Питања и одговори

У складу са чланом 36. ПКУ за запослене у ЈЛС запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје. Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године.

У овом конкретном случају, након поновног заснивања радног односа у наведеној управи, тумачећи одредбе актуелног колективног уговора о минулом раду, запослени остварује право на целокупан минули рад који је имао пре давања отказа.

Када су у питању поверени послови, Закон о туризму ("Сл. гласник РС", бр. 17/19) је прописао следеће послове које може да обавља јединица локалне самоуправе:

1. Планирање и развој туризма - Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, у оквиру својих надлежности утврђених законом којим се уређује локална самоуправа и посебним законом, доносе програм развоја туризма у складу са Стратегијом. Предлог програма развоја туризма доставља се министарству надлежном за послове туризма. Ово ће бити детаљније прописано подзаконским актом.
2. Туристичка организација ЈЛС доноси годишњи програм рада и план промотивних активности. План промотивних активности доставља на сагласност Туристичкој организацији Србије. Уколико се не донесу ова документа или се не доставе на сагласност, туристичка организација не може за ту годину код министарства остварити право на подстицајна средства.
3. Програм, начин и услове полагања стручног испита за локалног туристичког водича прописује надлежни орган јединице локалне самоуправе или више јединица локалних самоуправа.

Надлежни орган јединице локалне самоуправе или више јединица локалних самоуправа су дужни да, пре њиховог усвајања, програм, начин и услове полагања стручног испита за локалног туристичког водича доставе Министарству на претходно мишљење.

Надлежни орган јединице локалне самоуправе прописује и висину таксе за полагање стручног испита, издавање уверења и ознаке, услове које чланови комисије из треба да испуне, као и износ накнаде за рад чланова комисије.

Према Закону о угоститељству („Сл. гласник РС“ број 17/19), ЈЛС има одређене обавезе у погледу:

(1) Боравишна такса

Да би ЈЛС остварила приход од боравишне таксе, потребно је да у складу са Уредбом о највишем и најнижем износу боравишне таксе ("Сл. гласник РС", бр. 44/13 и 132/14), донесе одлуку о висини боравишне таксе на својој територији. Уколико није у питању туристичко место, износ боравишне таксе се утврђује у распону датом за боравишну таксу за најнижу категорију туристичког места.

То је износ боравишне таксе коју угоститељ – правно лице или предузетник, наплаћује од корисника услуга смештаја за сваки дан боравка у угоститељском објекту за смештај и дужан је да га уплати на рачун буџета јединице локалне самоуправе до петог у месецу за претходни месец.

Јединица локалне самоуправе може својом одлуком да  прошири круг лица ослобођених од плаћања боравишне таксе, али само лица упућених на лечење и рехабилитацију и инвалидних лица.

Физичка лица која пружају услуге смештаја у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству плаћају боравишну таксу у утврђеном годишњем износу на начин прописан Уредбом о условима и начину утврђивања висине годишњег износа боравишне таксе за физичко лице које пружа угоститељске услуге смештаја у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству, као и начин и рокови плаћања („Сл. гласник РС”, број 47/19 и 51/19).

Надлежни орган јединице локалне самоуправе на чијој територији се угоститељски објекат налази, дужан је да за свако физичко лице утврди висину годишњег износа боравишне таксе у року од 15 дана од дана правноснажности решења о категоризацији.

(2) Категоризација

Јединица локалне самоуправе као поверени посао врши категоризацију угоститељских објеката за смештај у домаћој радиности (кућа, апартман, соба) и сеоских туристичких домаћинстава.

Надлежни орган јединице локалне самоуправе образује комисију за категоризацију.

У вршењу ових послова јединца локалне самоуправе поступа по захтеву угоститеља који има намеру да обавља делатност у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству. Комисија на лицу места сачињава записник, на основу кога се доноси решење о разврставању објекта у категорију.

