Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Туристичка организација као индиректни корисник буџета закљуцила је са Министарством трговине, туризма и телекомуникација о Уговор о реализацији пројекта изградње одређеног туристиког комплекса на територији општине и приступног пута до туристичког комплекса. С обзиром да је у питању капитални пројекат, и да издатке треба планирати у оквиру конта 511 - Зграде и грађевински објекти, на који начин поступити приликом планирања имајући у виду да је Туристичка организација потписник уговора, а да код индиректних корисника не треба планирати издатке на конту 511. Да ли наведени пројекат треба плнирати на разделу Општинске управе као надлежног директног корисника, без обзира ко је потписник уговора о финансирању? Изградња је планирана на парцелама које су у власништву општине, а такође општина треба да обезбеди и своје учешће у реализацији предметног пројекта, што је тренутно могуће извести једино ребалансном буџета.
Чланом 2. тачка 3) Закона о буџетском систему Законом о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 и 149/2020) дефинисано је да финансијски план јесте акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци исказују се за три године).
Сходно наведеној дефиницији, може се закључити да се у финансијском плану индиректног корисника могу планирати издаци на конту 511-Зграде и грађевински објекти, односно у конкретном случају, могу се планирати капитални издаци у оквиру финансијског плана Туристичке организације као индиректног корисника буџетских средстава.
Обзиром да је Туристичка организација такође и потписник уговора о реализацији пројекта са надлежним министарством, средства за реализацију предметног пројекта потребно је планирати у Одлуци о буџету у оквиру Главе у којој су распоређене апропријације овог индиректног корисника, а оквиру у Програма 4: Развој туризма. Обзиром да ће се средства за учешће ЈЛС у реализацији наведеног пројекта обезбедити ребалансом буџета, нов пројекат се такође може увести приликом његове израде.
Уколико се из јавног предузећа, чији је оснивач ЈЛС преласком радника у локалну самоуправу, да ли се минули рад оставрен у јавном предузећу рачуну у целокупни?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС”, број 38/19) је прописано:
“Запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји.
Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене.
Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.
Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године”.
Претходним послодавцем у смислу напред наведеног става 2. сматрају се послодавци (независно од организационог облика) од којих је орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе по основу закона или других општих аката могао да преузме послове и запослене, што је у сваком конкретном случају дужан да цени орган који одлучује о праву на минули рад.
Да ли на место руководиоца Одељења за имовинско-правне послове, привреду и друштвене делатности може бити распоређено лице које ради у том одељењу по основу решења на одређено време, ако по систематизацији испуњава све услове?
Чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединцима локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је прописано следеће:
„Радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време):
1) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка;
2) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године;
3) на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, најдуже док траје дужност тог изабраног лица;
4) на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, најдуже док траје дужност тих лица;
5) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету);
6) ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта;
7) ради обуке приправника, за време трајања приправничког стажа;
8) ради замене службеника који је постављен за вршиоца дужности, док траје његова дужност;
9) ради замене службеника коме мирује радни однос због обављања приправничког стажа.
Радни однос на одређено време заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса, изузев радног односа на одређено време ради обуке приправника који се заснива након спроведеног јавног конкурса, у складу са овим законом и ако је потреба запошљавања приказана у кадровском плану.
Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит“.
Чланом 57. истог закона је прописано да су извршилачка радна места сва радна места која нису положаји, укључујући и радна места руководилаца унутрашњих организационих јединица.
Услед наведеног не постоји препрека да се на извршилачком радном месту руководиоца унутрашње организационе јединице заснује радни однос за време чије је трајање унапред одређено.
У случају када је конститутивна седница скупштине ЈЛС сазвана неколико дана пре него што законски истиче мандат одборницима из претходног сазива, а због поштовања рока од 2 месеца након објављивања коначних резултата избора, да ли је потребно на конститутивној седници констатовати да је престао мандат одборницима из претходног сазива због истека мандата, као и да ли је потребно израдити одлуку о престанку мандата тих одборника?
Законске одредбе не дају овлашћење скупштини јединице локалне самоуправе да доноси одлуке у вези са престанком мандата одборника из претходног сазива скупштине те јединице локалне самоуправе.
