Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Коју шифру промета је потребно користити приликом престанка пореске обавезе за део дуга на који је обрачунавана валоризација? Да ли је потребно извршити отпис на основу две шифре промета, односно део главног дуга користећи шифру 630 и валоризацијом која се обрачунавала на главни дуг у складу са условним отписом камата и мировања пореског дуга; или се све отписује користећи једну шифру 630 - отпис главног дуга?
Обзиром да у питању није наведено који је основ за престанак пореске обавезе за део дуга на који се обрачунава валоризација, размотрићемо две опције.
- У случају да је то застарелост, онда се за цео главни дуг (који укључује и валоризацију), за који је наступила застарелост, врши пренос у ванбилансну евиденцију са одговарајућом шифром промета.
- У случају да је нешто друго основ, па се врши отпис, онда се он врши заједно коришћењем шифре 630 јер нема посебне шифре промета за отпис валоризације.
У складу с наведеним, престанак пореске обавезе, односно главног дуга који у себи садржи И валоризацију која се односи на тај дуг или његов део, књижи се у целости без одвајања дела дуга који представља валоризацију.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У случају када се привредно друштво, које је било у стечају, прода по основу Уговора о купопродаји стечајног дужника као правног лица, да ли се дугови тог привредног друштва, остварени до дана продаје по основу Уговора, преносе на ПИБ стечајне масе или у ванбилансну евиденцију? У случају да се преносе у ванбилансну евиденцију, на који начин третирати уплате, које су уместо на ПИБ стечајне масе, уплаћене на привредно друштво које је било у стечају?
Дугови правног лица продатог у поступку стечаја преносе се на ПИБ стечајне масе.
Погледај/преузми:
Уплате које су грешком извршене на ПИБ правног лица уместо на ПИБ стечајне масе, потребно је прекњижити директно у апликацији, по захтеву пореског обвезника.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли је законским оквиром предвиђено да орган локалне самоуправе надлежан за администрирање изворних прихода, податке о просечним ценама непокретности може тражити од централне Пореске Управе? Уколико јесте, који закон уређује поменуто питање?
Погледај/преузми:
Билтен 10/2014.пдф (мишљење по тачком 2.)
Билтен 1/2016.пдф (мишљење под тачком 2.)
На основу наведених мишљења Министарства финансија, произилази да се подаци о ценама оствареним у промету могу добити од Пореске управе (а не и готове просечне цене). Свакако, није препорука тражити од Пореске управе да локалу достави готове просечне цене без података на који начин се до њих дошло, односно по основу којих промета и цена су оне израчунате. Уколико локални порески орган ипак остане при томе да тражи од Пореске управе да она обрачуна просечне цене (уз напомену да ово нигде није прописано), потребно је тражити и табеларне податке са свим ценама у промету, по зонама и врстама непокретности, на основу којих би биле израчунате конкретне просечне цене.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли порески обвезник који је у стечају има право да користи фер вредност за обрачун пореза на имовину, обзиром да је разврстано као велико правно лице и има напомену уз финансијски извештај у којој је наведено да се вреднује по ликвидационој вредности?
Чланом 7. став 1. Закона о порезима на имовину прописано је да је фер вредност исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години основица пореза на имовину за непокретности обвезника који води пословне књиге и чију вредност у пословним књигама исказује по методу фер вредности у складу са међународним рачуноводственим стандардима (МРС), односно међународним стандардима финансијског извештавања (МСФИ) и усвојеним рачуноводственим политикама. Чланом 110. Закона о стечају прописано је да пословне књиге стечајног дужника после отварања стечајног поступка води стечајни управник или лице које он одреди. Отварањем стечајног поступка сматра се да је почела нова пословна година. Стечајни судија може да постави овлашћеног ревизора за оцену завршног рачуна односно почетног стечајног биланса. Члан 4. став 4. Закона о рачуноводству прописује да се одредбе овог закона које се односе на правна лица сходно примењују на правна лица у стечају са стечајним масама из члана 2. тачка 29) овог Закона.