(3) Посебни услови

ЈЛС може посебним актом ближе да уреди:

• услове за уређење и опремање угоститељског објекта, а који се односе на уређење и опремање уређајима за одвођење дима, паре и мириса, као и других непријатних емисија;
• услове за уређење и опремање угоститељског објекта у којима се емитује музика или изводи забавни програм, а којима се обезбеђује заштита од буке;
• техничке и друге услове у угоститељском објекту, који се налази у стамбеној згради, као и начин обављања угоститељске делатности.

При доношењу аката, потребно је водити рачуна да се актима не прописује оно што је већ уређено републичким прописима.

Акте којим се прописују поменути посебни услови јединца локалне самоуправе доноси уколико је организовала обављање послова инспекцијског надзора преко овлашћених инспектора, на начин прописан Законом о угоститељству.

(4) Пенали

ЈЛС, која је проглашена за приоритетну туристичку дестинацију или за туристичко место И и II категорије може својим актом у одређеној туристичкој зони, односно локацији, да утврди ближе услове за угоститељски објекат за смештај врсте хотел и мотел.

(5) Инспекцијски надзор

Инспекцијски надзор над применом Закона о угоститељству врши јединица локалне самоуправе преко овлашћених инспектора у делу којим се уређује:

• обављање угоститељске делатности пружања услуга смештаја у кућама, апартманима, собама, становима и другим просторима за које није издато решење о категоризацији;
• испуњеност прописаних услова и начина обављања угоститељске делатности у објектима домаће радиности, сеоском туристичком домаћинству и хостелу;
• испуњеност прописаних услова у погледу уређења и опремања угоститељског објекта, који се односе на одвођење дима, паре и мириса, као и других непријатних емисија, у делу који јединица локалне самоуправе ближе уређује својим актом (члан 26. став 1. овог закона);
• испуњеност прописаних услова у погледу уређења и опремања угоститељског објекта у којима се емитује музика или изводи забавни програм, а којима се обезбеђује заштита од буке, у делу који јединица локалне самоуправе ближе уређује својим актом (члан 26. став 2. овог закона);
• испуњеност прописаних техничких и других услова у угоститељском објекту, који се налази у стамбеној згради, као и начин обављања угоститељске делатности, у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту, у делу који јединица локалне самоуправе ближе уређује својим актом (члан 26. став 3. овог закона);
• боравишне таксе (наплата и уплата, истицање у рачуну и др.);
• испуњеност услова и рокова усаглашености угоститељских објеката  - хотела и мотела у јединици локалне самоуправе која је проглашена за приоритетну туристичку дестинацију или за туристичко место И и II категорије;
• истицање и придржавање прописаног радног времена у угоститељском објекту.

Јединица локалне самоуправе може да, у складу са својим потребама и расположивим ресурсима, организује засебну организациону јединицу која би обављала послове инспекцијског надзора над применом Законом о угоститељству са запосленим инспекторима, или да одреди засебне инспекторе који би обављали ове послове или да обављање ових послова унесе у опис послова других инспектора.

Институт промене намене обрадивог пољопривредног земљишта је дефинисан са два закона - Законом о пољопривредном земљишту ("Сл. гласник РС", бр. 62/06, 65/08 / др. закон, 41/09, 112/15, 80/17, 95/18 / др. закон) и Законом о накнадама за коришћење јавних добара ("Сл. гласник РС", бр. 95/18 и 49/19).

Промена намене се углавном врши на целој парцели, али се може вршити на делу парцеле у следећим случајевима:

• изградње или реконструкције породичне стамбене зграде пољопривредног домаћинства у циљу побољшања услова становања чланова тог домаћинства или у случају природног раздвајања пољопривредног домаћинства највише до 200 м² стамбеног простора;
• изградње економских објеката који се користе за примарну пољопривредну производњу, односно који су у функцији примарне пољопривредне производње, а власнику је пољопривреда основна делатност;
• изградње објеката који служе за одбрану од поплава, за одводњавање и наводњавање земљишта или за уређење бујица;
• регулација водотока у функцији уређења пољопривредног земљишта;
• изградње и проширења пољских путева који доприносе рационалном коришћењу пољопривредног земљишта и ако не поседује друго одговарајуће пољопривредно земљиште;
• подизање пољозаштитиних појасева.

