Питања и одговори

Одредбама члана 55. ZPPPA ставом 4. прописано је да ако порески обвезник не поднесе пореску пријаву, пореско решење о утврђивану пореза порески орган доноси без претходног изјашњења обвезника о чињеницама које су од значаја за одлучивање када се утврђивање пореза врши на основу података  из евиденција надлежних органа, односно документације издате од стране надлежних органа.

Такође, чланом 158. ZPPPA прописана је обавеза државним органима и организацијама, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе, да на захтев пореског органа по службеној дужности доставе чињенице које су сазнали вршећи послове из своје надлежности, а које су од значаја за утврђивање пореске обавезе.

Чланом 45. ZPPPA, може се захтевати, осим од пореског обвезника, и од других лица, привредних субјеката, банака, државних органа и организација, органа територијалне аутономије и локалне самоуправе да року који се одреди, пруже све расположиве информације, као и податке од значаја за предузимање активности из делокруга надлежности пореског органа.

Конкретно, може се дописом обратити неком органу или организацији за које сматра да би могли имати податке који су потребни за утврђивање обавезе (урбанизму, предузећу које обавља комуналне послове, пошти),  достављањем захтева са позивом на напред наведене чланове ZPPPA, који уређују обавезу достављања података пореском органу.

Након прикупљања података и чињеница од значаја за опорезивање на основу којих би требало да се утврди обавеза по основу пореза на имовину, потребно је да се сачини службена белешка о утврђивању чињеница од значаја за опорезивање у којој ће се констатовати чињеница на којима се заснива утврђивање обавезе решењем из члана 54. став 2. тачка 2), подтачка 2) ZPPPA.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Смрћу пореског обвезника престаје његова пореска обавеза. Пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства.

Испуњење пореске обавезе у случају смрти физичког лица уређена је одредбама члана 22. ZPPPA.

Сви поступци у односу на преминуло физичко лице се обустављају даном смрти (члан 45. Закона о општем управном поступку). Ако су донесена било која акта у пореском поступку након смтри пореског обвезника, на његов ЈМБГ, донета су неосновано и потребно је да се сторнирају у пореском рачуноводству. Сторно неоснованих задужења на умрло лице, треба извршити не по захтеву његовог наследника, већ по службеној дужности, јер даном смрти он је престао да буде порески обвезник и нема предмет опорезивања.

Ако није расправљена заоставштина, од дана смрти, обвезник пореза на имовину на права на непокретности преминулог обвезника је држалац непокретности. Обавеза је, дакле, држаоца непокретности да ЛПА према месту непокретности достави доказ о смрти пореског обвезника и да поднесе пореску пријаву PPI-2 за утврђивање пореза на имовину, на своје име. 

Уколико је расправљена заоставштина покојника, наследници су у обавези да у року од 30 дана од дана правоснажности решења о наслеђивању, доставе надлежној ЛПА, пореске пријаве на основу којих ће се утврдити годишњи порез на имовину, наследницима. 

У оба случаја обвезници могу остварити право на порески кредит уколико станују у предметној непокретности, значи имају исту порескоправну ситацију као и преминули власник.

Обавеза подношења пореских пријава и промена које су од значаја за утврђивање пореза на имовину, од стране пореских обвезника, прописана је Законом о порезима на имовину. За имовину која се стекне, започне или престане да користи у току године, подноси се пореска пријава у року од 30 дана од дана настанка такве промене.

Дакле, порез се не може утврђивати и плаћати на умрло лице, а обавеза је наследника или држаоца непокретности, да обавесте орган о смрти пореског обвезника, доставе доказ  као и да доставе попуњене и потписане пореске пријаве за утврђивање пореза на имовину.

У конкретном случају правилно би било поништити сва решења за период од дана смрти и утврдити обавезу наследнику за 5 година уназад. 

Међутим, у пракси се дешава да је неко вршио уплате на име умрлог лица и након његове смрти, па се у том случају може са наследницима направити договор о затварању обавеза на име умрлог лица закључно са годином за коју је обавеза измирена, јер по правилу прекњижавање или повраћај средстава се може извршити само по захтеву обвезника, а обвезник је преминуо. 

Уколико на име умрлог лица нису вршене уплате, тада се поништавају обавезе које се односе на период након дана смрти обвезника и обавеза утврђује наследнику пет година уназад. 

Према томе, у решењу свакако треба да се наведе да се сторнирају неосновано утврђена задужења са припадајућом каматом за период од дана смрти.

