Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Obveznik je zadužen neosnovano za porez na imovinu za 2014, 2015, 2016. i 2017. godinu za kuću koju je davno otuđio. Ne poseduje nijednu drugu nepokretnost. Da li se Rešenje o ponavljanju postupka donosi nakon sačinjavanja Zapisnika poreske kontrole? Pošto se u jednom Rešenju može dozvoliti ponavljanje postupka i poništavanje rešenja, da li se u istom rešenju navodi i iznos koji treba da se stornira?
Ponavljanje postupka ima značaj vanrednog pravnog sredstva u upravnom postupku, jer se može tražiti, odnosno ostvariti tek po nastupanju konačnosti rešenja. Ovo je vanredno pravno sredstvo propisano je odredbama čl. 176-182. Zakona o opštem upravnom postupku. Za ponavljanje postupka nije prepreka ako je rešenje postalo i pravnosnažno. Nadležnost za rešavanje pripada organu koji je doneo konačno rešenje.
Po ponavljanju postupka, nadležni organ može ostaviti na snazi konačno rešenje ili doneti novo rešenje kojim se, s obzirom na okolnosti slučaja, konačno rešenje poništava ili ukida.
Model rešenja o poništavanju obaveze u ponovnom postupku.doc
Potrebno je tumačenje člana 10. stav 6. i stav 7. Zakona o ozakonjenju objekata, tj. da li je u situacijama kada je investitor suvlasnik na katastarskoj parceli na kojoj se nalazi objekat koji je predmet ozakonjeja, potrebna saglasnost-izjava svih suvlasnika na parceli ili je dovoljna izjava građevnskog inspektora shodno njegovoj službenoj evidenciji o tome da li je bilo pisanog traga o protivljenju izgradnje predmetnog objekta ili nije bilo?
Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/15 i 83/18), članom 10. stav 6. propisano je da kada je predmet ozakonjenja objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome postoji pravo susvojine, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja se i pismena saglasnost svih suvlasnika.
Članom 10. stav 7. istog zakona propisano je da ukoliko je suvlasnik znao ili mogao znati za izgradnju objekta, odnosno izvođenje radova koji su predmet ozakonjenja, ali se u vreme izgradnje tome nije protivio, smatraće se da postoji saglasnost za ozakonjenje, te se u tom slučaju ne dostavlja dokaz propisan stavom 6. ovog člana.
Dakle, u svakom konkretnom slučaju je najpre potrebno utvrditi ko su lica koja imaju pravo susvojine na zemljištu, zatim da li su ona u vreme izgradnje objekta znala ili mogla znati za izgradnju objekta, a potom da li su se toj izgradnji protivila u vreme izgradnje objekta.
Povodom drugog dela vašeg pitanja koje se odnosi na to da li je dovoljna izjava građevinskog inspektora ukazujemo na odredbu člana 10. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18-autentično tumačenje) koji član zakona se odnosi na načelo istine i slobodne ocene dokaza gde je obaveza prvostepenog organa da pravilno, istinito i potpuno utvrdi sve činjenice koje su od značaja za donošenje odluke.
Postupajući prvostepeni organ samostalno odlučuje, po svom uverenju, koje činjenice uzima kao dokazane.
Da li je izricanje novačne kazne u slučaju iz rešenja o izvršenju, u skladu sa navodima iz člana 198. Zakona o opštem upravnom postupku, koji se odnosi na izvršenje posrednim putem?
Ukoliko izvršenik ne postupi po nalogu iz rešenja u ostavljenom roku, u zavisnosti od karaktera radnje koju je izvršenik bio u obavezi da preduzme, upravno izvršenje se može sprovesti izvršenjem preko drugih lica, izvršenjem posrednom prinudom (putem novčanih kazni), izvršenjem neposrednom prinudom.
Jedan od načina upravnog izvršenja je izvršenje posrednom prinudom (putem novčanih kazni) i regulisan je odredbama člana 198. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje), kojim je propisano da će organ koji sprovodi izvršenje prinuditi izvršenika da ispuni obaveze izricanjem novčane kazne rešenjem, ako izvršenje preko drugog lica nije moguće ili nije pogodno da se postigne svrha izvršenja. Istim članom propisan je način odmeravanja visine izrečene novčane kazne, kao i to da se ona može ponovo izreći sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.
