Питања и одговори

Према одредбама чланова 197. и 198. Закона о раду послодавац може за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са:

1) незапосленим лицем;

2) запосленим који ради непуно радно време - до пуног радног времена;

3) корисником старосне пензије.

Уговор из става 1. овог члана закључује се у писаном облику. Даље се каже да послодавац може за обављање привремених и повремених послова да закључи уговор са лицем које је члан омладинске или студентске задруге у складу са прописима о задругама.

Овај тип ангажовање је рад ван радног односа те с тим у вези ангажовано лице не заснива радни однос код послодавца. У погледу права, обавеза и одговорности уговорних страна, имају се применити одредбе закљученог уговора о обављању привремених и повремених послове. Лицу које ради по уговору о привременим и повременим пословима исплаћује се уговорена накнада за рад (а не зарада) која се, по правилу, рачуна само за дане када је ово лице долазило на рад и обављало уговорене послове, сем уколико је другачије уговорено.

Шифарником нивоа и врста квалификација је предвиђено следеће, а што се односи на постављено питање:

„Шести ниво, подниво два (ниво 6.2) НОКС-а, који се стиче завршавањем ОАС обима од најмање 240 ЕСПБ, означава се са 6.2 А. Услов за стицање овог нивоа је претходно стечен ниво 4 НОКС-а и положена општа, стручна односно уметничка матура, у складу са законима који уређују средње образовање и васпитање и високо образовање.

Шести ниво, подниво два (ниво 6.2), који се стиче завршавањем специјалистичких струковних студија обима од најмање 60 ЕСПБ, означава се са 6.2 С. Услов за стицање овог нивоа је претходно стечен ниво 6.1 НОКС-а на OSS обима 180 ЕСПБ“.

Одредбе Закона о буџетском систему примењују се на све кориснике јавних средстава, осим уколико је у специфичном члану наведено изузеће.

У складу са чланом 2. Закона, корисници јавних средстава су и јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица основана од стране тих јавних предузећа, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години.

Сходно томе одредбе члана 27к. се примењују и на сва јавна комунална предузећа.

Чланом 189. став 1. тачка 5) Закона о основама система образовања и васпитања ("Сл. гласник РС", бр. 88/2017, 27/2018 - др. закон, 10/2019, 27/2018 - др. закон и 6/2020) прописано је да се у буџету јединице локалне самоуправе обезбеђују се средства за превоз: деце и њихових пратилаца ради похађања припремног предшколског програма на удаљености већој од два километра, ученика основне школе на удаљености већој од четири километра од седишта школе; превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца, без обзира на удаљеност места становања од школе; превоз деце и ученика који имају пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе на удаљености већој од четири километра од седишта школе и у случајевима када ученици основне школе похађају школу на територији друге јединице локалне самоуправе - ако је школа коју похађају најближа месту пребивалишта ученика; превоз ученика на републичка и међународна такмичења.

Чланом 69. Став 2. Закона о основном образовању И васпитању ("Сл. гласник РС", бр. 55/2013, 101/2017, 10/2019 и 27/2018 - др. закон) прописано је да ученик има право на бесплатан превоз и у случају када похађа школу на територији друге јединице локалне самоуправе, ако је та школа на удаљености већој од четири километра и најближа је месту пребивалишта ученика.

На основу наведеног може се закључити да се у буџету ЈЛС обезбеђују средства за превоз ученика основне школе који имају пребивалиште на територији те ЈЛС, а похађају школу на територији друге ЈЛС на удаљености већој од четири километара у случају да је то најближа школа месту пребивалишта ученика.

Обзиром да у овом конкретном случају од стране ЈЛС није обезбеђен организован превоз за неколико ученика од места њиховог пребивалишта до места најближе школе која се налази на територији друге ЈЛС и обзиром да би организација превоза између две локалне самоуправе изазвала велике трошкове, трошкови превоза за наведене ученике могу се рефундирати.

Одлуку о накнади односно рефундацији трошкова превоза за наведену категорију ученика основног образовања доноси скупштина ЈЛС и истом је потребно дефинисати критеријуме и мерила за исплату ових трошкова, односно услови и начин обезбеђења накнаде ових трошкова, начин исплате накнаде трошкова превоза и слично.

