Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
U pitanju je fizičko lice koje ima prebivalištem u Francuskoj, a po nacionalnosti je Albanac koji je sagradio kuću na teritoriji opštine. Sada radi legalizaciju te kuće i treba da je prijavi u LPA. Ranije je imao ličnu katu sa prebivalištem u Prištini, ali ona je istekla. U Policijskoj stanici ne može boravište da uzme jer mora da priloži dokaz da poseduje nepokretnost. Kako postupiti u konkretnoj situaciji?
Pre svega napominjemo da legalizacija objekta ne opredeljuje nastanak poreske obaveze, već je dan nastanka poreske obaveze uređen članom 10. Zakona o porezima na imovinu. Prema odredbama stava 1. ovog člana Zakona koji se primenjivao do 31.12.2018. godine, poreska obaveza nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.
Prema važećim odredbama člana 10. stav 1. Zakona o porezima na imovinu obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa članom 2. stav 1. i članom 2a ovog zakona, danom uspostavljanja državine kad se porez plaća na državinu, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način. Stavom 2. istog člana zakona propisano ej da kad je pravo iz stava 1. ovog člana stečeno na objektu u izgradnji koji nije osposobljen za korišćenje, ne koristi se i za koji nije izdata upotrebna dozvola, obaveza po osnovu poreza na imovinu za taj objekat nastaje najranijim od sledećih dana: danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja objekta na drugi način (uključujući uspostavljanje državine), osim u slučaju iz st. 3. i 4. ovog člana. Prema tome, poresku obavezu za predmetni objekat treba utvrditi u skladu sa navedenim odredbama Zakona o porezima na imovinu, uzimajući u obzir zastarelost prava na utvrđivanje.
U vezi ostvarivanja prava na boravište, na osnovu dokaza o posedovanju nepokretnosti, poresko rešenje nije dokaz o vlasništvu nad objektom, već za to obveznik može koristiti druge raspoložive dokaze (rešenje o kućnom broju, akta iz postupka legalizacije i dr.). Naime, članom 4. stav 7. Zakona o porezima na imovinu propisano je da status obveznika poreza na imovinu ne može biti osnov za sticanje bilo kog prava na nepokretnosti.
U svakom slučaju, obveznik treba da dobije PIB kako bi bio evidentiran u poreskom računovodstvu, pri čemu je bitno utvrditi da li je to lice rezident Republike Srbije ili nerezident, jer na taj način će biti opredeljen i njegov PIB.
Član 26. stav 11. ZPPPA propisuje da je PIB jedinstveni i jedini broj fizičkog lica za sve javne prihode i zadržava se do prestanka postojanja, odnosno smrti tog lica.
Prema članu 2. Pravilnika o PIB-u, PIB za rezidentna fizička lica koja nisu preduzetnici, sastoji se od 13 cifara i predstavlja jedinstveni matični broj građana (u daljem tekstu: JMBG) dodeljen od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, u skladu sa zakonom.
Prema istom pravilniku, PIB za poreske obveznike - nerezidentna fizička lica, sastoji se od devet cifara i ovaj broj se dodeljuje u Centrali Poreske uprave.
Članom 2. Zakona o prebivalištu i boravištu građana propisano je da pravo na prebivalište u Republici Srbiji, u smislu ovog zakona, imaju svi građani Republike Srbije koji stalno žive na teritoriji Republike Srbije. U skladu sa članom 3. istog zakona, prebivalište je mesto u kome se građanin (državljanin Republike Srbije) nastanio sa namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuju njegovu trajnu povezanost s mestom u kome se nastanio.
Dalje je članom 4. propisano da su punoletni građani dužni da prijave i odjave svoje prebivalište, prijave i odjave boravište, kao i da prijave privremeni boravak u inostranstvu i povratak iz inostranstva, kada je to određeno ovim zakonom, a članom 5. da se prijava i odjava prebivališta i boravišta, kao i prijava privremenog boravka u inostranstvu i povratka iz inostranstva podnosi nadležnom organu u mestu u kome se prijavljuje ili iz koga se odjavljuje prebivalište ili boravište.