Наследник свакако треба да поднесе пореску пријаву за део периода за који је био порески обвезник, а ЛПА треба да утврди обавезу водећи рачуна о застарелости.

Што се тиче прекршајне одговорности, подсећамо да је чл. 114б. уређена застарелост покретања и вођења прекршајног поступка. Прекршајни поступак за који се у складу са законом подноси захтев за покретање прекршајног поступка, односно издаје прекршајни налог, не може се покренути ни водити ако протекне пет година од дана када је прекршај учињен.

У наставку се може погледати табеларни преглед чланова ZPPPA по којима се може издати прекршајни налог. Порески прекршаји пореских обвезника-физичких лица прописани су чл.180. ZPPPA.

Прекрсајни nalog.docx

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Редослед намирења хипотекарних поверилаца уређен је чланом 40. Закона о хипотеци („Сл.гласник РС“, број 115/2005...83/2015) у случајевима када је један предмет хипотеке заложен неколицини хипотекарних поверилаца, редослед по коме се исплаћују њихова потраживања из цене добијене продајом предмета хипотеке одређује се према дану, часу и минуту настанка хипотеке, рачунајући од пријема захтева за упис прве хипотеке.

Расподела средстава добијених вансудском продајом непокретности уређена је чланом 41. Закона о хипотеци. Хипотекарни поверилац који спроводи продају хипотековане непокретности ће у уговор о њеној продаји, поред купопродајне цене, унети и одредбу, односно прилог уговору којим се утврђује расподела средстава добијених од продаје, по следећем редоследу: 

• трошкови продаје, укључујући трошкове и хонораре трећих лица; 
• потраживања хипотекарних поверилаца према редоследу уписа из члана 40. овог закона;
• износ који преостане од средстава остварених продајом, а након намирења хипотекарних поверилаца, припада дужнику, односно власнику хипотековане непокретности, када то није исто лице.

Поступак са оствареним приходом од продаје непокретности уређен је и одредбама члана 111. Поступање са приходима од уновчавања уређено је одредбама члана 93. ZPPPA. 

С обзиром на то, да хипотека у корист Пореске управе још није уписана, али да је у РГЗ уписана забележба која се односи на упис заложног права на предметној непокретности, мишљења смо да би се требало да обратити Пореској управи да достави правни основ за распоређивање преосталих средстава изнад потраживања која су остварена продајом непокретности. Уз правни основ за распоређивање средстава потребно је да се доставе и инструкције за распоређивање средстава на конкретне уплатне рачуне.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Поништивање коначног решења уређено је одредбама члана 183. Закона о општем управном поступку ако садржи неки од разлога за поништавање који су наведени у одредбама члана 183. Закона о општем управном поступку. Поступање по овом члану закона је у надлежности другостепеног или надзорног органа.

Поништавањем решења поништавају се све правне последице које је решење произвело и оно се онемогућава да даље производи правне последице. 

Ако не постоји другостепени орган и надзорни орган решење ће, поништити орган који је донео коначно првостепено решење.

Поништавање побијаног решења од стране првостепеног органа уређено је одредбама члана 163. Закона о општем управном поступку. Првостепени орган поништава побијано решење ако оно садржи неки од разлога за поништавање из члана 183. став 1 тачка 1)-6) Закона о општем управном поступку.

Престанак пореске обавезе уређен је одредбама члана 23. ZPPPA. Код престанка пореске обавезе важно је имати у виду да је обавеза по основу јавних прихода основано утврђена и да из законом прописаних разлога решењем утврђујемо њен престанак.

Према наведеном, код поништавања пореске обавезе, констатовањем разлога ништавости поништава се решење о утврђивању обавезе са свим правним последицама које је произвело. 

Када се доноси решење о поништавању побијаног решења у диспозитиву се користи само термин „поништава се“.

Модел решења о поништавању побијаног rešenja.docx

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Када је порески дужник поднео уредан захтев за одлагање плаћања дугованог пореза са траженом документацијом из које је утврђено да порески дужник испуњава услове из члана 2. Уредбе о ближим условима за одлагање плаћања пореског дуга, као и да је достављено захтевано средство обезбеђења плаћања (осим за категорије обвезника из члана 74. став 6. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, када није потребно испуњавање додатних услова за одлагање), ЛПА доноси одлуку о одлагање плаћања дугованог пореза.  

