Питања и одговори

Одобравање и давање позајмица од стране једног јавног предузећа или привредног друштва основаног на нивоу јединице локалне самоуправе било ком другом привредном субјекту, укључујући и друго јавно предузеће или привредно друштво основано на нивоу исте јединице локалне самоуправе, није ни једним прописом забрањено, па је самим тим формално и могуће. Такође нема законских ограничења да јавно предузеће, под унапред дефинисаним условима, на име позајмице прими одређени износ новчаних средстава.

Како је код субјекта који дају или примају позајмицу у питању трансакција којом се располаже са средствима предузећа, одлуку о томе коме и под каквим условима се одобрава позајмица, свакако треба да донесе лице или орган који је за доношење такве одлуке надлежан. Закон о јавним предузећима није изричито утврдио надлежност за доношење ове врсте одлука, тако да одлуку доноси директор или Надзорни одбор предузећа, а у зависности од тога како је надлежност дефинисана оснивачким актом или статутом предузећа.

Услове под којима се одобрава позајмица и међусобни односи предузећа које даје и предузећа које прима позајмицу, требало би да се уреде посебним уговором о зајму у коме се поред дефинисања уговорних страна, прецизира рок у коме је зајмодавац у обавези да врати позајмљена средства и ако тако уговорне стране одлуче, у коме се утврђује да ли је позајмица бескаматна или се на позајмљена средства зарачунава камата. Ако се зарачунава камата на позајмљена средства, обзиром да се ради о позајмици, а не о кредиту, за висину каматне стопе постоје одређени лимити.

Приликом доношења одлука о одобравању уговора о зајму треба водити рачуна да позајмице по обиму и по учесталости не прелазе границу преко које би добиле карактер кредита које код нас могу одобравати само регистроване банке, а не и јавна предузећа или други привредни субјекти.

У  складу са Мишљењем Министарства финансија под бројем 011-00-00643/2015-03 од 11. јануара 2016. године, у ставу 2 . наведено је да је чланом 16. и 17. Закона о финансирању локалне самоуправе („Сл. гласник РС“ бр.62/06, 47/11, 93/12, 99/13 и 125/14-усклађени дин.износи) прописано да је фирма сваки истакнути назив или име које упућује  на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност, а да  јединица локалне самоуправе може утврдити локалне комуналне таксе у различитој висини зависно од делатности, површине и техничко-употребних карактеристика објекта, величине правног лица у смислу закона којим се уређује рачуноводство и по деловима територије, односно зонама у којима се налазе објекти, предмети или врше услуге за које се плаћају таксе.

У складу са ставом 3. истог мишљења наведено је да је чланом 18. Закона прописано да се актом скупштине јединице локалне самоуправе којим се уводи локалана комунална такса, утврђују обвезници, висина, олакшице, рокови и начин плаћања локалне комуналне таксе, а Одлукама о локалним комуналним таксама које доносе јединице локалне самоуправе прописују се износи фирмарине за један истакнути назив који упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност. У члану 4.  Мишљења наведено је да у складу са чланом 16. Закона, правно лице за сваку фирму истакнуту ван пословног објекта, односно које има више од једне пословне јединице/објекта плаћа посебно за сваку пословну јединицу/објекат локалну комуналну таксу за истицање фирме на пословном простору највише до износа прописаног у члану 15а Закона. Наведена одредба недвосмислено упућује на обавезу правног или физичког лица, као обвезника, да фирмарину плаћа за сваку пословну јединицу (производни погон и други пословни простор у којем обавља регистровану делатност ван седишта) највише до износа прописаног овим законом.

У складу са чланом 11. став 3. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС“, бр. 80/02...144/20) - мишљења Министарства финансија о примени конкретних прописа, у циљу обезбеђења јединственог спровођења прописа, обавезујућа су за поступање локалне пореске администрације као органа јединице локалне самоуправе који утврђује локалну комуналну таксу.

Сходно наведеном, ако порески обвезник обавља делатност на више локација, у обавези је да плаћа таксу за истицање фирме за сваку локацију посебно.