Дакле, наведеном одлуком може се дефинисати да се наканда трошкова превоза ученика основних школа који немају организован јавни превоз од места пребивалишта до најближе школе коју похађају и која се налази на територији друге ЈЛС на удаљености већој од 4 километара може вршити у висини стварних трошкова превоза, а на основу приложених рачуна превозника или рачуна за гориво или у висини процене цене превозне карте у јавном саобраћају (овакав начин се најчешће користи у пракси). Висина цене превозне карте утврђује се на основу податка добијеног од стране јавног превозника са којим је закључен уговор о превозу ученика основне школе.

Захтев за остваривање права на накнаду трошкова превоза подноси родитељ, односно законски заступник ученика.

Модел административног поступка за признавање права на накнаду трошкова превоза ученика основне школе на удаљености већој од 4 километара од седишта најближе школе, као и модел обрасца захтева који је израдила СКГО можете преузети са линка http://www.skgo.org/modeli-administartivnih-procedura?page=13     

Решење о признавању права на накнаду трошкова превоза ових ученика доноси одељење надлежно за друштвене делатности органа управе ЈЛС.

Средства се не преносе школи, већ се на основу донетог решења рефундирају родитељу односно законском заступнику ученика (уплатом на текући рачун или упутницом на кућну адресу).

Накнада за рефундацију трошкова превоза наведених ученика исплаћује се из средстава предвиђених Одлуком о буџету ЈЛС у оквиру Раздела директног корисника Органа управе (Општинска/Градска управа), Програм 9-Основно образовање и васпитање, Програмска активност-Функционисање основних школа, функција 912-Основно образовање, економска класификација 472-Накнаде за социјалну заштиту из буџета (односно у финансијском плану директног корисника предвиђених на економској класификацији 472718-Превоз ученика). Уколико локална самоуправа није планирала средства на овој апропријацији, иста је потребно обезбедити из текуће резерве, а пре доношења решења о признавању права на накнаду трошкова превоза.

Законом о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 и 149/2020) у члану 2. тачка 21а) дефинисано је да су капитални пројекти, пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре од интереса за Републику Србију, односно локалну власт, укључујући услуге пројектног планирања које су саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за изградњу, као и пројекти који подразумевају улагања у опрему, машине и другу не финансијску имовину, а у функцији су јавног интереса. 

Поред наведене дефиниције, Уредбом о управљању капиталним пројектима ("Сл. гласник РС", бр. 51/2019), у члану 3. тачка 1),  дефинисано је и да  капиталне пројекте чине и све јавне инвестиције у не финансијску имовину чији је век трајања, односно коришћења дужи од једне године, које су финансиране из републичког буџета, буџета локалне самоуправе, зајма и/или бесповратних средстава примљених у име Републике Србије или уз гаранције Републике Србије.

Упутством за припрему одлуке о буџету локалне власти за 2021. годину, прописано је да се капитални пројекти укључују у буџет у складу са одредбама Уредбе о управљању капиталним пројектима.

Чланом 28. став 2. тачка 8) ЗОБС-а, прописано је да општи део буџета обухвата преглед планираних капиталних издатака буџетских корисника за текућу и наредне две буџетске године.

У складу са напред наведеним, може се закључити да је законодавац  прописао начин укључивања капиталних пројеката у буџет, као и обавезу исказивања истих у посебном делу Одлуке о буџету.

Финансијски план јесте акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци исказују се за три године). Члан 1. тачка 3. ЗОБС

Чланом 28. став 3. ЗОБС, дефинисано је да посебни део буџета исказује финансијске планове директних корисника буџетских средстава, према принципу поделе власти на законодавну, извршну и судску.

Финансијски планови из претходног става укључују расходе и издатке директног корисника буџетских средстава, у складу са економском, функционалном, програмском и класификацијом према изворима финансирања.

Дакле, финансијски планови садрже и капиталне издатке, који се исказују на одређеним апропријацијама у посебном делу одлуке о буџету ЈЛС у складу са претходно наведеним буџетским класификацијама.

Према дефиницији (члан 1. тачка 31. ЗОБС), апропријација је од стране скупштине локалне власти, одлуком о буџету локалне власти, дато овлашћење надлежном извршном органу локалне власти, за трошење јавних средстава до одређеног износа и за одређене намене за буџетску годину. 

Промена Одлуке о буџету без доношења ребаланса се може реализовати на 2 начина:

• Прерасподелом већ планираних средстава (променом апропријација);
• Обезбеђивањем додатних средстава за одређену намену (из средстава текуће буџетске резерве).

Чланом 61. Закона о буџетском систему, прописано је у којим случајевима је могуће вршити промену апропријација у току године.

