Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли службеник који је запослен у Служби буџетске инспекције, која не припада управи, жалбу на решење изјављује Управном суду или Жалбеној комисији?
Чланом 3. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да се запосленима, у смислу овог закона, сматрају функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду ради вршења дужности, службеници и намештеници.
Службеник је, у смислу одредбе овог члана, запослено лице које професионално обавља стручне послове из надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе или са њима повезаних општих правних послова, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова. Службеник је запослено лице на извршилачком радном месту као и на радном месту службеника на положају.
Чланом 172. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да је жалбена комисија у јединици локалне самоуправе колегијални орган који у другом степену одлучује о жалбама службеника.
Одредбе члана 174. истог закона гласе:
„Жалбена комисија одлучује о жалбама службеника на решења којима се одлучује о њиховим правима и дужностима, као и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса“.
С обзиром да је у конкретном случају реч о службенику који обавља послове из надлежности буџетске инспекције, жалба на решење се изјављује надлежној Жалбеној комисији.
Који поступак је потребно спровести, када у току трајања одлагања плаћања дугованог пореза на рате (репрограм) порески обвезник премине, а део пореске обавезе остане неплаћен? На који датум је потребно спровести књижење, да ли је то датум смрти лица или датум последње неплаћене рате репрограма?
У складу са чланом 73. Закона о пореском поступку и пореској администрацији порески орган може, на образложени захтев пореског обвезника, у целости или делимично, одложити плаћање дугованог пореза. Одлагање плаћања дугованог пореза врши се потписивањем споразума између пореског органа и пореског обвезника, односно решењем пореског органа.
Ако се порески обвезник не придржава рокова из споразума, односно решења о одлагању плаћања дугованог пореза, или уколико у периоду за који је одложено плаћање дугованог пореза не измири текућу обавезу, осим у случају ако је поднео захтев за одлагање плаћања те текуће обавезе, порески орган ће у складу са чланом 74. став 9. по службеној дужности поништити споразум, односно укинути решење и доспели, а неплаћени порески дуг, водећи рачуна о ефикасности наплате, наплатити у поступку принудне наплате пореског дуга.
У моменту смрти физичког лица, пореског обвезника, то лице престаје да буде носилац права и обавеза, пореска обавеза се не може утврдити преминулом лицу, а утврђена неплаћена пореска обавеза се не може наплатити од тог лица.
Уколико је преминуло лице пре дана смрти престало да плаћа обавезе по основу репрограма и/или текуће обавезе, онда се укидање решења о репрограму, односно поништавање репрограма врши са датумом доспећа прве обавезе која није плаћена, односно измирена. У случају да су све доспеле обавезе по репрограму, као и текуће обавезе редовно измириване до дана смрти, тада се укидање решења о репрограму/одлагању плаћања дугованог пореза или поништавање споразума врши са даном смрти пореског обвезника.
Испуњење пореске обавезе у случају смрти физичког лица у складу са чланом 22. став 1. испуњавају наследници преминулог лица, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства. Сходно томе, и преостали порески дуг, након спровођења оставинског поступка, преноси се на наследнике у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединих наследника. Ако оставилац нема наследника или се ниједан од наследника не прихвати наследства, оставиочева пореска обавеза се отписује.
На парцели у јавној својини ЈЛС, са правом коришћења Јавног предузећа, чији је оснивач у целости ЈЛС, постоји више објеката. У катастру непокретности као ималац права на објекту уписано је наведено Јавно предузеће, као врста права уписана је својина а као облик својине друштвена. Да ли постоји нека препрека да се ЈЛС, позивајући се на члан 72. Закона о јавној својини упише као власник предметних објеката? Предметни објекти представљају део комуналне мреже.
Према одредбама Закона о јавној својини комуналне мреже, при чему под се под комуналним мрежама сматрају и мреже са припацима (цевоводи, шахтови, црпне станице…) су у искључивој својини јединице локалне самоуправе на чијој се територији налазе.
Изменама и допунама Закона о јавној својини (“Сл. гласник РС”, број 95/18), чланом 77а. прописано је да је надлежни орган за упис права на непокретностима (РГЗ-СКН) дужан да по службеној дужности, по сили закона, изврши упис права јавне својине јединице локалне самоуправе на некатегорисаним путевима и општинским путевима на којима је као корисник уписана јединица локалне самоуправе, односно њени органи и организације, као и на непокретностима из члана 72. став 5. алинеје 2. и 3. овог закона (комуналне мреже, тргови, улице и јавни паркови).