Kada su u pitanju novčane kazne izrečene u postupku inspekcijskog nadzora, na postupak naplate izrečenih novčanih kazni primenjuju se odredbe člana 41. Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018), kojim je u stavu 6. propisano da novčane kazne izrečene u izvršenju rešenja posrednom prinudom izvršava javni izvršitelj, u skladu sa propisima kojima se uređuje izvršenje i obezbeđenje.
Dakle, ukoliko izvršenik ne postupi po nalogu iz rešenja o izricanju novčane kazne, ono se po izvršnosti i pravnosnažnosti dostavlja javnom izvršitelju radi pokretanja postupka njegovog izvršenja u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje, 113/2017 - autentično tumačenje i 54/2019).
Opština je raspisala javni oglas radi davanja u zakup nepokretnosti u javnoj svojini opštine putem prikupljanja pismenih ponuda u zatvorenoj koverti na određeno vreme, na period od pet godina. Početna cena zakupa je objavljena u samom oglasu. Radi se o poslovnom prostoru površine. Da li supruga koja je inače preduzetnik ugostiteljske radnje ima pravo učestvovanja u ponudi obzirom da je njen suprug zaposlen u opštini kao postavljeno lice na mestu pomoćnika predsednika opštine? Da li je to sukob interesa?
Ukoliko pravni okvir koji se primenjuje u postupku oglašavanja i davanja u zakup nepokretnosti u svojini opštine ne sadrži odredbe o sukobu interesa, odnosno zabrani podnošenja ponuda u određenim situacijama, ukazujemo na sledeće:
-
Ukoliko je pomoćnik predsednika opštine javni funkcioner, trebalo bi se s ovim pitanjem obratiti Agenciji za borbu protiv korupcije.
-
Ukoliko pomoćnik predsednika opštine nije javni funkcioner, u tom slučaju se ne mogu prekršiti odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koje se odnose na rešavanje o sukobu interesa.
-
Ukoliko se na prava i obaveze pomoćnika predsednika opštine primenjuje Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, relevantne su odredbe čl. 39-46, a naročito član 44. koji propisuje da je službenik, odnosno službenik na položaju dužan da neposrednog rukovodioca, odnosno organ nadležan za njegovo postavljenje, pismeno obavesti o svakom interesu koji on, ili s njime povezano lice, može imati u vezi sa odlukom u čijem donošenju učestvuje, radi odlučivanja o njegovom izuzeću.
-
Ukoliko opština ima interna pravila o upravljanju sukobom interesa, ona bi se mogla primeniti. Ukoliko takva interna pravila u opštini ne postoje i ukoliko bi supruga podnela ponudu u ovom postupku, potencijalni i stvarni sukob interesa može se izbeći tako što će se pomoćnik predsednika opštine se izuzeti iz bilo kakve uloge u postupku izbora ponuđača, od početka do kraja. Ipak, čak i u tom slučaju, može doći do pretpostavljenog (percipiranog) sukoba interesa, s obzirom na to da je jedan od ponuđača supruga koja je sa pomoćnikom predsednika veoma blisko povezano lice. S druge strane, pitanje percipiranog sukoba interesa je pre svega pitanje ugleda i poverenja javnosti u javne službenike, on se ne zabranjuje nikakvim pravilima, pa tu ne postoji neka formalna sankcija.
Konačno, s obzirom na to da je u pitanju pomoćnik predsednika opštine, za koga se pretpostavlja da na kraju potpisuje odluku o dodeli nepokretnosti u zakup, ukoliko bi supruga pomoćnika predsednika opštine bila odabrana za zakupca, on bi mogao, potpisujući tu odluku, da se nađe u potencijalnom, stvarnom ili percipiranom sukobu interesa jer, kao javni funkcioner, zaključuje ugovor sa suprugom svog bliskog saradnika.
