Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли родитељ детета које је рођено 2015. године и у овој школској години није похађало Припремни предшколски програм, нити би по закону требало да пође у први разред основне школе, у школској 2021/2022. години, могао да се за превремени упис ради провере спремности за полазак у основну школу, сходно члану 55. Закона о основном образовању и васпитању, обрати само редовној основној школи, или се може обратити и школи за ученике са сметњама у развоју, ради евентуалног превременог уписа, односно, да ли би Интерресорна комисија у том случају требала да да мишљење о превременом упису, у овој школској години?
Према члану 55. Закона о основама система образовања и васпитања ("Сл. гласник РС", бр. 55/2013, 101/2017, 10/2019 и 27/2018 - др. закон), дете старости од шест до шест и по година може се уписати у први разред након провере спремности за полазак у школу. Школа је дужна да организује проверу спремности. Ову проверу врши психолог, односно педагог школе применом стандардних поступака и инструмената, препоручених од надлежног завода, односно овлашћене стручне организације. У поступку провере спремности, школа може да препоручи упис детета у први разред или упис детета у школу након годину дана, уз похађање припремног предшколског програма.
Ова одредба се пре свега односи на децу која брже напредују у развоју у односу на своје вршњаке. У току провере спремности за ранији полазак у основну школу процењује се да ли је дете (узраста од 6 до 6 и по година) достигло ниво спремности за школу просечног седмогодишњака, тј. да ли је на том нивоу његова социјални, емоционални и когнитивни развој. Одлуку о превременом упису у први разред доноси основна школа и није нам позната пракса превременог уписа деце у школу за ученике са сметњама у развоју, у који се дете не може уписати без мишљења интерресорне комисије и сагласности родитеља.
Уколико дете није укључено у предшколско васпитање и образовање, препорука је да се укључи и пре поласка у обавезни припремни предшколски програм.
Да ли се из градског/општинског буџета, сходно чл. 189. ст. 1. тачка 5. Закона о основама система образовања и васпитања може финансирати интернатски смештај за ученика који похађа средњу школу за децу са сметњама у развоју, као и трошкови превоза за ученика и пратиоца, на основу мишљења Интерресорне комисије, или је за склапање уговора са интернатом неопходна сагласност Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, сходно члану 110. Закона о социјалној заштити, односно, да се трошкови интернатског смештаја финансирају из републичког буџета, јер се ради о радном оспособљавању, и средње школовање, још увек није обавезно, а да део трошкова сноси родитељ ученика са сметњама у развоју?
Закон о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ) у члану 189. уређује да се из буџета ЈЛС издвајају средства, између осталог, за превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца. Овим законом није експлицитно утврђено право на превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца већ је формиран правни основ да се из буџета ЈЛС издвајају средства у ту сврху. Право на превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца би требало да буде утврђено прописима ЈЛС као и начин и услови остваривања тог права. Међутим, Повереница за заштиту равноправности је у Мишљењу бр. 07-00-44/2015-02 од 20. априла 2015. године заузела став да утврђивање делатности, услуга и активности из области образовања за које се издвајају средства из буџета ЈЛС уједно представља утврђивање права грађана.
Без обзира на наведена тумачења одредби Закона, за обезбеђивање смештаја ученика у интернат од стране ЈЛС, није потребно тражити сагласност Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, сходно члану 110. Закона о социјалној заштити. Наиме, поменуте одредбе Закона о социјалној заштити уређују право грађана на Помоћ за оспособљавање за рад. Ово право обухвата подршку у образовању и оспособљавању за рад и признаје се деци и младима са сметњама у развоју и одраслим особама са инвалидитетом које то право не могу да остваре по другом правном основу. Ради се о различитом инструменту подршке у односу на одредбе члана 189. ЗОСОВ. Само се процена потреба за коришћењем помоћи за оспособљавање за рад врши у складу с прописима којима се уређују основи система образовања и васпитања. У свему осталом се ради о праву из социјалне заштите за чије обезбеђивање се издвајају средства из Буџета Републике Србије уз примену принципа учешћа корисника у цени услуга који се примењује на све услуге смештаја у области социјалне заштите.