С тим у вези потребно је да преко вашег правобранилаштва поднесете иницијативу РГЗ-СКН да у складу са чланом 72. став 5. алинеја 3. Закона о јавној својини изврши упис својине јединице локалне самоуправе на свим објектима који чине саставни део комуналне мреже.
На који начин поступити када у предузећу постоји одређени број спорних и сумњивих потраживања, тј. да ли сва ова потраживањамогу да буду отписана од стране Надзорног одбора предузећа, а све у складу са законским прописима?
Потраживања која се имају по основу ненаплаћених рачуна за извршене комуналне услуге, су део имовине предузећа. Предузеће је прво сразмерно извршеној услузи имало директне трошкове везане за вршење саме делатности (испоручену топлотну енергију), да би затим због неодговорног односа потрошача који није испунио своју обавезу, било додатно финансијски оптерећено доспећем обавезе за ПДВ које доспевају на укупан фактурисани износ, као и са трошковима опомињања и утужења.
Одлуке о судбини сумњивих и спорних потраживања треба дакле посматрати пре свега у контексту располагања са обртном имовином предузећа.
У смислу прописа о рачуноводству, нема сметњи да се на прописан начин, на крају изврши трајни отпис једног дела потраживања која није било могуће наплатити. Како овај отпис у години у којој се врши у целини терети расходе предузећа, а чиме се умањује основица за опорезивање добити, целу процедуру треба спроводити са посебном пажњом и на бази веродостојне документације из које се неспорно може утврдити да су пре доношења одлуке надлежног органа предузећа исцрпљена друга средства. У конкретном случају, последице одузимања имовине извршног дужника и претпоставка да би он тиме био доведен у тежак положај, по рачуноводственим стандардима не би били довољни за аргументовање одлуке о отпису дуга.
Генерално гледано, за било који спор увек је пожељно да странке у спору не користе крајња средства, већ да се спорне ситуације превазилазе неком врстом споразума или поравнања. Другим речима споразумно решавање спорова је увек могуће и увек добродошло, а то се може односити и када је реч о принудној наплати.
По Закону о извршењу и обезбеђењу, могуће је споразумно одложити извршење (чланови 120-127. Закона), а могуће га је и потпуно обуставити. Тако се на пример у члану 65. став 1. Закона о извршењу и обезбеђењу каже да „извршни поверилац може у току целог извршног поступка, па и после правноснажности решења о извршењу, да повуче предлог за извршење без пристанка извршног дужника.“ У наредном другом ставу истог члана каже се да се „у том случају извршни поступак обуставља.“
Дакле, није спорно да предузеће у интересу мирног решавања спорова по законом предвиђеној процедури може и потпуно одустати од неког потраживања. Отворена су једино питања (1) разлога због којих се доноси одлука о потпуном отпису потраживања или о обустави извршног поступка и (2) надлежности за доношење такве одлуке.
Претпостављамо да је по овом питању надлежан Надзорни одбор вашег предузећа, а могуће је (има таквих примера) да када се ради о имовини веће вредности, одлуку о отпису треба да донесе надлежни орган јединице локалне самоуправе у својству оснивача предузећа или да је потребна сагласност на одлуку Надзорног одбора.
Међутим, без обзира на то ко је надлежан за доношење одлуке, што се утврђује увидом у оснивачки акт или статут предузећа, разлози зашто се одлука тог типа предлаже треба да буду јасни и јасно образложени.
Уколико постоји простор за одлагање или обуставу извршења, а не и за потпуни отпис потраживања, у том случају за евентуални пристанак за одлагање извршења мишљења смо да би било довољно само да се извршни дужник по том питању званично обрати (допис, e-mail) из чега би се могла сагледати тежина последица одузимања његове имовине. У зависности од садржаја тог обраћања, могуће је да то буде довољан разлог да Надзорни одбор предузећа донесе одлуку о потпуној обустави поступка извршења.
Уколико је индустријски објекат изграђен без грађевинске дозволе 1970. године што је утврђено вештачењем вештака грађевинске струке, да ли се исти може сматрати легалним и може ли се применити одредба да остали објекти на селу се сматрају легалним уколико су изграђени пре јула 1973. године или пак обзиром да је објекат саграђен у градском насељу није легалан јер се примењују одредбе за изградњу објеката из 1948. године?
