Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли је инспектор дужан да достави суду прекршајни налог уколико је он плаћен у року од 8 дана како би се водио регистар прекршајних налога?
Да, инспектор је у обавези да прекршајном суду достави прекршајни налог са констатацијом да је он плаћен. Законом о прекршајима прописана су два регистра, регистар санкција (чл. 324-330) и регистар неплаћених новчаних казни (чл. 331-335). Обавеза достављања плаћеног прекршајног налога произилази из члана 328. Закона о прекршајимау коме је прописано да је издавалац прекршајног налога, у складу са чланом 173. став 3. овог закона, обавезан да одмах по истеку рока из члана 173. став 2. овог закона достави надлежном суду копију издатог прекршајног налога са констатацијом коначности и забелешком да ли је новчана казна плаћена.
Да ли комунални инспектор који није положио испит за тржишног инпектора има надлежности као тржишни инспектор?
Коме се доставља решење о ненадлежности, а не зна се ко је надлежан?
Чланом 62. Закона о општем управном поступку, прописано је да ако орган није надлежан да прими поднесак који му се предаје или саопштава, прослеђује га надлежном органу и о томе обавештава подносиоца. Ако не може да утврди који је орган надлежан, упозорава подносиоца да ће, без одлагања, решењем одбацити поднесак због ненадлежности.
Дакле, у случају да инспектор не може да утврди ко је надлежан за поступање по поднеску (представци) решењем ће одбацити поднесак због ненадлежности. Решење се доставља подносиоцу и њему стоји на располагању правна заштита, тј. подношење жалбе на то решење.
О ком инспекцијском надзору се ради ако је комунални инспектор затекао странку која је трактором изнела блато на општинском путу? Како, у том случају, извршити инспекцијски надзор а нема налога?
Шта одликује природу послова комуналне инспекције?
Природу послова комуналне инспекције одликује динамичност и потреба за решавањем ситуација које не трпе одлагање и захтевају брзо деловање и интервенцију, с једне стране, и обавеза примене прописаних правила поступања, с друге стране, што у одређеним ситуацијама може донекле да утиче на благовременост и ефикасност деловања. Због тога је важно добро познавати све законске одредбе које у доброј мери уважавају такве ситуације, попут: разлога за предузимање ванредних надзора, поступка за нерегистроване субјекте, изузетке од обавезе издавања налога и обавештења, одредбе о садржини налога и отпочињању инспекцијског надзора, услова за издавање усменог решења, услова за примену члана 36. Закона о комуналним делатностима и др.
Ко је надлежан за квар на унутрашњим инсталацијама у стану у стамбеној згради - комунална или грађевинска инспекција?
Комунална инспекција је надлежна у складу са члано 34. став 1. тачка 7. Закона о комуналним делатностима (само за унутрашње инсталације у функцији комуналних услуга) и на основу члана 125. став 1. тачка 1. Закона о становању и одржавању зграда, у вези са чланом 14. став 1. тачка 2. истог закона.
Сматрамо да је ситуацији наведеној у питању надлежан и грађевински инспектор, применом члана 126. став 1. тач. 2., и 6. и члана 127. став 1. тачка 3. Закона о становању и одржавању зграда. Осим тога, казненим одредбама члана 132. прописана је казна за прекршај физичког лица као власника посебног дела ако се након истека рока прописаног решењем инспектора не придржава обавеза прописаних чланом 14., а у вези са чл. 123, 125, 127. и 128. овог закона, из чега се може извести закључак да и грађевинска инспекција налаже мере у случају непридржавања обавеза из члана 14. овог закона, када су испуњени услови из члана 126, 127 и 128.
Да ли је погрешно што у ЈЛС надзор над држањем животиња обавља инспектор заштите животне средине? Да ли општина може за надзор над Одлуком о држању домаћих животиња да одреди неку другу инспекцију?
Чланом 109. Закон о заштити животне средине („Сл, гласник“, бр. 135/04, 36/09, 36/09 -др. закон, 72/09 -др. закон, 43/11-88 (УС), 14/16, 76/18, 95/18-др.закон) и другим посебним законима у овој области, одређени послови инспекцијског надзора поверени су јединицама локалне самоуправе. Тим законима нису уређена питања држања домаћих животиња. Стога, локални инспектор за заштиту животне средине, применом закона и других прописа из области заштите животне средине, нема овлашћења да врши надзор над држањем домаћих животиња.
За разлику од важећег закона, предходно важећи Закон о заштити животне средине („Сл. гласник РС“, бр. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95 – др.закон и 53/95), у оквиру поглавља „Заштита биљног и животињског света“, у члану 40, уређивао је одређена питања из те области, па је одлукама ЈЛС које су на основу овлашћења из тог закона уређивале услове и начин држања домаћих животиња, установљавана надлежност комуналне инспекције и инспекције за заштиту животне средине.)
