Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Како Одсек за урбанизам доноси решења о одобрењу за коришћење јане површине? Да ли је могуће да та решења буду пријаве или се морају позивати странке ради подношења пријава? Уколико сте у могућности, молимо вас да објавите неки модел решења о утврђивању обавезе кроз "Пупин'' за коришћење јавних површина.
Уколико је Одлуком о накнадама за коришћење јавних површина прописано да ће се обавеза утврђивати на основу одобрења/решења других надлежних органа, то значи да одобрење/решење које је добијено од належног органа и организације који су одређени Одлуком треба да се евидентира на писарници, јер ће се на основу тог одобрења утврдити обавеза по основу накнаде за коришћење јавне површине. Одобрење мора да садржи све елементе који су потребни за утврђивање накнаде обвезнику. Ако Одлуком није прописана обавеза подношења пријаве од стране обвезника (што претпостављамо да није урађено) за утврђивање накнаде за коришћење јавних површина већ да ће се обавеза утврђивати по достављеним одобрењима за коришћење јавних површинана, у том случају нема обавезе да се обвезници позивају да подносе пријаве.
У овом случају донето решење Одсека за урбанизам је правни основ за утврђивање обавезе по основу накнаде.
Апликативно решење Институт Михајло Пупин које је стављено на продукцију садржи и решења која ће се доносити након уношења потребних података који су потребни за утврђивање обавезе, за све три врсте накнада. Дакле, решења се неће доносити ручно, већ ће се штампати из система.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Шта конкретно значи непрофитна закупнина и закупнина која се обрачуванава применом прописаних критеријума и мерила у складу са Законом о порезима на имовину?
Чланом 2. Закона о порезима на имовину који је био у примени до 31. децембра 2018. године било је прописано да се порез ан имовину плаћа на право закупа стана или стамбене зграде конституисано у корист физичких лица, у складу са законом којим је уређено становање, односно социјално становање, односно законом којим су уређене избеглице, за период дужи од једне године или на неодређено време.
Наведена одредба уведена је пре доношења новог Закона о становању и одржавању зграда, који се примењује од 1. јануара 2017. године.
Старим законом о становању биле су уређене само непорфитне закупнине, а нови закон о становању сада уређује и непрофитне закупнине И облигациони закуп.
Намера Закона о порезима на имовину је да се само код непрофитне закупнине порез утврђује закупцу, али у периоду од 2017-2018 није извршено усаглашавање Закона о порезима на имовину са новим Законом о становању и одржавану зграда, због чега је у том периоду закупац по основу уговора о облигационом закупу могао да буде обвезник, узимајући у обзир наведене прописе.
Од 1. јануара 2019. године са Законом о изменама и допунама Закона о порезима на имовину прописано је да се порез на имовину плаћа на право закупа, односно коришћења, стана или куће за становање, конституисано у корист физичког лица (тачка 2)).
Ставом 5. и 6. члана 2. закона прописано је: "Правом закупа стана или куће за становање конституисаним у корист физичког лица, у смислу става 1. тачка 2) овог члана сматра се право закупа за период дужи од једне године или на неодређено време, за који је прописано плаћање непрофитне закупнине или закупнине која се обрачунава применом прописаних критеријума и мерила, у складу са законима којима се уређују:
- становање и одржавање зграда, односно у складу са посебним прописима којима је било уређено становање који су престали да важе даном почетка примене закона којим је уређено становање и одржавање зграда;
- јавна својина;
- права бораца, војних инвалида и породица палих бораца;
- збрињавање избеглица.
Правом коришћења стана или куће за становање конституисаним у корист физичког лица, у смислу става 1. тачка 2) овог члана сматра се право коришћења за период из става 5. овог члана, у складу са законом којим се уређује збрињавање избеглица.
