Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
На основу Уговора између Канцеларије за управљање јавним улагањима и општине, за реконструкцију објеката на територији општине, где исплата ПДВ-а иде преко рачуна општине, за тај износ је повећан укупан обим буџета и планиран је тај расход. Како један део средстава за ПДВ неће бити пренет од стране Канцеларије до краја године, а један уговор неће бити ни започет, да ли та средства ребалансом буџета скинути? Како третирати ова средства за исплату ПДВ-а, да ли као преузета? Ако се оставе, ова средства ће смањити извршење, а за наредну годину, ако се планирају, увећавају буџет. Како поступити у конкретном случају?
За потребе финансирања капиталних јавних инвестиција закључује се Уговор о правима и обавезама Канцеларије за управљање јавним улагањима (у даљем тексту: КУЈУ) и ЈЛС у сврху реализације одређеног капиталног пројекта. Овим уговором се констатују: програмски елементи улагања (програм обнове и унапређења објеката јавне намене у јавној својини), инвеститорска права, начин обезбеђивања средстава за улагање, обавеза спровођења поступка јавне набавке и закључења уговора са извођачем, обавезе документовања целокупног процеса реализације пројекта, права и обавезе једне и друге уговорне стране, односно начин плаћања.
Према пракси у спровођењу свих радњи повезаних са реализацијом капиталних улагања финансираних од стране КУЈУ, наилазимо на више проблема/питања која сугеришемо да ЈЛС сагледавају приликом договора са КУЈУ о отпочињају реализације пројеката:
- пошто се улагање врши преко ЈЛС на чијој територији се налази објекат образовања, здравства или социјалне политике/заштите, а исти објекти нису у јавној својини ЈЛС, поставља се питање - ко ће вредност улагања прокњижити у својој главној књизи, односно помоћним књигама основних средстава?
- с обзиром на уговорену обавезу спровођења јавне набавке радова/изградње од стране ЈЛС, поставља се питање око планирања укупне позиције/апропријације за конкретно капитално улагање у буџету ЈЛС ради спровођења поступка набавке, а да би биле примењене одредбе Закона о јавним набавкама (одлука о покретању поступка садржи податке о апропријацији у буџету ЈЛС - обезбеђивање средстава из буџета);
- уколико пренос средстава врши КУЈУ директно на рачун извођача радова, планирана апропријација у буџету ЈЛС ће остати неизвршена и такође утицати на смањење релативног извршења годишњег буџета ЈЛС (или ће се искористити само за пријем и даљу исплату вредности ПДВ-а за уговорене радове, ако је уговором о правима и обавезама између Канцеларије и ЈЛС тако предвиђено);
- уколико нема учешћа ЈЛС у финансирању конкретног капиталног издатка, онда целокупан износ планиране апропријације треба да буде покривен извором финансирања 07 - донације и трансфери од осталих нивоа власти;
- пошто нам нису познати сви елементи закљученог уговора са Канцеларијом око регулисања инвеститорских права, начина плаћања обавезе за обрачунати ПДВ (преко буџета ЈЛС), начина представљања конкретног (конкретних) пројеката у буџету, конкретне ЈЛС - сматрамо да ЈЛС у улози инвеститора, према спроведеном поступку ЈН, уколико се обрачунати ПДВ плаћа од стране Канцеларије преко буџета ЈЛС, треба да планира средства на апропријацији за преузете обавезе. Износ средстава израчунава се на основу реално изведених радова до краја буџетске године, у складу са предвиђеним роковима реализације грађевинских радова, према извештајима за сваку привремену, односно окончану ситуацију, а које су сачињене на основу оверених грађевинских књига од стране надзорног органа;
- у буџету за наредну годину, сходно претходној ставки, потребно је планирати апропријацију за реализацију исплате ПДВ-а у складу са величином остатка радова до окончања свих уговорених радова предвиђених закљученим уговором у поступку ЈН, односно обезбедити повећање апропријације у случају да дође до анексирања предметног уговора са извођачем услед додатних (непредвиђених) радова.