Да ли постоји основ да јединица локалне самоуправе оператору (делатност: кабловске телекомуникације) наплаћује локалну комуналну таксу за истицање фирме на пословном простору, када је фирма истакнута на базној станици односно на пословном простору по базној станици? Наиме у Мишљењу Министарства финансија бр. 434-06-00046/2011-06,од 16.11.2011. године је дата интерпретација сходно тада важећим одредбама Закона о финансирању локалне самоуправе (ЗоФЛС). Имајући у виду да је ово мишљење из 2011. године, а посебно имајући у виду одредбе важећег ЗоФЛС чл. 16. и друге, постоји недоумица у погледу тога да ли ЈЛС може да утврђује предметну локалну комуналну таксу.
У складу са чланом 11. став 3. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС“, бр. 80/02...144/20) мишљења Министарства финансија о примени конкретних прописа, у циљу обезбеђења јединственог спровођења прописа, обавезујућа су за поступање локалне пореске администрације као органа јединице локалне самоуправе који утврђује локалну комуналну таксу применом тог закона.
Мишљење Министарства финансија број 434-06-00046/2011-06 од 16.11.2011. године, позива се на одредбе члана 15. и 16. Закона о финансирању локалне самоуправе ("сл. гласник РС", БР. 62/06 и 47/11), као и одредбе члана 4. Закона о електронским комуникацијама ("Сл. гласник РС", бр. 44/10).
Чланом 15. Закона о финансирању локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 62/06...126/20 - ускл. дин. износи), који се сада примењује прописано је да се локална комунална такса може уводити, између осталог, за истицање фирме на пословном простору, док је одредба овог члана која се односи на истицање и исписивање фирме ван пословног простора брисана.
Чланом 16. истог закона прописано је да је фирма, у смислу овог закона, сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност. Наведене одредбе су исте као и у закону који се примењивао 2011. године, када је издато Мишљење Министарства финансија.
Одредбе члана 4. Закона о електронским комуникацијама ("Сл. гласник РС", бр. 44/10, ..., 95/18-др. закон), који се сада примењује не разликују се од одредби члана 4. тог закона које су наведене у Мишљењу Министарства финансија из 2011. године.
Узимајући у обзир да је предметно мишљење Министарства финансија дато позивајући се на одредбе закона које се до данас нису промениле, по нашем мишљењу не можемо рећи да се предметно мишљење не може и даље користити. При том напомињемо да немамо сазнања да ли је након тога издато другачије мишљење на ову тему, што није искључено, узимајући у обзир да појам "пословни простор" који се користи у Закону о финансирању локалне самоуправе нигде није прецизно дефинисан нити се може из било ког прописа тачно знати шта јесте а шта није пословни простор.
Такође, суд приликом одлучивања не узима у обзир мишљења Министарства финансија као обавезујућа.
За коначан став и потврђивање предметног мишљења препоручујемо обраћање Министарству финансија, које је једино надлежно за то.
Саветник пацијената у поступку по поднетом приговору прибавља изјаве директора здравствених установа. Како се ради о веома осетљивим питањима, неопходно је да њихове изјаве садрже деловоди број, буду потписане (или да садрже факсимил, пошто су директори здравствених установа углавном лекари) и садрже обавезно печат здравствене установе. Да ли се у том смислу нешто мења кроз Е-управу?
Приликом обављања послова органа из сопственог делокруга електронским путем, односно приликом електронског управног поступања, поступак се спроводи на идентичан начин употребом информационо-комуникационих технологија, уколико посебним прописом није другачије одређено. У том смислу, обезбеђени су предуслови за употребу електронског потписа и печата, како би се обезбедио интегритет података и потврдио идентитет потписника, односно печатиоца, тј. обезбедила потврда аутентичности акта органа у електронском облику.
Коме и како се обратити за "довођење кабла" јединствене рачунарске мреже до наших општина?