Закон о становању и одржавању зграда.пдф
Правилник о јединственој методологији за обрачун непрофитне закупнине.ДОЦ
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Правно лице поседује имовину која је у поступку озакоњења. Шта треба да приложи надлежној служби као доказ да је та имовина пријављена у површини која се озакоњује, с обзиром да се пријаве за правна лица од ове године подносе у електронској форми? Фижичка лица су предавала копију пореске пријаве из које се види овај податак.
Законом о озакоњењу, у члану 11. прописано је да по утврђивању испуњености услова за озакоњење објекта, пре доношења решења о озакоњењу у складу са овим законом, власник незаконито изграђеног објекта доставља и доказ да је за свој незаконито изграђени објекат поднео пријаву за утврђивање пореза на имовину, ако се о томе не води службена евиденција.
Подаци наведени у пореској пријави морају одговарати садржини техничког документа и подацима из елабората геодетских радова који се достављају у поступку озакоњења.
За правна лица обвезник не може доставити копију пријаве као доказ, јер се за пријаве из ранијих година пријемним печатом није оверавао сваки лист пореске пријаве, Прилога И Подприлога, а од 2019, када се пријаве подносе електронским уптем, нема могућности штампе поднете пореске пријаве са доказом да је пријављена И непокретност која се озакоњује.
С обзиром да код правних лица, копија пријаве нити потврда о пријему електорнске пријаве, није валидан доказ да је податак за озакоњење садржан у поднетој пореској пријави, ЛПА може по захтеву обвезника да изда уверење које треба да садржи све податке које обвезник захтева, а односе се на чињенице о којима се води службена евиденција И потребне су за озакоњење.
Такође, узимајући у обзир да се да се о поднетим пореским пријавама води службена евиденција, по писаном захтеву службе која ради озакоњење, не издаје се уверење већ се у форми дописа даје обавештење – информација и наводе тражени подаци.
У сваком случају, са надлежном службом која ради озакоњење можете договорити један од два начина поступања, или по потреби и оба, у зависности како ће они поступати.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У питању је обвезник локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору, по основу промета већем од 50 000 000,00 динара која ради од 2014. године, а до ове године није задуживан овом обавезом. На захтев ЛС, обвезник је надлежном Одсеку поднео пријаве за утврђивање локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору, за последњих 5 година, почев од 2015. године. Донето је решење о ретроактивном утврђивању задужења за наведене године, али је спорно задужење за 2015. годину, из разлога што наведени обвезник у 2014.години није имао остварен приход већи од 50 000 000,00 динара а и регистрован је крајем 2014. године, али је зато почев од 2015.године, остваривао већи приход. Да ли обвезник може бити задужен за локалну комуналну таксу за 2015. годину, у којој је имао приход већи од 50 000 000,00 динара, с тим да му је приход у претходној 2014. години, био у мањем износу од 50 000 000,00 динара?
Законом о финансирању локалне самоуправе прописано је у члану 15а. да предузетници и правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство разврстана у мала правна лица (осим предузетника и правних лица која обављају делатности: банкарства; осигурања имовине и лица; производње и трговине нафтом и дериватима нафте; производње и трговине на велико дуванским производима; производње цемента; поштанских, мобилних и телефонских услуга; електропривреде; казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека), а имају годишњи приход до 50.000.000,00 динара, не плаћају локалну комуналну таксу за истицање фирме на пословном простору (у даљем тексту: фирмарина).
Правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство разврстана у средња правна лица, као и предузетници и мала правна лица која имају годишњи приход преко 50.000.000,00 динара (осим предузетника и правних лица која обављају делатности: банкарства; осигурања имовине и лица; производње и трговине нафтом и дериватима нафте; производње и трговине на велико дуванским производима; производње цемента; поштанских, мобилних и телефонских услуга; електропривреде; казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека), фирмарину плаћају на годишњем нивоу највише до две просечне зараде.
