Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
На ком конту треба планирати накнаду за одводњавање?
Да ли начелници градских управа који немају своје заменике, могу у случају одсутности, да овласте неког од запослених службеника да потписује акта из његове надлежности и у којој форми би то овлашћење могло да се уради?
Чланом 56. Закона о локалној самоуправи одређено је да начелника општинске управе, односно управе за поједине области поставља општинско веће, на основу јавног огласа, на пет година. Начелник може имати заменика који га замењује у случају његове одсутности и спречености да обавља своју дужност. Заменик начелника се поставља на исти начин и под истим условима као начелник.
Руководиоце организационих јединица у управи распоређује начелник.
Чланом 56. став 2. Закона о запосленима у АП и ЈЛС прописано је да када начелник управе није у могућности да обавља дужност дуже од 30 дана, Веће може поставити вршиоца дужности – службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обављати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса.
Дакле, на основу горе наведених одредби, можемо закључити да начелник управе може овлашћењем да одреди лице (запосленог) које ће га мењати у одсутности и то овлашћење мора бити временски ограничено и предметно одређено односно мора се навести намена тј. за коју област/посао ће га мењати. Не може да га мења у целости јер би тада обављао функцију заменика, а заменика не одређује начелник управе, већ по закону је прописан поступак и услови како се он поставља.
Да ли решење о коришћењу годишњег одмора када је у питању помоћник председника општине доноси начелник ОУ, имајући у виду да је то радно место у систематизацији ОУ, у оквиру посебне организационе јединице – кабинета председника општине, а да је у питању функционер, односно постављено лице? Такође, ко у другом степену одлучује о жалби на решење, опет имајући у виду да је у питању постављено лице и да самим тим жалбена комисија у овом случају не одлучује у другом степену?
У складу са чл. 58. Закона о локалној самоуправи, помоћнике председника општине поставља и разрешава председник општине. Дакле, он то чини својим решењем. Помоћници председника општине су функционери, а у складу са чл. 4. Закона о запосленима у АП И ЈЛС за функционере у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши скупштина града, општине или градске општине, односно радно тело скупштине које је утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине. Дакле, све остале акте везане за радно-правни статус, изузев решења којим поставља односно разрешава помоћника, а које доноси председник општине, доноси скупштина општине односно радно тело скупштине.
С обзиром да помоћници председника општине не спадају у ред службеника, жалбена комисија не може да поступа по њиховим, евентуалним, жалбама, већ права, за која сматрају да су им повређена могу да заштите пред надлежним судом.
Законом о бесплатној правној помоћи (“Сл. гласник РС”, бр. 87/18) уређена је област бесплатне правне помоћи за грађане и начин њеног остваривања и пружања. Наведеним законом прописана је дужност јединице локалне самоуправе да образује службу правне помоћи (члан 26. став 3.). Да ли је потребно да јединица локалне самоуправе доноси општи акт којим би уредила пружање бесплатне правне помоћи или је довољно да у оквиру Градске управе буде образована унутрашња организациона јединица – Служба бесплатне правне помоћи?
Доношењем Закона о бесплатној правној помоћи детаљно су прописани корисници бесплатне правне помоћи и услови за остваривање права на бесплатну правну помоћ (члан 4.). Пре доношења поменутог закона, ЈЛС су својим одлукама прописивале услове за остварење права на бесплатну правну помоћ, међутим, данас је то у потпуности уређено законом и нема простора за додатно прописивање од стране ЈЛС.
Важно је напоменути да ЈЛС морају, поред пружања правне помоћи, да предвиде у својим систематизацијама и послове одлучивања о захтеву за пружање правне помоћи.
Који је законски начин контроле и надзора над фактурама јавних предузећа чији је оснивач општина? У питању је ситуација у којој јавна предузећа испостављају фактуре, као надзорни орган се јављају радници тог предузећа који на фактуре стављају свој посебан печат и наводе да имају лиценце за вођење надзора. Ко, у таквој ситуацији, би требало да врши надзор и ставља потврду контроле и исправности фактура над оним што ради јавно предузеће својом механизацијом, а ко над оним што раде приватне фирме које ангажују јавна предузећа?