Prema članu 14. ovog zakona građanin je dužan da odjavi prebivalište ako se iseljava iz Republike Srbije u inostranstvo. Licu koje odjavljuje prebivališta izdaje se odgovarajuća potvrda.
Prijava privremenog boravka u inostranstvu i povratka iz inostranstva uređena je članom 19. zakona i prema ovim odredbama građani koji odlaze u inostranstvo s namerom da neprekidno borave u inostranstvu duže od 90 dana dužni su da, pre odlaska, nadležnom organu prijave privremeni boravak u inostranstvu. Građani koji odu u inostranstvo s namerom da neprekidno borave u inostranstvu ne duže od 90 dana, a svoj boravak produže, dužni su da privremeni boravak u inostranstvu duži od 90 dana prijave nadležnom organu, preko diplomatsko-konzularnog predstavništva.
Građani iz st. 1. i 2. ovog člana dužni su da prijave povratak u zemlju u roku od osam dana od dana povratka u mesto prebivališta.
Podnosiocu prijave privremenog boravka u inostranstvu i povratka iz inostranstva izdaje se odgovarajuća potvrda.
Prema članu 24. istog zakona evidencije prebivališta, boravišta i privremenog boravka u inostranstvu vodi ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, u elektronskom obliku.
Prebivalište građana evidentira se u evidenciji o izdatim ličnim kartama, koja ujedno služi i kao evidencija prebivališta, ili se o tome vodi posebna evidencija.
Evidencija privremenog boravka u inostranstvu je sastavni deo evidencije prebivališta.
Da li je za sprovođenje programa pripravnika po lokalnom akcionom planu za zapošljavanje opštine/grada neophodno raspisati javni oglas za prijem pripravnika ili pripravnike određuje Nacionalna služba za zapošljavanje?
Članom 70. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokane samouprave je propisano:
"Radni odnos može se zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme):
1) radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka;
2) zbog privremeno povećanog obima posla, koji postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši, najduže na šest meseci u toku jedne kalendarske godine;
3) na radnim mestima u kabinetu izabranog lica u organu autonomne pokrajine, najduže dok traje dužnost tog izabranog lica;
4) na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika grada Beograda, predsednika Skupštine grada Beograda, najduže dok traje dužnost tih lica;
5) na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, najduže dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu);
6) radi učešća u pripremi ili realizaciji određenog projekta, najduže do završetka projekta;
7) radi obuke pripravnika, za vreme trajanja pripravničkog staža;
8) radi zamene službenika koji je postavljen za vršioca dužnosti, dok traje njegova dužnost;
9) radi zamene službenika kome miruje radni odnos zbog obavljanja pripravničkog staža".
Radni odnos na određeno vreme zasniva se bez obaveze sprovođenja internog ili javnog konkursa, izuzev radnog odnosa na određeno vreme radi obuke pripravnika koji se zasniva nakon sprovedenog javnog konkursa, u skladu sa ovim zakonom i ako je potreba zapošljavanja prikazana u kadrovskom planu.
Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, izuzev pripravniku, kad položi državni stručni ispit.
Shodno članu 76. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokane samouprave, broj pripravnika čiji se prijem planira mora da bude iskazan u kadrovskom planu.
Kadrovski plan sastoji se od prikaza broja zaposlenih prema radnim mestima i zvanjima, broja zaposlenih sa radnim odnosom na neodređeno vreme koji su potrebni u godini za koju se donosi Kadrovski plan, broj pripravnika čiji se prijem planira i broj zaposlenih čiji se prijem u radni odnos na određeno vreme planira u kabinetu izabranog lica u organu autonomne pokrajine kao i u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine, odnosno predsednika gradske opštine ili zbog povećanja obima posla.
Na osnovu člana 94. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokane samouprave javni konkurs se sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika.