Mišljenja smo, da u takvim situacijama, bi bilo korisno, da se predsednik opštine, kao javni funkcioner, obrati Agenciji za borbu protiv korupcije s ovim pitanjem.
Sistematizacijom opstinske uprave sistematizovano je mesto inspektora za saobraća kojim se predviđa postupanje inspektora u cilju zaštite lokalnih i nekategorisanih puteva, kao i ulica u naselju. S tim u vezi, potrebno je mišljenje u vezi primene člana 108. Zakona o javnim putevima u pogledu nadležnog inspektora jedinice lokane samouprave koji vrši nadzor nad primenom propisa kojim se uređuje zaštita opštinskih puteva i ulica. S obzirom na to, da u članu 108. piše samo nadležni inspektor, da li je za postupanje nadležan komunalni inspektor koji postupa po Zakonu o komunalnim delatnostima gde se pominje održavanje puteva kao komunalna delatnost ili pak saobraćajni inspektor koji bi postupao po Zakonu o javnim putevima i imao nadležnosti za primenu člana 105. istog zakona?
Članom 2. stav 2. Zakona o komunalnim delatnostima („Sl. glasnik RS“, br. 88/11, 104/16 i 95/18) predviđeno je da se pod komunalnim delatnostima podrazumevaju delatnosti od opšteg interesa, a u stavu 3. kao jedna od komunalnih delatnosti navedeno je i održavanje ulica i puteva (tačka 10)). Saglasno ovom Zakonu, pod održavanjem ulica i puteva u gradovima i drugim naseljima podrazumeva se izvođenje radova kojima se obezbeđuje bezbedno i nesmetano odvijanje saobraćaja i čuva i unapređuje upotrebna vrednost ulica, puteva, trgova, platoa i sl.
Članom 7. Zakona o javnim putevima („Sl. glasnik RS“, br. 41/18 i 95/18) propisano je da jedinica lokalne samouprave uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rekonstrukciju, održavanje, zaštitu, korišćenje, razvoj i upravljanje nekategorisanim putevima u naselju.
S obzirom na to da, se radi o sistematizovanom radnom mestu inspektora za čije postupanje je predviđena zaštita lokalnih i nekategorisanim puteva, kao i ulica u naselju, mišljenja samo da je za ovo postupanje nadležan komunalni inspektor jer je održavanje puteva komunalna delatnost i on može da bude nadležan za sve komunalne delatnosti. Tada, komunalni inspektor ima prava, obaveze i ovlašćenja saglasno članu 34. Zakona o komunalnim delatnostima. Međutim, ukoliko postoji samo saobraćajni inspektora, onda bi on bio nadležan za održavanje puteva.
U pitanju je primena člana 5. stav 1. tačka 4. Zakona o ozakonjenju objekata (oblast zakonjenja objekata izgrađenih u zaštitnom pojasu železnice). Rradi se o dve situacije: U prvoj situacije, od „Infrastruktura železnice Srbije“ a.d. Beograd, Gradska uprava je dobila odgovor na zahtev za dobijanje saglasnosti za ozakonjenje objekata u infrastrukturnom pojasu železničke pruge Crveni Krst-Zaječar-Prahovo Pristanište u Zaječaru, u kome se, između ostalog, navodi da Gradska uprava treba da utvrdi da li će postojati negativan uticaj železničkog saobraćaja na predmetne objekte i da se propišu tehničke mere radi sprečavanja negativnog uticaja od odvijanja železničkog saobraćaja (buka, vibracije, fizička zaštita lica i objekata) na objekat. Za jedan objekat koji se nalazi u pružnom pojasu, dobijen je odgovor da nije moguće izdati pozitivno mišljenje. U drugoj situaciji, od „Infrastrukture železnice Srbije“ Beograd, Gradska uprava je dobila odgovor na zahtev za dobijanje saglasnosti za ozakonjenje objekata u infrastrukturnom pojasu regionalne pruge (Niš)-Crveni Krst-Zaječar-Prahovo Pristanište u Zaječaru, (inače radi se o pomoćnom objektu u vlasništvu fizičkog lica) u kome se, između ostalog, navodi da se Prostornim planom RS planira revitalizacija i modernizacija (respektivno elektrifikacija) jednokolosečne železničke pruge (Niš)-Crveni Krst-Zaječar-Prahovo Pristanište sa izgradnjom kapaciteta za povezivanje značajnih korisnika, i da nije moguće dati pozitivno mišljenje bez dostavljanja odgovarajućeg izvoda iz urbanističkog planskog dokumenta kojim se dokazuje da je izgradnja