Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeJedna od predloženih tačaka dnevnog reda za sednicu skupštine opštine je i razmatranje Rešenja o imenovanju izborne komisije opštine u stalnom sastavu. Naime, u predlogu Rešenja stoji da se u sastav izborne komisije imenuju predsednik, zamenik predsednika, 8 članova komisije i 7 zamenika članova komisije. Zakonom o lokalnim izborima propisano je da predsednik, članovi izborne komisije i njen sekretar u stalnom sastavu imaju zamenike. Ovim predlogom Rešenja jedan član izborne komisije nema zamenika. Da li članovi izborne komisije u stalnom sastavu moraju imati i zamenike?
Članom 14. stav 4. Zakona o lokalnim izborima jeste propisano da "predsednik, članovi izborne komisije u stalnom i proširenom sastavu i njen sekretar imaju zamenike", iz čega proističe da svaki član izborne komisije treba da ima i svog zamenika.
Međutim, u praksi postoje slučajevi da izborna komisija ne bude imenovana u punom sastavu, najčešće iz razloga što neki ovlašćeni predlagač-odbornička grupa nije blagovremeno dostavila predlog svog ili svojih predstavnika u izbornoj komisiji. Takva odluka se ne bi trebalo smatrati manljivom, odnosno ne bi je trebalo smatrati nepunovažnom, pogotovo iz razloga što je u praksi takođe poznato da se upražnjena mesta naknadno dopune, po dobijanju predloga ovlašćenog predlagača.
S obzirom na to da se iz postavljenog pitanja ne može utvrditi razlog nepotpunog predloga za imenovanje izborne komisije, ukazujemo na to da je članom 14. stav 11. Zakona o lokalnim izborima propisano da je "protiv rešenja skupštine jedinice lokalne samouprave o imenovanju predsednika i članova izborne komisije u stalnom sastavu dopuštena (je) žalba Upravnom sudu u roku od 24 časa od donošenja rešenja", tako da je ovlašćeni predlagač koji je trebalo da predloži predmetnog zamenika člana u mogućnosti da svoja prava zaštiti u odgovarajućem postupku pred Upravnim sudom, ukoliko smatra da mu je povređeno zakonom garantovano pravo na imenovanje zamenika člana izborne komisije.
Koji je rok za izradu vodiča, da li treba da se usvoji od strane Opštinskog veća?
Propisima nije definisan rok za objavljivanje Građanskog vodiča kroz odluku o budžetu. Ipak, dobra praksa je da se on izradi i objavi u što kraćem roku nakon usvajanja odluke o budžetu JLS. Nije neophodno da bude usvojen od strane Opštinskog veća, ali svakako članove veća možete upoznati sa njegovom sadržinom pre objavljivanja na internet stranici Vaše JLS.
Za model ovog vodiča (kroz usvojenu Odluku o budžetu JLS), ali i drugih vodiča koji se odnose na nacrt odluke o budžetu i Odluku o završnom računu – možete pogledati informacije na internet stranici SKGO posvećenoj programskom budžetiranju: http://www.skgo.org/strane/225
U Uputstvu za prirpemu programskog budzeta za 2021. koji je ažuriran u septembru 2020. godine u programu 11 je dodata nova programska aktivnost 0009 - funkcionisanje lokalnih ustanova socijalne zastite, a u "Ciljevi programa i programskih aktivnosti i lista uniformisanih indikatora za programsku strukturu budzeta - predlog za gradove, opštine i gradske opštini u republici Srbiji" koji je na sajtu Ministarstva finansija objavljen 1.10.2020. godine nema ciljeva i indikatora za program 11, PA 0009 koja je od ove godine dodata. Takođe u obrascima za programski budzet 2021. u padajućem meniju nema izbora za ovu programsku aktivnost. Da li imaju noviji obrasci gde je u programu 11 ima izbor za programsku aktivnost 0009 i koji su ciljevi i idikatori za ovu novu programsku aktivnost?
Imajući u vidu da je u slučaju kod programske aktivnosti „Funkcionisanje lokalnih ustanova socijalne zaštite“ - u pitanju transfer ustanovi socijalnog rada, u skladu sa Uputstvom za izradu programskog budžeta nije nužno da definišete ciljeve i indikatore.
Ovde citiramo Uputstvo za izradu programskog budžeta, strana 15, treći pasus:
Kako je fokus programskog budžeta na korišćenju informacija o ishodima programskih aktivnosti i projekata, kao i kvantiteta, kvaliteta i efikasnosti pružanja javnih usluga, nije potrebno definisati ciljeve i pokazatelje učinka za programske aktivnosti tipa:
Takođe, kada je reč o dokumentu koji se odnosi na ciljeve programa i PA i indikatore, treba imati u vidu da se ne mora držati te liste (ona je samo predložena i služi kao ispomoć i orijentacija), jer osnovni pristup jeste da svaka JLS samostalno definiše ciljeve i indikatore u skladu sa svojim planskim dokumentima, i naravno, na način definisan u Uputstvu za izradu programskog budžeta Ministarstva finansija.