Мишљење Министарства финансија.пдф

Одредбама члана 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) је предвиђено следеће:

„Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,

2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,

3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,

4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,

5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом“.

Међутим, чланом 1. истог посебног колективног уговора је предвиђено да се овим колективним уговором (у даљем тексту: Уговор), уређују права и дужности из радног односа запослених у органима јединица локалне самоуправе, градских општина, службама и организацијама које оснива надлежни орган јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном закону, међусобни односи учесника Уговора, поступак измене и допуне Уговора и друга питања од значаја за запослене и послодавца. Дакле, уколико се ради о запосленом неке установе чији је оснивач јединица локалне самоуправе овај колективни уговор се не примењује, а што се правилника о раду те установе тиче усклађеност тог акта се ни не посматра у смислу Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе јер ти акти нису ни у каквом односу. На права, обавезе и одговорности из радног односа запослених у установама примењује се Закон о раду који у члану 1. каже да се права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада, уређују овим законом и посебним законом, у складу са ратификованим међународним конвенцијама. Права, обавезе и одговорности из радног односа уређују се и колективним уговором и уговором о раду, а правилником о раду, односно уговором о раду - само када је то овим законом одређено. Конкретно, право на јубиларну награду запослени у установи оствариваће у складу са правилником о раду те установе, као општим актом, и његовим уговором о раду.

Код поступка укњижавања/искњижавања имовине примењује се исти начин поступања као код располагања или стицања имовине општине.

Наиме, ко је орган који је надлежан за прибављање/отуђење имовине из јавне својине општине прописано је у Статуту општине. Исти орган је надлежан да донесе и одлуку да се нека имовина укњижи/искњижи из пословних књига.

Да би се имовина која се води у пословним књигама корисника унела у пословне књиге оснивача, потребно је да најпре руководилац корисника донесе одлуку о искњижавању из своје пословне евиденције, како би након тога Статутом одређен надлежни орган оснивача донео одлуку о укњижавању у евиденцију оснивача.

Дакле, пре било какве радње потребно је да се провери ко је надлежан орган по Статуту ваше општине за питања располагања/прибављања у јавну својину.

Закон о раду у члану 24. који говори о условима за заснивање радног односа, каже да радни однос може да се заснује са лицем које има најмање 15 година живота и испуњава друге услове за рад на одређеним пословима, утврђене законом, односно правилником о организацији и систематизацији послова (у даљем тексту: правилник). Правилником се утврђују организациони делови код послодавца, назив и опис послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образовања и други посебни услови за рад на тим пословима, а може да се утврди и број извршилаца. За рад на одређеним пословима, изузетно, могу да се утврде највише два узастопна степена стручне спреме, односно образовања у складу са законом. Правилник доноси надлежни орган код послодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца. Обавеза доношења правилника не односи се на послодавца који има 10 и мање запослених.

Имајући ово у виду, да би лице са 240 ЕСПБ бодова радило на радном месту на коме је предвиђено као услов виша школска спрема (180 ЕСПБ бодова) потребно је да за то радно место буде предвиђен алтернативни услов у погледу школске спреме, 180 или 240 ЕСПБ бодова, или да лице које се запошљава на том радном месту има стечена оба степена школске спреме.

Законом о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020 и 52/2021) је чланом 175. став 1. тачка 4. пропсано да грађевински инспектор има права и дужности у вршењу инспекцијског надзора да проверава да ли се објекат гради према издатој грађевинској дозволи и пројекту за извођење, односно техничкој документацији на основу које је издато решење из члана 145. овог закона.

Уколико грађевински инспектор током вршења инспекцијског надзора утврди да се објекат не гради према издатој грађевинској дозволи, односно пројекту за извођење, овлашћен је да наложи решењем обуставу радова и одреди рок који не може бити дужи од 30 дана од дана уредног уручења инвеститору – за подношење захтева са уредном документацијом за прибављање, односно измену грађевинске дозволе, а ако инвеститор у остављеном року не прибави, односно не измени грађевинску дозволу, да наложи решењем уклањање објекта, односно његовог дела, како је то прописано чланом 176. став 1. тачка 2. истог закона.