ovakvih objekata predviđena urbanističkim planom lokalne samouprave, kao i mere zaštite objekta s obzirom da se isti nalazi u infrastrukturnom pojasu, shodno članu 71. Zakona o železnici ("Sl.glasnik RS", br. 41/2018). Po planskom dokumentu postoji mogućnost ozakonjenja u pogledu namene i spratnosti objekta. Shodno gore navedenom, da li se u navedenim situacijama može primeniti član 11. stav 6. Zakona o ozakonjenju objekata, kojim je propisano da kada je predmet ozakonjenja objekat koji je sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavlja i izjavu da se odriče prava na pokretanje sudskog spora za naknadu štete po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta, što ne isključuje mogućnost zaštite prava po drugim pravnim osnovima? Ukoliko je moguće ozakonjenje na osnovu izjave vlasnika objekta, bez obzira na dostavljene dopise, da li Gradska uprava ima obavezu da izjavu i rešenje o ozakonjenju dostavi „Infrastrukturi železnice Srbije" Beograd, radi eventualnog ulaganja žalbe?
Uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata regulisani su isključivo Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 i 83/2018).
Članom 5. stav 1. tačka 4. ovog Zakona propisano je da predmet ozakonjenja ne može biti objekat izgrađen, između ostalog, u zaštitnim zonama u skladu sa odredbama posebnih zakona (u zaštitnom pojasu: puta, železnice, dalekovoda, vodotoka, poletno-sletne staze, kao i druge zaštitne zone u skladu sa odredbama posebnih zakona).
Stavom 3. člana 5. propisano je da će izuzetno od odredbe stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana nadležni organ izdati rešenje o ozakonjenju, ako u postupku bude pribavljena saglasnost upravljača javnog dobra, odnosno saglasnost organizacije nadležne za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara.
Postupak pribavljanja saglasnosti propisan je članom 28. Zakona o ozakonjenju objekata, prema kome nadležni organ, kada utvrdi da se radi o objektu iz člana 5. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona, dostavlja zahtev za davanje saglasnosti za ozakonjenje upravljaču javnog dobra, odnosno organizaciji nadležnoj za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara i uz njega mu dostavlja podatke i spise koje poseduje u toj fazi postupka ozakonjenja.
Prema odredbama ovog člana upravljač javnog dobra, odnosno organizacija nadležna za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara, može dati saglasnost ili odbiti davanje saglasnosti za ozakonjenje.
Uslovi koje je Zakon o ozakonjenju objekata propisao za davanje saglasnosti je da je ona pisana, data u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva, da nije u suprotnosti sa uslovima iz planskog dokumenta, niti utvrđenim urbanističkim parametrima, odnosno da nije u suprotnosti sa opštim aktom iz člana 8. stav 3. ovog zakona.
Članom 11. stav 6. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da kada je predmet ozakonjenja objekat koji je sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavlja i izjavu da se odriče prava na pokretanje sudskog spora za naknadu štete po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta, što ne isključuje mogućnost zaštite prava po drugim pravnim osnovima.
Članom 34. stav 9. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da rešenje o ozakonjenju objekta koji je sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene sadrži i konstataciju da je dostavljena overena izjava vlasnika ozakonjenog objekta da se odriče prava na pokretanje sudskog spora po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta.
Na osnovu navedenih odredaba zakona, kao organ nadležan za sprovođenje postupka ozakonjenja, u obavezi ste da, osim, pokretanja postupka pribavljanja saglasnosti, od vlasnika nezakonito izgrađenog objekta pribavite overenu izjavu da se odriče prava na pokretanje sudskog spora po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta.