Чланом 4. Закона о озакоњењу објеката прописано је да се тај закон не примењује на објекте који су изграђени без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу у складу са прописима по којима у време изградње није била прописана обавеза прибављања грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу, у складу са прописима којима се уређује упис права својине на непокретностима.
Конкретно, мисли се на прописе којима је била уређена изградња и то:
- за објекте у градовима, односно насељима градског карактера који су изграђени до 3. јуна 1948. године, када је ступила на снагу Основна уредба о грађењу („Службени лист ФНРЈ”, број 46/48);
- за стамбене зграде које су изграђене на селу до 21. марта 1961. године, када је ступио на снагу Закон о условима за изградњу стамбених зграда на селу („Службени гласник НРС”, број 7/61) или до ступања на снагу прописа о условима за изградњу стамбених зграда, уколико су их општински народни одбори донели у року прописаном тим законом;
- за објекте који су изграђени на селу до 8. јула 1973. године, када је ступио на снагу Закон о изградњи инвестиционих објеката („Службени гласник СРС”, број 25/73), односно до ступања на снагу општинске, односно градске одлуке, уколико је иста донета у року прописаном тим законом.
У овом случају, пошто се ради о индустријском објекту, уколико је исти грађен у насељу градског карактера исти је морао у време градње имати грађевинску дозволу.
Полазећи од члана 39. Закона о бесплатној правној помоћи у оквиру ког програма и програмске активности и са којом функцијом, у буџету ЈЛС планирати средства за финансирање бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке кад бесплатну правну помоћ пружају адвокати?
Бесплатна правна помоћ за грађане као њене кориснике и начини њеног остваривања и пружања, уређена је одредбама Закона о бесплатној правној помоћи (“Сл. гласник РС”, бр. 87/19).
Чланом 2. дефинисано је да је циљ овог закона да се сваком лицу омогући делотворан и једнак приступ правди. Даље, чланом 5. овог закона дефинисано је да орган јавне власти јесте државни орган, орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе и организација којој су поверена јавна овлашћења.
Чланом 9. став 1. прописано је да бесплатну правну помоћ пружају адвокатура и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе.
Чланом 39. став 2. Закона о бесплатној правној помоћи прописано је да кад бесплатну правну помоћ пружају адвокати или кад се саставља јавнобележничка исправа или посредује у решавању спора, јединица локалне самоуправе сноси 50% накнаде за пружање бесплатне правне помоћи или састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора, док 50% накнаде сноси Република Србија, преко министарства.
Чланом 41. овог закона прописано је да када се оконча бесплатна правна помоћ коју пружају адвокати, састави јавнобележничка исправа или оконча посредовање у решавању спора, пружалац подноси органу управе на оверу: захтев за плаћање накнаде за пружену бесплатну правну помоћ, састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора, доказе о пруженој бесплатној правној помоћи, састављеној јавнобележничкој исправи или посредовању у решавању спора у конкретној правној ствари, као и коначни обрачун накнаде. Када Република Србија и јединица локалне самоуправе заједнички сносе накнаду за бесплатну правну помоћ коју пружају адвокати, за састављање јавнобележничке исправе и посредовање у решавању спора (члан 39. став 2), јединица локалне самоуправе исплаћује пружаоцу целокупну накнаду и доставља министарству захтев за исплату 50% исплаћене накнаде, као и оверени коначни обрачун накнаде за пружену бесплатну правну помоћ, састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора.
У Листи униформних програма и програмских активности ЈЛС који се налазе у Анексу 5 Упутства за израду програмског буџета Министарства финансија РС (ажурирано у септембру 2020. године), једна од сврха Програма 15-Опште услуге локалне самоуправе јесте и “обезбеђивање услуга јавне управе и остваривање и заштита права грађана и јавног интереса”.
Имајући у виду напред наведено, може се закључити да су одредбама Закона о бесплатној правној помоћи, поверена одређена овлашћења надлежном органу управе ЈЛС у циљу да се сваком грађанину омогући једнак и делотворан приступ правди, да се пружањем бесплатне правне помоћи обезбеђује пружање услуга јавне управе и остваривање и заштита права грађана и јавног интереса (постиже се сврха Програма 15 прописана Анексом 5-Листа униформних програма и програмских активности ЈЛС), као и да орган управе ЈЛС одлучује по поднетим захтевима и врши накнаду за пружену бесплатну правну помоћ.