Na osnovu člana 101. Zakona, pre raspisivanja javnog konkursa za popunu izvršilačkih radnih mesta i za prijem pripravnika, službenik na položaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno načelnik uprave, rukovodilac službe ili organizacije svojim rešenjem obrazuje konkursnu komisiju od tri člana.
Konkursnu komisiju obavezno čine neposredni rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto, odnosno prima pripravnik i službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima.
Članom 125. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokane samouprave određeno je da ja pripravnik lice koje poslodavac prima u radni odnos na određeno vreme radi osposobljavanja za samostalan rad u struci, odnosno samostalno obavljanje posla.
Poslodavac može zasnovati radni odnos sa pripravnikom ukoliko postoji slobodno radno mesto u skladu sa Kadrovskim planom i ukoliko lice sa kojim zasniva takav radni odnos ima obrazovanje koje je propisano kao uslov za rad na tom radnom mestu.
Shodno članu 126. Zakona, svojstvo pripravnika može steći lice koje nije bilo u radnom odnosu, kao i lice koje je provelo na radu vreme kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž s tim stepenom obrazovanja.
Vreme provedeno u radnom odnosu, odnosno na radu van radnog odnosa, kod drugog poslodavca ne uračunava se u pripravnički staž ukoliko poslovi koje je to lice obavljalo ne odgovaraju stepenu i vrsti stručne spreme za koji se pripravnički staž sprovodi.
Pripravnik zasniva radni odnos na određeno vreme, posle sprovedenog javnog konkursa.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako je nakon sprovedenog javnog konkursa za obavljanje pripravničkog staža primljeno lice koje je službenik u radnom odnosu na neodređeno vreme kod poslodavca, službenik se raspoređuje na radno mesto na kojem se obavlja pripravnički staž u statusu pripravnika, do okončanja trajanja pripravničkog staža.
Službeniku iz stava 4. ovog člana, za vreme obavljanja pripravničkog staža miruju prava i obaveze iz radnog odnosa u organu, službi ili organizaciji u kojem je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.
Članom 11. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokane samouprave propisano je da se javni konkurs sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika.
Članom 12. Uredbe je predviđeno da javni konkurs za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika, oglašava organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, u kojoj se popunjava radno mesto.
Shodno odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokane samouprave i Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokane samouprave javni konkurs prijem pripravnika, oglašava organ jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, u kojoj se popunjava radno mesto.
Imajući u vidu da se na osnovu člana 130. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave zaključuje Ugovor o stručnom osposobljavanju, da li istim može biti predviđeno da poslodavac (JLS), po isteku ugovora, na zahtev lica koje se stručno osposobljavalo, može da podnese prijavu i snosi troškove polaganja državnog stručnog ispita?
Shodno članu 130. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS, broj 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - dr. zakon, 95/18 – dr. - zakon) sa nezaposlenim licem poslodavac može zaključiti ugovor o stručnom osposobljavanju bez naknade, radi stručnog osposobljavanja, odnosno sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje državnog stručnog ispita. Ugovor sa licem sa visokim obrazovanjem zaključuje se najduže na godinu dana, a sa licem sa srednjim obrazovanjem najduže na šest meseci.
Iako samim Zakonom nije predviđeno, ugovorom se mogu predvideti i druga prava i obaveze za ugovarače. Na poslodavcu je da odluči šta će još ugovorom predvideti.
Ako je usled prestanka rada na položaju (u skladu sa članom 54. stav 1. Zakona o zaposlenima u AP I JLS) doneto rešenje o prestanku rada na položaju, da li se službenik može rasporediti na drugo radno mesto (za koje ispunjava uslove a koje je planirano Kadrovskim planom i Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta) bez javnog konkursa?
Shodno članu 54. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS, broj 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - dr. zakon, 95/18 – dr. - zakon) propisano je da službenik kome je prestao rad na položaju iz razloga utvrđenih članom 51. tač. 1), 2) i 10) ovog zakona ima pravo da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove, bez javnog konkursa.