Наиме, одредбама члана 46. став 1. Закона о локалним изборима дефинисани су основи престанка мандата одборника пре истека времена на који су изабрани, те се само у тим случајевима, побројаним у тач. 1) до 8) доноси одлука о престанку мандата одборника. Ове одлуке се доносе током трајања сазива скупштине у који је изабран одборник којем превремено престаје мандат. Међу овим случајевима превременог престанка мандата није наведено потврђивање мандата одборника новоизабраног сазива скупштине. Ово стога што одлуке о престанку мандата одборника у смислу члана 46. став 6. и члана 49. став 1. Закона о локалним изборима, као што је већ наведено, доноси текући сазив скупштине јединице локалне самоуправе, док би одлуку о престанку мандата „одлазећег“ сазива скупштине, по логици ствари, могао да донесе само „нов“ сазив, што закон, дакле, не предвиђа.
Конституисањем новог сазива скупштине јединице локалне самоуправе фактички престаје мандат претходног сазива, иако то законом није изричито наведено, и у тој ситуацији, дакле, не треба доносити посебну одлуку о престанку мандата претходног сазива.
Да ли секретар Скупштине коме нигде не мирује радни однос, може да буде примљен у Градску управу у радни однос на неодређено време и да након заснивања радног односа поднесе захтев за мировање радног односа због функције коју обавља?
Чланом 40. Закона о локалној самоуправи прописано је да скупштина општине има секретара који се стара обављају стручних послова у вези са сазивањем и одржавањем седница скупштине и њених радних тела и руководи административним пословима везаним за њихов рад. Секретар скупштине се поставља, на предлог председника општине, на четири године и може бити поново постављен. За секретара скупштине општине може бити постављено лице које има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, са положеним стручним испитом за рад у органима управе и радним искуством од најмање три године. Скупштина општине може, на предлог председника скупштине, разрешити секретара и пре истека мандата. Секретар може имати заменика који га замењује у случају његове одсутности. Заменик секретара скупштине општине поставља се и разрешава на исти начин и под истим условима као и секретар.
Из наведених одредби закључујемо да су секретар скупштине и заменик секретара скупштине на сталном раду у јединци локалне самоуправе.
Чланом 12. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено је да даном избора, именовања, односно постављења, функционеру мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада код послодавца код кога је био у радном односу до избора, именовања, односно постављења на функцију. Функционер коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана, има право да се у року од 15 дана од дана престанка функције, врати на рад код послодавца. Уколико је функционеру пре избора, именовања, односно постављења, послодавац била аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, права и обавезе из става 1. овог члана, мирују у органу, служби или организацији у којој је био распоређен на извршилачком радном месту, до избора, именовања, односно постављења на функцију. Уколико функционер није у могућности да се врати код послодавца због укидања органа, службе или организације, функционер из става 3. овог члана, има право да се врати на рад код послодавца у орган, службу, односно организацију која је преузела послове укинутог органа, службе, односно организације.
Дакле, да би функционеру мировала права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада код послодавца он мора бити у радном односу код тог послодавца пре избора, именовања и постављења на функцију.
Што се заснивања радног односа у управи тиче, радни однос у аутономној покрајини, односно јединици локалне самоуправе, заснива се, по правилу, на неодређено време, путем јавног конкурса. Јавни конкурс се спроводи ради попуњавања радних места службеника и намештеника, као и за пријем приправника.
Да ли у случају да службеник који је дуже време на боловању, прекине боловање годишњим одмором или плаћеним одсуством, службенику на замени мора да се прекине радни однос на одређено време?
Члан 70. став 1. тачка 1) Закона о запосленима у АП и ЈЛС каже да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка. С обзиром да се ова одредба не ограничава на конкретни разлог одсуства, радни однос запосленог који је примљен у радни однос на одређено време трајаће до последњег дана одсуства по свим основима одсуства службеника кога мења.
Чланом 30. Закона о избору народних посланика прописана су ограничења у погледу састава органа за спровођење избора између чланова и заменика чланова истих. Обзиром да наведеним законом није прописано ограничење у погледу именовања између секретара и чланова изборне комисије јединице локалне самоуправе, да ли у смислу члана 30. наведеног закона, у изборној комисији ЈЛС могу бити именовани члан и секретар исте који су рођена браћа од заједницких родитеља (у другом степену побочне линије крвног сродства)?