Да ли запослени у ЈЛС имају право, у складу са цланом 51. став 1. тачка 11) Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС, на другу солидарну помоц за побољшање материјалног и социјалног положаја?
Право на солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја у складу са чланом 51. став 1. тачка 11) Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС остварује се уколико су средства обезбеђена у буџету локалне самоуправе, као и ако локална самоуправа има прописане критеријуме и мерила за доделу ове помоћи.
Критеријуми и мерила уређују се општим актом. Истим актом требало би прописати, између осталог, и начин подношења захтева за солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја, као и доказе који се подносе као потпора захтеву.
Уколико члану Интересорне комисије престане радни однос у установи у којој је до тада радио, због одласка у пензију, а и даље ради у струци са валидном лиценцом за рад, да ли и на који начин је могуће да се ангажовање оваквог члана Интересорне комисије настави, а самим тим и омогући несметано функционисање рада Комисије?
Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом ("Сл. гласник РС", бр. 80/18), чланом 5. прописује да се стални члан Комисије разрешава дужности пре истека рока на који је именован, у следећим случајевима:
- на свој захтев;
- ако не обавља или неодговорно обавља послове;
- ако не дође на три састанка Комисије заредом;
- ако му престане радни однос у установи у којој ради;
- ако се накнадно утврди да нема искуство рада у струци од најмање три године.
С обзиром на то, да Комисију као радно тело образује орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове друштвених делатности и да сталне чланове Комисије и њихове заменике именује надлежни орган, у случају да је стручњак из те области дефицитаран, оснивач треба да размотри све расположиве ресурсе како би се омогућио несметани рад Комисије.
Да ли Градско веће доноси одлуку о броју и висини стипендија и награда пре расписивања јавног конкурса?
Градско веће може донети одлуку о броју и висини стипендија и награда након усвајања плана буџета ЈЛС за наредну годину и уколико су у буџету предвиђена средства за ту намену и у складу са тим износом.
Поједине јединице локалне самоуправе у оквиру Одлуке о расписивању конкурса за суфинансирање програма у области спорта, а према Одлуци о буџету ЈЛС за ту годину, наводе и утврђене укупне износе намењене годишњим спортским организацијама и стипендирању перспективних спортиста. У делу Одлуке која се односи на стипендирање наводе услове, критеријуме и које категорије спортиста могу бити стипендирани и у ком месечном износу. Такође, су наведени начини аплицирања, потребна документација, обрасци и рокови подношења предлога програма.
Колики је просечан износ стипендије у ЈЛС и да ли се исплаћује за свих 12 месеци?
У члану 138. Закона о спорту се наводи: „Јединица локалне самоуправе преко надлежних органа уређује ближе услове, критеријуме и начин и поступак доделе средстава из буџета јединице локалне самоуправе, односно одобрење програма за задовољење потреба грађана у области спорта на територији ЈЛС и начина јавног објављивања података о предложеним програмима за финансирање, одобреним програмима и реализацији одобрених програма.“
Такође у члану 141. Закона о спорту се наводи да „Аутономна покрајна и јединица локалне самоуправе могу да утврде категоризацију организација у области спорта са своје територије, водећи рачуна о националним категоризацијама спортова и националних гранских спортских савеза и специфичним потребама и интересима аутономне покрајне, односно јединице локалне самоуправе.“
Уколико је ЈЛС донела Правилник о ближим условима и критеријумима за стипендирање врхунских спортиста аматера за спортско усавршавање и за доделу новчане помоћи врхунским спортистима са посебним заслугама, он би требало да има одредбе које прописују износе стипендија за спортисте према њиховој категоризацији. Ако се наведени Правилник односи на националне гранске спортске савезе, треба га прихватити са резервом у смислу евентуалних максималних новчаних износа.
Јединице локалне самоуправе, самостално, својим правилницима који се односе на финансирање области спорта (стипендије и награде), ближе одређују услове одобравања, временски рок (који је по правилу годину дана за текућу годину), а такође и о појединачном и укупном новчаном износу стипендија и награда у зависности од рангирања и категоризације спортова и спортиста.