Dakle, reč je o slučajevima prestanka rada na položaju kada protekne vreme na koje je postavljen, kada podnese pismenu ostavku i kada dođe do ukidanja položaja.
Navedeno znači da prestanak rada na položaju sam po sebi nije dovoljan, već je neophodno da je reč o prestanku rada na položaju iz navedenih razloga. Naravno, kumulativno treba da se ispune uslovi koji se odnose na raspoloživost u pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta odnosno konkretnom kadrovskom planu.
S druge strane, ukoliko ne postoji radno mesto na koje može biti raspoređen, službenik ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca u visini koju je imao u vreme prestanka rada na položaju, iz razloga utvrđenih članom 51. tač. 1) i 10) ovog zakona.
Pravo na naknadu plate iz stava 2. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu službenik stiče pravo na penziju.
Pravo iz stava 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Službenik pravo iz st. 2. i 3. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu rada na položaju.
Pravo iz st. 2. i 3. ovog člana, po zahtevu službenika, utvrđuje organ nadležan za njegovo postavljenje.
Zahtev za ostvarivanje prava iz stava 2. ovog člana, službenik može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka rada na položaju, s tim što pravo iz stava 2. ovog člana ostvaruje od narednog dana od dana prestanka rada na položaju.
Da li JLS u opštem aktu kojim propisuje nakande za korišćenej javnih površina može propisati obavezu plaćanja naknade za korišćenje javnih površina za već postavljene kao i za postavljanje novih delova i opreme elektrodistributivnog i telekomunikacionog sistema: stub (bandera) za niskonaponsku električnu mrežu, stub (bandera) za niskonaponsku električnu mrežu sa metalnim ormarićem i stubna trafostanica?
Članom 236. stav 1. tačke 1-3. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ("Službeni glasnik RS", br. 95/18 i 49/19) propisane su situacije u kojima se plaća naknada za korišćenje javnih površina:
1) naknada za korišćenje prostora na javnoj površini u poslovne i druge svrhe, osim radi prodaje štampe, knjiga i drugih publikacija, proizvoda starih i umetničkih zanata i domaće radinosti;
2) naknada za korišćenje javne površine za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica, kao i za korišćenje površine i objekta za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave;
3) naknada za korišćenje javne površine po osnovu zauzeća građevinskim materijalom i za izvođenje građevinskih radova i izgradnju.
Stavom 3. istog člana Zakona propisano je da "korišćenje prostora na javnoj površini u poslovne i druge svrhe u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana odnosi se na privremeno korišćenje prostora na javnoj površini i ne obuhvata korišćenje trajnog karaktera izgradnjom objekata infrastrukture".
Šta se smatra objektima infrastrukture trajnog karaktera propisano je članom 2. stav 1. tačka 26. Zakona o planiranju i izgradnji gde se, između ostalog navodi da je linijski infrastrukturni objekat elektroenergetski vod, ...linijska infrastruktura elektronskih komunikacija...
S tim u vezi, obzirom da se u konkretnom slučaju radi o postavljanju nove (ili delova one koja već postoji) opreme ekektrodistributivnog i telekomunikacionog sistema na javnoj površini, a koji sistemi predstavljaju linijske infrastrukturne objekte iz člana 2. Zakona o planiranju i izgradnji, ne postoji obaveza plaćanja naknade za korišćenje tih javnih površina.
Nadležni organ ima mogućnost da eventualno naplati naknadu za ustanovljenje prava službenosti, ili štete koja se pričini javnom dobru prilikom izgradnje nekog linijskog infrastrukturnog objekta trajnog karaktera.
Obaveza plaćanja naknade postoji samo u slučajevima privremenog zauzeća javne površine građevinskim materijalom ili za izvođenje građevinskih radova i izgradnje (član 236. st.1. tč.3. Zakona), s tim da i u ovim slučajevima prema članu 241. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara postoje određena oslobođenja od plaćanja.