Законом о пореском поступку и пореској администрацији, чланом 73. став 3. прописано је да о одлагању плаћања дугованог пореза за изворне јавне приходе одлучује градоначелник, односно председник општине, односно лице које он овласти, јединице локалне самоуправе којој припадају изворни јавни приходи чија наплата се одлаже у складу са овим законом. 

Према томе, локалне пореске администрације, тек по добијању решења о преносу овлашћења за одлучивање (потписивање) о одлагању плаћања дугованог пореза, на одређена лица у јединици локалне самоуправе, од стране градоначелника или председника општине, могу потписивати акт о одлучивању по захтевима за одлагање плаћања дугованог пореза. Ако таквог овлашћења нема, онда сва акта о одлагању плаћања дугованог пореза потписује градоначелник, односно председник општине.

Након спроведеног пореског поступка по поднетом захтеву за одлагање плаћања дугованог пореза, у смислу испуњавања услова за одлагање, локална пореска администрација по поднетом захтеву одлучиће доношењем споразума/решења о одлагању плаћња дугованог пореза, сагласно одредбама члана 73. став 6. Закона о пореском поступку и пореској администрацији. 

Према наведеном, на ЛПА је да предложи председнику општине, а у складу са унутрашњом организацијом и систематизацијом радних места, предлоге на која ће се лица пренети овлашћења за одлучивање по захтевима за одлагање плаћања дугованог пореза. Пореска управа је имала реорганизацију и сигурно да имају потребу да им се промени досадашње решење министра којим су пренета овлашћења за потписибвање у поступцима одлагања. То наравно не обавезује ЛПА.

Овлашћење_потписивање_ (пример града Београда).пдф

Овлашћење_решење_(пример града Београда).пдф

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У случају продаје стечајног дужника као правног лица, стечајни постпак у односу на стечајног дужника се обуставља. Новац добијен продајом стечајног дужника као правног лица, као и имовина која није била предмет процене (везано за продају), улазе у стечајну масу у односу на коју се стечајни поступак наставља. Уговор о продаји дужника као правног лица мора да садржи осим битних елемената уговора и све појединости које се односе на предметну продају.

Након правоснажности решења о обустављању стечајног поступка у односу на стечајног дужника из разлога његове продаје као правног лица стечајни дужник постаје активно правно лице без обавеза по пријавама потраживања и обавеза које су настале до дана продаје стечајног дужника као правног лица. Дакле, све обавезе настале до момента продаје стечајног дужника као правног лица се намирују из стечајне масе са ПИБ стечајне масе. Стечајни судија ће решењем констатовати да је продаја извршена и наложити огдоварајућем регистру упис права својине и брисање терета насталих пре извршене продаје, односно упис других права стечених продајом. Наведено решење са доказом о уплати цене је основ за стицање и упис права својине купца, без обзира на раније уписе и без терета, као и без икаквих обавеза насталих пре извршене купопродаје, укључујући и пореске обавезе и обавезе према привредним субјектима пружаоцима услуга од општег интереса које се односе на купљену имовину. Решење се објављује на огласној и електронској табли суда и доставља различним односно заложним повериоцима. Жалбу могу поднети сва заинетересована лица (члан 133. став 13) Закона о стечају.

Чланом 10. став 7), тачка 1) Закона о порезима на имовину, прописано је да пореска обавеза настаје даном стицања права:

• када је основ стицања правни посао- дан закључења правног посла осим, када се право стиче на непокретности као будућој ствари, даном стицања права сматра се дан примопредаје, односно дан ступања у посед те непокретности; 
• када је основ стицања уговор о доживотном издржавању, даном стицања права сматра се дан смрти примаоца издржавања, у прописаним случајевима када је доживотно издржавање уговрено;
• када је основ стицања уговор о статусној промени – дан регистрације статусне промене, у складу са законом којим се уређује регистрација. 

Чланом 10. став 7. тачка 2) Закона о порезима на имовину, прописано је да пореска обавеза настаје даном правоснажности акта надлежног органа управе или другог органа или лица са јавним овлашћењем, односно одлука суда.

С обзиром да Закон о порезима на имовину не прецизира дан настанка пореске обавезе у случају продаје дужника као правног лица (да ли је то дан закључења уговора или дан правоснажности решења), ценећи одредбе члана 133. став 13. Закона о стечају, мишљења смо да је пореска обавеза „купца стечајног дужника као правног лица“ настала правоснажноћу решења суда којим се обуставља стечајни поступак и које је са доказом о уплати цене основ за стицање и упис права својине. 