Канцеларија за информационе технологије и електронску управу је у обавези да обезбеди приступ Јединственој информационој комуникационој мрежи електронске управе, те се слободно може писати на office@ite.gov.rs а може се обратити и директно колегама из сектора који се баве инфраструктуром на адресу електронске управе infrastruktura@ite.gov.rs
Запослени у установи културе је стекао право за исплату јубиларне награде у 2020. години за 20 година рада код послодавца, међутим, изненада је преминуо у 2021. години. Јубиларна награда није исплаћена, јер општина касни са уплатама, иако су у обавези по закону да исплате 30 дана од настанка обавезе. Да ли најближи сродници имају право да уместо преминулог преузму јубиларну награду?
У складу са чланом 30. Посебног колективног уговора за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 106/2018 и 144/2020), запослени има право на исплату јубиларне награде, и то: (1) за 10 година рада проведеног у радном односу, једна плата; (2) за 20 година рада проведеног у радном односу, две плате; (3) за 30 година рада проведеног у радном односу, три плате; (4) за 35 година рада проведеног у радном односу, три и по плате. Платом у смислу става 1. тачка 2) овог члана сматра се просечна месечна плата запосленог, односно запослених у установи, односно просечна зарада у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику, у претходних 12 месеци који претходе месецу у којем се исплаћује јубиларна награда, у зависности шта је за запосленог повољније. Висина помоћи у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тачки 1) подтачка 1-6. овог члана, признаје се на основу уредне документације, а највише до висине два неопорезована износа предвиђена Законом о порезу на доходак грађана.
Чланом 186. Закон о раду предвиђено је да је послодавац дужан да запосленом, у случају престанка радног односа, исплати све неисплаћене зараде, накнаде зараде и друга примања која је запослени остварио до дана престанка радног односа у складу са општим актом и уговором о раду. Исплату обавеза из става 1. овог члана, послодавац је дужан да изврши најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа.
Дакле, обавеза послодавца да исплати јубиларну награду је доспела и у складу са одредбама члана 186. Закона о раду послодавац ће је исплатити бившем запосленом на исти начин као и све неисплаћене зараде, накнаде зараде и друга примања која је запослени остварио до дана престанка радног односа.
Да ли се лице ангажовано по основу Уговора о допунском раду урачунава у број од 7 лица (чл. 27к став 6. Закона о буџетском систему, а у вези става 4. овог члана)? Уговор о допунском раду је сагласно чл. 202. Закона о раду закључен са лицем које је већ у радном односу у другом правном лицу, а ради обавња допунског рада на пословима информисања и и ПР-а у кабинету председника општине.
Чланом 202. Закона о раду је прописано да запослени који ради са пуним радним временом код послодавца може да закључи уговор о допунском раду са другим послодавцем, а највише до једне трећине пуног радног времена. С обзиром да је реч о лицима која већ раде са пуним радним временом, а ангажују се до највише једне трећине пуног радног времена не би их требало урачунавати у наведени број.
Имајући у виду да је заменик начелника дао оставку и исти је распоређен сагласно чл. 54. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и ЈЛС, да ли се ова промена рачуна као новозапошљавање (чл. 8, став 2. Уредбе - укупан број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у оквиру дозвољеног процента од 70% у текућој календарској години)?
Распоређивање заменика начелника управе након поднете оставке не би требало третирати као ново запошљавање.
Наиме, чланом 54. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано:
„Службеник коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) овог закона има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове.
Уколико не постоји радно место на које може бити распоређен, службеник има право на накнаду плате у трајању од три месеца у висини коју је имао у време престанка рада на положају, из разлога утврђених чланом 51. тач. 1) и 10) овог закона.
Право на накнаду плате из става 2. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену службеник стиче право на пензију.
Право из става 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.
Службеник право из ст. 2. и 3. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу рада на положају.
Право из ст. 2. и 3. овог члана, по захтеву службеника, утврђује орган надлежан за његово постављење.
Захтев за остваривање права из става 2. овог члана, службеник може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка рада на положају, с тим што право из става 2. овог члана остварује од наредног дана од дана престанка рада на положају“.
Да ли се лица ангажована на пословима озакоњења, а на основу добијене сагласности Комисије, урачунавају у бр. од 7 лица (чл. 27к став 6. Закона о буџетском систему, а у вези става 4. овог члана)?