Zakon o ozakonjenju objekata nije dao mogućnost upravljaču javnog dobra, odnosno organizaciji nadležnoj za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara, da mimo uslova utvrđenih Zakonom o ozakonjenju objekata postavlja uslove za davanje saglasnosti.
Ovo rešenje o ozakonjenju možete, iz razloga veće pravne sigurnosti, dostaviti i upravljaču javnog dobra, organizaciji nadležnoj za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara, kao licu koje ima opravdani pravni interes da bude stranka u postupku.
Da li boravišnu taksu mogu da naplaćuju opštine koje nisu uradile kategorizaciju mesta? Da li se kategorizacija mesta naplaćuje i po kojoj tarifi?
Boravišnu taksu naplaćuju i opštine koje nisu uradile kategorizaciju turističkog mesta.
Naime, Vlada Republike Srbije utvrđuje za svaku kategoriju turističkog mesta najniži i najviši iznos boravišne takse.
U skladu sa Uredbom o najvišem i najnižem iznosu boravišne takse ("Službeni glasnik RS", br. 44/13 i 132/14), jedinica lokalne samouprave donosi odluku o visini boravišne takse na svojoj teritoriji. Ukoliko nije u pitanju turističko mesto, iznos boravišne takse se utvrđuje u rasponu datom za boravišnu taksu za najnižu kategoriju turističkog mesta.
To je iznos boravišne takse koju ugostitelj – pravno lice ili preduzetnik, naplaćuje od korisnika usluga smeštaja za svaki dan boravka u ugostiteljskom objektu za smeštaj i dužan je da ga uplati na račun budžeta jedinice lokalne samouprave do petog u mesecu za prethodni mesec.
Za razliku od objekata gde uslugu pružaju privredni subjekti i druga pravna lica i gde korisnik usluga plaća boravišnu taksu, u ugostiteljskim objektima domaće radinosti i seoskim turističkim domaćinstvima u kojima uslugu smeštaja pruža fizičko lice, boravišnu taksu plaća fizičko lice kao ugostitelj.
Fizičko lice plaća boravišnu taksu u utvrđenom godišnjem iznosu na propisan način.
Ovo je bliže uređeno Uredbom o uslovima i načinu utvrđivanja visine godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu, kao i način i rokovi plaćanja(„Službeni glasnik RS”, broj 47/19 i 51/19).
Visina godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice utvrđuje se tako što se broj individualnih ležaja, odnosno kamp parcela množi sa iznosom boravišne takse po individualnom ležaju, odnosno kamp parceli u zavisnosti od teritorije na kojoj se ugostiteljski objekat nalazi, i to za:
1) I kategorija turističkog mesta – 3.300,00 dinara;
2) II kategorija turističkog mesta – 2.600,00 dinara;
3) III kategorija turističkog mesta – 2.000,00 dinara;
4) IV kategorija turističkog mesta – 1.300,00 dinara.
Ako se ugostiteljski objekat ne nalazi u granicama turističkog mesta, broj individualnih ležaja i kamp parcela se množi sa iznosom od 1.000,00.
Utvrđenu visinu godišnjeg iznosa boravišne takse za tekuću godinu fizičko lice plaća kvartalno, do petog u mesecu za prethodni kvartal.
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se ugostiteljski objekat nalazi, dužan je da za svako fizičko lice utvrdi visinu godišnjeg iznosa boravišne takse u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o kategorizaciji ugostiteljskog objekta za smeštaj.
Kategorizacija turističkih mesta vrši se razvrstavanjem tih mesta u četiri kategorije, koje se označavaju rimskim brojevima od I do IV, a na osnovu obima turističkog prometa, stepena izgrađenosti turističke, komunalne i saobraćajne infrastrukture i turističke suprastrukture.
Zahtev za kategorizaciju turističkog mesta podnosi jedinica lokalne samouprave Ministarstvu.