Правилник о утврђивању националних стандарда за управљање стечајном масом у оквиру Националног стандарда број 2 прописује Процену вредности на следећи начин:
Стечајни управник израђује потпун и свеобухватан попис имовине стечајног дужника у роковима које прописује Закон, који обухвата и:
1) листу дужника стечајног дужника;
2) листу поверилаца стечајног дужника;
3) утврђује процењену вредност имовине стечајног дужника у циљу израде почетног стечајног биланса.
Стечајни управник приликом пописа имовине врши и процену ликвидационе вредности сваког појединачног дела имовине, осим у случају када је природа имовине таква да се не може продавати појединачно, већ само заједно са другом имовином стечајног дужника, у ком случају се ликвидациона вредност такве имовине процењује као целина. Ликвидациона вредност представља новчани износ који би се остварио продајом имовине на датом тржишту у разумном року. Књиговодствена вредност имовине стечајног дужника не узима се у обзир, осим у случају када је та вредност од значаја за утврђивање ликвидационе вредности. Процена ликвидационе вредности треба да буде заснована на најпоузданијим расположивим подацима у тренутку процене. Имовини којом се не тргује на предметном тржишту и за коју се не очекује да се за њу може наћи заинтересовани купац може се доделити вредност нула.
После именовања, стечајни управник може за потребе процене вредности покретне имовине стечајног дужника ангажовати стручно лице, уз сагласност стечајног судије, руководећи се критеријумом њихове стручности и поузданости. Стечајни управник за потребе процене вредности непокретне имовине стечајног дужника ангажује овлашћено стручно лице (проценитеља), уз сагласност стечајног судије.
Уколико је делатност стечајног дужника таква да би продаја стечајног дужника као правног лица, омогућила повољније намирење поверилаца, за потребе израде Извештаја о економско-финансијском положају стечајног дужника, поред процене појединачних делова имовине, врши се и процена стечајног дужника као правног лица. У овом случају, за потребе процене користи се преносни метод (метод дисконтованих новчаних токова), као и друге методе које су у складу са Међународним стандардима финансијског извештавања. На основу процене вредности имовине стечајног дужника, стечајни управник израђује извештај о економско-финансијском положају стечајног дужника за потребе првог поверилачког рочишта, у циљу изјашњавања поверилаца о начину окончања поступка банкротством или реорганизацијом у складу са Националним стандардом број 3. Према МРС 16 који регулише вредновање некретнина, постројења И опреме по МСФИ, не помиње се могућност вредновања некретнина по ликвидационој вредности, већ само по набавној или фер вредности. У овом стандарду је наведено да фер вредност јесте цена која би се наплатила за продају средства или платила за пренос обавезе у редовној трансакцији између учесника на тржишту на датум одмеравања и упућује на ИФРС 13: Одмеравање фер вредности.
У складу са наведеним, у Напоменама уз финансијски извештај сачињен на последњи дан пословне године, у делу који се односи на Рачуноводствене политике и начин вредновања некретнина и инвестиционих некретнина, не би требало да стоји да се исте вреднују по ликвидационој вредности непокретности јер то није наведено у МСФИ. Поред тога, ликвидациона вредност имовине се утврђује приликом пописа у циљу израде почетног стечајног биланса, а не за израду редовног годишњег финансијског извештаја.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Пореском обвезнику је на дан 1.01.2011. године, по основу релативне застарелости, отписан дуг на дан 31.12.2005. Након тога је поднет нов захтев у 2020. за утврђивање престанка пореске обавезе по основу застарелости. Да ли решење из 2011. прекида застарелост, па застарелост почиње да тече изнова (као што је случај нпр. са опоменом, захтевом за одлагање плаћања дуга и сл.)?
У конкретној ситуацији, решењем из 2011. године утврђена је застарелост права на наплату дуга на дан 31.12.2005. године, па се у складу са наведеним то решење не би могло сматрати радњом пореског органа предузетом против пореског дужника у циљу наплате дуга насталог у периоду 2006-2011 године, јер се решење односи на период до 2005 године.