Чланом 6. Закона о рачуноводству прописано је да се правна лица, у смислу овог закона, разврставају се на микро, мала, средња и велика, у зависности од просечног броја запослених, пословног прихода и просечне вредности пословне имовине утврђених на дан састављања редовног годишњег финансијског извештаја у пословној години.
Разврставање у складу са прописаним критеријумима врши правно лице самостално на дан састављања финансијских извештаја и добијене податке користи за наредну пословну годину. Новооснована правна лица разврставају се на основу података из финансијских извештаја за пословну годину у којој су основани и броја месеци пословања, а утврђени подаци користе се за ту и наредну пословну годину.
С обзиром да се за утврђивање фирмарине за 2015. годину користе подаци о разврставању из финансијског извештаја за 2014. годину, сматрамо да би се и подаци о оствареном приходу морали посматрати тако да се користе подаци из 2014. године.
Коришћење података о оставреном приходу из 2015. године за утврђивање фирмарине за 2015. годину, значило би да се ниједном обвезнику обавеза по основу фирмарине не би могла утврдити у току 2015 године, већ тек након усвајања финансијског извештаја (средином 2016. године).
Према томе, нема основа да се овом обвезнику утврди фирмарина за 2015. годину само због тога што се утврђивање таксе врши ретроактивно, а постоје сазнања о приходу за 2015. годину, који је коришћен и као основ за утврђивање фирмарине за 2016. годину.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У питању је предузеће чији је облик организовања Д.О.О, а према подацима из АПР-а има делатност "Остала трговина на мало у неспецијализованим продавницама". Предузеће се, између осталог, бави и продајом нафте. Да ли се предузеће може задужити локалном комуналном таксом за истицање фирме на пословном простору (пошто постоји неколико доказа да врши продају нафте на нашој територији)?
Према Закону о финансирању локалне самоуправе локалне комуналне таксе могу се уводити за истицање фирме на пословном простору.
Према члану 15а. овог закона, правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство разврстана у велика, средња и мала правна лица, у смислу закона којим се уређује рачуноводство и предузетници, а обављају делатности банкарства, осигурања имовине и лица, производње и трговине нафтом и дериватима нафте, производње и трговине на велико дуванским производима, производње цемента, поштанских, мобилних и телефонских услуга, електропривреде, казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека, фирмарину плаћају на годишњем нивоу највише до десет просечних зарада.
Чланом 16. закона прописано је да је фирма, у смислу овог закона, сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност. Ако се на једном пословном објекту налази више истакнутих фирми истог обвезника, такса се плаћа само за једну фирму. За сваку фирму истакнуту ван пословног објекта плаћа се такса за сваку истакнуту фирму.
Члан 17. закона прописује да јединица локалне самоуправе може утврдити локалне комуналне таксе у различитој висини зависно од врсте делатности, површине и техничко-употребних карактеристика објеката, величине правног лица у смислу закона којим се уређује рачуноводство и по деловима територије, односно у зонама у којима се налазе објекти, предмети или врше услуге за које се плаћају таксе.
Члан 18. закона прописује да се актом скупштине јединице локалне самоуправе, којим се уводи локална комунална такса, утврђују обвезници, висина, олакшице, рокови и начин плаћања локалне комуналне таксе.
Да би задужили обвезника фирмарином, а по основу обављања делатности трговина нафтом, није довољно да се поседују аналитичке картице НИС-а, рачуни и евиденције, већ да је пре свега Одлуком о локалним комуналним таксама прописано да се такса плаћа на основу делатности коју обвезник фактички обавља, без обзира на претежну делатност. Затим, потребно је да постоји доказ да је обвезник истакао назив или име које упућује на то да обавља делатност на предметном пословном простору или да обвезник поднесе пријаву у којој то наводи. Дакле, да би фирмарина била утврђена мора да постоји правни основ у одлуци јединице локалне самоуправе, али и доказ да је назив правног лица фактички истакнут на пословном простору који користи.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како поступити у случају смрти предузетника који има дуг по основу комуналне таксе за радњу која је брисана из АПР-а? Наследници су поднели захтев за отпис дуга због смрти власника радње. Ситуација је јасна када је у питању порез на имовину, јер обавезу испуњавају наследници у висини наследног дела, али како поступити за комуналну таксу?
