Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Шта ако се у јавној расправи дође до неког боље предложеног решења, мера или слично? Да ли уважавати?
Уколико се тек у фази јавне расправе заиста добије неки предлог који је по оцени учесника, посебно саме тематске радне групе, координатора и сл. - бољи, квалитетнији, реалистичнији предлог - исти апсолутно треба уважити и ту измену применити у документу, а у извештају о спроведеној јавној расправи констатовати да је до ове промене дошло.
Суштина је ипак тежити да се јавност упознаје са предложеним решењима раније, дакле кроз процес консултација, како би се и алтернативе, други предлози раније могли чути и увести у радну верзију нацрта документа.
Да ли градске општине треба да имају план развоја?
Посматрајући Закон о локалној самоуправи и Закон о планском систему, закључујемо да и поред тога што се План развоја односи превасходно на градове и општине и није експлицитно предвиђен за градске општине, оне треба да се благовремено припремају да буду активни учесници у изради и спровођењу Плана развоја матичног града (града оснивача).
На тај начин се градске општине оспособљавају и за евентуално самостално доношење неких других планских докумената примеренијих њиховој надлежности (нпр. програми, акциони планови и сл.) у складу са планским документима града оснивача.
Како у време пандемије организовати рад бројних радних тела и радних група уз велики број разних координатора како је се предлаже у приступу изнетом у Смерницама?
Број радних тела и радних група, консултативних механизама - није прописан, није стриктно регулисан. Смернице и материјал предметног вебинара садрже предлог оптималне поставке и идеја јесте да што више актера из ЈЛС, а посебно руководилаца/доносилаца одлука, разумеју колико ипак свеобухватни ти процеси треба да буду. Није добра пракса да се рад на кровном планском документу сведе само на јединицу или запосленог у канцеларији за ЛЕР иако је могуће/вероватно да ће та организациона јединица бити носилац (координатор) процеса.
У условима пандемије, мало шта од ових препоручених механизама ће ефективно функционисати; потребно је да се почетне или у мери у којој је могуће консултације спроводе електронски, online, или да се да више времена за изјашњавање на материјале писаним путем.
Када ЈЛС сваке године на скупштини усваја документ који садржи све инвестиције које ће се реализовати у следећој години на територији ЈЛС - да ли то документу треба променити име, тако да се зове Програм развоја ЈЛС за наведену годину?
Документ који је наведен, може се рећи да је најприближнији плану јавних инвестиција ЈЛС, с тим што се овакви планови најчешће израђују на дужи временски период имајући у виду да капитални пројекти често превазилазе период од 1 године, често се финансирају из кредита а њихова припрема је комплексна.
Наглашавамо да пре свега Закон о буџетском систему потенцира представљање трогодишњих капиталних издатака као обавезни саставни део финансијских планова и Одлуке о буџету ЈЛС, тако да документ који се годишње израђује свакако треба да буде конзистентан том делу буџета. Иако важећи регулаторни оквир не захтева израду посебног планског документа који би презентовао план инвестиција (капиталних пројеката) ЈЛС, не постоји препрека да ЈЛС настави израду таквог документа. Сугеришемо да се ипак промени назив документа тако да у називу фигурирају „јавне инвестиције“ или „капитални пројекти“, као и да се размисли о подеснијем облику/врсти планског документа будући да је „програм“ форма прецизно уређена Законом о планском систему и Уредбом која се односи на методологију управљања јавним политикама.
Код начела временске одређености – шта се дешава уколико одређене активности предвиђене планским документом нису спроведене када је планирано, а и даље је актуелна потреба њиховог спровођења?
Начело временске одређености у складу са Законом о планском систему подразумева временски ограничен период примене документа јавне политике и јасно одређене рокове за извршење мера и активности предвиђених документом јавне политике. Ово је потребно посебно имати у виду приликом израде докумената јавних политика, када се постављањем временских оквира и синхронизацијом активности предвиђа редослед реализације садржине односног документа. Уколико се на крају (или пред крај) спровођења тог документа констатује да неке од активности нису завршене у планираним роковима, пожељно је ово констатовати у извештајима о спровођењу односног документа, укратко образложити разлоге који су довели до успореније реализације планираних активности, те чињеницу да је њихово спровођење и даље релевантно за ЈЛС односно локалну заједницу. На основу тога (дакле утемељеног образложења) би предметне активности требало обухватити кроз ревидирани документ у којем су иницијално планиране (продужењем рока трајања тог документа и самих активности) или (уколико се ЈЛС определи да не продужава трајање конкретног документа) пребацивањем тих активности у други одговарајући дакле нови документ јавне политике, а свакако и у буџетски оквир за наредни период.
Да ли Стратегија локалног економског развоја може постати план развоја или је то просторни план ЈЛС?
Стратегија локалног економског развоја, као ни просторни план ЈЛС не могу постати План развоја ЈЛС.
Стратегије локалног одрживог развоја (СЛОР) су у претходној деценији представљале најчешћи облик кровних планских докумената ЈЛС, методолошки препоручен, иако не формално прописан. Израда и спровођење СЛОР у значајној мери подржани су и реализовани захваљујући подршци ЕУ и других развојних партнера, и уз ресорна министарства и СКГО као имплементационе партнере.