У сваком случају, захтев обвезника из 2020. године треба посматрати на следећи начин:
- 01.01.2020. године, уколико није било застоја застарелости, наступила је апсолутна застарелост права на наплату дуга насталог закључно са 31.12.2009. године И локална пореска администрација престанак утврђује по службеној дужности.
- Чак и под претпоставком да решење о застарелости из 2011. године прекида застарелост права на наплату дуга насталог до дана доношења тог решења, оно продужава право на наплату само до 31.12.2016.г. (јер на основу радње предузете у 2011. застарелост права на наплату почиње да тече изнова од 01.01.2012.г. и тече пет година, до 31.12.2016.г.). Ако у периоду 2011-2016 није било другог прекида или застоја застарелости онда је тај дуг свакако застарео за наплату пре 2020. године.
- Ако у целом периоду 2011-2020. није било других прекида или застоја застарелости, 2020. године је застарео за наплату дуг настао закључно са 31.12.2015. године (њега је требало наплатити или прекинути застарелост у наредних пет година: 2016, 2017, 2018, 2019, 2020 године).
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како поступити по захтеву за измену решења за накнаду за заштиту и унапређивање животне средине (еко таксу) у следећој конкретној ситуацији? Порески обвезник је током 2020. године примио решење за накнаду за заштиту и унапређивање животне средине (еко таксу) којим је утврђена обавеза поводом обављања делатности на територији једне локалне самоуправе. Током 2021. године се порески обвезник обраћа истој локалној самоуправи са захтевом за измену решења уз образложење да делатност обавља на територији друге локалне самоуправе и прилаже решење те друге локалне самоуправе.
У конкретној ситуацији је обавеза поводом еко таксе утврђена у складу с подацима исказаним у поднетој пријави, у којој је обвезник исказао податке од значаја за утврђивање накнаде, а при чему податак о броју локалних самоуправа није био такав да је захтевао додатно проверавање.
У складу с чланом 40. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA), уколико порески обвезник установи да пореска пријава, коју је поднео пореском органу, садржи грешку која за последицу има погрешно утврђену висину пореске обавезе, односно пропуст друге врсте, дужан је да одмах, а најкасније до истека рока застарелости, поднесе пореску пријаву у којој су грешка или пропуст отклоњени (у даљем тексту: измењена пореска пријава), али да изузетно порески обвезник не може поднети измењену пореску пријаву после покретања поступка пореске контроле за контролисани порески период, односно након доношења решења о утврђивању пореза из члана 54. став 2. тачка 2 подтачка 2 овог Закона.
У складу с наведеним, нема основа за подношење нове пријаве јер је обавеза по претходно поднетој пријави утврђена и обвезник се није жалио у поменутом року. Обзиром да обвезник није поднео нову, измењену пореску пријаву, већ захтев за измену решења, исти се мора другачије посматрати.
Потребно је пореског обвезника упутити да уреди свој захтев, тако што ће навести да ли тражи понављање поступка и, уколико да, навести разлог за понављање и одредбу Закона о општем управном поступку (ЗУП) која исти прописује.
Чланом 59. ЗУП-а прописано је да је поднесак неуредан ако има недостатке који орган спречавају да поступа по њему, ако није разумљив или ако није потпун. У том случају орган у року од осам дана од пријема поднеска обавештава подносиоца на који начин да уреди поднесак и то у року који не може бити краћи од осам дана, уз упозорење на правне последице ако не уреди поднесак у року.
Ако поднесак не буде уређен у року, орган решењем одбацује поднесак.
Ако поднесак буде уређен у року, сматра се да је од почетка био уредан, ако законом није друкчије предвиђено.
Ако поднесе уредан захтев потребно га је даље разматрати водећи рачуна о одредбама чл. 176-182. ЗУП-а којима су прописани услови када се И у ком року поступак може поновити И ко одлучује о захтеву.