Члан 30. Закона о избору народних посланика, који се сходно примењује и на избор одборника, прописује забрану међусобног сродства само у погледу чланова и заменика чланова изборне комисије.
Имајући у виду да је чланом 33. став 3. Закона о избору народних посла прописано да „Републичка изборна комисија има секретара кога именује Народна скупштина Републике Србије из реда стручних радника своје службе, који учествује у раду комисије без права одлучивања“, као и да је чланом 30. став 5. прописано да право гласа у Републичкој изборној комисији или бирачком одбору има само члан тог органа, или, у његовом одсуству, заменик“, јасно је да се секретар Републичке изборне комисије не сматра чланом изборне комисије у смислу члана 30. Закона о избору народних посланика, тако да се не поставља питање сродства неког члана или заменика члана изборне комисије са секретаром те комисије.
У складу с изнетим, не постоје законске сметње да у истој изборној комисији, као члан и секретар, буду рођена браћа. Овакво решење има своју логику у законском разликовању положаја секретара у односу на чланове изборне комисије, с обзиром на то да секретар не може да учествује у доношењу одлука изборне комисије, већ само може да учествује у њеном раду.
Интерресорној комисији обратила се основна школа за децу са сметњама у развоју са захтевом да се уради процена ради „уписа детета у средњу школу“. Старатељ детета је Центар за социјални рад. Основна школа је мишљења да дете треба да упише средњу школу за децу са сметњама у развоју, која се не налази на територији града, а орган старатељства је мишљења да дете треба да упише редовну средњу школу на територији града и није дао сагласност на план транзиције, али је потписао захтев за покретање поступка. Како поступити у овом случају?
У односу на описану ситуацију са захтевом који је поднела школа за ученике са сметњама у развоју, најпре треба имати у виду о следеће:
- Закон о основама система образовања и васпитања гарантује свима право на квалитетно образовање, без дискриминације по било ком основу.
- Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом у члану 2. уређује да се „додатна подршка обезбеђује, без дискриминације по било ком основу, сваком детету, ученику и одраслом у циљу укључивања, учешћа и напредовања по правилу у несегрегисаном образовном окружењу до завршетка средњег образовања, као и несметаног обављања свакодневних животних активности и квалитетног живота у заједници“.
У складу са наведеним, Интерресорна комисија даје мишљење у вези укључивања детета у школу за ученике са сметњама у развоју, у коју се ученик не може укључити без „позитивног“ мишљења ИРК, а уз неопходну сагласност родитеља/законског заступника. За прелазак из школе за ученике са сметњама у раузвоју у редовну школу није потребно мишљење Интерресорне комисије. Родитељ, односно други законски заступник може у било ком тренутку током школовања донети одлуку да ученика који се образује у школи за ученике са сметњама у развоју укључи у редовну школу.
Пошто је законски заступник изричит у томе да је за ученике најбоље да наставе школовање у редовној школи, надлежна ИРК може школи која је поднела захтев упутити одговор да за упис у редовну школу није потребно мишљење ИРК, или може прихватити захтев и извршити процену потреба за додатном подршком током даљег школовања у складу са одлуком законитог заступника, уз посебан нагласак на подршке које су ученицма потребне у периоду транзиције.
На који начин и да ли смеју запослени у ЈЛС, ако раде на имплементацији пројекта ван свог радног времена, а максимално до 30%, да имају неку надокнаду и на који начин би то финансијска служба могла да регулише?
Посебним колективним уговором за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) је прописана могућност додатка за прековремени рад.
Наиме, чланом 39. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је предвиђено следеће:
„Запослени који по писменом налогу послодавца ради дуже од пуног радног времена има право на додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%.
Претпостављени је дужан да изда писмени налог којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено.
Послодавац је дужан да изврши обрачун и исплату додатка за прековремени рад приликом исплате плате.
Изузетно, на захтев запосленог, уместо додатка за прековремени рад, запосленом се могу омогућити слободни сати у наредном месецу од месеца у којем је обављао прековремени рад, тако што за сваки сат прековременог рада остварује сат и по времена слободно“.
Дакле, у случајевима када запослени ради дуже од пуног радног времена, уз издат писмени налог претпостављеног којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено, остварује право на наведени додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%.