Дакле, накнаду за пружање бесплатне правне помоћи треба планирати у оквиру Раздела: Општинска/Градска управа, Програм 15 – Опште услуге локалне самоуправе, Програмска активност 0602-0001 Функционисање локалне самоуправе и градских општина, Функција 130-Опште јавне услуге.
Да ли може исто лице да буде директор ЈУ "Спортски центар" и да остане да буде наставник у основној школи (око 20% фонд часова)? Да ли се на ову ситуацију односи члан 46. Закона о спречавању корупције?
Овај члан предвиђа да јавни функционер, за време јавне функције која захтева рад са пуним радним временом или стални рад, не може да обавља други посао или делатност (став 1.), осим изузетно, уколико је у питању, између осталог, наставна делатност, и то она којом се не угрожава непристрасно вршење и углед јавне функције, када се њоме може бавити без сагласности Агенције и само са обавезом да приходе од ове делатности пријави Агенцији (став 2.).
С обзиром на то да је у питању наставна делатност у основној школи, у овом случају свакако не може бити речи о угрожавању угледа јавне функције, а, према нашем мишљењу, тешко да постоје неки прописи због којих би овај јавни функционер, вршећи истовремено јавну функцију директора јавне установе и наставну делатност у основној школи, могао угрозити непристрасно вршење јавне функције, односно могао доћи у сукоб интереса тако што би био у ситуацији да, на пример, вршећи јавну функцију директора јавне установе одлучује о својим правима и обавезама, као наставника у основној школи.
Такође, претпостављамо да се у овом случају не може довести у питање ни правило из става 6, према коме је важно да неким другим законом или прописом, који регулишу рад директора јавне установе, нису прописани послови или делатности које овај директор не би смео да обавља за време вршења јавне функције и међу којима би могао бити посао наставника.
Због свега наведеног, сматрамо да су у овом случају испуњени сви услови из члана 46. и да новоизабрани директор јавне установе "Спортски центар" не мора да се обраћа Агенцији за спречавање корупције за сагласност.
Ипак, директор свакако мора да Агенцију обавести о обављању ове делатности, у складу са чланом 45. став 1. У оквиру тог обавештења, он треба да изнесе све релевантне информације у вези с обављањем своје нове јавне функције, као и наставне делатности, како би Агенција могла да установи да ли су испуњени сви елементи из чланова 45. и 46. Закона о спречавању корупције.
С друге стране, скрећемо пажњу на питање допунског рада (наставне делатности), које се овде поставља. Односно, претпоставка је да су аутори Закона о спречавању корупције, приликом формулације члана 46. став 2, који прописује када је дозвољено вршење другог посла или делатности без сагласности Агенције, имали на уму послове који се обављају ван радног времена јавног функционера. Односно, вршење јавне функције не би требало да буде угрожено вршењем друге делатности, ако би се она обављала у време, када је према акту о именовању или постављењу, јавни функционер дужан да обавља јавну функцију. Због тога сматрамо да је ово мање питање о спречавању сукоба интереса, а више питање из радних односа и могућностима за вршење допунског рада, о чему више информација и препоруке на који начин би ову ситуацију требало решити тако да буде у потпуности у складу с прописима може дати инспекција рада.
Да ли постоји неки други могући начин ангажовања лица које је навршило 65 година живота и које има преко 15 година стажа осигурања, осим уговора о обављању повремених и привремених послова?
Чланом 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је прописано да, између осталих разлога, службенику престаје радни однос по сили закона даном навршења 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања.
Дакле, у наведеном случају односно под наведеним условима службеник не може засновати радни однос. Али, Законом о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђена је могућност рада ван радног односа.
Конкретно, чланом 197. је прописно да послодавац може за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са корисником старосне пензије.
Поред наведеног, уговор о делу (члан 199. Закона о раду) је још једна опција. Наиме, послодавац може са одређеним лицем да закључи уговор о делу, ради обављања послова који су ван делатности послодавца, а који имају за предмет самосталну израду или оправку одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла. Овде је важно напоменути и то да Закон о јавним набавкама у члану 12. између осталог предвиђа да одредбе овог закона наручиоци не примењују на уговоре који се закључују у складу са одредбама закона којим се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада осим уговора о делу, што значи да би пре закључења оваквог уговора требало размотрити да ли је потребно спровести поступак јавне набавке.