Obavestenje-potrebna dokumentacija za kategorizaciju.docx
Kada se sprovodi interni konkurs, a u upravi nema službenika koji bi ispunjavao uslove kao član komisije u oblasti za koju se popunjava radno mesto, da li se takav član komisije može imenovati van redova zaposlenih u upravi?
Iz odredbi člana 85. Zakona o zaposlenima u AP i JLS, koji kaže da konkursnu komisiju za sprovođenje internog konkursa imenuje službenik na položaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno načelnik uprave, rukovodilac službe ili organizacije, tako da konkursnu komisiju obavezno čine neposredni rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto, službenik koji je stručan u oblasti za koju se popunjava radno mesto i službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima, zaključuje se da komisiju moraju činiti službenici te uprave.
S obzirom na to, da je članom 81. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave regulisan način popunjavanja izvršilačkih radnih i to trajnim premeštajem, sprovođenjem internog konkursa, preuzimanjem službenika ili zasnivanjem radnog odnosa nakon sprovedenog javnog konkursa, da li se ova zakonska odredba odnosi samo i isključivo na jednu jedinicu lokalne samouprave i njena preduzeća i ustanove ili se ona primenjuje i na popunjavanja izvršilačkih radnih mesta između dve različite jedinice lokalne samouprave (npr. trajni premeštaj službenika iz Gradske uprave jednog grada u Gradsku upravu drugog grada ili recimo trajni premeštaj službenika iz Gradske uprave jednog grada u javno preduzeće drugog grada)? Na koji način se sprovodi postupak trajnog premeštaja?
Shodno članu 81. Zakona o zaposlenima u AP i JLS izvršilačko radno mesto se popunjava trajnim premeštajem, sprovođenjem internog konkursa, preuzimanjem službenika ili zasnivanjem radnog odnosa nakon sprovedenog javnog konkursa.
Dalje, članom 82. Je uređen redosled prilikom popunjavanja izvršilačkog radnog mesta gde se kaže da će prednost imati premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega. Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs. Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa. Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs. Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs.
Još jedan institut koji je na raspolaganju prilikom popunjavanja izvršilačkog radnog mesta je interni konkurs u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. U skladu sa članom 18. pomenutog Zakona, u cilju efikasnijeg sprovođenja racionalizacije uspostavlja se interno tržište rada u jedinici lokalne samouprave koga čine zaposleni u svim organizacionim oblicima iz člana 2. stav 5. ovog zakona (zaposleni u organima jedinice lokalne samouprave, javnim službama, javnim preduzećima, pravnim licima osnovanim od strane tih preduzeća, privrednim društvima i drugim organizacijama koje u sistemu lokalne samouprave imaju obavezu prijavljivanja podataka o zaposlenima u Registar, odnosno zaposleni čije se plate, odnosno zarade finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave). Popunjavanje nepopunjenih radnih mesta organizacioni oblik može izvršiti sprovođenjem internog konkursa za sistem lokalne samouprave na koji se mogu prijaviti zaposleni iz svih organizacionih oblika u sistemu lokalne samouprave.
Vlada je Uredbom o internom konkursu ("Sl. glasnik RS", br. 17/2016) uredila postupak internog konkursa za sistem lokalne samouprave. Mišljenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave je da se interni konkurs u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru može sprovesti nakon internog konkursa u skladu sa Zakonom o zaposlenima u AP i JLS.
Dakle, trajno se premeštaju službenici, sa napredovanjem ili bez njega, u okviru istog organa. Na internom konkursu (po Zakonu o zaposlenima u AP i JLS) mogu učestvovati službenici zaposleni na neodređeno vreme kod poslodavca koji oglašava ovaj konkurs, dok na internom konkursu u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru mogu učestvovati zaposleni u svim organizacionim oblicima te lokalne samouprave.
Preuzimanje, koje predstavlja fakultativni način popunjavanja izvršilačkog radnog mesta, može se sprovesti ukoliko je službenik zaposlen na neodređeno vreme u autonomnim pokrajinama ili jedinicama lokalne samouprave, odnosno državnim organima.