JLS ostaje mogućnost da naplati naknadu dok traju radovi na izgradnji ovih objekata, što i jeste smisao odredbe člana 236. Zakona, koja je definisana u Prilogu 12. zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.
Mišljenje Ministarstva finansija_Sektor za fiskalni sistem.pdf
Da li je HE Đerdap, kao ogranak EPS-a, obveznik plaćanja komunalne takse za isticanje firme?
Članom 16. i 17. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da je firma svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost, a jedinica lokalne samouprave može utvrditi lokalne komunalne takse u različitoj visini zavisno od delatnosti, površine i tehničko - upotrebnih karakteristika objekta, veličine pravnog lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i po delovima teritorije, odnosno zonama u kojima se nalaze objekti, predmeti Ili vrše usluge za koje se plaćaju takse.
Odlukom o lokalnim komunalnim taksama propisuje se iznos firmarine za jedan istaknuti naziv koji upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Ako pravno lice ima više od jedne poslovne jedinice/objekta na teritoriji jedinice lokalne samouprave, plaćaju posebno za svaku poslovnu jedinicu/objekat lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru.
Prema Zakonu o privrednim društvima, član 567., ogranak privrednog društva (u daljem tekstu: ogranak) je izdvojeni organizacioni deo privrednog društva na teritoriji Republike Srbije preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom. Ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva. Privredno društvo neograničeno odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka.
Članom 571. istog zakona propisano je da u pravnom prometu ogranak nastupa pod poslovnim imenom društva, uz navođenje:
1) da je reč o ogranku;
2) adrese ogranka, ako se razlikuje od adrese sedišta društva;
3) naziva ogranka, ako ga ima.
Na upotrebu poslovnog imena i drugih podataka u dokumentima ogranka shodno se primenjuju odredbe iz člana 25. ovog zakona koje se odnose na upotrebu poslovnog imena i drugih podataka u dokumentima društva. Na naziv ogranka shodno se primenjuju odredbe čl. 27. do 29. ovog zakona.
Prema tome, HE Đerdap, koji je ogranak EPS, ne može biti obveznik lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, jer nije pravno lice i nema svoj PIB koji je različit od PIB-a privrednog društva čiji je ogranak. Ukoliko je na poslovnom objektu na kome ogranak obavlja delatnost istaknut naziv ili ime koje upućuju da pravno lice (koje podrazumeva i ogranak kao njegov organizacioni deo) obavlja određenu delatnost, onda je na tom objektu obveznik firmarine pravno lice (EPS), koje ima svoj PIB i pod čijim imenom nastupa ogranak u pravnom prometu.
Da li zaposleni ima pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora ukoliko je po jednom rešenju radio po zameni par meseci (do povratka odsutnog sa bolovanja), zatim imao prekid od 20 dana i dobio rešenje na određeno na 6 meseci? Da li ima pravo na odmor po oba rešenja s obzirom da je radni odnos zasnovan u januaru tekuće godine u gradskoj upravi?
U skladu sa članom 72. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora iz člana 69. ovog zakona (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos. U pitanju je računanje isključivo na pune mesece, primera radi:
Ako je lice zasnovalo radni odnos 15. januara, a radni odnos mu je prestao 30. juna, zaposleni će imati pravo na srazmeran godišnji odmor za 5 meseci (januar se ne računa, ali jun da). Ako je ponovo zasnovao radni odnos 20. jula, a radni odnos će mu prestati 20. decembra, zaposleni će za ovaj deo imati pravo na srazmerni godišnji odmor za 4 meseca (jul i decembar se ne računaju).
Bitno za ovu situacije jeste i član 76. Zakona o radu koji kaže da je u slučaju prestanka radnog odnosa poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Na koji način i ko angažuje pedagoške asistente ? Da li mogu da se angažuju za pojedinca?
Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, pedagoški asistent u ustanovi pruža podršku grupi dece, odnosno učenika i u tom smislu nije personalizovana usluga. Pedagoškog asistenta može da traži obrazovna ustanova, koja se za saglasnost o angažovanju obraća nadležnoj školskoj upravi, odnosno Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
U Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom među merama koje predlaže Interresorna komisija nije navedena pedagoška asistencija.
Javno preduzeće Putevi Srbije Beograd su opštini podneli predloge za eksproprijaciju. Problem se javio što se među predlozima našao i jedan gde je predmet državna svojina Republike Srbije, korisnik JP Srbija šume. Pošto eksproprijacija nema smisla jer je već reč o državnoj svojini, da li je u ovom slučaju potrebno i da li je moguće izvršiti administrativni prenos? (mada ni to nije logično jer nema prenosa na različitim subjektima javne svojine već bi se samo promenio korisnik) ili je potrebno uputiti podnosioca da se obrati direkciji za imovinu ili nekom drugom nadležnom organu, koji će da donese odluku da se predmetna parcela da na korišćenje JP Srbija Putevi umesto dosadašnjeg korisnika JP Srbija šume?
Naime, članom 70. Zakona o eksproprijaciji propisano je da se prava na nepokretnosti u državnoj ili društvenoj svojini mogu rešenjem opštinske uprave oduzeti ili ograničiti i preneti na drugog nosioca prava na nepokretnosti u društvenoj ili državnoj svojini, ako to zahteva javni interes (administrativni prenos).
Stoga, u konkretnom slučaju obzirom da je na predmetnom zemljištu upisana državna svojina sa pravom korišćenja JP Srbijašume, a predlog za eksproprijaciju (administrativni prenos) je podnelo JP Putevi Srbije, koja za takav zahtev ima rešenjem Vlade RS utvrđen javni interes ili je on utvrđen Zakonom o javnim putevima (sad ne znam koja je tačno situacija) potrebno je da donesete rešenje od administrativnom prenosu nepokretnosti sa jednog na drugog korisnika. Titular prava javne svojine ostaje RS.
U Zakonu o zaposlenima u AP i JLS u članu 52. tačka 1. predviđeno je da se službenik razrešava sa položaja ako mu prestane radni odnos zbog pravosnažne presude na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje 6 meseci. Da li to znači da načelniku Uprave, koji je već razrešen, prestaje radni odnos i kao službeniku?
Shodno članu 52. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS, broj 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - dr. zakon, 95/18 – dr. - zakon)
službenik se razrešava sa položaja ako mu prestane radni odnos zbog:
1) pravosnažne presude na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci - danom pravosnažnosti presude;
2) konačnog rešenja kojim mu je izrečena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa;
3) konačnog rešenja kojim mu je određena ocena "ne zadovoljava" na vanrednom ocenjivanju;
4) sprovođenja inicijative za razrešenje na osnovu mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije;
5) drugih razloga predviđenih opštim propisima o radu kojima se uređuje prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca.
Službenik se razrešava s položaja i ako:
1) organ jedinice lokalne samouprave nadležan za njegovo postavljenje na položaj prihvati javnu preporuku za razrešenje gradskog, odnosno opštinskog zaštitnika prava građana;
2) dva puta, bez obzira na redosled ocena, rešenjem bude određena ocena "ne zadovoljava".
S druge strane, članom 54. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS, broj 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - dr. zakon, 95/18 – dr. - zakon) propisano je da službenik kome je prestao rad na položaju iz razloga utvrđenih članom 51. tač. 1), 2) i 10) ovog zakona ima pravo da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove, bez javnog konkursa.
Dakle, reč je o slučajevima prestanka rada na položaju kada protekne vreme na koje je postavljen, kada podnese pismenu ostavku i kada dođe do ukidanja položaja.
Navedeno znači da prestanak rada na položaju sam po sebi nije dovoljan da dođe do raspoređivanja na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove, već je neophodno da je reč o prestanku rada na položaju iz navedenih razloga. Naravno, kumulativno treba da se ispune uslovi koji se odnose na raspoloživost u pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta odnosno konkretnom kadrovskom planu.