Могу се разликовати две ситуације, али у оба случаја општина оснива ЈП за обављање одређене комуналне делатности.
У првом случају, ЈП обавља комуналну делатност без подизвођача, и у том случају процедура наплате од стране ЈП би требало да изгледа на следећи начин. ЈП фактурише предузете радове према тарифнику на који је дата сагласност скупштине општине, а по претходној сагласности и овери надзорног органа, ЈП доставља фактуру надлежном лицу у општинској управи, који у складу са Правилником о организацији и систематизацији радних места врши контролу (финансијску и др.) предузетих радова. Оно што је необично у вашем случају јесте што ЈП којем је поверено обављање комуналне делатности у исто време врши надзор над извођењем сопствених радова, односно не постоји екстерна контрола изведених радова. Иако из питања не може да се закључи о којој комуналној делатности је реч, сматрамо да би било пожељно да раздвојите ове две функције, тако што бисте надзорну функцију пренели другом ЈП (уколико имате основано још једно јавно предузеће које има потребну кадровску структуру) или да поменуту услугу набавите на тржишту (оутсоурцинг).
У другом случају, ако ЈП ангажује подизвођаче, ситуација је мало другачија. Када јавно предузеће ангажује подизвођача за одређене послове, неопходно је да спроведе поступак јавне набавке са предмером радова или врстама услуге. На основу спроведене јавне набавке са најповољнијим понуђачем јавно предузеће закључује уговор, чији је саставни део понуда у којој су исказане, примера ради - врсте радова и јединична цена или врста услуге и јединична цена. Подизвођач може сукцесивно да испоставља привремене ситуације или фактуре за део послова, ако је тако уговорено или да испостави коначну ситуацију или фактуру по обављеном послу. Ако се ради о привременој или коначној ситуацији за изведене радове, оверу врши овлашћено лице подизвођача, као и надзорни орган. Количине изведених радова морају да одговарају количинама и врстама радова које су уписане у грађевински дневник који се води на градилишту за сваки дан рада. Тако достављена привремена ситуација се проверава у служби јавне набавке и рачуноводства јавног предузећа, где се врши контрола у складу са тендерском документацијом и понудом подизвођача. На основу овере одговорних лица у овим службама, следи поступак плаћања у роковима прописаним законом или уговором, наравно под претпоставком да је све у реду. Можда треба имати на уму да, и у овом случају када имамо подизвођаче, пожељно је да општинска управа прати рад јавног предузећа, па самим тим и подизвођача којем је поверен део посла.
Да ли Општинска управа, путем јавне набавке коју распише, може куповати специјална возила за Дом здравља који се налази у оквиру Здравственог центра. Ако може, на који начин или који је облик преноса у својину Дома здравља, односно Здравственог центра?
Наиме, чланом 13. став 4. Закона о здравственој заштити предвиђено је следеће:
„(4) Друштвена брига за здравље на нивоу јединице локалне самоуправе може да обухвати мере за обезбеђивање и спровођење здравствене заштите од интереса за грађане на територији јединице локалне самоуправе, којима се стварају услови за бољу доступност и приступачност у коришћењу здравствене заштите на њеној територији у здравственим установама у јавној својини, а који су виши од норматива, односно стандарда прописаних овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона у погледу простора, опреме, кадра, лекова и медицинских средстава, који се не обезбеђују под условима прописаним законом којим се уређује здравствено осигурање, као и друга неопходна средства за рад здравствене установе којима се постиже виши стандард у обезбеђивању здравствене заштите.“
Ово је законски основ да ЈЛС може да обезбеди средства за набавку санитетског возила и да их пренесе Здравственом центру, или да набави возило и да га преда на коришћење Здравственом центру који је на територији те ЈЛС.