Ставом 12. овог члана, прописано је да ако у току године дође до промене околности која не угрожава утврђене приоритете унутар буџета, надлежни извршни орган локалне власти, доноси одлуку да се износ апропријације који није могуће искористити, пренесе у текућу буџетску резерву и може се користити за намене које нису предвиђене буџетом или за намене за које нису предвиђена средства у довољном обиму.

Укупан износ преусмеравања из става 12. овог члана закона, не може бити већи од износа разлике између максимално могућег износа средстава текуће буџетске резерве утврђеног овим законом и буџетом одобрених средстава текуће буџетске резерве.

Дакле, уколико надлежни извршни орган локалне власти (општинско/градско веће) процени да реализација одређеног капиталног пројекта неће моћи да се изврши у текућој буџетској години из одређеног разлога, као и да одустајање од реализације истог не угрожава утврђене приоритете унутар буџета (односно у овом случају плана капиталних пројеката), потребно је да о томе донесе  одговарајућу  одлуку о измени плана инвестиција,  на основу које ће се планирана средства која није могуће искористити вратити у текућу буџетску резерву. При томе се мора водити рачуна да укупан износ преусмеравања на овај начин, не може бити већи од износа разлике између максимално могућег износа средстава текуће буџетске резерве (4% укупно планираних прихода и примања од не финансијске имовине) и одлуком о буџету одобрених средстава текуће буџетске резерве. Ово треба имати нарочито у виду обзиром да је Управа за трезор РС успоставила информациони систем за праћење, контролу и извештавање о извршењу буџета јединица локалних самоуправа (ИСИБ ЈЛС). Систем пружа увид у Одлуке о буџету ЈЛС, увид о расположивим средствима по утврђеним апропријацијама као и контролу извршења до износа расположивих апропријација. Праћење, контрола и извештавање врши се по свим елементима буџетске класификације. ЈЛС учитавањем структурираних фајлова достављају податке о утврђеним апропријацијама као и променама апропријација у току буџетске године. Након сваке промене апропријације које се у току године десе у складу са Законом о буџетском систему, корисници система из ЈЛС на дневном нивоу уносе у систем податке о променама.

Када је реч о увођењу новог капиталног издатка односно пројекта, чланом 69. став 2. ЗОБС прописано је да се средства текуће буџетске резерве користе за непланиране сврхе за које нису утврђене апропријације или за сврхе за које се у току године покаже да апропријације нису биле довољне.

Решење о употреби текуће буџетске резерве доноси надлежни извршни орган локалне власти (градско/општинско веће), на предлог локалног органа управе надлежног за финансије. Средства текуће буџетске резерве распоређују се на директне кориснике буџетских средстава током фискалне године.

Дакле, при одобравању средстава током године за реализацију новог капиталног пројекта који није био планиран Одлуком о буџету ЈЛС, могу се користити средства текуће буџетске резерве.

На крају, чланом 63. став 1. ЗОБС прописано је да се ребалансом буџета који, на предлог надлежног извршног органа локалне власти, усваја скупштина локалне власти, врши усклађивање прихода и примања и расхода и издатака буџета на нижем, вишем или истом нивоу. Дакле, ребалансом буџета врши се промена одлуке о буџету ЈЛС у току године којом се мења односно допуњује буџет. Обзиром да се ребаланс буџета врши по истој процедури као и код доношења Одлуке о буџету, он треба да садржи и објашњење разлога и циљева ребаланса и вршење ребаланса у складу са новим планом инвестиција приложеним у оквиру предлога за ребаланс. Истовремено важно је напоменути да ребаланс буџета представља најтранспарентнији начин да се изврши измена планираних капиталних пројеката у Одлуци о буџету ЈЛС, посебно имајући у виду да Закон о локалној самоуправи прописује спровођење јавне расправе приликом припреме буџета (у делу планирања инвестиција).

Што се законског оквира тиче, не постоји конкретан пропис који предвиђа да јединица локалне самоуправе мора ангажовати координатора за ромска питања. Међутим, Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године као стратешку меру предвиђа пружање подршке општинама са значајним бројем Рома и Ромкиња у укупној популацији ЈЛС да оснују и унапреде рад координатора. То подразумева и неопходност систематизације постојећих позиција координатора за ромска питања на нивоу јединица локалне самоуправе, повећање њиховог броја и јачање њихових капацитета.