Битна разлика новог правног оквира за плански систем (у смислу Закона о планском систему) у односу на режим пре 2018/2019. године јесте формално прописивање једног кључног кровног планског документа за сваку ЈЛС, дакле Плана развоја ЈЛС (у складу са чланом 9. Закона о планском систему). Стратегије, програми као и просторни планови ЈЛС имају своје посебно место у категоризацији планских докумената у складу са Законом, те не могу бити трансформисани у План развоја, иако су посебна планска документа сваке ЈЛС релевантна за усклађивање и консолидацију приликом израде кључног кровног планског документа – Плана развоја ЈЛС.
Како поништити коначно решење, за које се дошло до сазнања да је донето на основу погрешно утврђених чињеница?
Коначно решење, за које се дошло до сазнања да је донето на основу погрешно утврђених чињеница, могло би да поништи применом ванредног средства „понављање поступка“, по службеној дужности, у складу са чл. 176-182. Закона о општем управном поступку.
Услови:
- да је поступак окончан решењем против којег се не може изјавити жалба (коначно решење);
- да се сазнало за нове чињенице и могућност да се изведу нови докази који би, сами или у вези са раније изнетим чињеницама или изведеним доказима, могли да доведу до друкчијег решења; да нису протекли рокови из члана 178. ЗУП-а;
- да нису протекли рокови из члана 178. ЗУП-а.
Нове чињенице и нови докази могу бити разлог за понављање управног поступка само ако су постојали у време доношења коначног решења, ако се за њих није знало или из оправданих разлога нису могли бити употребљени у поступку који је претходио доношењу решења и ако могу довести до друкчијег решења у управној ствари да су били познати или употребљени у ранијем поступку. Нови докази могу бити из ранијег периода (стари за које се није знало или се нису могли употребити) или потпуно нови. Битно је да се односе на чињенице које су постојале у време вођења ранијег поступка. Извођење друкчијег правног закључка из утврђеног чињеничног стања након доношења коначног решења, не може бити разлог за понављање управног поступка.
Који је поступак у односу на гараже?
Према члану 146. Закона о планирању и изградњи постављање и уклањањање мањих монтажних објеката уређује и обезбеђује ЈЛС, што значи да су ЈЛС у обавези да својом одлуком уређују врсте објеката које се могу постављати на јавним и другим површинама и уреде услове и начин њиховог постављања и уклањања у складу са законом.
Колико времена од издавања налога може проћи од пуноважности до слања судији? Који је максимални рок (једна или две године)?
Застарелост покретања и вођења прекршајног поступка уређена је чланом 84. Закона о прекршајима, а застарелост извршења казне, чланом 85. истог закона.
Према члану 84. ст. 1. и 7. ЗОП, прекршајни поступак не може се покренути нити водити ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен, као и да покретање и вођење прекршајног поступка застарева у сваком случају кад протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост. Ставом 8. истог члана је прописано да се ове одредбе сходно примењују на застарелост покретања и вођења поступка за издавање прекршајног налога.
Према члану 85. ст. 1. и 6., изречена казна и заштитна мера не могу се извршити ако је од дана правноснажности пресуде протекла једна година, као и да извршење казне односно заштитне мере застарева у сваком случају кад протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за извршење казне, односно заштитне мере. Наведеним чланом Закона, није предвиђена сходна примена одредби тог закона на застарелост извршења прекршајног налога, као што је то случај са застарелоћу покретања и вођења поступка за издавање прекршајног налога, али се према ставу Одељења судске праксе Прекршајног апелационог суда, одредба члана 85. став 1. ЗОП треба аналогно примењивати и на извршење казни изречених коначним и извршним прекршајним налозима, јер би у супротном ова кажњена лица била доведена у неравноправан положај у односу на лица којима су казне изречене правноснажним пресудама.
Неплаћени прекршајни налог, по протеку рока од осам дана, инспектор одмах доставља прекршајном суду да изречену новчану казну унесе у регистар и спроведе поступак извршења у складу са законом, при чему је дужан налог снабдети констатацијом коначности и забелешком да новчана казна није плаћена (члан 328). У овом тренутку инспектор не констатује чињеницу извршности, јер нема сазнање да ли је та чињеница наступила, будући да се захтев за судско одлучивање подноси непосредно прекршајном суду.
Како од дана извршности прекршајног налога почињу да теку рокови застарелости извршења прекршајног налога, инспектор се не може руководити рачунањем рока застарелости од извршности прекршајног налога, јер му је тај податак непознат.
Стога, будући да је непознато да ли је поднет захтев за судско одлучивање (у ком случају може доћи до покретања прекршајног поступка), односно да ли је налог извршан, налог треба доставити суду, без одлагања, а најкасније пре истека годину дана, опреза ради, од дана учињеног прекршаја.
Да ли постоји конкретна инструкција и упутство везано за евиденције издатих прекршајних налога?
Да ли је за вршење инспекцијског надзора код нерегистрованог привредног субјекта (када се то утврди на лицу места) неопходно донети и применити посебан правни оквир, односно посебна законска решења, као и прилагођене контролне листе као и правила за управљање ризицима? Да ли уопште и треба утврђивати и процењивати ризике ?
Да ли републичка инспекција може да наложи ЈЛС доношење аката о процени ризика?