дужника од надлежних органа и којим се истовремено доказује да је извршни поступак у току, сматрамо да нема законског основа за доставу података.

Напомињемо да је чланом 7. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, прописано начело чувања тајног податка у пореском поступку. Тајни податак представља сваки документ, информација, податак и друга чињеница о пореском обвезнику до кога се дође у пореском, прекршајном, предистражном или судском поступку. Тајни податак дужна су да чувају сва службена лица и друга лица која учествују у пореском, прекршајном, предистражном и судском поступку.

Истим чланом је предвиђено да обавеза чувања тајног податка није повређена ако се одређени документ, чињеница односно податак износе током пореског, прекршајног, предистражног или судског поступка.

На основу изнетог, тражене податке можете,  по захтеву доставити  надлежном суду пред којим се води извршни поступак или повериоцу са судским овлашћењем за доставу података у извршном поступку.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Члан 76. Закона о раду предвиђа да „У случају престанка радног односа, послодавац је дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Накнада из става 1. овог члана има карактер накнаде штете.“ 

Дакле, запосленом припада накнада штете по основу неискоришћеног годишњег одмора без обзира који је основ престанка радног односа. Уколико се ради о престанку радног односа по сили закона због губитка радне способности запосленог, у овој ситуацији закон предвиђа да радни однос запосленом престаје независно од његове воље и воље послодавца, даном правоснажности решења којим је утврђен престанак радне способности. С обзиром на то, да је запослени очигледно неспорно стекао право на годишњи одмор, те да га услед непрекидног боловања није могао користити, запосленом припада новчана накнада у висини просечне зараде у претходних 12 месеци због неискоришћеног годишњег одмора.

Код издавања уверења увек се води рачуна да се у уверењу наведу сви подаци и чињенице о којима орган води службену евиденцију.

У том смислу обвезницима којима је одобрено одложено плаћање у складу са одредбама ZPPPA, у тексту уверења, поред навода да су измирили доспеле обавезе по основу изворних јавних прихода на одређени дан, треба да стоји и следећа напомена:

„Неплаћене пореске обавезе по основу изворних јавних прихода, а које су доспеле за плаћање закључно са ___________________, плаћају се на рате од ___________________, сагласно одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, и износе укупно _________ динара (порез на имовину, локалне комуналне таксе, накнаде за коришћење јавних површина, накнада за заштиту и  унапређивање животне средине, накнада за коришћење грађевинског земљишта …).“

Чланом 1. ПКУ за запослене у ЈЛС предвиђено је да се овим колективним уговором (у даљем тексту: Уговор), уређују права и дужности из радног односа запослених у органима јединица локалне самоуправе, градских општина, службама и организацијама које оснива надлежни орган јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном закону, међусобни односи учесника Уговора, поступак измене и допуне Уговора и друга питања од значаја за запослене и послодавца.

Даље је чланом 3. разрађено да запослени, у смислу овог уговора, јесу лица која су у складу са законом засновала радни однос у органима, службама и организацијама из члана 1. Уговора. Послодавац, у смислу овог уговора је јединица локалне самоуправе, (у даљем тексту: Послодавац). Поједина права у складу са Уговором остварују лица која обављају рад код послодавца. Поједина права из става 2. члана 3. овог колективног уговора су право на плаћено одсуство које остварује лице ангажовано по уговору у складу са чланом 21. став 8. и право на поклон за Нову годину које остварују деца лица ангажованих по основу уговора у складу са чланом 49. став 2.

Члан 51. који говори о праву запослених на солидарну помоћ односи се на запослене, тј. лица која су у складу са законом засновала радни однос у органима јединица локалне самоуправе, градских општина, службама и организацијама које оснива надлежни орган јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном закону.

Дакле, лица ангажована по основу уговора немају право на солидарну помоћ у складу са Посебним колективним уговором за запослене у ЈЛС.