По питању начина ангажовања, пракса у локалној самоуправи је различита, тако да се не може говорити о јединственом начину на који се координатори ангажују. У сваком случају приликом запошљавања или радног ангажовања мора се водити рачуна о процедурама за запошљавање предвиђеним Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 113/2017 - др. закон) и Законом о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење).

Допис Министарства државне управе и локалне самоуправе који је раније прослеђен јединицама локалне самоуправе у вези са ангажовањем координатора за ромска питања.

Чланом 157. Закона уређена је могућност измене уговора о јавној набавци у погледу додатних добара, услуга или радова. Дакле, ради се о „додатним“ добрима, услугама или радовима, односно онима који су предвиђени у основном уговору о јавној набавци и за које су уговорене јединичне цене.

Закон поставља услове који морају бити испуњени да би се уговор могао анексирати по овом основу. Наиме, уговор о јавној набавци може да се измени ради набавке додатних добара, услуга или радова, који су постали неопходни, а који нису били укључени у првобитни уговор о јавној набавци, у случају када промена привредног субјекта са којим је закључен уговор:

1. није могућа због економских или техничких разлога, као што су захтеви компатибилности са постојећом опремом, услугама или радовима набављеним у оквиру првобитне набавке и
2. може да проузрокује значајне потешкоће или знатно повећавање трошкова за наручиоца.

Из ове одредбе Закона произилази да морају бити испуњена практично три услова кумулативно, и то да су додатне количине предмета набавке постале неопходне, да промена уговорне стране није могућа због економских или техничких разлога и да промена уговорне стране може да проузрокује значајне потешкоће или знатно повећавање трошкова за наручиоца. 

Законом је прописано ограничење измене уговора у погледу вредности, тако да повећање вредности уговора не може да буде веће од 50% вредности првобитног уговора (и не може да има за циљ избегавање примене овог закона). Ово ограничење се односи на укупну вредност свих измена, ако се уговор мења више пута.

У вези са овим основом, Закон још уређује да уговорени вишкови радова не представљају измену уговора о јавној набавци.

Из наведеног произилази да се ради само о уговореним вишковима радова, па тако, уколико су уговорени вишкови до 10% вредности уговора, ови вишкови не би представљали измену уговора. Свакако би било логично сачинити анекс уговора и у овој ситуацији, јер би морало да буде констатовано где је и у ком погледу дошло до вишкова радова и повећања цене. Та измена се свакако не објављује на Порталу јавних набавки нити представља измену уговора у смислу ове одредбе Закона.

Међутим, треба имати у виду и Мишљење објављено од стране Канцеларије за јавне набавке, где је констатовано, између осталог: „Приликом измене уговора у напред наведеном случају, наручиоци посебно треба да имају у виду да за разлику од вишкова радова, додатни радови не представљају веће количине већ уговорених радова (позиција), већ  потпуно нове радове (позиције) у односу на радове из основног уговора о јавној набавци.“

Дакле, фактички је констатовано да су вишкови радова додатне количине већ уговорених радова, па је потребно да за вишкове од преко 10% количина имате у виду и одредбе члана 160. ЗЈН и лимите предвиђене тим чланом.

Измена уговора по основу вишкова радова из члана 157. став 5. ЗЈН у вредности од 40% од вредности основног уговора не може се, по нашем мишљењу, сматрати ситуацијом која је предвиђена тим чланом Закона, ако та вредност представља вишкове за више од 10% уговорених количина.

Напомињемо да би вишкове требало посматрати кроз одређени проценат уговорених количина, а не вредности у односу на основни уговор, а имајући у виду дефиницију вишкова радова из Узанси о грађењу: вишкови радова су количине изведених радова које прелазе уговорене количине радова.

Према члану 17. Закона о буџету Републике Србије за 2021. годину (“Сл. гласник РС“, бр. 149/2020) а у буџетској 2021. години, неће се вршити обрачун и исплата поклона у новцу, божићних, годишњих и других врста награда и бонуса и примања запослених ради побољшања материјалног положаја и услова рада, као и других примања из члана 120. став 1. тачка 4) Закона о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - УС, 113/17 и 95/18 - аутентично тумачење), предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима, и другим актима за директне и индиректне кориснике буџетских средстава Републике Србије и кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање, осим јубиларних награда за запослене и новчаних честитки за децу запослених. У 2021. години не могу се исплаћивати запосленима код корисника буџетских средстава Републике Србије награде и бонуси који према међународним критеријумима представљају нестандардне, односно нетранспарентне облике награда и бонуса. Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, исплата награда и бонуса запосленима код корисника средстава буџета Републике Србије и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање у 2021. години може се вршити на основу одлуке Владе.