На који начин ће ЈЛС то учинити није предмет који се уређује одредбама ZoZZ.
Сматрамо да би најбољи начин био да се финансијска средства за ову намену пренесу Здравственом центру који ће спровести јавну набавку за куповину санитетског возила.
Које су надлежности секретара Скупштине општине, а које шефа Скупштинског одељења?
Чланом 40. став 1. Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2/14 (др. закон), 47/2018) прописано је да се секретар скупштине стара о обављању стручних послова у вези са сазивањем и одржавањем седница скупштине и њених радних тела и руководи административним пословима везаним за њихов рад.
Чланом 41. Закона о локалној самоуправи прописано је да се начин прирпеме, вођење и рад седнице скупштине општине и друга питања за рад скупштине уређују Пословником скупштине општине.
Последњим изменама и допунама Закона, члан 31. је допуњен одредбом којом је прописано да је секретар Скупштине одговоран за благовремено достављање обавештења, тражених података, списа и упутстава одборницима.
У складу са наведеним, важно је имати у виду да је секретар скупштине функционер, што значи да је његов "опис посла" у потпуности дефинисан Законом о локалној самоуправи.
Управо из тог разлога сматрамо да секретар скупштине није одговоран за законитост одлука које скупштина усвоји. Таква одговорност није дефинисана ЗЛС, а и није могуће замислити да једна особа може познавати законску регулативу у свим областима у којима постоји надлежност ЈЛС. За припрему одлука је надлежна управа, те самим тим одговорност за законитост будућих одлука највише је на обрађивачима одлука (као и начелнику управе који је одредио лица одговорна за израду конкретне одлуке), који су, по правилу, запослени у организационој јединици која је надлежна за област која се правно уређује.
Такође, када је реч о пословима у вези са објављивањем одлука СО, сматрамо да они нису у оквиру редовних послова секретара скупштине дефинисаних ЗЛС. Међутим, пракса показује да у одређеном броју ЈЛС ове послове заиста обавља секретар скупштине у складу са локалним одлукама о објављивању аката у којима је садржана обавеза секретара скупштине да се стара о овим пословима. Ипак, у највећем броју случајева, наведеним пословима се баве запослени у управи, најчешће у организационој јединици за скупштинске послове.
Као главни разлог за увођење секретара скупштине у ЗЛС, јесте чињеница да председник скупштине руководи радом скупштине, али он често због недостатка стручног знања не може да руководи административним пословима везаним за њен рад и уопште се старати о обављању стручних послова у вези за сазивањем и одржавањем седница скупштине и њених радних тела. Обзиром да је сам поступак који регулише рад скупштине веома сложен и формалан потребна је стручност да би се обезбедио несметан и законит за рад представничких органа.
Можемо закључити да се у складу са Законом о локалној самоуправи под пословима секретара скупштине подразумевају стручни и административни послови у вези са сазивањем и одржавањем седница скупштине и њених радних тела, као и благовремено достављање обавештења, тражених података, списа и упутстава одборницима.
Важно је истаћи да се значај секретара скупштине огледа првенствено у старању о поштовању процедуре доношења прописа и избора органа, обзиром да повреда процедуре може довести у питање законитост донете одлуке, и у крајњој линији и до њеног укидања или поништаја.
Када је реч о руководиоцу организационе јединице која је задужена за скупштинске послове, његови послови су описани у Правилнику о организацији и систематизацији радних места, обзиром да је реч о извршилачком радном месту у складу са Законом о запосленима у АП и ЈЛС. Иако свака општина има слободу да организује своје послове на начин који сматра најсврсисходнијим, можемо констатовати да већина управа има ово одељење које, по правилу, обавља следеће послове: пружање стручне и административно-техничке подршке везане за сазивање и одржавање седница скупштине, поступање по захтеву за слободан приступ информацијама од јавног значаја, обрада и чување изворних аката о раду органа, стручни послови у вези са представкама и предлозима грађана, припрема и ажурирање информација за потребе интернет презентације општине, као у уређење и издавање службеног листа општине/града.
