Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли је могуће и на који начин, извршити промену намене земљишта из пољопривредног у грађевинско или у друго земљиште, а да планским документом предметно земљиште претходно није предвиђено као грађевинско или друго земљиште?
Простор за обављање функције гробља, као и за друге комуналне делатности и функције, неопходно је дефинисати одговарајућим планским документом. Уколико постојећа локација гробља просторно не задовољава постојеће потребе, неопходно ју је плански проширити у складу са пројектованим потребама насеља. Усвајањем планског документа, предметно просторно проширење постаје планирано грађевинско земљиште и у конкретном случају локална самоуправа прибавља предметне непокретности у јавну својину. По нашем мишљењу, без промене планског документа, не би било могуће реализовати јавни интерес.
Донета је Одлука о увођењу самодоприноса и скупљана новчана средства за одређене намене и самодопринос је истекао, а део намене није спроведен, утрошена су средства само за једну намену која је била предвиђена Одлуком а са другом се није ни почело. Посто је самодопринос истекао, а средства су наменска, да ли се и на који начин може променити намена самодоприноса и преусмерити средства за неку другу намену?
Законом о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 и 149/2020) у члану 2. тачка 15) дефинисано је да су наменски приходи и примања, јавни приходи, односно примања чије је коришћење и намена утврђена уговором о донацији, кредиту, односно зајму, као и средства самодоприноса чија се намена утврђује одлуком јединице локалне самоуправе.
Чланом 20. став 1. Закона о финансирању локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 62/2006, 47/2011, 93/2012, 99/2013 - усклађени дин. изн., 125/2014 - усклађени дин. изн., 95/2015 - усклађени дин. изн., 83/2016, 91/2016 - усклађени дин. изн., 104/2016 - др. закон, 96/2017 - усклађени дин. изн., 89/2018 - усклађени дин. изн., 95/2018 - др. закон, 86/2019 - усклађени дин. изн. и 126/2020 - усклађени дин. изн.) прописано је да одлуку о увођењу самодоприноса грађани доносе референдумом, у складу са прописима којима је уређен поступак непосредног изјашњавања грађана, ако овим законом није другачије одређено.
Даље, чланом 21. овог закона, прописана је садржина одлуке о увођењу самодоприноса, односно прописано је да ова одлука треба да садржи податке који се односе на:
- потребе, односно намене за које се средства прикупљају;
- подручје на коме се средства прикупљају;
- време за које се средства прикупљају;
- укупан износ средстава која се прикупљају;
- обвезнике, начин и рокове извршавања самодоприноса, као и лица која се ослобађају те обавезе;
- висину самодоприноса (основица, пропорционална стопа и др.);
- начин вођења евиденције о средствима;
- износ и јединицу мере прерачунавања када се самодопринос изражава у раду, превозничким и другим услугама;
- начин остваривања надзора грађана у наменском коришћењу средстава;
- начин враћања средстава која се остваре изнад износа који је одлуком одређен.
Чланом 31. овог закона прописано је да су новчана средства која се прикупљају на основу одлуке о самодоприносу, приход буџета јединице локалне самоуправе и строго су наменског карактера.
Дакле, на основу свега напред наведеног може се закључити да се средства која су остварена по основу одлуке о увођењу самодоприноса, могу трошити само у складу са овом одлуком, односно могу се трошити искључиво за намене за које су и прикупљена. Чињеница да је истекло време за које се средства прикупљају, не даје могућност пре-намене неутрошених средстава и преусмеравања истих за неку другу намену, обзиром да је законодавац прописао да су ова средства строго наменског карактера.
Да ли је потребна потписана сагласност родитеља за спровођење ИОП1? Да ли школа која упућује дете на ИРК за ИОП2, мора претходно да има потписану сагласност од стране родитеља?
Правилник о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање. ("Службени гласник РС", бр. 74/18) прописује процедуру коју је неопходно да образовна установа спроведе како би дете или ученик остварили право на ИОП. Ова процедура подразумева поступност, тако да је установа у обавези да најпре ради иницијални педагошки профил, да онда обавести родитеље да дете остварује право на ИОП, да у једном периоду примењује различите стратегије прилагођавања према плану индивидуализације и на основу евалуација овог плана донесе одлуку и уведе (уз претходну сагласност родитеља) ИОП1. Тек након примене ИОП1, уколико се покаже да дете не напредује и не оставрује очекиване образовне исходе, може се поднети захтев ИРК за прелазак на ИОП2 (програм наставе и учења са измењеним циљевима и исходима).