Како обавезати инспекцијске органе да раде свој посао и да ли се у случају извршења решења о уклањању - рушењу објекта може применити чл. 198. Закона о општем управном поступку, па надаље изрицање новчане казне, ако извршење преко другог лица није могуће или није погодно да се постигне сврха извршења?
Законом о општем управном поступку ("Сл. гласник РС", бр. 18/2016 и 95/2018 - аутентично тумачење) је чланом 193. став 1. прописано да извршење решења спроводи орган који је донео првостепено решење и то по издатом решењу о извршењу.
Трошкове извршења сноси извршеник, о чему се по завршетку извршења доноси допунско решење, како је то прописано чланом 196. став 5. овог закона.
Када су у питању решења грађевинских инспектора, она се принудно спроводе преко других лица, јер се извршеникова обавеза састоји од радње коју може предузети и друго лице, што је у складу са одредбом члана 197. став 1. Закона о општем управном поступку.
Чланом 197. став 2. ЗУП-а је прописано да орган који спроводи извршење решењем може наложити извршенику да положи износ који је потребан за подмирење трошкова извршења, а да се обрачун накнадно сачини.
Законом о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон и 9/2020) је чланом 171, који се односи на сва решења о уклањању објекта, односно његовог дела, донета на основу овог закона, такође, прописано да трошкови извршења инспекцијског решења падају на терет извршеника. Овим чланом прописано је и то да ће се, ако извршеник сам не спроведе извршење решења о уклањању објекта, односно његовог дела, решење извршити преко привредног друштва, односно другог правног лица или предузетника, у складу са овим законом, а на терет извршеника. Трошкови извршења инспекцијског решења падају на терет буџета надлежног органа, до наплате од извршеника.
Закон о планирању и изградњи је дао могућност и заинтересованим лицима да, уколико надлежни орган нема потребна средства за извршење инспекцијског решења, могу обезбедити трошкове извршења до наплате од стране извршног дужника.
Уколико орган надлежан за спровођење управног извршења и поред свега овога одбија да спроведе извршење решења донетог у првом степену, заинтересована странка се може обратити и другим институцијама надлежним за заштиту права грађана и вршење надзора над радом органа надлежног за вршење послова грађевинске инспекције, као што је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Заштитник грађана, Повереник за информације од јавног значаја и тражити спровођење првостепеног решења или информације о томе да ли су потраживана средства за спровођење управног извршења, колики износ је потраживан, за спровођење којих извршења, да ли је покренут и спроведен поступак јавне набавке за закључивање уговора са другим лицем преко кога се спроводи извршење, да ли је направљен и објављен Програм уклањања објеката, како је сачињен, на основу којих параметара је направљена селекција првостепених решења која ће бити принудно спроведена.
Да ли по Закону о буџетском систему цитирам чл. 27к став 6. „Изузетно од става 4. овог члана, корисник јавних средстава који има мање од 50 запослених на неодређено време може да има највише до седам запослених, односно ангажованих лица у смислу става 4. овог члана“, важи без обзира на став 1. истог члана који гласи: „У периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2023. године корисницима јавних средстава дозвољено је да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства? Да ли предузеће а пошто има мање од 50 запослених може да прими на одређено време до 7 радника, и прими 1 радника у стални ради однос а у складу са ставом цлана 27 к?
Чланом 27к Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 и 149/2020) уређен је поступак за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава и каже да у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2023. године корисницима јавних средстава дозвољено је да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.
Изузетно од става 1. овог члана, тело Владе из става 1. овог члана може једним актом дати сагласност новооснованом кориснику јавних средстава на број лица који тај корисник може примити у радни однос на неодређено време и одређено време у својству приправника у календарској години у којој је основан.
Запошљавање из ст. 1. и 2. овог члана може се реализовати уколико корисник јавних средстава има обезбеђена средства за плате, односно зараде, са припадајућим порезом и доприносима за новозапослене, као и под условима и у складу са процедурама предвиђеним посебним прописима.
Почев од 1. јануара 2021. године укупан број запослених на одређено време (изузев у својству приправника), лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених на неодређено време, осим изузетно, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.
У ограничење из става 4. овог члана не убрајају се лица у радном односу на одређено време ради замене одсутног запосленог до његовог повратка, лица радно ангажована посредством Националне службе за запошљавање у циљу спровођења мера активне политике запошљавања у складу са прописима који уређују област запошљавања (јавни радови и додатно образовање и обуке), лица ангажована ради реализације пројеката који се финансирају средствима Европске уније или средствима донација, уколико се накнаде за њихов рад, са припадајућим порезима и доприносима, финансирају из ових извора, као и лица ангажована од стране корисника програма обуке, акредитованих реализатора обуке који су уписани у Сталну листу предавача и других реализатора обука коју води Национална академија за јавну управу.