Ако је настављено са извођењем радова и после доношења решења о њиховој обустави, надлежни грађевински инспектор ће поднети:

1. пријаву за привредни преступ против привредног друштва или другог правног лица које је инвеститор, за привредни преступ за који је законом прописана новчана казна од 1.500.000 до 3.000.000 динара (члан 202. став 1. тачка 4);
2. пријаву за привредни преступ против одговорног лица у привредном друштву или другом правном лицу које је инвеститор, за привредни преступ за који је законом прописана новчана казна од 100.000 до 200.000 динара (члан 202. став 2);
3. пријаву за привредни преступ против привредног друштва или другог правног лица које гради објекат, за привредни преступ за који је законом прописана новчана казна од 1.500.000 до 3.000.000 динара (члан 203. став 1. тачка 3);
4. пријаву за привредни преступ против одговорног лица у привредном друштву или другом правном лицу које гради, односно изводи радове, за привредни преступ за који је законом прописана новчана казна од 100.000 до 200.000 динара (члан 203. став 2);
5. захтев за покретање прекршајног поступка против предузетника, за прекршај за који је законом прописана новчана казна од 300.000 до 500.000 динара (члан 208а став 1. тачка 4);
6. захтев за покретање прекршајног поступка против физичког лица инвеститора, за који је законом прописана новчана казна од 100.000 до 150.000 динара (члан 208а став 2).

Када грађевински инспектор утврди да извођач радова, односно одговорни извођач радова изводи радове, односно гради објекат супротно издатој грађевинској дозволи и техничкој документацији, на основу које је грађевинска дозвола издата, подноси кривичну пријаву и покреће поступак за одузимање лиценце против одговорног извођача, односно подноси пријаву за привредни преступ против извођача радова, како је то прописано чланом 176. став 4. Закона о планирању и изгради.

Законом прописане мере грађевински инспктор налаже без обзира на којој парцели се радови изводе, тј. без обзира на то да ли је одступање од издате дозволе извршено на парцели на којој је одобрено извођење грађевинсих радова или на суседној парцели. Надлежност, права, обавезе и одговорности грађевинског инспектора су исте у оба случаја и оне не престају.

Власник парцеле на коју је инвеститор, мимо дозволе, прешао и изводи грађевинске радове који дозволом нису одобрени, независно од поступка који спроводи грађевински инспектор, може може подношењем негаторне тужбе на основу члана 42. Закона о основама својинскоправних односа ("Сл. лист СФРЈ", бр. 6/80 и 36/90, "Сл. лист СРЈ", бр. 29/96 и "Сл. гласник РС", бр. 115/2005 - др. закон), захтевати, од другог физичког лица да престане са узнемиравањем права својине, ако га треће лице неосновано узнемирава на други начин, а не одузимањем ствари. Право на подношење тужбе не застарева.

Члан 30. став 1. тачка 2) Посебног колективног уговора за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 106/2018 и 144/2020) предвиђа да запослени има право на исплату јубиларне награде, и то: (1) за 10 година рада проведеног у радном односу, једна плата; (2) за 20 година рада проведеног у радном односу, две плате; (3) за 30 година рада проведеног у радном односу, три плате; (4) за 35 година рада проведеног у радном односу, три и по плате. Платом се у овом смислу сматра просечна месечна плата запосленог, односно запослених у установи, односно просечна зарада у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику, у претходних 12 месеци који претходе месецу у којем се исплаћује јубиларна награда, у зависности шта је за запосленог повољније. 

С обзиром да наведене одредбе колективног уговоре не постављају ограничења у смислу код ког послодавца је запослени био претходно у радном односу јубиларна награда ће се исплатити и за године рада проведене у основној школи.

У случају да општина сама спроводи поступак набавке поменуте опреме таква набавка се води на основна средства у припреми. Општина након спроведеног поступка набавке може таква средства да да на коришћење или у трајно власништво уколико је тако предвиђено самим пројектом на основу којег је општина и добила средства за набавку опреме, тј. ако је крајњи корисник већ опредељен пројектом.

Такође, потребно је да се види у Статуту општине који орган је надлежан за доношење такве одлуке, углавном је то Скупштина општине.