Све обавезе настале до момента продаје стечајног дужника као правног лица се намирују из стечајне масе са ПИБ стечајне масе. Пошто је према одредби члана 20. став 4. Закона о пореском поступку и пореској администрацији измирење пореске обавезе лица у стечају уређено законом којим се уређује стечај, јасно је да пореске обавезе за лице које је као стечајни дужник продато измирује стечајна маса у односу на коју се стечајни поступак наставља. 

Пореску пријаву PPI 1 за привредна друштва у стечају подноси стечајни управник, што у конкретном случају значи да је са поднетом пореском пријавом PPI 1 за утврђивање пореза на имовину за 2018. годину обухваћен и период до 31.12.2018. године. С обзиром да је решење о обустави стечајног поступка постало правоснажно 09.01.2019. године, стечајни управник је у обавези да поднесе пореску пријаву и плати утврђени порез на имовину и за период до 09. јануара пореске године.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Пореска контрола уређена је одредбама чл. 118-129в. ZPPPA. 

Пореска контрола отпочиње достављањем „налога за контролу“ односно „позива“, који се обвезнику достављају на начин из члана 36. ZPPPA, (чл. 123 и 124 ZPPPA).

Обавеза учествовања пореског обвезника у поступку пореске контроле уређена је одредбама члана 127. ZPPPA. Порески обвезник је дужан да учествује у утврђивању чињеничног стања и даје обавештења и изјаве на захтев пореског инспектора, а ако није у могућности да учествује у пореској контроли, порески обвезник ће одредити лице које ће у његово име учествовати у поступку контроле. Уколико порески обвезник не учествује у поступку утврђивања чињеничног стања или не одреди лице које ће у његово име учествовати у поступку утврђивања чињеничног стања, вршење пореске контроле се не одлаже.

У поступку пореске контроле порески инспектор, након позивања пореског обвезника да учествује у поступку пореске контроле или издавања наплога за контролу, сачињава записник у коме констатује све чињенице од значаја за опорезивање, наводи све доказе и документацију којима располаже, као и прописе на основу којих се пореска обавеза утврђује. Записник се доставља пореском обвезнику и на исти обвезник има право да поднесе примедбе у року од осам дана. Ако су у примедбама изнети нови докази и чињенице, због којих би требало променити чињенично стање утврђено у записнику или изменити раније правне оцене, порески инспектор ће о таквим доказима и чињеницама или о новим правним оценама саставити допунски записник у року од 5 дана од дана пријема примедби, при чему се на допунски записник не може изјавити приговор. Изузетно, ако је порески инспектор после достављања записника, односно допунског записника пореском обвезнику, дошао до нових сазнања или чињеница које утичу на утврђено чињенично стање, саставља додатак записника који се доставља пореском обвезнику. На додатак записника порески обвезник има право да поднесе примедбе у року од осам дана од дана пријема додатка записника. Након тога се доноси решење о утврђивању обавеза у поступку пореске контроле.

Записник о пореској контроли доставља се пореском обвезнику, без обзира да ли обвезник учествује у поступку контроле или не.

Констатацију да се порески обвезник није одазвао позиву да учествује у пореској контроли унећете у  „уводу“ записника, као обавезан податак.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Установљавање залоге пре принудне наплате пореза и споредних пореских давања уређена је чланом 72. ZPPPA. Поступак установљавања залоге у одговарајуће регистре уређен је чланом 87. ZPPPA. 

Да би се применио члан 72. ZPPPA важно је да је порез доспео за наплату а да још увек нису предузете мере принудне наплате.

У поступку установљавања залоге на покретним стварима или непокретностима пре свега доноси се:

1. Решење ради установљавана зконског заложног права - хипотеке на непокретности или покретним ставрима, којим се обезбеђује наплата доспелог пореза, а пре почетка принудне наплате од пореског обвезника) којим се налажепопис и процена непокретности односно покретних ствари,
2. Записник о попису и процени непокретности односно покретних ствари у поступку установљавања залоге пре почетка принудне наплате;
3. Решење којим се налажеСлужби за катастар непокретности, односно одговарајућем регистру за упис покретних ствари, да по члану 72. ZPPPA, изврши упис заложног права ради обезбеђења наплате.

Залога се може установити и на новчаним средствима на рачуну пореског обвезника пре почетка принудне наплате, доношењем решења којим се забрањује пренос новчаних средстава преко рачуна и налажесе упис забране у регистар блокираних рачуна.