Да ли се јавно обавештење за награђивање и стипендирање спортиста у 2020. години расписује у децембру 2019. године или у јануару 2020. године? У питању су резулати који су постигнути у 2019. години.
Јавно обавештење – Одлука о расписивању конкурса за суфинансирање програма у области спорта – Стипендирање младих перспективних спортиста и додела новчаних награда по правилу се доноси почетком године, након што се сумирају резултати за претходну годину, односно категоришу спортисти на основу остварених резултата у претходној години.
Уколико је ЈЛС донела Правилник о одобравању и финансирању програма којима се задовољавају потребе и интереси грађана у области спорта требало би да наведени правилник садржи одредбе које ближе прописују услове за аплицирање за ову врсту финансирања. Услови конкурса морају бити у сагласности са овим Правилником.
Потребно мишљење у вези са тумачењем чл. 49. Посебног колективног уговора за запеслене у ЈЛС, где је предвиђено: „Послодавац је дужан да обезбеди деци запосленог до 15 година живота поклон за Нову годину – новчану честитку у вредности до неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана, у висини утврђеној општим актом.“ С тим у вези, ако у ЈЛС раде супружници (запослени на неодређено време), да ли оба супружника (односно родитеља) имају право на поклон за Нову годину-новчану честитку?
С обзиром на то да сваки од родитеља као запослени код послодавца, појединачно остварује сва права из радног односа, мишљења смо да је сваком детету (или деци запослених), у том случају, неопходно обезбедити по два поклона. Једино на овај начин ће се ставити у равноправан положај деца брачних партнера запослених код истог послодавца, у односу на децу родитеља који раде код различитих послодаваца.
Да ли руководилац Одељења, са звањем самостални саветник, уколико буде померен са тог места, мора задржати звање или може бити распоређен у звање саветника?
По питању премештаја службеника, чланом 112. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да службеник може, због потребе рада, да буде трајно или привремено премештен на друго одговарајуће радно место. За премештај службеника због потребе рада није потребна сагласност службеника. Службеник на положају не може бити премештен. Даље је чланом 113. дефинисан појам одговарајућег радног места где се каже да је одговарајуће радно место оно радно место чији се послови раде у истом звању као послови радног места са кога се службеник премешта и за које службеник испуњава све услове.
Премештај може бити трајни и привремени. Службеник може да буде трајно премештен на друго одговарајуће радно место, ако то налажу организација или рационализација послова или други оправдани разлози. Службеник може да буде привремено премештен на друго одговарајуће радно место због замене одсутног службеника или повећаног обима посла, при чему задржава сва права на свом радном месту. Жалба не одлаже извршење решења. Привремени премештај траје најдуже једну годину, после чега службеник има право да се врати на радно место на коме је радио пре премештаја. Пре премештаја или преузимања службеника, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.
Са друге стране, чланом 168. закона предвиђено је да се у случају доношења новог правилника о систематизацији и организацији радних места, сви службеници распоређују на одговарајућа радна места у истом звању. Ако новим правилником нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници распоређују се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.
У случају промене правилника, ако нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања. Ако одговарајуће радно место не постоји, у случају доношења новог, односно промене правилника, прекобројни службеник може, уз своју сагласност, бити распоређен, односно премештен на ниже радно место које одговара његовој врсти и степену стручне спреме, односно образовања, а ако такво радно место не постоји, постаје нераспоређен. Ако се службеник не сагласи са распоређивањем на ниже радно место које одговара његовој врсти и степену стручне спреме, односно образовању, односно премештајем на то место, руководилац доноси решење о престанку радног односа. Службенику престаје радни однос даном коначности решења о престанку радног односа. Жалба не одлаже извршење решења о распоређивању, односно премештају и решења којим се утврђује да је службеник нераспоређен.
У случају доношења новог, односно измене правилника, службеник може бити распоређен, односно премештен на радно место у непосредно вишем звању ако испуњава услове за напредовање из члана 133е овог закона и друге услове за рад на том радном месту. У поступку припреме правилника, послодавац прибавља мишљење репрезентативног синдиката. У случају доношења новог правилника или његове измене, а пре распоређивања или премештаја службеника на одговарајућа радна места, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.