С обзиром на то, да пружаоци услуга социјалне заштите (нпр. лични пратилац или помоћ у кући) морају да буду лиценцирани пружаоци и да сарадници морају да заврше обуку по акредитованом програму, да ли стручни сарадник код пружаоца услуге мора да има посебно лиценцу за обављање послова из социјалне заштите?
Стручни радник ангажован код пружаоца услуге Лични пратилац требало би да има лиценцу за обављање послова из области социјалне заштите, али није неопходно – потребно је да има завршене студије из области тзв. “помагачких професија” у социјалној заштити, због сензибилисаности за потребе корисничке групе и сарадње са породицама, и да, како члан 87. став 3. поменутог Правилника предвиђа, има завршену обуку по акредитованом програму за пружање услуге личног пратиоца.
Да ли код услуге Лични пратилац, један пратилац може бити ангажован за два или више корисника?
Пружање услуге Лични пратилац детета може бити организовано на начин да један лични пратилац буде ангажован за двоје или више деце – у том смислу не постоје никаква ограничења. Имајући у виду да се активности личног пратиоца детета планирају и реализују у складу са индивидуалним потребама детета у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, потребно је да процена Интерресорне комисије и процена Центра за социјални рад обухвати све аспекте способности и потреба детета, односно да јасно буде назначено за којом врстом подршке дете има потребу од стране личног пратиоца, а у складу са чланом 86. Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите.
Да ли је чланом 6 ст. 2. Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду („Сл. гласник РС“ бр. 64/15) предвиђена као једина могућност конверзије искључиво и само на изграђеном грађевинском земљишту?
Члан 6. став 2. Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду гласи: „Одредбе овог закона се односе на имовину купљену у поступку јавног оглашавања, по тржишним условима, која обухвата право својине на објекту са припадајућим правом коришћења на изграђеном грађевинском објекту.....“, тако да тумачењем ове одредбе долазимо да закључка да се одредба члана 6. став 2. Закона односи на искључиво изграђено грађевинско земљиште.
Да ли се може применити на заузимаче јавне својине, који су објектом заузели део улице, следеће решење: давање те површине на привремено коришћење до привођења објекта намени, и уз обавезу да одраде препарцелацију с тим да на том земљишту не стичу својину?
Чланом 5. ст. 1. тач. 3. Закона о озакоњењу прописано је да предмет озакоњења не могу бити објекти који су изграђени на површинама јавне намене, или где је планом предвиђена изградња објеката јавне намене. Међутим, ставом 3. истог члана Закона прописан је изузетак од овог услова, тако што се дозвољава озакоњење објекта који је саграђен делом на површини јавне намене, под условом да подносилац захтева прибави сагласност управљача јавног добра.
Дакле, потребно је да се подносилац захтева усмери у делу да затражи сагласност управљача пута, јер је то услов за наставак поступка озакоњења објекта.
У ситуацији када се порески обвезник не одазива на позив за пријаву имовине физичких лица, а опире се извршењу теренске контроле како би се установило реално стање имовине, а имајући сву документацију из катастра непокретности по којој се исти задужују порезом на имовину и исти тврди да не поседују поменуту имовину а поред тога бави се пословном делатношћу која укључује технички преглед и сервисирање возила и продају нафте, не подноси пријаву за комуналну таксу за истицање фирме на пословном простору уз сталне жалбе на решења које доноси ЛПА, тражим да ми дате мишљење како правилно у складу са законом поступим са таквим пореским обвезницима?