Након доношења одлуке од стране надлежног органа, општина може да закључи уговор о преносу опреме крајњем кориснику.

У складу са чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС право на јубиларну награду остварују запослени у ЈЛС за навршених 10, 20, 30, 35 или 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остварио право из радног односа.

С обзиром да се за јубиларну награду рачунају само године проведене у радном односу, а имајући у виду да је одредбама Закона о раду ангажовање по уговору о обављању привремених и повремених послова дефинисано као рад ван радног односа, године ангажовања по основу овог уговора се не рачунају у јубиларну награду. Дакле, уколико лице има навршених 10 година у радном односу у ЈЛС има право на јубиларну награду, без обзира на прекиде у радном односу.

Чланом 57. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је, између осталог, предвиђено да су Извршилачка радна места сва радна места која нису положај, укључујући и радна места руководилаца унутрашњих организационих јединица. Непосредни руководилац је службеник који руководи унутрашњом организационом јединицом у којој је систематизовано радно место.

Даље се у члану 81. каже да се извршилачко радно место попуњава трајним премештајем, спровођењем интерног конкурса, преузимањем службеника или заснивањем радног односа након спроведеног јавног конкурса, док се положај се попуњава постављењем.

Чланом 197. Закона о раду предвиђено је да послодавац може за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са: 1) незапосленим лицем; 2) запосленим који ради непуно радно време - до пуног радног времена; 3) корисником старосне пензије. Овакав уговор закључује се у писаном облику.

Иако се уговор о обављању привремених и повремених послова може закључити за обављање послова које су из делатности управе и које нису из делатности управе, с обзиром на карактер послова за које се закључује овај уговор (привремени и повремени послови) и временску ограниченост његовог трајања, мишљења смо да упражњеност радног места руководиоца унутрашње организационе јединице не би требало надомешћивати на овај начин.

Што се уговора о делу тиче, члан 199. Закона о раду предвиђа да послодавац може са одређеним лицем да закључи уговор о делу, ради обављања послова који су ван делатности послодавца, а који имају за предмет самосталну израду или оправку одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла. Уговор о делу може да се закључи и са лицем које обавља уметничку или другу делатност у области културе у складу са законом. Дакле, уговор о делу се не може закључити за обављање послова радног места управе.

Чланом 16. Закона о инспекцијском надзору ("Сл. гласник РС", бр. 36/2015, 44/2018 - др. закон и 95/2018) је прописано следеће:

„Руководилац инспекције или лице које он овласти издаје писани налог за инспекцијски надзор.

Налог за инспекцијски надзор садржи: податке о инспекцији; податке о инспектору или инспекторима који врше инспекцијски надзор са бројевима службених легитимација; податке о надзираном субјекту или субјектима ако су познати, а ако ти подаци нису познати, односно ако није могуће утврдити надзиране субјекте или је њихов број превелик - одговарајуће познате информације од значаја за одређење субјекта, односно субјеката код којих ће се вршити надзор (нпр.: врста делатности или активности, територијално подручје, локација објекта, врста робе или производа, односно услуга итд.); правни основ инспекцијског надзора; навођење и кратко објашњење врсте и облика инспекцијског надзора; процењени ризик; прецизан и јасан опис предмета инспекцијског надзора; планирано трајање инспекцијског надзора (дан почетка и окончања надзора); разлоге за изостављање обавештења, ако постоје; број, време и место издавања; потпис издаваоца налога; печат, када је то потребно према обележјима предмета инспекцијског надзора.

У вршењу инспекцијског надзора инспектор је везан садржином налога, односно утврђеним предметом инспекцијског надзора, осим ако се инспекцијски надзор врши над нерегистрованим субјектом - када се инспекцијски надзор врши и без налога и у границама предмета које инспектор утврђује током трајања инспекцијског надзора.