Ову процедуру треба поштовати за свако дете, без обзира на ниво функционалности, јер је суштина да се током периода пре увођења ИОП2 упозна дете, утврде његове јаке стране и капацитети и тестирају различите стратегије прилагођавања. Без овакве процедуре нема квалитетног педагошког профила нити доброг плана индивидуализације, што су све елементи ИОП-а и предуслов за квалитет самог ИОП-а.
Код предлагања ИОП2 у оквири Мишљења Интерресорне комисије, потребно ја да комисија од школе/ предшколске установе тражи сву документацију којом се доказује да су спроведене мере индивидуализације и да је примењиван и евалуиран ИОП1.
Упућивање детета у школу за ученике са сметњама у развоју, према чл. 4, став 1. тачка (4) Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом ("Службени гласник РС", бр. 80/2018), упућивање детета у развојну групу у предшколској установи, односно у школу за образовање ученика са сметњама у развоју, је једна од мера из прве групе мера за које се реализују на основу мишљења ИРК. Ово је довољан основ да се дете упише у школу за ученике са сметњама у развоју, а школа у коју се дете упише обавезна је да поступи у складу са Правилником о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање.
Да ли може групи грађана која има три одборника да пиступи одборник одређене странке која има једног одборника у скупштини општине?
У складу са чланом 57. став 3. Пословника скупштине општине Мали Зворник предвиђено је да "одборницку групу од најмање 3 одборника могу удруживањем да образују и одборници политичких странака, коалиције политичких странака или групе грађана које имају мање од 3 одборника".
У складу са наведеним чланом, мишљења смо да нема никакве сметње да странка која има једног одборника у скупштини општине удруживањем образује одборнички групу са одборницима друге политичке странке, коалиције политичких странака или групе грађана, уз поштовање овим чланом прописане процедуре.
Ко даје мишљење на нацрте уговора уколико општина нема правобраниоца?
Сагласно члану 18. Закона о правобранилаштву Државно правобранилаштво може на захтев локалне самоуправе пружити стручну помоћ или пружити заступање уколико је то неопходно за заштиту интереса локалне самоуправе. С тим у вези Државно правобранилаштво може, по замолници на поступање, дати мишљење на предлог одређене одлуке, за чије усвајање се тражи мишљење правобранилаштва.
Да ли председник општине може да поднесе захтев за експропријацију или захтев за давање претходне сагласности Владе на елаборат код отуђења грађевинског земљишта по члану 99. Закона о планирању и изградњи уколико општина нема правобраниоца?
Према одредбама члана 52. Закона о правобранилаштву ("Сл. гласник РС", бр. 55/14) послове правне заштите интереса локалне самоуправе у поступцима пред судовима, управним и другим надлежним органима као и у поступцима заштите имовинско-правних интереса локалне самоуправе предузима правобранилаштво.
Према одредбама Закона о експропријацији предлог за експропријацију подноси корисник експропријације. У предметима експропријације уколико је корисник експропријације локална самоуправа (град или општина) у њено име предлог подноси надлежни правобранилац.
Међутим у ситуацији кад правобранилаштво није формирано, а не постоји ни заједничко правобранилаштво предлог за експропријацију или захтев за давање претходне сагласности у смислу Закона о планирању и изградњи у име општине може да поднесе и председник општине као заступник општине.
Да ли општина може исту услугу да уступи Центру за социјални рад као партнеру на пројекту без расписивања поступка јавне набавке, или је ипак неопходно да се за набавку те услуге примени поступак набавке у складу са Законом о јавним набавкама?
Законом о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон), у члану 27. став 1. тачка 2), прописано је да се одредбе овог закона не примењују на набавку друштвених и других посебних услуга из члана 75. овог закона чија је процењена вредност мања од 15.000.000 динара када набавку спроводи јавни наручилац.
Чланом 75. став 1. Закона прописано је да су друштвене и друге посебне услуге наведене у Прилогу 7. овог Закона. Прилогом 7 су обухваћене услуге социјалне заштите, па и услуга помоћи у кући.