Da li se službenik na položaju, službenici i pomoćnici gradonačelnika zaposleni u Kabinetu gradonačelnika, kao i zaposleni u Službi interne revizije i budžetske kontrole kao posebne i samostalne organizacione jedinice koje osniva gradonačelnik računaju u ukupan broj zaposlenih u Gradskoj upravi, u smislu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru?
U skladu sa Zakonom o načinu određivanje maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i odlukom Vlade Republike Srbije o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru ukupan predviđen broj zaposlenih na svim radnim mestima utvrđenim u aktu o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u organizacionom obliku, mora da odgovara broju zaposlenih koji je za taj organizacioni oblik utvrđen Odlukom Vlade, odnosno Odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave.
Mišljenje Ministarstva drzavne uprave i lokalne samouprave_maksimalan broj.pdf
Kako postupiti u sledećoj situaciji: Naime, postoji dug od preko 200 hiljada dinara na obveznika koji je umro 1997. godine i kuću koju je imao, njegov sin je zamenio je sa kućom na Kosovu i sklopio interni ugovor 2000. godine (govor nije overen). Zaduženja porezom na imovinu krenule su 2003. godine, a kupoprodajni ugovor kod notara zaključen je 23. novembra 2016. godine između sina bivšeg vlasnika (naslednika) i sadašnjeg obveznika-vlasnika. Šta uraditi sa dugom koji postoji? Da li sadašnji vlasnik treba da izmiri dugovanja jer je on faktički živeo u toj kući od 2000. godine ili pripisati dug sadašnjem vlasniku? Od 2000-2018. rešenja (zaduženja) su slata na ime pokojnog čoveka, opomene takođe, kao i reprogram koji je bio uslovni otpis kamate i mirovanja duga.
Smrću poreskog obveznika prestaje njegova poreska obaveza. Poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.
Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica uređena je odredbama člana 22. ZPPPA.
Svi postupci u odnosu na preminulo fizičko lice se obustavljaju danom smrti (član 45. Zakona o opštem upravnom postupku). Ako je donet bilo koji akt u poreskom postupku nakon smrti poreskog obveznika, na njegov JMBG, doneti su neosnovano i ne proizvode pravno dejstvo (rešenja, opomene, reprogram, uslovni otpis kamate) i potrebno je da se storniraju u poreskom računovodstvu.
Storno neosnovanih zaduženja na umrlo lice, koje je preminulo treba izvršiti ne po zahtevu njegovog naslednika, već po službenoj dužnosti jer taj obveznik ne postoji od dana smrti i danom smrti on je prestao da bude poreski obveznik i nema predmet oporezivanja.
Pored toga, za dug preminulog lica po osnovu obaveza koje se odnose na period do dana smrti (ako taj dug postoji), u predmetnom slučaju je nastupila apsolutna zastarelost (obveznik preminuo 1997. godine).
Zakonom je propisano da do dana sprovođenja zaostavštine, a od dana smrti poreskog obveznika, obveznik poreza na imovinu na prava na nepokretnosti preminulog obveznika je držalac nepokretnosti.
U periodu nakon raspravljanja zaostavštine pokojnika, do dana prodaje, naslednici su bili u obavezi da u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, dostave nadležnoj LPA, poreske prijave na osnovu kojih se utvrđuje godišnji porez na imovinu, naslednicima.
Napominjemo da se utvrđivanje obaveza poreza na imovinu vrši u skladu sa odredbama ZPPPA o zastarelosti prava na utvrđivanje (5 godina), što znači da se u 2019. godini mogu utvrditi obaveze počev od 1. januara 2014. godine.
Ukoliko je nakon ostavinske rasprave doneto rešenje o ostavinskoj raspravi kojim je odlučeno da je sin naslednik predmetne kuće, pri čemu je to rešenje doneto pre 1. januara 2014. godine, onda je on poreski obveznik kome se u skladu sa odredbama o zastarelosti (čl. 114. ZPPPA) može utvrditi obaveza od 1. januara 2014. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji kod javnog beležnika, dakle do 22. novembra 2016. godine. Nakon, overe ugovora o kupoprodaji kod javnog beležnika, nastala je poreska obaveza kupcu (čl.10. stav 7. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu).