Решења се истовремено достављају обвезнику и одговарајућим регистрима, дужницима пореског обвезника, односно банци, чиме постаје извршно.

Залога траје до намирења пореског дуга или поништенај пореског решења (члан 86 ZPPPA).

Попис покретних ствари и непокретности врши се у свему према члану 89. и 90. ZPPPA.

Престанак залоге уређен је чланом 91. ZPPPA.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Решењем се одлучује о праву, обавези или правном интересу странке и у образложењу решења налазе се разлози због којих је орган одступио од решења која је већ донео. 

Одредбе члана 77. ZPPPA прописују истовременост достављања решења пореском обвезнику и организацији надлежној за принудну наплату, односно другим регистрима, чиме постаје извршно.

Чланом 95. став 6) ZPPPA уређено је да решење о принудној наплати пореза из новчаних средстава пореског обвезника производи правно дејство од дана достављања организацији надлежној за принудну наплату до дана намирења обавеза, односно дана поништења решења.

Саставни део решења је и упутство о правном средству. Рок за жалбу је 15 дана од дана пријема пореског управног акта, осим у случајевима из члана 77. ZPPPA.

Према наведеном, сва решења се достављају пореском обвезнику и обвезник има право на жалбу.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Прекид поступка принудне наплате уређен је чланом 79. ZPPPA и врши се доношењем закључка као пореског управног акта.

Када престану разлози који су проузроковали прекид поступка принедне наплате обавезно је донети закључак којим се наставља поступак принудне наплате.

Отклањање разлога за прекид поступка принудне наплате има за последицу и нови износ пореског дуга који би требало наплатити са рачуна клијента.

То значи да решење о принудној наплати са рачуна клијента које је већ достављено на извршење НБС, мора да се замени новим, односно да се постојеће решење укине и наложи НБС да се изврши принудна наплата за нови износ пореског дуга.

Може да се деси да нема разлога за прекид поступка који су наведени у члану 79. ZPPPA, у ком случају се не доноси закључак о прекиду поступка принудне наплате (нпр. ако обвезник плати део обавезе а већ је послато решење о принудној наплати у НБС), тада је потребно да се укине већ донето решење (замени) и донесе ново решење о принудној наплати на тачан износ пореског дуга који ће се наплатити са рачуна.

Прецртавање износа на решењима која су већ достављена на извршење НБС али није у духу прописа.  

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Захтев за одлагање плаћања дугованог пореза може се поднети у било којој фази пореског поступка, па и у току поступка прунудне наплате пореског дуга.

По сваком поднетом захтеву за одлагање плаћања дугованог пореза у обавези сте да тачно утврдите дуговани порез који се одлажеи то у поступку усаглашавања стања са пореским обвезником. О усаглашавању стања по поднетом захтеву за одлагање плаћања дугованог пореза сачињава се записник који потписује порески обвезник и лице које води поступак.

Тако усаглашен дуговани порез се одлаже према одредбама чл. 73-74б ZPPPA.

Достављање је уређено одредбама члана 36. ZPPPA.

Ако се у поступку усаглашавања стања оцени да достављање аката није било према одредбама ZPPPA то ће условити и одређене књиговодствене промене на картицама изворних јавних прихода за пореског обвезника.  

Накона потписивања записника о усаглашеном стању обавеза које се одлажу доноси се решење о одлагању плаћања дугованог пореза на рате са или без средства обезбеђења плаћања у зависности од висине дигованог пореза који се одлаже.

Након достављања решења о одлагању плаћања дугованог пореза на рате, сагласно одредбама члана 79. ZPPPA доноси се закључак о прекиду поступка принудне наплате, који се доставља пореском обвезнику у ПИО фонду.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Уколико се жалба прослеђује другостепеном органу, потребно је да се да изјашњење о основаности захтева за надоканаду трошкова у одговору првостепеног органа на жалбу и у записнику о учешћу странке у поступку по жалби. Код изјашњења мора се водити рачуна да уколико трошкови заступања нису проузроковани неправилним радом првостепеног органа, то се и наведе уз посебан осврт на примену члана - Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, о одређивању вредности спора. Дакле, за састављење поднесака којима се покреће управни поступак примењују се одредбе Тарифног број 37. (процењиве ствари). Такође, сматрамо да је потребно и затражити доказ да су захтевани трошкови обрачунати и достављени пореском обвезнику, што се према члану 10. Тарифе сматра моментом наплате трошкова и награде адвоката од пореског обвезника.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.