Ако у току вршења инспекцијског надзора инспектор открије незаконитост која је изван граница налогом утврђеног предмета инспекцијског надзора, али је у блиској вези са тим предметом, инспектор прибавља допуну тог налога за инспекцијски надзор (допунски налог), након чега наставља поступак. У захтеву за издавање допунског налога инспектор образлаже блиску везу са предметом надзора и потребу издавања допунског налога. Пре тражења допунског налога инспектор врши обезбеђење доказа ако постоји оправдана бојазан да се неки доказ неће моћи доцније извести или да ће његово извођење бити отежано. О обезбеђењу доказа по службеној дужности доноси се закључак.

Допунски налог из става 4. овог члана није потребан када је неопходно да се предузму хитне мере ради спречавања или отклањања непосредне опасности по живот или здравље људи, животну средину или биљни или животињски свет, што се посебно образлаже у записнику о инспекцијском надзору.

Налог за инспекцијски надзор може да се допуни и када је неопходно повећати број инспектора који врше надзор и продужити трајање надзора.

Ако у току вршења инспекцијског надзора инспектор открије незаконитост која је изван граница налогом утврђеног предмета инспекцијског надзора, а није у блиској вези са тим предметом, при чему су испуњени услови за ванредан инспекцијски надзор у складу са чланом 6. став 4. овог закона, инспектор за вршење тог надзора који је изван граница утврђеног предмета прибавља засебан налог за ванредан инспекцијски надзор. У захтеву за издавање засебног налога инспектор образлаже потребу издавања тог налога. Пре тражења засебног налога инспектор врши обезбеђење доказа ако постоји оправдана бојазан да се неки доказ неће моћи доцније извести или да ће његово извођење бити отежано. О обезбеђењу доказа по службеној дужности доноси се закључак.

Налог се издаје за редован, ванредан, мешовити и допунски инспекцијски надзор, с тим да је ванредан, мешовити и допунски инспекцијски надзор могућ и без налога за инспекцијски надзор, односно без допунског или засебног налога из ст. 4. и 7. овог члана, када то захтевају разлози спречавања или отклањања непосредне опасности по живот или здравље људи, животну средину или биљни или животињски свет, што се образлаже у записнику о инспекцијском надзору.

За контролни инспекцијски надзор не издаје се налог“.

Дакле, инспектор поступа у складу са писаним налогом за инспекцијски надзор, везан је садржином налога и утврђеним предметом инспекцијског надзора. Поступање без налога је предвиђено као изузетак, на пример када су неопходне хитне мере ради спречавања или отклањања непосредне опасности по живот или здравље људи, животну средину или биљни или животињски свет односно када је реч о контролном инспекцијском надзору.

Чланом 4. Закона о инспекцијском надзору је предвиђено да у поступку вршења инспекцијског надзора инспектор, односно други овлашћени службеник поступа сагласно начелима и правилима деловања државне управе и начелима и правилима деловања државних службеника, односно службеника аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као и сагласно начелима и правилима поступка којима је уређен општи управни поступак.

У конкретном случају, не постоје препреке да лице које је било руководилац Одељења доцније обавља послове буџетског инспектора, али с обзиром да је наведеним чланом 4. Закона о инспекцијском надзору указано на начела и правила поступка којим је уређен општи управни поступак, указујемо на одредбе члана 40. Закона о општем управном поступку, који се односи на изузеће, између осталих разлога уколико је то лице учествовало у првостепеном поступку односно ако постоје друге чињенице које доводе у сумњу његову непристрасност.

Наведени члан 40. Закона о општем управном поступку гласи:

„(1) Овлашћено службено лице мора бити изузето:

1) ако је у поступку странка, сведок, вештак или законски заступник или пуномоћник странке;

2) ако је са странком, законским заступником или пуномоћником странке крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена закључно, супружник или ванбрачни партнер или сродник по тазбини до другог степена закључно, па и када је брачна заједница престала;

3) ако је са странком у односу старатеља, усвојитеља, усвојеника или хранитеља;

4) ако је са законским заступником или пуномоћником странке у односу усвојитеља или усвојеника;

5) ако је учествовало у првостепеном поступку;

6) ако остварује накнаду или друга примања од странке или је ангажовано у управном одбору, надзорном одбору или радном или стручном телу странке;

7) ако исход поступка може да му донесе директну корист или штету;

8) ако постоје друге чињенице које доводе у сумњу његову непристрасност.