Изузетно од става 4. овог члана, корисник јавних средстава који има мање од 50 запослених на неодређено време може да има највише до седам запослених, односно ангажованих лица у смислу става 4. овог члана.
Актом Владе ближе ће се уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 1, 2. и 4. овог члана.
Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не односе се на судије, јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца, наставно особље високошколске установе и научно и истраживачко особље научноистраживачке организације акредитоване у складу са законом, на изабрана, постављена и именована лица у државним органима и органима јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и на директоре јавних предузећа, друштава капитала, установа и јавних агенција чији су оснивачи Република Србија или јединице територијалне аутономије, односно локалне самоуправе, као и на особе са инвалидитетом у складу са прописима који уређују област професионалне рехабилитације и запошљавања особа са инвалидитетом.
О заснивању радног односа на неодређено време и радног односа на одређено време у својству приправника изнад процента из става 1. овог члана у службама Народне скупштине, Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности, Државне ревизорске институције, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Агенције за спречавање корупције, Комисије за контролу државне помоћи, Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, Комисије за заштиту конкуренције, Комисије за хартије од вредности, Фискалног савета, Регулаторног тела за електронске медије и Агенције за енергетику Републике Србије, као и о томе да укупан број запослених, односно радно ангажованих из става 4. овог члана код тих корисника буде већи од процента, односно броја из ст. 4. и 6. овог члана одлучује одбор Народне скупштине надлежан за административно-буџетска питања.
У овом конкретном случају број запослених на одређено време, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама није повезано са радним односом на одређено време у својству приправника из разлога што је према одредбама Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђен изузетак за приправнике да њихов радни однос на одређено време прераста у радни однос на неодређено време, када положе државни стручни испит (члан 70. закона), те су, у складу са тим, обухваћени правилима за запошљавање на неодређено време. У складу са чланом 1. истог закона одредбе тог закона не примењују се на запослене у јавним предузећима.
Дакле, уколико корисник јавних средстава (у овом случају јавно предузеће) има мање од 50 запослених на неодређено време може да има највише до седам запослених на одређено време, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама, док у радни однос на неодређено време може примити онолико лица колико му дозвољавају одредбе члана 27к став 1 без посебних сагласности, односно онолика лица за које је добијена сагласност тела Владе за ново запошљавање.
Да ли одборник може бити постављен за начелника општинске управе и да након постављења настави да врши функцију одборника?
Према члану 30. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/2007, 83/2014 – др. закон, 101/2016 – др. закон и 47/2018) прописано је да одборник не може бити запослени у општинској управи и лице које именује, односно поставља скупштина општине.
Дакле, узимајући у обзир ову одредбу Закона, одборник не може бити постављен за начелника управе.
Чланом 27к Закона о будзетском систему дозвољено је корисницима јавних средстава да без посебних дозвола и сагласности у текуцој години приме у радни однос на неодређено време до 70% од укупног броја лица којима је у претходној години престао радни однос на неодређено време по било ком основу. Да ли јавно предузеће може да прими једног запосленог у стални радни однос без прибављања сагласности?
У члану 27к Закона о буџетском систему се, између осталог, каже да је у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2023. године корисницима јавних средстава дозвољено да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Изузетно од става 1. овог члана, тело Владе из става 1. овог члана може једним актом дати сагласност новооснованом кориснику јавних средстава на број лица који тај корисник може примити у радни однос на неодређено време и одређено време у својству приправника у календарској години у којој је основан. Запошљавање из ст. 1. и 2. овог члана може се реализовати уколико корисник јавних средстава има обезбеђена средства за плате, односно зараде, са припадајућим порезом и доприносима за новозапослене, као и под условима и у складу са процедурама предвиђеним посебним прописима.
Дакле, ако је у претходној години код конкретног корисника јавних средстава престао радни однос једном лицу, у текућој години ће тај корисник јавних средстава моћи да прими једно лице у радни однос без посебних сагласности (70% од 1 је 0,7 што се заокружује на 1), уколико није било нових запошљавања у претходној години. Такође, корисник јавних средстава мора имати обезбеђена средства за плате, односно зараде, са припадајућим порезом и доприносима за новозапослене.