Члан 120. Закона о раду каже да општим актом, односно уговором о раду може да се утврди право на: јубиларну награду и солидарну помоћ и друга примања.

Чланом 51. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) предвиђено је да Запослени има право на солидарну помоћ за случај:

• дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице или теже повреде запосленог,
• набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице,
• здравствене рехабилитације запосленог,
• настанка теже инвалидности запосленог,
• набавке лекова за запосленог или члана уже породице,
• помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице,
• месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења - до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а уколико деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи.
• помоћ због уништења или оштећења имовине, елементарних и других ванредних догађаја - до висине неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана,
• рођења детета запосленог - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике,
• помоћ запосленој за вантелесну оплодњу - највише до три просечне месечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а на основу уредне документације,
• другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запосленог у складу са мерилима прописаним општим актом послодавца и расположивим финансијским средствима.

Члановима уже породице у смислу овог члана, сматрају се брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ запосленог. У случају да је више чланова уже породице запослено код послодавца, право на солидарну помоћ за члана уже породице из става 1. тач. 1), 2), 5), 8) и 9) остварује један запослени. Дужа или тежа болест односно тежа повреда у смислу става 1. тачка 1) овог члана постоји ако је запослени одсутан са рада најмање 30 дана непрекидно због спречености за рад услед болести, односно повреде. Право из става 1. овог члана запослени не остварује за чланове уже породице који остварују примања из радног односа, односно по основу рада у тренутку подношења захтева, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије. Солидарна помоћ у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. 1)-5) овог члана признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету органа јединице локалне самоуправе, а највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. Солидарна помоћ у случају утврђеном у ставу 1. тачка 6) овог члана признаје се породици и остварује се, по захтеву члана породице који се подноси у року од 90 дана од дана када је наступио основ за исплату солидарне помоћи, највише до висине две просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. Породицу у смислу става 7. овог члана чине брачни и ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ. Запослени може да оствари право на солидарну помоћ, уколико право на ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима. Право на солидарну помоћ у складу са овим чланом остварују сви запослени код којих основ за исплату солидарне помоћи наступи почев од 22. марта 2019. године.

Тумачећи одредбе члана 17. Закона о буџету Републике Србије за 2021. годину закључујемо да се не ограничава исплата солидарне помоћи у целини у текућој години, већ само она помоћ предвиђена чланом 51. став 1. тачка 11) ПКУ за запослене у ЈЛС а то је друга солидарна помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запосленог у складу са мерилима прописаним општим актом послодавца и расположивим финансијским средствима.

Чланом 6. Закона о финансирању локалне самоуправе уређено је да у изворне приходе јединице локалне самоуправе спадају, између осталог и локалне административне таксе и друге накнаде у складу са законом.

Надлежност и право  јединице локалне самоуправе да својом одлуком уведе и уреди локалне административне таксе прописана је чланом 9. и 10. Закона о финансирању локалне самоуправе.

Да би општина могла да уводи одређене накнаде за своје услуге, мора да постоји законски основ који даје право јединици локалне самоуправе да их уведе.

Последње измене и допуне Закона о финансирању локалне самоуправе у смислу самог текста закона (не узимајући у обзир усклађивање динарских износа), извршене су 2012. године („Сл. гласник РС“ бр. 93/12), када је и измењен члан 6. који се односи на дефинисање изворних приходе који припадају јединици локалне самоуправе. Тада су у тај закон уведене друге накнаде у складу са законом.

Овај појам накнада, овако широко дефинисан, свакако може да обухвата све накнаде које су прописане одговарајућим законом. За објашњење шта се конкретније под тим појмом подразумева, можете се обратити Министарству финансија за добијање званичног стручног мишљења.

Напомињемо да се Закон о накнадама за коришћење јавних добара припремао дужи низ година и тек је усвојен 2018. године (објављен у Сл. гласнику РС бр. 95/18). Како је било наведено у предлогу овог закона, циљеви који се постижу његовим доношењем су:

-    Увођење накнада само једним законом;

-    Унапређење транспарентности;

-    Предвидивост трошкова пословања привредних субјеката;

-    Рационално коришћење јавних добара.

Овим законом се на једном месту обједињавају све накнаде које се плаћају за коришћење природних богатстава, добара од општег интереса и добара у општој употреби.