Према одредби члана 19. ст. 1, 2. ZPPPA испуњење пореске обавезе састоји се у плаћању о доспелости, дугованог износа пореза. Пореску обавезу испуњава непосредно порески обвезник, осим у случају када је тим законом или другим пореским законом прописано да је друго лице одговорно за испуњење пореске обавезе пореског обвезника.
Према одредби члана 212. став 1. Закона о наслеђивању, заоставштина прелази по сили закона на оставиочеве наследнике у тренутку његове смрти. Наследник одговара за оставиочеве дугове до висине вредности наслеђене имовине (члан 222. Закона о наслеђивању). Наследник који се одрекао наслеђа не одговара за оставиочеве дугове (члан 223. Закона о наслеђивању).
Према члану 22. ZPPPA, пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства (члан 22. став 1.). Ако оставилац нема наследника или се ниједан од наследника не прихвати наследства, оставиочева пореска обавеза се отписује (члан 22. став 2.).
Према томе, ниједним законом није прописано да наследници испуњавају само пореску обавезу која се односи на имовину коју наследник наслеђује. Значи, наследник у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са својим уделом, испуњава укупну пореску обавезу преминулог лица, по свим основама, а која се односи на период до дана смрти преминулог лица.
У вашем примеру, дугове по основу локалне комуналне таксе, настале из обављања самосталне делатности обвезника, преминулог лица, наслеђују наследници у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства.
На пример, ако преминуло лице има дуг по основу комуналне таксе и пореза на имовину за кућу, а преминуло лице има два наследника који наслеђују кућу преминулог лица по пола, на та два наследника се преноси дуг и по основу комуналне таксе и по основу пореза на имовину у једнаким деловима (свакоме по 50% главног дуга и припадајуће камате на тај главни дуг). Може се десити и да је обвезник пре смрти продао или поклонио непокретност, па да је предмет оставине рецимо само готов новац. Тада nasllednici наслеђују дуг по основу комунлане таксе и пореза на имовину, али само у оквиру износа наслеђеног новца, свако по пола дуга.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Власник куће је закључио уговор о закупу породичне стамбене зграде са ћерком. Да ли је он/она у обавези да плаћа порез на имовину?
Одредбама члана 2. Закона о порезима на имовину уређен је предмет опорезивања. Од 1. јануара 2014. године предмет опорезивања порезом на имовину су непокретности које се налазе на територији Републике Србије на којима је конституисано, између осталог, право својине и право закупа стана или стамбене зграде у корист физичких лица, у складу са законом којим је уређено становање, односно социјално становање, односно законом којим су уређене избеглице, за период дужи од једне године или на неодређено време. Истим чланом закона уређено је да када је на непокретности конституисано неко друго право, државина или коришћење, онда се порез плаћа на то право, државину или коришћење, а не на право својине.
Према одредбама Закона о становању и одржавању зграда, који се примењује од 2017. године, закупац на неодређено време стана, који је то право стекао у складу са законом, односно по сили закона и стан користи по правном основу који може бити: уговор о закупу стана и/или одлука надлежног органа, односно правоснажно судско решење које замењује уговор о закупу стана, стиче својство закупца стана на неодређено време.
У складу са Законом о порезима на имовину, предмет опорезивања је закуп стана или стамбене зграде конституисан у корист физичког лица, за приод дужи од једне године или на неодређено време.
Када је закуп стана или стамбене зграде, у складу са законом којим је уређено становање, уговорен на време краће од једне године, опорезиво право је право својине, што значи да је порески обвезник власник стана или стамбене зграде.