Члан 176. ЗУП прописује да се поступак који је окончан решењем против којег не може да се изјави жалба (коначно решење) понавља :
1) ако се сазна за нове чињенице или стекне могућност да се изведу нови докази који би, сами или у вези са раније изнетим чињеницама или изведеним доказима, могли да доведу до друкчијег решења;
2) ако се решење повољно по странку заснива на неистинитим тврдњама странке којима је овлашћено службено лице доведено у заблуду;
3) ако је решење донело неовлашћено лице, или је поступак водило или у њему одлучивало неовлашћено лице или лице које је морало бити изузето;
4) ако колегијални орган није одлучивао у прописаном саставу или ако за решење није гласала прописана већина чланова колегијалног органа;
5) ако лицу које је могло да има својство странке није пружена прилика да учествује у поступку;
6) ако странка није била заступана сагласно закону;
7) ако странци или другом учеснику у поступку није омогућено да прати ток поступка сагласно члану 55. овог закона;
8) ако је решење донето на основу лажне исправе или лажног исказа сведока или вештака или као последица другог кривичног дела;
9) ако се решење заснива на пресуди суда или одлуци другог органа која је касније правноснажно преиначена, укинута или поништена;
10) ако је надлежни орган накнадно и у битним тачкама друкчије правноснажно одлучио о претходном питању на коме је решење засновано;
11) ако је Уставни суд у истој управној ствари, у поступку по уставној жалби утврдио повреду или ускраћивање људског или мањинског права и слободе зајемчене Уставом, а истовремено није поништио оспорено решење;
12) ако је Европски суд за људска права у истој управној ствари накнадно утврдио да су права или слободе подносиоца представке повређена или ускраћена.
Члан 178. ЗУП-а прописује да странка може да захтева понављање поступка у року од 90 дана од сазнања за разлог за понављање.
Према члану 179. ЗУП-а, о захтеву за понављање поступка одлучује орган који је донео коначно решење. Исти орган понавља поступак по службеној дужности.
Надлежни орган решењем одбацује захтев који није благовремен, није дозвољен или који је изјављен од неовлашћеног лица или у коме разлог за понављање поступка није учињен вероватним. Ако не одбаци захтев, даље испитује да ли је разлог за понављање поступка могао да доведе до друкчијег решења и, ако нађе да није, решењем одбија захтев.
Ако надлежни орган не одбаци, нити одбије захтев за понављање поступка, решењем дозвољава понављање поступка и одређује обим понављања.
Решење којим се дозвољава понављање поступка одлаже извршење коначног решења.
У складу с наведеним и узимајући у обзир чињеницу да је локални порески орган тај који је донео коначно решење, исти ће решењем одлучити о поднетом уредном захтеву за понављање поступка.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како поступати када је порески обвезник обрачунао порез на имовину за антену по просечној цени, док је у Закону о порезима на имовину у члану 7. прописано да је основица пореза на имовину за кориснике телекомуникација књиговодствена вредност?
Према Закону о планирању и изградњи, линијски инфраструктурни објекат јесте јавни пут, јавна железничка инфраструктура, метро, ваздушна саобраћајна инфраструктура (полетно-слетна стаза, рулна стаза, платформа и сл., као и објекти у њиховој функцији), оперативна обала у лучком подручју, електроенергетски вод, нафтовод, продуктовод, гасовод, деривациони цевовод, објекат висинског превоза, линијска инфраструктура електронских комуникација, водоводна и канализациона инфраструктура и сл. који може бити надземни или подземни, чија изградња је предвиђена одговарајућим планским документом, као и објекти у њиховој функцији.
Чланом 7. став 8. Закона о порезима на имовину прописано је да је основица пореза на имовину за жичаре, путеве, пруге и друге инфраструктурне објекте (осим зграда и других објеката високоградње), као и за кабловску канализацију и друге подземне грађевинске објекте у које су смештене мреже намењене протоку воде (за пиће, атмосферске, отпадне и др.), водене паре, топле или вреле воде за потребе грејања и друге потребе корисника, гаса, нафте и нафтних деривата, телекомуникација и слично, књиговодствена вредност објеката на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.