Дакле, уколико процењена вредност услуга помоћи у кући и других сродних услуга на годишњем нивоу није већа од наведеног износа, наручилац није дужан да примени одредбе Закона, већ може набавку спровести применом интерног (посебног) акта о јавним набавкама, који је донет применом одредбе члана 49. став 2. Закона. (Напомињемо, да је СКГО израдила моделе интерног акта за наручиоце у ЈЛС које можете преузети са наше веб странице и прилагодити потребама Ваше ЈЛС).
С друге стране, уколико је процењена вредност једнака или већа од прописаног износа, по правилу се примењују одредбе Закона.
Изузетак од обавезе примене одредаба Закона прописује Закон о социјалној заштити (члан 64.), којим је прописано да услуге могу обезбедити и установе социјалне заштите које је основала Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе. Ипак, треба имати у виду да оваква установа може пружати наведене услуге само (у оквиру своје посебне организационе јединице за пружање услуга) уколико поднесе захтев министарству надлежном за социјална питања и добије лиценцу за пружање услуге социјалне заштите за коју је и поднело захтев.
Дакле, како сто у допуни питања и навели, у складу са чланом 122. Закона о социјалној заштити „Центар за социјални рад пружа услуге процене и планирања, а друге услуге социјалне заштите може пружати само у оквиру своје посебне организационе јединице, ако добије лиценцу за пружање одређене услуге и ако у локалној заједници нема другог овлашћеног пружаоца услуге социјалне заштите“. Истим чланом прописано је да „Стручни радник центра за социјални рад који је распоређен на радно место на ком се обављају послови јавних овлашћења не може у радно време да ради на пружању услуга које по овом закону обезбеђује јединица локалне самоуправе.”
По правилу потребно је да понуђач има дозволу односно лиценцу у моменту подношења понуде. Међутим, новим Законом о јавним набавкама, остављена је могућност да се дозвола прибави до дана доношења одлуке у поступку или закључења уговора.
На крају, указујемо да у ситуацији у којој Центар за социјални рад не би имао потребну лиценцу надлежног министарства, а процењена вредност услуга на годишњем нивоу јесте једнака или већа од прописаног износа, наручилац путем поступка јавне набавке може обезбедити понуде лиценцираних пружалаца услуга који би услугу пружали и у јединици локалне самоуправе.
Како се прецизира застој застарелости за пореског обвезника који је у току времена које улази у апсолутни рок застарелости био у репрограму (плаћање пореза одложено), а у складу са чланом 114з став 1. тачка 3. и став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији? Да ли се продужава апсолутни рок застарелости с обзиром на трајање репрограма?
У складу са чланом 73. Закона о пореском поступку и пореској администрацији порески орган може, на образложени захтев пореског обвезника, у целости или делимично, одложити плаћање дугованог пореза.
Ако се порески обвезник не придржава рокова из споразума, односно решења о одлагању плаћања дугованог пореза, или уколико у периоду за који је одложено плаћање дугованог пореза не измири текућу обавезу, осим у случају ако је поднео захтев за одлагање плаћања те текуће обавезе, порески орган ће по службеној дужности поништити споразум, односно укинути решење и доспели, а неплаћени порески дуг, водећи рачуна о ефикасности наплате, наплатити у поступку принудне наплате над обвезником.
Порески обвезник за кога је порески орган по службеној дужности поништио споразум, односно укинуо решење , нема право да поново поднесе захтев за одлагање плаћања тог дугованог пореза.
Застарелост права пореског органа у складу са чланом 114з на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања не тече за време када је у складу са одредбама чл. 73, 74, 74а и 74б овог закона, плаћање дугованог пореза одложено.
Сходно томе, одобрењем одлагања плаћања дугованог пореза на рате прекида се застарелост права на наплату дугованог пореза чији је рок плаћања одложен, а време за које је одлагање плаћања одобрено не урачунава се у апсолутни рок застарелости. Рок апсолутне застарелости се прекида од датума доношења решења о репрограму до датума укидања репрограма.
Особа А се обратила Општинској управи да донесе решење о исељењу особе Б из куће коју је особа А откупила од ћерке особе Б. Особа А одбија да изађе из приватног поседа који је уредно у катастру укњижен на особу Б. Особа Б има преко 70 година припада групи социјално осетљивих лица и нема ко да се брине о њој. Како поступити у овом случају? Да ли је Општинска управа надлежна да одлучује у наведеном случају? Које процесне радње прво предузети?