По Закону о становању који је био на снази у време када су писане одредбе Закона о порезима на имовину, закуп стана или стамбене зграде који нема карактер закупа по прописима о становању, већ је облигационог карактера, није био опорезиво право за порез на имовину, већ опорезиво право је право својине и обвезник пореза на имовину је власник непокретности.
С обзиром да је нови Закон о становању уредио да и уговорени (облигациони) закуп јесте закуп у складу са законом којим је уређено становање,
Да је у уговору наведено да закупац треба да поднесе пореску пријаву, тада постоји правни основ да се порез на имовину утврди закупцу, јер је уговор сачињен у 2017. години, након ступања на снагу одредби новог Закона о становању.
Напомињемо да одредбе Закона о порезима на имовину нису усклађене са овим променама Закона о становању из разлога што Закон о порезима на имвоину није ни мењан у овом периоду, тако да је дошло до неусаглашености два закона. Очекујемо да ће код прве измене Закона о порезима ан имовину бити прописано да опорезиво право буде само право закупа за непрофитне закупнине 8што је старим Законом о становању и било уређено).
О овоме треба да водите рачуна, да након измене законских одредби знате где треба да промените пореског обвезника.
Због свега наведеног препорука је да се где год је то могуће, пореска обавеза не пребацује на закупца у случајевима облигационог закупа који траје дуже од 1 године или ако се и пребаци обавеза на закупца да се то негде евидентира да би се након измене закона то могло лако кориговати.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У члану 2. став 1. тачка 2) одређено је да се порез плаћа на право закупа стана или стамбене зграде конституисане у корист физичких лица, у складу са законом којим је уређено становање, односно социјално становање односно законом којим су уређене избеглице, за период дужи од једне године или на неодређено време. У пракси постоје случајеви када су уговори о закупу на краћи период од једне године, али се истеком рока закупа закључује нови уговор са наредним даном тако да фактички нема прекида и закуп траје преко годину дана, односно више година. Такође, у пракси постоје случајеви да се уговори на краћи рок од годину дана продужавају након неког времена (са прекидом до 2-3 месеца), али да фактички лица користе станове у много дужем времену од годину дана. Да ли у овим случајевима треба задуживати за порез на имовину?
У случајевима када се уговори (који су на период краћи од годину дана) више пута продужавају без прекида, може сматрати да је порески обвезник закупац стана, с обзиром да је у том случају право закупа конституисано у корист закупца за период дужи од једне године.
Међутим, када постоји прекид од, како наводите, два до три месеца, тада се не може сматрати да је право закупа конституисано на период дужи од једне године, већ у том случају, за време прекида то лице има државину непостерности у јавној својини без правног основа И за тај период то лице јесте порески обвезник по члану 2. став 1. тачка 7. Закона о порезима на имовину.
Напомињемо да је у пракси сигурно доста компликовано пратити све то, али строго формално гледано то би било тако.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Обвезник има пословне објекте на једној парцели и има право коришћења на земљишту на тој парцели. За ту парцелу је увидом у плански документ утврђено да је дефинисана као површина јавне намене, међутим, права на том земљишту има Република Србија и то право својине, а обвезник има право коришћења. Да ли постоји законски основ да се утврди задужење за комуналну таксу?
Обвезник локалне комуналне таксе је корисник права, предмета или услуга за чије је коришћење одлуком ЈЛС прописано плаћање комуналне таксе.
Одлуком о локалним комуналним таксама за територију сваке конкретне општине прописани су таксени обвезници, висина, олакшице, рокови и начин плаћања локалних комуналних такси.
ЛПА утврђује локалну комуналну таксу за коришћење простора на јавним површинама на основу посебног одобрења (решења) или другог акта надлежног општинског органа, а на основу посебне одлуке ЈЛС (нпр. о постављању привремених објеката), која се доноси на основу Закона о планирању и изградњи.