Да ли се приликом попуњавања ПРМ обрасца и објављвања података о броју запослених у укупан број урачунавају и радна места помоћника председника општине, шефа кабинета и осталих радних места која су систематизована у кабинету председника општине, тј. у управи и попуњавању се на одређено време?
Сходно члану 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време):
1) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка;
2) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године;
3) на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, најдуже док траје дужност тог изабраног лица;
4) на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, најдуже док траје дужност тих лица;
5) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету);
6) ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта;
7) ради обуке приправника, за време трајања приправничког стажа;
8) ради замене службеника који је постављен за вршиоца дужности, док траје његова дужност;
9) ради замене службеника коме мирује радни однос због обављања приправничког стажа.
Радни однос на одређено време заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса, изузев радног односа на одређено време ради обуке приправника који се заснива након спроведеног јавног конкурса, у складу са овим законом и ако је потреба запошљавања приказана у кадровском плану.
Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит.
Напомињемо да је потребно правити разлику између помоћника градоначелника, председника општине или председника градске општине и осталих запослених у Кабинету тих изабраних лица (нпр. шеф кабинета, протокол и слично). Сва лица осим помоћника градоначелника, председника општине или председника градске општине, с обзиром на то да је њихов радни однос унапред одређен (најдуже док траје дужност изабраних лица), улазе у 10% запослених који се могу ангажовати на одређено време. С друге стране, помоћници изабраних лица се не убрајају ни у једну категорију, односно не улазе у максималан број запослених, односно у укупан број запослених на одређено време, с обзиром да је реч о функционерима.
Да ли се приликом попуњавања ПРМ обрасца и објављвања података о броју запослених и заменик начелника рачунају као радна места на одређено или неодређено време?
Упркос томе што се начелник управе, као службеник на положају, сходно члану 56. Закона о локалној самоуправи поставља на период од шест година, чланови 54. и 55. истог закона прописују да Општинском управом, као јединственим органом, руководи начелник односно да кад се општинска управа организује у више управа, радом управе руководи начелник.
С обзиром на наведено, односно чињеницу да је начелник управе законска категорија у смислу руковођења органом, приликом попуњавања ПРМ обрасца начелника управе односно заменика начелника управе би требало рачунати у радна места на неодређено време.
Да ли општинска управа може имати заменика матичара и да ли се Правилником о систематизацији радних места може систематизовати радно место „послови помоћника матичара“?
Према Закону о матичним књигама („Сл. гласник РС“, бр. 20/2009, 145/2014 и 47/2018) прописано је да се за једно матично подручје одређује се један матичар и једна или више заменика матичара (члан 10). Матичар односно заменик матичара може бити лице које има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању од три године, положен посебан стручан испит за матичара и овлашћење за обављање послова матичара (члан 11). Посебан стручни испит за матичара се полаже пред комисијом Министарства по програму који доноси Министар, док овлашћење за обављање послова матичара даје Министар на предлог функционера који руководи градском/општинском управом, након положеног посебног стручног испита за матичара.
У Правилнику о организацији и систематизацији радних места у градској/општинској управи, градском/општинском правобранилаштву, стручним службама и посебним организацијама града/општине уређују се организационе јединице и њихов делокруг, руковођење организационим јединицама, називи и описи радних места, звања у којима су радна места разврстана, потребан број запослених за свако радно место, врста и степен образовања, радно искуство и други услови за рад на сваком радном месту у Градској управи, Градском правобранилаштву, стручним службама и посебним организацијама. Матичарски послови се углавном обављају у оквиру организационе јединице – Одељење за општу управу, у оквиру кога су систематизована следећа радна места: матичар, заменик матичара, послови месне канцеларије и месне заједнице – заменик матичара, послови везани за грађанска стања. Дакле, и Правилник познаје само институт матичара и заменика матичара.
Дакле, сходно горе наведеном, општинска управа мора имати матичара и заменика матичара за одређено матично подручје с тим да он мора испунити одређене услове прописане Законом о матичним књигама. Такође, уколико имате заменика матичара, могуће је њега распоредити на послове матичара.