Međutim, ako je nasledno rešenje doneto posle 1. januara 2014. godine, to bi značilo da je u periodu od 1. januara 2014. do dana nasleđivanja, obveznik poreza na imovinu bio držalac nepokretnosti (jer imalac prava svojine nije bio određen), pa ako postoje dokazi, za taj period bi se mogao zadužiti kupac nepokretnosti za koga navodite da je stanovao u predmetnom objektu.
Za period od dana nasleđivanja do dana prodaje, obveznik bi bio naslednik (sin), jer u tom periodu on ima pravo svojine, a nakon prodaje kupac je ponovo obveznik.
Dakle, porez se ne može utvrđivati i plaćati na umrlo lice, a obaveza je naslednika ili držaoca nepokretnosti, da obaveste nadležni poreski organ o smrti poreskog obveznika, dostave dokaz, kao i da dostave popunjene i potpisane poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu u skladu sa Zakonom.
Potrebno mišljenje u vezi primene člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji. Naime, kada nadležni organ Opštinske uprave donese rešenje kojim utvrdi zemljište za redovnu upotrebu objekta po proceduri predviđenoj članom 70. Zakona o planiranju i izgradnji, te utvrdi prestanak prava svojine na zemljištu, na koji način se reguliše plačanje tržišne cene zemljišta za redovnu upotrebu objekta? Da li se vlasnik objekta istim rešenjem obavezuje na plaćanje cene, te se po pravosnažnosti izdaje potvrda o izmirenoj tržišnoj ceni, a što predstavlja uslov za knjiženje pravosnažnog rešenja kod Službe za katastar nepokretnosti? Članom 70. ne definiše se postupak i način naplate.
Članom 70. stav 1. Zakona o planiranjui izgradnji je definisano da je zemljište za redovnu upotrebu objekta zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku, u skladu sa ovim zakonom, postaje katastarska parcela.
Rešenje kojim se utvrđuje pravo na zemljište za redovnu upotrebu objekta donosi nadležni organ JLS.
Članom 70. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da u slučaju iz stava 6. ovog člana, ako je zemljište ispod objekta u javnoj svojini Republike Srbije, nadležni organ u postupku ozakonjenja na utvrđenu površinu zemljišta pribavlja saglasnost Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije. Stavom 8. istog člana Zakona propisano je da akt iz stava 7. ovog člana predstavlja ispravu podobnu za formiranje katastarske parcele. Po formiranju katastarske parcele Republička direkcija za imovinu Republike Srbije otuđuje novoformiranu katastarsku parcelu vlasniku objekta iz stava 6. ovog člana, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
S obzirom na to, da se na pitanje otuđenja građevinskog zemljišta isključivo primenjuje Zakon o planiranju i izgradnji, s tim u vezi članom 100. stav 1. tačka 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinsko zemljište u javnoj svojini može otuđiti neposrednom pogodbom u slučaju formiranja građevinske parcele iz člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji (zemljište za redovnu upotrebu objekta).
Stoga je, nakon pravosnažnosti rešenja kojim je utvrđena površina zemljišta za redovnu upotrebu objekta, a radi se o zemljištu u svojini RS potrebno isto dostaviti Republičkoj direkciji za imovinu kako bi ista pokrenula postupak otuđenja tog zemljišta u redovnom postupku.
Nakon pravosnažnosti rešenja pristupa se zaključivanju ugovora o otuđenju, metodom neposredne pogodbe, pod tržišnim uslovima.
U slučaju da je titular prava svojine JLS, tada se nakon pravosnažnosti rešenja kojim je utvrđeno pravo na zemljište za redovnu upotrebu objekta pristupa izradi Ugovora o otuđenju građevinskog zemljišta, neposrednom pogodbom, pod tržišnim uslovima, a sve saglasno Zakonu o planiranju i izgradnji, odnosno saglasno Odluci o otuđenju građevinskog zemljišta, ako je takvu odluku donela JLS.