Postavljena lista koja se nalazi na na sajtu MFIN, je sa datumom 01.10.2019. godine, dakle nije u međuvremenu ažurirana (pretpostavljamo iz istog razloga, uniformna struktura u međuvremenu evoluira, a lista ciljeva i indikatora se koristi orijentaciono).
Preporučujemo da se kao orijentir koristi uniformna struktura koja je data u Aneksu 5 Uputstva - za koju je ispravno konstatovano da je ažurirana septembra ove godine.
Kako je SKGO dostavila obrazac za pripremu programskog dela budžeta ranije tokom leta ove godine, to onda nova PA na koju se referiše, nije ušla u obrazac.
Sa druge strane, u novom informacionom sistemu za kontrolu izvršenja budžeta JLS (KIBJLS), za koji su instrukcije dobile sve JLS od Uprave za trezor i u koji su sve JLS u obavezi da unesu budžet za 2021. godinu – izvršena su prilagođavanja za uniformnu programsku strukturu budžeta JLS (programi i PA) u skladu sa ažuriranjem Uputstva (Aneksa 5) od septembra 2020. Takođe, sistem (KIBJLS) omogućava da se „ručno“ unose i projekti.
Ukoliko u konkursnoj dokumentaciji nisu navedeni dodatni/rezervni kriterijumi za rangiranje osim cene, a ponuđene cene bez PDV-a su iste kod oba ponuđača koji ispunjavaju kvalitativni kriterijum za izbor, šta u tom slučaju preduzeti, odnosno kako rangirati ponude (i ukoliko je to žrebanje da li taj postupak sprovodi Portal jabnih nabavki)?
Članom 144. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019; u daljem tekstu Zakon), kojim su regulisani uslovi za dodelu ugovora, u stavovima 5. i 6. propisano je da ako postoje dve ili više ponuda koje su primenom kriterijuma za dodelu ugovora jednake, naručilac će ugovor dodeliti u skladu sa rezervnim kriterijumima. Ako i nakon primene rezervnih kriterijuma postoje dve ili više ponuda koje su jednako rangirane, naručilac će dodeliti ugovor ponuđaču koji bude izvučen putem žreba.
U konkretnoj situaciji, budući da nisu predviđeni rezervni kriterijumi, pravilo je da će naručilac dodeliti ugovor ponuđaču koji bude izvučen putem žreba.
Postupak žrebanja se ne sprovodi putem Portala javnih nabavki, već kao i do sada – naručilac bi trebalo da u konkursnoj dokumentaciji predvidi način postupanja u slučaju ako su sve ponude jednake, odnosno način pozivanja ponuđača i sprovođenje postupka žrebanja, te će taj postupak i rezultat žrebanja opisati u okviru Izveštaja o postupku javne nabavke i Odluke o dodeli ugovora.
Da li u sistematizaciji radnih mesta u lokalnoj upravi može da se predvidi radno mesto stručnog nadzora u oblasti infrastrukture? Do skoro je bilo takvo radno mesto sistematizovano, i zvanje je bilo samostalni stručni saradnik za vršenje stručnog nadzora.
Čan 153. Zakona o planiranju i izgradnji propisuje da investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola.
Stručni nadzor obuhvata: kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući standarde pristupačnosti; kontrolu i overu količina izvedenih radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu građevinskih proizvoda, opreme i postrojenja koji se ugrađuju; davanje uputstava izvođaču radova; saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova.
Stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova.
Stručni nadzor za izgradnju objekata može da vrši lice koje ispunjava uslove iz stava 3. ovog člana i koje je zaposleno u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili kod preduzetnika koji poseduje rešenje o ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije ili izvođenje radova na toj vrsti objekata, u skladu sa ovim zakonom.
U vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.
Čitajući pažljivo ove odredbe možemo zaključiti da stručni nadzor može da vrši lice:
koje ima odgovaraću stručnu spremu i licencu ikoje je zaposleno u firmi (privredno Društvo/preduzetnik) koja je registrovana za izradu tehničke dokumentacije i
koje nije inspektor odnosno koje ne radi na izdavanju građevinskih dozvola.
Iz svega navedenog zaključujemo da, s obzirom na to da uprava nije privredno društvo odnosno da ne može da se registruje za izradu tehničke dokumentacije, samim tim ne može ni da zapošljava lice kome je u opisu posla vršenje tehničke kontrole.
Smatramo da ove usluge uvek treba outsource-ovati. Dok su postojale direkcije, koje su bile registrovane i za izradu projekata, one su imale zaposlene koji su mogli da vrše poslove nadzora.