Да закључимо, службеник може бити распоређен у ниже звање у случају доношења новог правилника о систематизацији и организацији радних места или промене истог и то када радно место буде укинуто или број службеника смањен а другог одговарајућег радног места нема те се он распоређује на ниже радно место које одговара његовој врсти и степену стручне спреме, односно степену образовања. За овај корак неопходна је сагласност тог службеника. Уколико службеник не да сагласност престаје му радни однос даном коначности решења о престанку радног односа.
Приликом рачунања могућег броја самосталних саветника, да ли се узима у обзир 20% од укупног броја систематизованих радних места службеника и намештеника или 20 % од систематизованих радних места службеника?
Чланом 34. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 88/2016) прописано је да правилником о систематизацији радних места може бити одређено да на радним местима у звању вишег саветника ради највише до 10% службеника, а у звању самосталног саветника ради највише до 20% службеника. Из ове одредбе Уредбе, а имајући у виду јединство Правилника из члана 58. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, произилази да укупан број службеника на радним местима у звањима у Правилнику јединице локалне самоуправе, представља основ за утврђивање одговарајућег % највиших звања. При томе, Уредба није даље разрадила однос ових звања у појединим органима, службама или организацијама, односно није навела да наведени % звања мора бити подједнако заступљен у сваком органу, служби, организацији. Стога сматрамо да и ово питање може бити уређено интерним процедурама, односно актима јединице локалне самоуправе у поступку припреме предлога Правилника. Тиме се ствара простор да се јединицама локалне самоуправе остави могућност да органи, службе и организације које имају мање од 10 запослених, ипак систематизују једно радно место вишег саветника или два радна места самосталног саветника ако потребе тог радног места то захтевају, коју могућност не би имале да је Уредба другачије дефинисала ограничење.
У вези са наведеном одредбом Уредбе, мишљења смо да се % највиших звања утврђује у односу на укупан број службеника који раде на радним местима разврстаним у звањима, тако да у овај број не би требали да улазе намештеници, службеници на положају или функционери, као и да се број службеника посматра у односу на укупан број извршилаца на радним местима разврстаним у звањима који је утврђен у Правилнику, а не у односу на попуњен број радних места.
На који начин је потребно прибавити претходно мишљење грађана ради образовања нове месне заједнице?
Закон о локалној самоуправи у члану 73. став 2. предвиђа да „Скупштина општине, односно скупштина града, одлучује уз претходно прибављено мишљење грађана, о образовању, подручју за које се образује, промени подручја и укидању месних заједница и других облика месне самоуправе“.
Под „prethodnim прибављањем мишљења грађана“ се заправо подразумева спровођење референдума (саветодавни референдум), како би се видело расположење и мишљење грађана у вези са планираном изменом и допуном одлуке о месним заједницама.
Дакле, пре измене и допуне Одлуке о месним заједницама која би довела до образовања нових месних заједница, односно промени подручја или укидању месних заједница и других облика месне самоуправе, неопходно је претходно спровести референдум. Наравно, мишљење грађана које се покаже на референдуму није обавезујуће, али свакако даје јасну слику о томе шта грађани мисле о датом предлогу.
Како би требало да буду дефинисана радна места у спортском савезу општина? Да ли су уговори у спортском савезу дефинисани неком законском регулативом?
Закон о спорту Републике Србије у члану 25. став 1. наводи: „Остала физичка лица у систему спорта су спортски стручњаци који обављају стручни рад из члана 27. став 1. овог закона и стручњаци у спорту који обављају друге стручне послове у спорту, у складу са законом.“
Даље у истом члану став 4. наводи се: „Стручњаци у спорту су лица других занимања која имају одговарајуће образовање за те врсте послова и доприносе остваривању спортских активности и спортских делатности, у складу са законом.“
У члану 31. Закона о спорту, став1. и 2. – „Спортски стручњак може да заснује радни однос са организацијом у области спорта закључењем уговора о раду, у складу са законом или закључује уговор о стручном ангажовању. Спортски стручњак заснива радни однос са организацијом у области спорта закључењем уговора о раду, на неодређено време или на одређено време најдуже до пет година.“
Све детаље у вези ангажовања спортских стручњака и стручњака у спорту – уговори, зараде и остало је детаљно наведено у овом члану закона.