Друго је питање, да ли инспектор за заштиту животне средине, поред поверених послова из области заштите животне средине, може да обавља и друге послове, конкретно надзор над прописом којим ЈЛС уређује држање домаћих животиња. Питање је радно правног и организационог карактера где се, према нашем мишљењу, одређени послови на локалу, актом о унутрашњем уређењу и систематизацији, могу разврстати у опис послова и других инспектора (кад су у питању сродна питања, знања, услови у погледу врсте стручног образовања и др.), осим ако је законом прописано да те послове врши искључиво комунални инспектор ЈЛС.
Видети: Одлуку Уставног суда ИУ-267/2006 која се може пронаћи у Билтену Устваног суда 2-2008.пдф на страни 180.
Како поступити даље када суд казни лице које није склонило са јавне површине "ставри" после неплаћеног прекршајног налога и ствари су и даље на улици?
Чланом 34. став 1. тачка 10. Закона о комуналним делатностима прописано је овлашћење (право и дужност) општинског/градског инспектора да наложи решењем уклањање ствари и других предмета са површина јавне намене ако су они ту остављени противно прописима, а тач. 8 и 9. истог члана, прописано је овлашћење за предузимање казнених мера.
Из питања се не може закључити да ли је инспектор решењем наложио уклањање ствари, што је био у обавези, независно од предузетих казнених мера. Ако се решење не изврши добровољно у остављеном року, приступа се управном извршењу решења, у овом случају, преко другог лица о трошку извршеника.
На који начин инспектор треба да изврши увид у начин држања кућних љубимаца у дворишту?
За вршење увиђаја у дворишту, инспектор није у обавези да прибавља налог из члана 22. ЗИН, јер се не ради о стамбеном простору или другом простору са таквом наменом. Прво, треба поћи од тога да су ЗИН-ом прописане обавезе за надзираног субјекта, од којих су за ову ситуацију релевантне одредбе члана 20. наведеног закона, како следи:
- Када је уредно обавештен о предстојећем инспекцијском надзору, надзирани субјекат дужан је да буде присутан на месту вршења надзора, осим ако постоје нарочито оправдане околности које га у томе спречавају, о чему је дужан да благовремено на подесан начин обавести инспекцију. У супротном, чини прекршај из члана 56. став 9-12., у вези са чланом 20. став 5. ЗИН-а.
- Надзирани субјекат дужан је да инспектору који му предочи службену легитимацију и уручи налог за инспекцијски надзор или када отпочне поступак на други прописани начин, омогући несметан инспекцијски надзор, што подразумева, између осталог, да омогући приступ локацији, земљишту, објектима, пословном и другом нестамбеном простору...Уколико надзирани субјект не омогући несметан инспекцијски надзор, инспектор ће поднети захтев за покретање прекршајног поступка, због прекршаја из члана 56. став 1-4., у вези са чланом 20. став 7. ЗИН-а.
Уколико надзирани субјект не дозвољава приступ дворишту, инспектор може донети закључак (управни акт о управљању поступком), у складу са чланом 146. ЗУП-а, којим ће му наложити да омогући несметан инспекцијски надзор тако што што ће инспектору/инспекторима омогућити приступ локацији -дворишту ради вршења увиђаја у предмету надзора.
Након извршности закључка, на који се у складу са чланом 146. ЗУП-а, не може изјавити жалба, инспектор може затражити помоћ (асистенцију) комуналне милиције или полиције у складу са чланом 4. Законом о комуналној милицији, односно чл. 53-55. Закона о полицији, и уз захтев доставити донети закључак за чије спровођење се тражи асистенција. У том случају би једна од ових служби обезбедила спровођење закључка.
Види: Модел Zaključka.docx
Који су основни елементи вишегодишњег плана?
Ко формира координациону комисију у ЈЛС?
Чланом 12. став 13. Закона о инспекцијском надзору, прописано је да се одлуком надлежног органа ЈЛС одређује орган, унутрашња организациона јединица или тело да координира инспекцијски надзор из њихове изворне надлежности што значи да не мора да се формира координациона комисија, већ то може да ради унутрашња организациона јединица која обједињује инспекцијске послове у одређеној ЈЛС. Нужно је да надлежан орган ЈЛС донесе акт о томе.
Ако ЈЛС није у складу са законом одредила који орган, унутрашња организациона јединица или тело координира инспекцијски надзор, то не ослобађа инспекцију да реализује законске одредбе које се односе на план, извештај и контролне листе, у делу за који је она задужена.
Да ли сходна примена Закона о инспекцијском надзору значи могућност непримењивања овог закона у складу са околностима, као у случају комуналне полиције?
Сходна примена не значи да се Закон не примењује, већ да се примена прилагођава природи послова и специфичним условима, уз поштовање основног смисла закона.
Јединственим методолошким правилима за израду прописа („Сл. гласник РС“, број 21/10) у члану 46.став 2. прописано је да ако на поједине односе који се уређују прописом треба применити и други пропис употребом аналогије, прописом се може предвидети сходна примена другог прописа.
Чланом 4. став 8. ЗИН прописано је да се тај закон сходно примењује у поступку инспекцијског надзора који у пословима из своје изворне надлежности врше органи аутономних покрајина и органи јединица локалне самоуправе.
Дакле, сходна примена прописа значи примену употребом аналогије, тј. прилагођену примену уз уважавање легитимних различитости и посебности.