U konkretnom slučaju ne može da dođe do raspoređivanja na drugo radno mesto, što znači i da dolazi do prestanka radnog odnosa.
Za jedno radno mesto je dobijena saglasnost za zapošljavanje na neodređeno vreme. Ispoštovana je procedura, primljeno je lice na to radno mesto. Međutim, u istom odeljenju, pojavila se neodložna potreba za popunjavanjem drugog radnog mesta. Da li je u skladu sa propisima premeštaj tog zaposlenog, koji je nedavno zasnovao radni odnos na neodređeno vreme?
Uredbom o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava bliže se uređuje postupak za pribavljanje saglasnosti:
1) za zasnivanje radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta kod korisnika javnih sredstava, u smislu člana 27e stav 35. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka i 108/13 - u daljem tekstu: Zakon);
2) da ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po osnovu ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama kod određenog korisnika javnih sredstava, u smislu člana 27e stav 37. Zakona, bude veći od 10% od ukupnog broja zaposlenih kod tog korisnika;
3) za nastavljanje postupaka radi popunjavanja radnih mesta kod korisnika javnih sredstava koji su započeti, a nisu okončani do dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", broj 108/13).
Članom 3. ove Uredbe je propisano:
“Saglasnosti iz člana 1. ove uredbe daje komisija obrazovana Odlukom o obrazovanju Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava ("Službeni glasnik RS", broj 113/13).
Molbu za popunjavanje slobodnog, odnosno upražnjenog radnog mesta i za odobravanje dodatnog radnog angažovanja, u smislu člana 27e st. 35. i 37. Zakona, kao i za nastavljanje postupka u smislu člana 5. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", broj 108/13), korisnik javnih sredstava podnosi nadležnom ministarstvu, odnosno drugom nadležnom organu iz člana 5. stav 1. ove uredbe.
Molba iz stava 1. ovog člana podnosi se na Obrascu PRM - Novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava (u daljem tekstu: Obrazac PRM), koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Molba se podnosi u tri primerka (za nadležno ministarstvo, odnosno drugi nadležni organ, za Ministarstvo finansija i za Komisiju), a četvrti primerak zadržava podnosilac molbe za svoje potrebe.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, korisnici javnih sredstava koji su korisnici sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, molbe blagovremeno dostavljaju nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, koji ih u roku iz člana 6. stav 1. ove uredbe istovremeno podnosi Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave”.
Međutim, ni Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, niti Uredba o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava ne propisuju vremenski razmak koji bi morao da se ispoštuje između davanja saglasnosti nadležne komisije odnosno novog zapošljavanja i popunjavanja nekog drugog radnog mesta sa upravo tim novozaposlenim licem.
Na koji način se obračunava započeti čas prekovremenog rada? Zzaposleni je prijavio 10,5 časova prekovremenog rada. Da li se tih pola časa računa kao ceo čas ili se računa kao 30 minuta?
Članom 53. Zakona o radu je propisano da je na zahtev poslodavca, zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.
Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.
Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.
Zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom 52. ovog zakona ne može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije drukčije određeno.
Članom 39. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni koji po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vremena ima pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%.
Pretpostavljeni je dužan da izda pismeni nalog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno.
Poslodavac je dužan da izvrši obračun i isplatu dodatka za prekovremeni rad prilikom isplate plate.
Izuzetno, na zahtev zaposlenog, umesto dodatka za prekovremeni rad, zaposlenom se mogu omogućiti slobodni sati u narednom mesecu od meseca u kojem je obavljao prekovremeni rad, tako što za svaki sat prekovremenog rada ostvaruje sat i po vremena slobodno”.
Dakle, ni Zakonom o radu, kao lex generalis zakonom, ni Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave nije predviđeno da pola časa u slučaju prekovremenog rada treba obračunavati kao pun čas rada.