Питања и одговори

На захтев Поверенице за равноправност, новим Правилником надлежност ИРК је проширена и на одрасле, што се види из самог назива: Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом (“Сл. гласник РС“, бр. 80/18). У члану 1. став 3. овог Правилника стоји: Одраслим у смислу овог правилника, сматра се лице које стиче образовање у складу са законом којим се уређује образовање одраслих.

Према члану 8. Закона о образовању одраслих („Сл гласник РС“, бр. 55/13, 88/17 – др. закон, 27/18 – др. закон, 6/20 – др. закон) одрасли су:

• Одрасли који стичу образовање у складу са законом којим се уређује основно образовање, а према програму за образовање одраслих јесу лица старија од 15 година.
• Одрасли који стичу средње образовање у складу са законом којим се уређује средње образовање, јесу лица старија од 17 година.
• Одрасли, у смислу овог закона, јесу лица обухваћена активностима образовања одраслих, из члана 7. тач 2)-5), а старији су од 18 година. (А то су само лица која се укључују у одобрене програме Јавно признатих организатора активности – ЈПОА).

У складу са наведеним, појмом „одрасли“ нису обухваћени редовни студенти.

Законом о основама својинскоправних односа ("Сл. лист СФРЈ", бр. 6/80 и 36/90, "Сл. лист СРЈ", бр. 29/96 и "Сл. гласник РС", бр. 115/2005 - др. закон) дефинисани су појмови својине и државине. То нису исти појмови. Својина је право, а државина фактичко стање. Такође, овим законом су дефинисани и појмови сувласник и судржалац, који, такође, нису исти појмови.

Суивласништво постоји када на неподељеној ствари више лица има право својине, односно право сусвојине, што их чини сувласницима.

Судржавина постоји када више лица има државину ствари, што их чини судржаоцима.

Због тога, ако је посебним законом изричито наведено да се као доказ о одговарајућем праву доставља и писмена сагласнот svihh сувласника, онда се то односи само на сувласнике, а не и на судржаоце.

Законом о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон), који је у примени од 1. јула 2020. године, у члану 27. став 1. тачка 2), прописано је да се одредбе овог закона не примењују на набавку друштвених и других посебних услуга из члана 75. овог закона чија је процењена вредност мања од 15.000.000 динара када набавку спроводи јавни наручилац.

Чланом 75. став 1. Закона прописано је да су друштвене и друге посебне услуге наведене у Прилогу 7. овог закона, док су Прилогом 7 обухваћене услуге социјалне заштите, па и услуга пратилац детета.

Чланом 27. став 2. Закона прописано да се у случају из става 1. овог члана примењују се начела овог закона на начин који је примерен околностима конкретне набавке, те да је чланом 49. став 2. Закона прописана обавеза за наручиоце да посебним актом ближе уреде, између осталог, и начин планирања и спровођења набавки на које се закон не примењује, као и набавки друштвених и других посебних услуга.

Имајући у виду наведено, услуга лични пратилац детета је обухваћена Прилогом 7 Закона и спада у друштвене и друге посебне услуге, те наручиоци могу набавку ових услуга спровести у складу са начелима Закона и сопственим интерним актом о набавкама, уколико је процењена вредност набавке мања од 15.000.000 динара.

Ипак, потребно је имати у виду и да ли ће наручилац у току 2021. године спроводити друге „истоврсне“ услуге социјалне заштите, у ком случају је дужан да за потребе утврђивања прописаног лимита узме у обзир укупну процењену вредност свих таквих услуга.

На крају упућујемо и на Моделе интерних аката и Водич за јавне набавке у области социјалне заштите, које је Стална конференција градова и општина припремила и објавила на својој интернет страници (Водич за јавне набавке у области социјалне заштите можете преузети са линка http://skgo.org/vesti/detaljno/2565/novo-izdanje-vodic-za-javne-nabavke-u-oblasti-socijalne-zastite док су Модели интерних аката доступни за преузимање преко линка http://skgo.org/modeli-akata?page=2 )

Свако финансијско давање или одрицање од дела јавних прихода од стране ЈЛС, а у циљу подршке субјекту који обавља неку привредну делатност спада у домен државне помоћи.

У складу са чланом 4. Закона о контроли државне помоћи („Сл. гласник РС“, бр. 73/19) корисник државне помоћи је учесник на тржишту, односно свако правно и физичко лице које обавља економску делатност, тј. делатност производње или промета робе или пружања услуга на тржишту а коме се додељује државна помоћ у било ком облику.