Спортски савез јединице локалне самоуправе у складу са Законом о спорту, својим Статутом, бројем спортских организација у свом чланству, сразмерно средствима које добија из буџета града/општине за свој годишњи програм, може дефинисати радна места у својој организацији имајући у виду да само део средстава из свог програма може наменити за зараде запослених по уговору уколико се тиме не угрожава основни циљ годишњег програма територијалног спортског савеза. Уз све то, и јединица локалне самоуправе, приликом одобравања годишњег програма мора да има у виду значај и обим средстава која би била намењена на овој позицији програма и да је према потреби прихвати или коригује.
Да ли црква као обвезник пореза на имовину, која поред имовине која подлеже опорезивању, поседује и објекат за који се порез на имовину не плаћа сходно члану 12. ст. 1. т. 3. Закона о порезима на имовину, приликом подношења пореске пријаве PPI-1 поред обрасца Прилог 2, треба да подносе и Прилог 1. са подприлогом који се односи на исти објекат, и за који ће пријавити умањење пореза у тачци 6. Прилога 1? Имајући у виду да, је чланом 12. ст. 1. т. 8. Закона о порезима на имовину прописано да се порез на имовину не плаћа, између осталог, и на земљиште – и то за површину под објектом на који се порез плаћа, осим на земљиште, да ли то значи да се порез на земљиште плаћа за површину под објектом на који се порез не плаћа, или земљиште „има судбину“ објекта (ако се објекат не опорезује, не опорезује се ни земљиште под објектом)?
У складу са одредбама члана 2. тачка 2) Закона о рачуноводству, цркве и верске заједнице дефинисане су у оквиру категорије других правних лица и као такве су обвезници примене овог закона само у делу обављања привредне или друге делатности у складу са прописима којима је уређено обављање тих делатности.
Цркве и верске заједнице, осим у делу обављања привредне или друге делатности, изузете су од примене закона, у складу са мишљењем Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама Владе, које је достављено у поступку израде закона и тиче се Уставом и законом (Закон о црквама и верским заједницама) загарантоване аутономије цркава и верских заједница.
Наиме, одредбама члана 11. став 2. и члана 44. став 1. Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06) прописано је да су цркве и верске заједнице одвојене од државе, док је чланом 44. став 2. предвиђено да су цркве и верске заједнице слободне да самостално уређују своју унутрашњу организацију, верске послове, да јавно врше верске обреде, да оснивају верске школе, социјалне и добротворне установе и да њима управљају, у складу са законом.
Напомињемо да је Законом о црквама и верским заједницама („Службени гласник РС“, број 36/06), чланом 26. став 2. изричито прописано да цркве и верске заједнице самостално управљају својом имовином и новчаним средствима, у складу са сопственим аутономним прописима чиме је законодавац искључио могућност да се законом уреди рачуноводство, односно чиме је јасно утврдио смисао, суштину и обим аутономије цркава и верских заједница у погледу управљања новчаним средствима, а самим тим и рачуноводства чији би предмет била та средства.
Наведена одредба (члан 2. тачка 2) Закона о рачуноводству, односи се нпр. на цркве и верске заједнице које користе непокретности у својини ради обављања привредне или друге делатности, у складу са прописима којима је уређено обављање тих делатности, и у том случају су обавезне да воде пословне књиге у складу са овим законом, односно одговарајућим правилима утврђеним за категорију других правних лица.
Према наведеном пореску пријаву за утврђивање пореза на имовину на обрасци PPI 2, између осталих, подносе физичка лица и друга лица која не воде пословне кјниге у складу са прописима Републике Србије. Правна лица која воде пословне книге-за имовину која им служи за обављање делатности, за утврђивање пореза на имовину подносе пореску пријаву на обрасцу PPI 1.