У складу с наведеним, и обзиром да је антенски стуб објекат у функцији линијске инфраструктуре електронских комуникација, исти спада у друге инфраструктурне објекте наведене у члану 7. став 8. Закона о порезима на имовину и опорезује се по књиговодственој вредности.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли је могуће мењати пријаве наспрам Просторног плана и Одлуке о зонама, у случају када се у катастру неко земљиште и даље води као пољопривредно, а у Просторном плану је означено као грађевинско и тај план је део локалне Одлуке о зонама? Или је ипак меродаван катастар?
Законом о планирању и изградњи прописано је у члану 82, да грађевинско земљиште јесте земљиште које је одређено Законом или планским документом за изградњу и коришћење објеката, као и земљиште на којем су изграђени објекти у складу са Законом. Члан 83. истог Закона даље прописује да се грађевинско земљиште користи према намени одређеној планским документом, на начин којим се обезбеђује његово рационално коришћење, у складу са законом. Ступањем на снагу планског документа којим је промењена намена земљишта у грађевинско земљиште, власници тог земљишта стичу права и обавезе прописане овим законом и подзаконским актима донетим на основу Закона, без обзира на чињеницу што орган надлежан за упис на непокретностима и правима на њима није спровео промену у јавној књизи о евиденцији непокретности и права. Грађевинско земљиште коме је намена промењена у складу са ставом 2. овог члана, може се користити и у друге сврхе, до привођења земљишта планираној намени.
Законом о порезима на имовину, чланом 6а став 4. прописано је да јединица локалне самоуправе може одлуком прописати да се неизграђено грађевинско земљиште на њеној територији, које се користи искључиво за гајење биљака, односно садног материјала, односно шума, за сврху утврђивања основице пореза на имовину разврстава у пољопривредно, односно у шумско земљиште. Одлука из става 4. овог члана примењиваће се код утврђивања пореза на имовину за пореску годину ако је донета и објављена до 30. новембра текуће године, на начин на који се објављују општи акти јединице локалне самоуправе која ју је донела и на њеној интернет страни.
Чланом 33. став 3. Закона о порезима на имовину, прописано је да надлежни порески орган утврђивање пореза врши на основу података из пореске пријаве, пословних књига пореског обвезника, података из евиденција надлежних органа и других података којима тај орган располаже, а од значаја су за утврђивање пореске обавезе. Даље, ставом 4. истог члана је прописано да решење о утврђивању пореза на имовину обвезнику који не води пословне књиге, на основу података у пореској пријави и других података којима располаже, надлежни порески орган може донети непосредним одлучивањем, без претходног изјашњавања обвезника о чињеницама које су од значаја за одлучивање.
У складу с наведеним, произилази да се на основу планског документа може извршити промена врсте непокретности (земљишта) у бази података, али се при том мора водити рачуна уколико је конкретна локална самоуправа донела одлуку да се неизграђено грађевинско земљиште може разврстати у пољопривредно или шумско.
Такође је потребно напоменути да је Законом о порезима на имовину (члан 33. став 5.) прописано да промене у току године од значаја за висину обавезе, не утичу на утврђивање пореске обавезе за ту годину истом обвезнику. У том смислу је промену података у пореским пријавама могуће вршити тек наредне године у односу на годину када је усвојен плански документ.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли је неопходно да првостепени поступак по жалби води правник, или је могуће да то буде и неки други порески инспектор који по струци није правник већ нпр. економиста?
Систематизацијом радних места у Одељењу за администрирање изворних прихода локалне самоуправе (ЛПА) су наведени описи послова које обавља сваки запослени, тако да у складу са тим и поступке по жалбама води запослени - порески инспектор коме то стоји у опису посла. Није условљено да поступке по жалби мора водити запослени који је по струци правник, али је битно напоменути да сваки запослени обавља и друге послове по налогу руководиоца. У том смислу, ствар је унутрашње организације рада сваке ЛПА који запослени ће у свом опису посла имати вођење поступака по жалби, као И да ли постоји потреба да тај посао обави и неки други запослени, који је стручан за такву врсту посла (инспектор), а коме ће руководилац дати налог да то учини.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли је могуће дуг по основу пореске обавезе сторнирати преко ванбилансне евиденције, или је потребно донети решење о неосновано утврђеним пореским обавезама, у конкретном случају када је порески обвезник задужен од 01.01.1993. године, у мају исте године преминуо, а није одјављен у службеној евиденцији, тако да има постојећи дуг?