Члан 77. став 1. Закона о становања и одржавању зграда прописује:
“Ако се неко лице усели у стан или заједничке просторије стамбене, односно стамбено-пословне зграде без правног основа, управник стамбене заједнице, власник посебног дела или друго лице које има правни интерес има право да код надлежног органа јединице локалне самоуправе поднесе захтев за његово исељење.”
С обзиром да се у предметном случају ради о породичној кући, а не о стану, односно заједничкој просторији у стамбеној згради, општинска управа није надлежна да води поступак исељења. Власника објекта можете упутити на надлежност суда по овом питању.
Напомињемо да, сходно изменама Закона о локалној самоуправи, више не постоји ни експлицитно прописана надлежност јединице локалне самоуправе за спровођење поступака исељење из стана или заједничких просторија из стамбене зграде. Имајући у виду најављене измене и допуне Закона о становању и одржавању зграда, могуће је да ће доћи и до измене члана 77. у циљу усклађивања са Законом о локалној самоуправи.
Да ли ИРК може да донесе у индивидуалном плану односно заједничком мишљењу, школовање по ИОП2 програму из једног наставног предмета?
У складу са Правилником о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање. ("Службени гласник РС", бр. 74/18) прописана процедуру коју је неопходно да образовна установа спроведе како би дете или ученик остварили право на ИОП.
У ситуацији када се школа обраћа Интерресорној комисији за доношење ИОП2 за ученика, потребно је да уз захтев доставе и резултате вредновања ИОП1. Вредновање ИОП-а се заснива на анализи које мере подршке су биле делотворне и које планиране исходе је ученик савладао. Такође, у складу са актуелном образовном ситуацијом ученика, школа предлаже прелазак на ИОП2 уз аргументацију зашто је прелазак у најбољем интересу ученика.
Код предлагања ИОП2 у оквири Мишљења Интерресорне комисије, потребно ја да комисија од школе тражи сву документацију којом се доказује да су спроведене мере индивидуализације и да је примењиван и евалуиран ИОП1.
Након опсервације и разматрања прикупљене документације могуће је да ИРК у свом мишљењу предложи образовање по ИОП2 за један наставни предмет.
Да ли службеник може да напредује из звања млађи сарадник у звање млађи саветник?
Сходно члану 63. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у звању млађег саветника обављају се сложени послови који подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника унутар прецизно одређеног оквира деловања, уз редован надзор непосредног руководиоца и доношење одлука на основу постојеће праксе или општих и појединачних упутстава непосредног руководиоца. Послови захтевају способност решавања мањих техничких или процедуралних проблема.
За рад на пословима у звању млађег саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.
На основу члана 65. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у звању млађег сарадника обављају се једноставнији стручни послови као и административно-технички послови уз надзор, упутства и детаљна усмерења службеника у вишим звањима. Ови послови се састоје од ограниченог круга међусобно повезаних задатака у једној области.
За рад на пословима у звању млађег сарадника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.
Дакле, за звање млађег саветника потребно је стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца, док је за звање млађег сарадника услов стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца.
Чланом 82. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је превиђено да при попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.
Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс.
Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.
Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс.
Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс.
Међутим, све наведено не представља довољан услов.
Наиме, чланом 133е је прописано:
“Руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.
Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се".
Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".
Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.
Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана”.
Дакле, напредовање из звања млађи сарадник у звање млађи саветник је могуће само уколико службеник кумулативно испуњава услове за рад у вишем звању и услове у погледу напредовања и то стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца и добијених оцена на начин како је то предвиђено чланом 133е Закона.
Да ли ли се у вези исплате јубиларне награде урачунава и стаж који имам на привремено повременим пословима?
У складу са чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС право на јубиларну награду остварују запослени у ЈЛС за навршених 10, 20 30, 35 или 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остварио право из радног односа.
С обзиром да се за јубиларну награду рачунају само године проведене у радном односу, а имајући у виду да је одредбама Закона о раду ангажовање по уговору о обављању привремених и повремених послова дефинисано као рад ван радног односа, године ангажовања по основу овог уговора се не рачунају у јубиларну награду.