Члан 9. Закона о финансирању локалне самоуправе прописује да скупштина јединице локалне самоуправе може уводити локалне административне таксе за списе и радње у управним стварима, као и за друге списе и радње које органи јединице локалне самоуправе издају, односно обављају у оквиру послова из своје изворне надлежности.

То значи да јединица локалне самоуправе нема право да наплаћује локалну административну таксу за издавање грађевинских дозвола, с обзиром да то обавља као поверени посао.  Република кроз уступљене приходе И трансфере које уплаћује у буџет јединице локалне самоуправе, "надокнађује" тај рад општинског органа за поверене послове.

По нашем мишљењу нема основа да се уводе друге накнаде по овом основу јер за то не постоји законски основ.

Последње измене и допуне Закона о финансирању локалне самоуправе у смислу самог текста закона (не узимајући у обзир усклађивање динарских износа), извршене су 2012. године („Сл. гласник РС“ бр. 93/12), када је и измењен члан 6. који се односи на дефинисање изворних прихода. Тада су у тај закон уведене друге накнаде у складу са законом.

Овај појам накнада свакако може да обухвата све накнаде које су прописане одговарајућим законом. За објашњење шта се конкретније под тим појмом подразумева, можете се обратити Министарству финансија за добијање званичног стручног мишљења.

Напомињемо да се Закон о накнадама за коришћење јавних добара, који се делом односи на рад ЛПА,  припремао дужи низ година и тек је усвојен 2018. године (објављен у Сл. гласнику РС бр. 95/18). Како је било наведено у предлогу овог закона, циљеви који се постижу његовим доношењем су:

-    Увођење накнада само једним законом;

-    Унапређење транспарентности;

-    Предвидивост трошкова пословања привредних субјеката;

-    Рационално коришћење јавних добара.

Овим законом се на једном месту обједињавају све накнаде које се плаћају за коришћење природних богатстава, добара од општег интереса и добара у општој употреби.

Сматрамо да није могуће озаконити само посебни део у згради са више пословних делова за коју није издата грађевинска дозвола. Ово мишљење се ослања на одредбе члана 34. Закона о озакоњењу објеката:

Када је предмет озакоњења стамбена или стамбено пословна зграда која се састоји од више посебних физичких делова (станова, пословног простора, гаража и др.) за коју се не може утврдити инвеститор, али постоје поднети захтеви за озакоњење посебних делова у складу са овим законом, надлежни орган доноси решење о озакоњењу стамбене зграде, које обавезно садржи спецификацију свих посебних делова зграде.

По правноснажности решења из става 9. овог члана, надлежни орган решава по захтевима за озакоњење посебних делова зграде.

Дакле, потребно је донети решење о озакоњењу за стамбено-пословни објекат као целину, са спецификацијом свих посебних делова, а затим решавати по захтевима за озакоњење посебних делова (при чему ће сваки од власника посебних делова платити таксу сразмерну површини свог посебног дела).

Чланом 82. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописан редослед радњи при попуњавању радних места, који гласи:

„При попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.

Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс.

Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.

Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс.

Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс.“

Даље је чланом 168. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано:

У случају доношења новог правилника, сви службеници распоређују се на одговарајућа радна места у истом звању.

Ако новим правилником нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници распоређују се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.

У случају промене правилника, ако нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.

Ако одговарајуће радно место не постоји, у случају доношења новог, односно промене правилника, прекобројни службеник може, уз своју сагласност, бити распоређен, односно премештен на ниже радно место које одговара његовој врсти и степену стручне спреме, односно образовања, а ако такво радно место не постоји, постаје нераспоређен.

Ако се службеник из става 4. овог члана не сагласи са распоређивањем, односно премештајем руководилац доноси решење о престанку радног односа.

Службенику престаје радни однос даном коначности решења о престанку радног односа.

Жалба не одлаже извршење решења о распоређивању, односно премештају и решења којим се утврђује да је службеник нераспоређен.

У случају доношења новог, односно измене правилника, службеник може бити распоређен, односно премештен на радно место у непосредно вишем звању ако испуњава услове за напредовање из члана 133е овог закона и друге услове за рад на том радном месту.

У поступку припреме правилника, послодавац прибавља мишљење репрезентативног синдиката.

У случају доношења новог правилника или његове измене, а пре распоређивања или премештаја службеника на одговарајућа радна места, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.

Дакле, законом није прописана могућност премештаја односно распоређивања запосленог са намештеничког на радно место службеника. Међутим, намештеник може да учествује на јавном конкурсу за који испуњава услове.