Питања и одговори

Пошто се ради о примени закона дакле запослени стварају предуслове да олакшају процес, у том смислу није потребна одлука већа, има различитих примера, када начелник или начелница одељења за финансије донесе План. На крају се може рећи да се за спровођење формира радна група. Такође, може групу формирати и начелник/начелница општинске управе.

Препорука је да за овај програм нема Извештаја о учинку, дакле није обавезна, међутим ако се имају циљеви и индикатори који се односе на стварање предуслова, за који се жели известити, онда се може известити о њима у Извештају о учинку. По оним циљевима и индикаторима по којима се неће известити, они се не стављају у буџет, а све што се ставља у програмске смернице о томе ће се известити.

Одељење финансија је одговорно зато што по закону доноси План, одељењу је додељен посао да координира цео процес да позива буџетске кориснике. У саставу радне групе се налазе запослени из Одељења финансија, али и професионалци из сектора који указују на кључне проблеме које треба решавати, они су одговорни за садржински део.

Ово ће превасходно зависити од политичке воље али и вештине управљања процесом. Оно што је искуство до сада је да је аспект нереалног планирања био проблематичнији, али остаје и питање колико су и сами планови били развојни, а не шаблонизовани или оријентисани само на садашње проблеме и изазове (уместо на оне који предстоје). Најбоље искуство у усклађивању реалних и развојних аспеката произаћи ће из посматрања процеса и праксе, при чему нови плански систем ставља нагласак на обавезно повезивање са финансијским оквиром за сваки плански документ (аспект реалистичног планирања) и оставља могућности за периодично разматрање и ревидирање по потреби самих планских докумената како би се учинили реалистичнијим. То значи да праћење и извештавање може да резултира адаптирањем планских докумената тако да они буду: а) мање амбициозни, у случају да се констатује недостатак средстава/ресурса за имплементацију; или б) амбициознији, у случају да се испостави да има више расположивих ресурса и да се додатне активности/мере могу увести у плански оквир.

У овом тренутку није познато када ће бити израђен План развоја Републике Србије. Међутим, иако још увек није израђен овај документ развојног планирања на националном нивоу, ЈЛС не треба да чекају на израду истог као предуслов за израду својих Планова развоја, јер је нужно да саме на бази сопствене приоритизације и доступних секторских докумената (националних стратегија и сл.) припремају своје кровне документе развојног планирања и на бази тога планирају даље и своје буџете, врше приоритизацију пројеката и опредељују се за конкурисање за фондове развојних партнера (ЕУ и других).

За сада је савет да у оним развојним областима за које је у конкретној ЈЛС од посебног значаја управо родна перспектива, на основу доступних података и статистике, ЈЛС настоје да сагледају размере проблема и аргументују могуће правце решавања у циљу осигуравања унапређења положаја жена и мушкараца (девојчица и дечака) у оквиру конкретних јавних политика. Имајући у виду да ови додатни аспекти анализа са становишта родне равноправности захтевају додатне ресурсе и искуства, савет је да се оне пажљиво планирају и кроз финансирање/буџете ЈЛС, и да се примењује постепени приступ (не за све области надлежности одједном). Посебно указујемо да могу бити корисни приступи који се примењују у процесу родно одговорног буџетирања, а који свакако утичу и на планирање и реструктурирање прихода и расхода у ЈЛС чиме се преносе и на ефективну примену родне равноправности кроз различите области надлежности ЈЛС. Одређене информације у овом погледу доступне су у оквиру инструкција СКГО за родно одговорно буџетирање на локалу уз додатну напомену да је најновијим изменама и допунама Закона о буџетском систему рок за примену родно одговорног буџетирања померен на 2024. годину). 

Најављујемо и да СКГО ради на Упутству за родну анализу буџета које ће у 2021. години бити доступно свим ЈЛС и свакако делимично применљиво и на родну анализу у процесу израде Плана развоја ЈЛС. Такође, на националном нивоу планирана је израда теста родне равноправности који би се примењивао у процесу израде прописа, као и израда ex пост анализа у областима релевантним за родну равноправност, те ће искуства у овом погледу на националном нивоу бити корисна и за даље усмеравање ЈЛС за сагледавање стања, потреба и праваца унапређења родне равноправности у респективним областима надлежности.

Период трајања јавне расправе није законски прописан, али овом приликом указујемо на СКГО Модел одлуке о јавним расправама у ЈЛС (који се односи на различите документе за које ЈЛС спроводе јавне расправе) којим је предвиђено да је минимално време трајања јавне расправе – 20 дана. Такав рок препоручен је у овом моделу у складу са другим Моделом – за статут ЈЛС, уз напомену да овај рок свака ЈЛС може другачије одредити у складу са својим потребама и локалним приликама.

Види: Модел Статута општине.пдф и Модел одлуке о јавним raspravama.docx

Примери садрже и такве одреднице где се код мера реферисало на кратак рок за спровођење (оријентација је била у том смислу до две године оквирно). Приликом формулације описа мера, треба настојати да временске одреднице буду што је могуће прецизније, али је прихватљиво ставити и оквирнију одредницу када се не располаже прецизнијим подацима, што у тренутку израде дугорочних планских докумената може да буде случај.

Ово није стриктно прописано, тј. Закон о планском систему говори само о акту који се тиче поступка и ближе садржине Плана развоја. У Смерницама је ово додатно разрађено те предложено и доношење акта којим се уређује координациони тим, тематске РГ итд. У том смислу, логичан редослед би био прво Одлука скупштине о поступку припреме, тј. о приступању изради Плана развоја ЈЛС, а затим би уследило доношење акта о одређивању координационих и других структура. Не постоји препрека и да се чак те структуре, уколико су оне већ познате и довољно припремљене - именују и већ у самој Одлуци о приступању изради Плана развоја. Претпоставка приликом израде Смерница је била међутим да је потребно више времена за одређивање координационе структуре, те је зато у Смерницама то раздвојено кроз два корака.

За потребе „пуњења“ садржаја Аналитичког сервиса, РСЈП прикупља информације током целе године, односно у складу са динамиком производње појединих статистичких и других података од стране надлежних институција. Да би се међутим осигурала доследност у ажурирању, опредељено је да се оно врши када за податке највећи број индикатора буду на располагању и да се то чини на крају године. Сервис се континуирано проширује новим сетовима индикатора, те да се може очекивати да ће и споменути подаци (о новоизграђеним становима, броју путничких аутомобила у ЈЛС) у перспективи наћи своје место у овом сервису.

Аспект родне равноправности интегрисан је и експлицитно кроз Закон о планском систему у Начелима управљања системом јавних политика (члан 3. Закона) – „начело интегралности и одрживог раста и развоја - подразумева да се приликом израде и спровођења планских докумената узимају у обзир ... и осетљиве категорије становништва, родна равноправност, итд...“. Са друге стране, само функционисање ЈЛС подразумева интегрални приступ родној равноправности кроз све аспекте деловања, а подсећамо да и Закон о буџетском систему прописује обавезу примене родног буџетирања. 

Дакле, и кроз развојно и кроз буџетско планирање потребно је потенцирати родну компоненту.

Одговорност за координацију процеса израде и касније усвајања и спровођења, мора бити на носиоцима из саме ЈЛС. Додатна консултантска испомоћ је наравно могућа, али увек под координацијом и уз помно праћење од стране ЈЛС.