Наиме, за ове као и друге случајеве који се могу ослободити плаћања накнаде за промену намене пољопривредног земљишта, прописано је, између осталог, чланом 47. Закона о накнадама за коришћење јавних добара да уз захтев, обвезник накнаде подноси следећу документацију:

1. доказ о власништву или коришћење пољопривредног земљишта;
2. копију плана катастарске парцеле;
3. извод из одговарајућег планског документа о намени катастарске парцеле;
4. сагласност министарства у чијој су надлежности послови пољопривреде за промену намене пољопривредног земљишта;
5. податак о површини за коју се врши промена намене и идејни пројекат објекта у случају изградње објекта;
6. податке о условима становања и члановима породичног домаћинства у случају изградње породичног стамбеног објекта из става 1. тачка 1) овог члана;
7. копију планског документа или одлуке надлежног органа у случају када је промена намене извршена до дана ступања на снагу Закона о пољопривредном земљишту ("Сл. гласник РС", бр. 49/92); 
8. доказ надлежног органа о идентификацији парцеле у случају из тачке 7) овог става; 
9. доказ о плаћеној републичкој административној такси.

Чланом 74. став 2. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18 ) прописано је да ангажовање председника и чланова савета, као и чланова других органа месне заједнице не подразумева стварање додатних финансијских обавеза месној заједници, те стога мишљења смо да председник, заменик председника, чланови Савета, као и чланови сталних и повремених радних тела месне заједнице немају право на надокнаду (дневнице) за своје ангажовање у месној заједници.

Чланом 82. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. - закон) је прописан редослед радњи при попуњавању радних места, који гласи:

„При попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.

Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс.

Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.

Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс.

Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс.“

Чланом 168. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. - закон) је прописано:

У случају доношења новог правилника, сви службеници распоређују се на одговарајућа радна места у истом звању.

Ако новим правилником нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници распоређују се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.

У случају промене правилника, ако нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.

Ако одговарајуће радно место не постоји, у случају доношења новог, односно промене правилника, прекобројни службеник може, уз своју сагласност, бити распоређен, односно премештен на ниже радно место које одговара његовој врсти и степену стручне спреме, односно образовања, а ако такво радно место не постоји, постаје нераспоређен.

Ако се службеник из става 4. овог члана не сагласи са распоређивањем, односно премештајем руководилац доноси решење о престанку радног односа.

Службенику престаје радни однос даном коначности решења о престанку радног односа.

Жалба не одлаже извршење решења о распоређивању, односно премештају и решења којим се утврђује да је службеник нераспоређен.

У случају доношења новог, односно измене правилника, службеник може бити распоређен, односно премештен на радно место у непосредно вишем звању ако испуњава услове за напредовање из члана 133е овог закона и друге услове за рад на том радном месту.

У поступку припреме правилника, послодавац прибавља мишљење репрезентативног синдиката.

У случају доношења новог правилника или његове измене, а пре распоређивања или премештаја службеника на одговарајућа радна места, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.

Дакле, законом није прописана могућност премештаја односно распоређивања запосленог са намештеничког на радно место службеника.

Пре расписивања јавног конкурса за попуну извршилачких радних места и за пријем приправника, службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе, руководилац службе или организације својим решењем образује конкурсну комисију од три члана.

Конкурсну комисију обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, односно прима приправник и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима.

У сваком појединачном случају конкурсна комисија утврђује које ће се стручне оспособљености, знања и вештине проверавати у изборном поступку и начин њихове провере.

Влада уредбом ближе уређује поступак спровођења интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места, као и какве се стручне оспособљености, знања и вештине вреднују у изборном поступку, начин њихове провере и мерила за избор на радна места.