Члан 10. ZPPPA прописује: пореско-правни однос је однос јавног права који обухвата права и обавезе у пореском поступку Пореске управе И локалне пореске администрације (порески орган) с једне и физичког, односно правног лица, с друге стране, којим се уређује:
- обавеза плаћања пореза, обавеза обезбеђења пореске обавезе и обавеза плаћања споредних пореских давања од стране физичког, односно правног лица и право пореског органа да захтева испуњење ових обавеза;
- обавеза физичког, односно правног лица да, у складу са законом, утврди порез, односно, по одбитку, наплати порез у име пореског обвезника, води прописано рачуноводство, подноси пореске пријаве, доставља пореском органу тражену документацију и податке, не обавља плаћања на начин друкчији од прописаног, дозволи преглед свог пословања службеном лицу пореског органа и друге законом утврђене обавезе чињења, нечињења или трпљења, у циљу благовременог и правилног плаћања пореза, као и право пореског органа да захтева испуњење ових обавеза.
ZPPPA у члану 25. прописује да су обавезе пореског обвезника, да између осталог:
- поднесе пореску пријаву пореском органу на прописаном обрасцу, у року и на начин уређен пореским прописима;
- поднесе документацију и пружи информације које захтева порески орган, у складу са пореским прописима;
- плаћа порез на начин, под условима и у року прописаном законом;
- не омета и не спречава службена лица која учествују у пореском поступку у обављању законом утврђене дужности.
Чланом 44. ZPPPA прописано је да порески орган може захтевати од пореског обвезника и трећих лица да, у року који он одреди, доставе на увид и проверу пословне књиге и евиденције, рачуноводствене исказе, пословну документацију и друге исправе и доказе, ради утврђивања чињеничног стања. Порески орган одлучује да ли ће се исправе доставити на увид и проверу у његовим службеним просторијама, односно електронским путем, или ће се увид и провера обавити код лица које је дужно да их достави.
Члан 45. ZPPPA прописује да је порески обвезник дужан да, на захтев пореског органа и у разумном року који она одреди, пружи све расположиве информације, неопходне за утврђивање чињеничног стања од значаја за опорезивање.
Обавеза учествовања пореског обвезника у поступку пореске контроле уређена је чланом 127. ZPPPA И порески обвезник је дужан да учествује у утврђивању чињеничног стања и даје обавештења и изјаве на захтев пореског инспектора. Ако није у могућности да присуствује пореској контроли, порески обвезник ће одредити лице које, у његово име, извршава обавезе. Неизвршавање обавеза пореског обвезника не одлаже вршење пореске контроле.
Значи, поступање пореског обвезника у вези подношења пореских пријава, пружања информација, учествовања у пореској контроли уређено је ZPPPA и за непоступање су истим законом прописане казне И прекршајна одговорност.
Чланом 54. ZPPPA прописано је да утврђивање пореза обавља:
- сам порески обвезник (самоопорезивање);
- порески орган, доношењем пореског решења, и то:
(1) у поступку пореске контроле - ако порески обвезник, супротно закону, не обави утврђивање пореске обавезе или га изврши нетачно или непотпуно;
(2) у случајевима када је законом прописано да се не спроводи самоопорезивање или када је законом прописано да се, упркос самоопорезивању, пореско решење мора донети.
У члану 55. став 1. ZPPPA прописано је да пореско решење о утврђивању пореза у поступку пореске контроле (када обвезник не изврши самоопорезивање) порески орган доноси на основу података из пословних књига и евиденција пореског обвезника, и чињеничног стања утврђеног у поступку контроле, у складу са одредбом члана 129. овог закона.
У ставу 2. истог члана прописано је да пореско решење о утврђивању пореза (када се не врши самоопорезивање), ЛПА доноси на основу података из евиденција надлежних органа, података из пореске пријаве, односно измењене пореске пријаве а, по потреби, и на основу података из пословних књига и евиденција пореског обвезника. Ставом 3 истог члана прописано је да ако порески обвезник не поднесе пореску пријаву, пореско решење о утврђивању пореза донеће се на основу података из пословних књига и евиденција пореског обвезника и чињеничног стања утврђеног у поступку контроле, а ставом 4. је даље прописано да, изузетно од става 2. овог члана, ако порески обвезник не поднесе пореску пријаву, пореско решење о утврђивању пореза, порески орган доноси без претходног изјашњења обвезника о чињеницама које су од значаја за одлучивање, када се утврђивање пореза врши на основу података из евиденција надлежних органа, односно документације издате од стране надлежних органа и јавних бележника.