(2) Чим сазна да постоји неки разлог за изузеће из става (1) тач. 1)-7) овог члана, овлашћено службено лице застаје с поступком и о разлогу за изузеће одмах обавештава лице или орган који одлучује о изузећу. Кад сазна да постоји разлог за изузеће из тачке 8) овог члана оно о томе само обавештава лице или орган који одлучује о изузећу.

(3) Изузеће овлашћеног службеног лица може да захтева странка, у ком случају овлашћено службено лице поступа као да је оно сазнало да постоји неки разлог за изузеће. Странка је дужна да у захтеву наведе чињенице због којих сматра да постоји разлог за изузеће“.

У оквиру Стручног упутства о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама за школску 2021/2022. годину, у делу који се односи на формирање одељења и група у основној и средњој школи у којима се образују ученици/деца према индивидуалном образовном плану (ИОП) наведено је:

„У поступку испитивања детета уписаног у основну школу, школа може да утврди потребу за доношењем индивидуалног образовног плана или за интензивном додатном подршком детету. Школа одмах упућује дете на Интерресорну комисију и обраћа се захтевом надлежној школској управи ради добијања сагласности за признавање мањег броја ученика од прописаног у одељењу првог разреда.“

Наведени део Стручног упутства треба тумачити у складу са чл. 76. Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), став 3. и став 4. којим је прописано следеће:

„Индивидуални образовни план (у даљем тексту: ИОП) је посебан акт, који има за циљ оптимални развој детета и ученика и остваривање исхода образовања и васпитања, у складу са прописаним циљевима и принципима, односно задовољавања образовно-васпитних потреба детета и ученика.

ИОП израђује тим за додатну подршку детету, односно ученику на основу претходно остварених, евидентираних и вреднованих мера индивидуализације и израђеног педагошког профила детета, ученика и одраслог, а остварује се након сагласности родитеља, односно другог законског заступника.“

На овим законским одредбама се темељи Правилник о ближим упутствима за остваривање права на ИОП, његову примену и вредновање којим је чл. 3, 4. и 5. прописана поступност у доношењу одлуке о нивоу подршке која је потребна ученику. Правилник упућује на то да је потребно да се упозна дете/ученик и начин његовог функционисања да би се сагледала и предложила најделотворнија додатна подршка за конкретно дете.

Подсећамо и да је истим правилником, чл. 12. уређен начин на који се подржава транзиција деце и ученика којима је потребна додатна подршка: „За свако дете, ученика и одраслог који остварује право на додатну подршку, установа планира и спроведи посебне мере за припрему детета, ученика и одраслог за прелазак у нови циклус, односно ниво образовања, или прелазак у другу установу, као и мере за припрему образовне установе у коју се укључује дете, ученик и одрасли.“

Из ове одредбе произилази да су за чланове ИРК, као и за школу, у ситуацији када се припремају за укључивање детета са сметњама у развоју у образовање, кључне информације из предшколске установе у којој је дете похађало припремни предшколски програм. Уколико је дете током предшколског васпитања и образовања имало план индивидуализације или ИОП, и за које је реализован план транзиција, може се очекивати да ће исти ниво подршке бити потребан и на почетку основног образовања и васпитања. Уколико то није случај, неопходна је доследна примена Правилника о ближим упутствима за остваривање права на ИОП, његову примену и вредновање.

Према Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, мишљења ИРК је, између осталог, неопходно ако ученик треба да пређе на образовање по ИОП2 (индивидуални образовни план са измењеним исходима), али ИРК „не одобрава“ ИОП1, већ је то у надлежности школе.

Са друге стране, у складу са ЗОСОВ, школа која је приликом уписа препознала да је детету потребан интензивна подршка треба да се обрати ИРК као би се пре поласка у школу нпр. уклониле архитектонске баријере, обезбедио лични пратилац или неко помагало као што је електронска лупа и све друго што је у надлежности ИРК према Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом.

Дакле, за прелазак на ИОП1 након спроведеног плана индивидуализације није потребно мишљење ИРК, и препоручујемо да то буде одговор ИРК школи која се обратила Комисији искључиво за овај вид подршке.