Уредбом из става 4. овог члана утврђују се мерила за избор на радна места којим ће се предвидети давање првенства једнако квалификованим кандидатима припадницима националних мањина, у циљу постизања одговарајуће заступљености припадника националних мањина и пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини.”

Наведени члан који се односи на састав комисије која спроводи изборни поступак за јавни конкурс се разликује од члана 85. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе којим се регулише питање састава комисије за интерни конкурса, а који гласи:

“Интерни конкурс спроводи конкурсна комисија од три члана.

Конкурсну комисију за спровођење интерног конкурса именује службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе, руководилац службе или организације тако да конкурсну комисију обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, службеник који је стручан у области за коју се попуњава радно место и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима”.

Дакле, у случају спровођења јавног конкурса, а сходно законским одредбама, у састав комисије не улази руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, па стога у конкретном случају нема никаквих препрека да члан комисије буде службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима, што је и законска обавеза.

За ученика који се у основној школи образовао у складу са ИОП2 и уписао је средњу школу, није неопходан поновни излазак на Комисију. Стручни тим за инклузивно образовање у школи, а на основу праћења напредовања ученика процењује која врста подршке је потребна детету. Често се дешава да ученику није потребан ИОП за све предмете.

У случају да је ученику потребна још нека врста подршке из система образовања, здравља и социјалне заштите, Комисија процењује и на основу тога доноси Мишљење у коме се налазе предложене мере. У складу са Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом ("Сл. гласник РС", бр. 80/18), те мере могу бити:

1. мере додатне подршке које се, у складу са прописима, реализују на основу мишљења Комисије;
2. препоручене мере додатне подршке на основу процене Комисије;
3. остале мере додатне подршке из система образовања, здравствене и социјалне заштите о којима Комисија информише родитеља, односно другог законског заступника и одраслог и упућује их на надлежне институције.

Достава употребне дозволе органу надлежном за послове државног премера и катастра прописана је чланом 48. Правилника о поступку спровођења обједињене процедуре електронским путем (“Службени гласник РС” бр. 113/15, 96/16 и 120/17).

Према члану 48. Правилника, у року од пет радних дана од дана правноснажности употребне дозволе, надлежни орган по службеној дужности доставља органу надлежном за послове државног премера и катастра:

1. употребну дозволу
2. елаборат геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта
3. елаборат геодетских радова за подземне инсталације. 

Овим Правилником, као што је наведено у члану 1. ближе се прописује предмет и поступак спровођења обједињене процедуре кроз Централни информациони систем за електронско поступање у оквиру обједињене процедуре у поступцима за издавање аката у остваривању права на изградњу и употребу објеката (у даљем тексту: ЦИС), а посебно начин размене докумената и поднесака у обједињеној процедури електронским путем, односно овим правилником је прописано да се достава врши кроз ЦИС (Централни информациони систем), у циљу евидентирања у јавној електронској бази података ЦЕОП-у (Централна евиденција обједињених процедура).

Према томе, надлежни органи документацију из члана 48. Правилника достављају кроз покретање захтева кроз апликативни систем ЦЕОП. 

Питање правноснажности решења о грађевинској дозволи је услов за издавање употребне дозволе.

Стога, решење о грађевинској дозволи обзиром да је потврђено решењем другостепеног органа стекло је својство коначности, али обзиром да је против одлуке другостепеног органа поднета тужба, исто није постало правноснажно.

Тек након одлуке Управног суда исто ће бити и коначно и правоснажно.

Стога, није могуће издати решење о употребној дозволи пре правноснажности решења о грађевинској дозволи.