Чланом 51. ZPPPA прописано је да у пореском поступку терет доказа сноси:
- порески орган - за чињенице на којима се заснива постојање пореске обавезе;
- порески обвезник - за чињенице од утицаја на смањење или укидање пореза.
Сумња која проистекне због ускраћивања информација, односно недостављања доказа од стране пореског обвезника који је, у складу са овим законом, дужан да их достави пореском органу, може у поступку утврђивања пореске обавезе бити на његову штету.
Члан 33. Закона о порезима на имовину прописује да надлежни орган јединице локалне самоуправе утврђивање пореза врши на основу података из пореске пријаве, пословних књига пореског обвезника, података из евиденција надлежних органа и других података којима тај орган располаже, а од значаја су за утврђивање пореске обавезе.
Вашом одлуком о локалним комуналним таксама уређено је како се пријављују подаци од значаја за утврђивање такси. Напомињемо да се фирмарина плаћа само ако је обвезник на пословном простору истакао фирму, односно било који назив који упућује да то лице обавља делатност на том простору.
Према томе, ZPPPA и Закон о порезима на имовину уредили су поступање пореског органа И у ситуацији када обвезник неће да учествује у пореском поступку, а порески орган располаже подацима из службене евиденције или утврди чињенице од значаја за опорезивање. Битно је да порески орган мора имати доказе о чињеницама на којима се заснива постојање пореске обавезе.
ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ:
Ако се ради о пореском обвезнику који води пословне књиге И није извршио самоопорезивање подношењем пореске пријаве PPI-1, ЛПА ће на основу расположивих података из катастра непокретности И других извора, утврдити порез на имовину у поступку пореске контроле (доношењем записника и решења у поступку пореске контроле сходно одредбама чл. 118-129. ZPPPA). На решење о контроли порески обвезник има право жалбе, при чему у поступку по жалби обвезник има обавезу да приложи доказе (према члану 143 ZPPPA у поступку по жалби терет доказивања је на жалиоцу).
Уколико је обвезник пореза на имовину лице које не води пословне књиге, порез на имовину можете утврдити применом члана 55. став 4. ZPPPA, односно на основу података из Катастра непокретности, који представљају податке из евиденције надлежних органа. Тада ЛПА нема обавезу да спроводи поступак пореске контроле И сачињава записник у коме утврђује све чињенице на основу којих се утврђује порез на имовину, већ може само да сачини службену белешку у којој констатује све чињенице од значаја за утврђивање пореске обавезе. Подаци из службене белешке се уносе у апликацију уместо података из пореске пријаве И на основу њих се доноси решење о утврђивању пореза на имовину.
ЛОКАЛНА КОМУНАЛНА ТАКСА (ФИРМАРИНА):
У вези утврђивања локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору, обавеза се утврђује у складу са одлуком ваше општине И свих расположивих података И утврђених чињеница, о чему ЛПА има документацију којом то може доказати.
Напомињемо да је чланом 49. ZPPPA уређен увиђај И сачињавање записника о увиђају, који се може користити као доказ од значаја за постојање обавезе локалне комуналне таксе.
Такође, ЛПА може сачинити И записник о пореској контроли у коме ће утврдити све чињенице од значаја за утврђивање локалне комуналне таксе, при чему ће подаци из записника бити унети у апликацију као елементи за утврђивање таксе. Пре доношења решења, обвезнику треба уручити записник, како би имао могућност достављања примедби. Потом се доноси решење о утврђивању локалне комуналне таксе, на које обвезник има право жалбе И обавезу достављања доказа уз жалбу.
У сваком случају, обавеза је пореског органа (ЛПА), да изврши утврђивање пореских обавеза обвезнику за кога има доказе И утврђене чињенице о постојању пореске обавезе.