Да ли школа може да поднесе захтев ИРК за похађање наставног програма за ученика по ИОП2 у осмом разреду основне школе и да по томе полаже завршни испит. У мишљењу психолога школе пише да је прошла примена ИОП1 и да је у најбољем интересу детета похађање наставе по ИОП2.
Доношењу ИОП2 претходи доношење, примена и вредновање ИОП1, сагласност родитеља за прелазак на ИОП2 уз обавезно прибављање мишљења Интерресорне комисије. С обзиром да се ученик образовао у складу са ИОП1, потребно је да уз захтев школа достави и резултате вредновања ИОП1. Вредновање ИОП-а се врши ради процене остварености циљева и исхода утврђених ИОП-ом. Вредновање ИОП-а се заснива на анализи које мере подршке су биле делотворне и које планиране исходе је ученик савладао. Такође, у складу са актуелном образовном ситуацијом ученика, школа предлаже прелазак на ИОП2 уз аргументацију зашто је прелазак у најбољем интересу ученика. Установа која покреће поступак по службеној дужности у обавези је да реализује саветодавни рад са родитељом, односно другим законским заступником и одраслим ради информисања о улози и саставу Комисије, поступку процене, могућности присуства родитеља током поступка процене и облицима додатне подршке.
Сваки члан Интерресорне комисије у току поступка процене користи податке добијене: од родитеља и других лица која познају дете, ученика и одраслог; из разговора са дететом, учеником или одраслим; увидом у податке о школским постигнућима; на основу примене инструмената за процену из домена његове стручности; налаза и извештаја релевантних стручњака који су приложени.
У оквиру заједничког мишљења комисије, тј. у индивидуалном плану подршке ученику може бити предложено и прилагођавање завршног испита.
Важно је водити рачуна о роковима јер је школа у обавези да обавести и надлежну Школску управу о потреби за прилагођавањем завршног испита за ученика.
Да ли лица која су била запослена у дирекцији (за изградњу) чији је оснивач била скупштина општине и након гашења дирекције општина је као правни следбеник преузела све послове и запослене из дирекције и по том основу радницима се признаје право на минули рад стечен у дирекцији, као и право на исплату за јубиларну награду за године проведене и у дирекцији, сходно томе испуњавају услов за распоређивање у општинској управи у складу са наведеним одредбама (запослени у општинској управи од новембра 2017. године, претходно били на сталном раду у дирекцији преко 10 година када их је преузела општина)?
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца, после доношења новог правилника преузети запослени распоређују се на радна места која одговарају њиховој стручној спреми и радним способностима. С обзиром да су одредбе става 3. члана 197. закона изричите и као услови постављају најмање пет година проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине, сматрамо да се радни стаж у дирекцији из које је преузет запослени не могу рачунати за изузетно распоређивање у складу са чланом 197. Закона о запосленима у АП и ЈЛС.
Тумчењем одредби члана 197. ст. 2. и 3. Закона о запоселнима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе следи да лица са средњом стручном спремом могу бити распоређена у звање млађег сарадника, а лица која имају 180 ЕСПБ могу бити распоређена у звање млађег саветника под прописаним условима. Да ли осим располагања потребним финансијским средствима у буџету постоји још неко ограничење за примену наведених одредби?
Чланом 197. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано:
„Распоређивање службеника према правилницима о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са овим законом и пратећим подзаконским актима, извршиће се до почетка примене овог закона.
Уговори о раду са намештеницима, којима се наставља њихов радни однос, биће закључени до почетка примене овог закона.
Изузетно, за рад на пословима у звању млађег саветника службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање пет година проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине, са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и положен државни стручни испит.
Изузетно, за рад на пословима у звању млађег сарадника службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање четири године проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине са стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању и положен државни стручни испит“.
Да би се извршило предметно распоређивање потребно је да су правилником о организацији и систематизацији радних места утврђена радна места, звања у којима су радна места разврстана, потребан број извршилаца за свако радно место, врста и степен образовања, радно искуство и други услови за рад на сваком радном месту. Поред наведеног, као и обезбеђених финансијских средстава, потребно је да у кадровском плану буде исказан одговарајући број запослених, а према радним местима и конкретним звањима.