Да би се извршио технички преглед завршеног објекта, а потом и издала употребна дозвола потребно је да инвеститор:

1. има потврђену пријаву радова - за коју је први услов да решење о грађевинској дозволи буде правноснажно и други услов је да је поднет доказ о плаћеном доприносу за уређивање грађевинског земљишта;
2. потврду о изграђеним темељима и о завршетку објекта у конструктивном смислу - обе ове пријаве се раде само на основу правноснажног решења о грађевинској дозволи и техничке документације на основу које је издата грађевинска дозвола.

О свему овоме, поступајући орган је обавези да се брине током читавог поступка.

Закон о спорту („Службени гласник РС“, бр. 10/16) у члану 138. став 4. наводи: „Једној организацији у области спорта не може се одобрити више од 20% средстава буџета јединице локалне самоуправе предвиђених за финансирање програма из области спорта.“

Дакле, ЈЛС одлуком надлежног органа може одредити спортске организације од изузетног значаја за унапређењу развој спорта на територији града/општине али код одређивања износа средстава за одређени програм морају се применити општи и посебно критеријуми прописани законом, подзаконским актима и правилником ЈЛС.

Чланом 197. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано следеће:

“Распоређивање службеника према правилницима о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са овим законом и пратећим подзаконским актима, извршиће се до почетка примене овог закона.

Уговори о раду са намештеницима, којима се наставља њихов радни однос, биће закључени до почетка примене овог закона.

Изузетно, за рад на пословима у звању млађег саветника службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање пет година проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине, са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и положен државни стручни испит.

Изузетно, за рад на пословима у звању млађег сарадника службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање четири године проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине са стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању и положен државни стручни испит”.

Сама чињеница да је запослени у међувремену стекао виши степен образовања, а да је остао да ради на истом радном месту, у истом звању, не изискује израду новог решења. С друге стране, свака промена у смислу распоређивања, промене звања, радног места и слично подразумева сачињавање новог решења.

Законом о прекршајима ("Сл. гласник РС", бр. 65/2013, 13/2016 и 98/2016 - одлука УС) је чланом 167. прописано да се прекршајни поступак покреће решењем суда на основу захтева за покретање прекршајног поступка или издатог прекршајног налога поводом кога је поднет захтев за судско одлучивање.

Према одредбама члана 179. Закона о прекршајима, захтев за покретање прекршајног поступка подноси овлашћени орган или оштећени, при чему су овлашћени органи органи управе, овлашћени инспектори, јавни тужилац и други органи и организације, које врше јавна овлашћења у чију надлежност спада непосредно извршење или надзор над извршењем прописа у којима су прекршаји предвиђени.

Чланом 180. став 1. Закона о прекршајима прописано је да је оштећени овлашћен да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка увек осим ако законом није одређено да је за покретање прекршајног поступка искључиво овлашћен орган из члана 179. став 2. овог закона.

Законом о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019 и 37/2019 - др. закон), као посебним законом, којим је чланом 209. став 1. тачка 5. прописана прекршајна одговорност за одговорно службено лице у надлежном органу управе ако не сачини програм и не спроведе извршење уклањања објекта (члан 171), одређено је да захтев за покретање прекршајног поступка из члана 209. става 1. тачка 5) подноси орган надлежан за издавање грађевинске дозволе за ту врсту објекта (члан 209. став 3).

Чланом 181. став 1. тачка 4. Закона о прекршајима прописано је да захтев за покретање прекршајног поступка садржи и чињенични опис радње из које произлази правно обележје прекршаја, време и место извршења прекршаја и друге околности потребне да се прекршај што тачније одреди. Дакле, орган надлежан за подношење захтева за покретање прекршајног поступка ће захтев поднети уколико га може образложити чињеницама, у ком случају, према одредбама члана 209. став 3. Закона о планирању и изградњи има обавезу да поднесе захтев, а не дискреционо овлашћење да одлучи да ли ће и поред чињеница које указују на повреду закона одучити да захтев за покретање прекршајног поступка поднесе или не.

Уколико се странка надлежном ограну обрати са захтевом да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка, надлежни орган ће странку дописом обавестити о мерама предузетим у поступку.