Посебно одобрење (решење) надлежног општинског органа је правни основ за коришћење простора на јавним површинама о постављање привремених објекта за обављање делатности, од стране таксеног обвезника. То посебно одобрење (решење) је ЛПА основ за утврђивање комуналне таксе за коришћење простора на јавним површинама.
У том смислу, ЛПА има основ да утврди локалну комуналну таксу за коришћење простора на јавним површинама на начин како је прописано Одлуком о локалним комуналним таксама, а на основу посебних аката донетих у складу са наведеним прописима.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Потребно је тумачење члана 3. Уредбе о критеријумима за утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине и највишег износа накнаде у вези са грађевинским земљиштем која каже „Земљиште из става 1. тачка 1) алинеја трећа овог члана је земљиште на којем није изграђен објекат или на којем постоји привремена грађевина, као и земљиште на којем се не налази непокретност из става 1. тачка 1) алинеја друга овог члана.“ Да ли то значи да ако се на некој парцели (грађевинском земљишту) налази објекат (пословни простор) да се за ту парцелу не плаћа посебна накнада за заштиту и унапређење животне средине за градско грађевинско земљиште, већ само за објекат или се само земљиште умањује за површину земљишта под објектом и онда се обрачунава накнада посебно за земљиште, а посебно за објекат?
Члан 3. став 1. тачка 1) Уредбе о критеријумима за утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине и највишег износа накнаде прописује:
Највиши износ накнаде који се може одредити износи:
1) по основу коришћења непокретности:
– 1 динар/м² за коришћење стамбених зграда и станова, намењених и подобних за становање,
– 3 динара/м² за коришћење пословних зграда и пословних просторија за обавлјање пословне делатности привредних субјеката,
– 0,50 динара/м² за коришћење землјишта за обавлјање редовне делатности привредних субјеката.
Члан 3. став 2. Уредбе прописује да је земљиште из става 1. тачка 1) алинеја трећа, земљиште на којем није изграђен објекат или на којем постоји привремена грађевина, као и земљиште на којем се не налази непокретност из става 1. тачка 1) алинеја друга овог члана (пословни простор).
Став 1. тачка 1) члана 3. Уредбе уређује накнаду за заштиту и унепређење животне средине по м2. На основу члана 3. став 2. Уредбе под “земљиштем на којем се не налазе непокретности из ставе 1. тачка 1) алинеја друга овог члана”, не подразумева се земљиште на коме се не налази пословни објекат, већ земљиште на ком је изграђен објекат, при чему у плаћање накнаде не улази земљиште под објектом, већ само око објекта, што је у Уредбом дефинисано као “земљиште на којем се не налазе непокретности из ставе 1. тачка 1) алинеја друга овог члана. Дакле, посебно се обрачунава накнада за објекат, а посебно накнада за земљиште око објекта.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
На који начин се учитавају приходи предузетника ради утврђивања комуналне таксе, с обзиром на то, да они нису у обавези да билансе достављају АПР-у?
У АПР постоје подаци о укупном приходу предузетника који воде пословне књиге по систему двојног књиговодства и који завршни рачун предају у АПР. За предузетнике који пословне књиге воде по систему простог књиговодства, податке има Пореска управа и од њих се службеним путем могу тражити подаци за предузетнике који имају прихода веће од 50 милиона динара, а за потребе утврђивања локалних комуналних такси.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли накнаду за заштиту и унапређење животне средине плаћају само власници непокретности који их фактицки и користе, или ту обавезу имају и лица која ту не станују, тј. не користе те објекте?
Накнада за заштиту и унапређење животне средине плаћа се по основу коришћења стамбених и пословних зграда, станова и пословних просторија за становање, односно обављање пословне делатности, као и за коришћење земљишта за обављање редовне делатности (у даљем тексту: непокретност).
У складу са наведеним законским одредбама произилази да се накнада не плаћа за простор који се не користи. У сваком конкретном случају треба да се цени и утврди то фактичко коришћење.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.