Све обавезе утврђене преминулом лицу након његове смрти су неосновано утврђене обавезе. Пренос у ванбилансну евиденцију врши се у складу са чланом 163. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA) и ту се, између осталог, преносе пореске обавезе за које је наступила застарелост.
У конкретном случају би се у ванбилансну евиденцију могао пренети само дуг који је постојао до дана смрти пореског обвезника и који је укључивао обавезе утврђене до тог датума. Обзиром да се ради о 1993. години када је постојала неконтролисана инфлација, произилази да нема дуга који се може пренети у ванбилансну евиденцију.
Све обавезе утврђене након дана смрти су неосноване и за исте треба донети решење о престанку обавезе с даном смрти и о сторнирању свих задужења и камате. Исто решење је потребно прокњижити у редовном пореском рачуноводству (као отпис главног дуга и камате).
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Пореском обвезнику - наследнику је на дан 01.01.2016. године одрађен припис дуга и камате са пореског обвезника - покојника. Порески обвезник је дана 23.10.2020.г поднео Захтев за апсолутну застарелост. Како поступати по захтеву за апсолутну застарелост, односно да ли се припис на наследника може третирати као апсолутно застарео или не?
Члан 114ђ Закона о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA) прописује да се у време застарелости рачуна и време које је протекло у корист претходника пореског обвезника и другог пореског дужника. Члан 114 ж ZPPPA прописује да право на наплату увек застарева у року од десет година од истека године у којој је порез требало наплатити, осим ако овим Законом није другачије прописано. Локално одељење за администрирање изворних прихода (ЛПА), по истеку тог рока, по службеној дужности, доноси решење о престанку пореске обавезе због застарелости. Члан 22. ZPPPA прописује да пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства.
У конкретном случају обвезник се обратио захтевом за застарелост, при чему ЛПА свакако има обавезу да апсолутну застарелост утврди по службеној дужности (уколико је уопште има).
С обзиром да је дуг на пореског обвезника пренет са лица које је преминуло 2015. године, код разматрања застарелости посматра се и период за који се дуг водио на преминуло лице, односно време које је протекло у корист претходника пореског обвезника.
На пример, апсолутна застарелост од 10 година у 2021. години се утврђује за дуг који је постојао на дан 31.12.2010. године (тај дуг је апсолутно застарео 01.01.2021. ако није било застоја застарелости). Поред тога је потребно водити рачуна да ли је било уплата у периоду од 01.01.2011. јер се њима наплаћује постојећи дуг.
Обзиром да се порески обвезник - наследник обратио захтевом, потребно је проверити и да ли се тај захтев односи и на релативну застарелост (од 5 година) и утврдити да ли је било прекида застарелости у периоду од 01.01.2011 до дана подношења захтева, што укључује И радње предузете против преминулог лица (до дана смрти) и против наследника (на пример опомене).
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли се дуг покојног лица приписује на наследника или наплату дуга који је остао иза покојног лица наследник испуњава на неки други начин? Уколико треба вршити пренос (припис) дуга са покојног лица на наследника, који је правни основ за поступање?
У складу са чланом 22. ставом 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA) прописано је да пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, од момента прихватања наследства. Члан 12 истог Закона прописује да је порески обвезник порески дужник који је обавезан да плати порез, односно споредно пореско давање. У складу с наведеним, пореску обавезу, односно дуговани порез преминулог лица треба пренети на наследника позивајући се пре свега на члан 22 ZPPPA.
Погледај/преузми:
Модел решења о преносу дуга са преминулог лица на наследника.доц, које је основ за спровођење књижења у пореском рачуноводству Р-налогом.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.