У складу са Законом о угоститељству  („Сл. гласник РС“, бр. 17/19) угоститељ је привредно друштво, друго правно лице, предузетник и физичко лице које обавља угоститељску делатност под условима прописаним овим законом. У складу са чланом 30. овог Закона угоститељ може да пружа угоститељске услуге смештаја, припремања и услуживања хране, пића и напитака у угоститељском објекту домаће радиности и сеоског туристичког домаћинства. Физичко лице може да пружа угоститељске услуге из овог члана у објектима смештајних капацитета до 30 индивидуалних лежајева, за највише 30 корисника услуга, док у складу са чланом 31. Закона о угоститељству угоститељ пре почетка обављања делатности у угоститељском објекту домаће радиности и сеоског туристичког домаћинства прибавља решење којим се тај објекат категорише.

Имајући у виду горе наведене одредбе Закона о угоститељству може се донети закључак да физичка лица  која се баве издавањем смештаја, припремањем и услуживањем хране, пића и напитака у угоститељском објекту домаће радиности и сеоског туристичког домаћинства обављају угоститељску делатност, односно баве се пружањем услуга на тржишту.

Са друге стране, у складу са истим чланом 4.Закона о контроли државне помоћи ("Сл. гласник РС", бр. 73/2019), давалац државне помоћи је надлежни орган Републике Србије, аутономне покрајне или јединице локалне самоуправе, или свако правно лице које управља и/или располаже јавним средствима и додељује државну помоћ у било ком облику.

Државна помоћ може се доделити кроз следеће инструменте:

1) субвенција (бесповратна средства) или субвенционисана каматна стопа на кредите,

2) фискална олакшица (умањење или ослобођење од плаћања пореза, доприноса, царина и других фискалних дажбина),

3) гаранција државе, сваког правног лица које располаже и/или управља јавним средствима или другог даваоца државне помоћи, дата по условима повољнијим од тржишних,

4) одрицање од добити и/или дивиденде државе, локалне самоуправе или правног лица које управља или располаже јавним средствима,

5) отпис дуга према држави, локалној самоуправи или правном лицу које управља или располаже јавним средствима

6) продаја или коришћење имовине у јавној својини по цени нижој о тржишне,

7) куповина или коришћење имовине по цени вишој од тржишне од стране државе, локалне самоуправе или правног лица које управља или располаже јавним средствима, и

8) друге инструменте у складу са овим законом.

У складу са чланом 28. Закона о контроли државне помоћи, Давалац државне помоћи може пре доношења, усвајања или утврђивања основа за доделу потенцијалне помоћи, доставити Комисији предлог акта којим се такав основ прописује, за добијање обавештења о потреби пријаве државне помоћи.

Такође, Законом о контроли државне помоћи ("Сл. гласник РС", бр. 73/2019) дефинисана је помоћ мале вредности, односно де минимис помоћ. То је помоћ која нема значајан утицај на нарушавање конкуренције на тржишту и на трговину између Републике Србије и земаља чланица Европске уније, и она се не пријављује Комисији за контролу државне помоћи.

Члан 11. став 3. Закона о улагањима наводи “ Влада, надлежни орган аутономне покрајине или локалне самоуправе доноси различите шеме државне помоћи према којима се ближе одређују критеријуми за доделу подстицаја”. Члан 17 истог Закона указује на могућност прописивања локалних олакшица и подстицаја на основу локалних стратешких докумената као меру  за подстицање конкурентности локални самоуправе

На основу Закона о улагањима ЈЛС су почеле да доносе Програме локалног економског развоја (као шему државне помоћи) у циљу подстицања запошљавања, привлачења инвестиција и повећања конкурентности локалне привреде. Програм локалног економског развоја, локалној самоуправи даје основ за оправдано, наменско трошење сопствених буџетских средстава усмерених ка унапређењу пословног амбијента и расту конкурентности привреде на територији дате локалне самоуправе. Подршка пружаоцима услуга смештаја, могла би да буде једна од мера предвиђена овим Програмом, што би представљало основ за подршку и давање ЈЛС. 

Поглеадати СКГО Приручник за израду и реализацију Програма локалног економскг развоја у оквиру кога се можете детаљније упознати са поступком за израду Програму. Приручник је доступан на: http://www.skgo.org/storage/app/uploads/public/155/179/186/1551791863_Priruccnik%20LER%202019%2018022019%20web.pdf

Код одговора на ово питање потребно је на првом месту имати у виду да Закон о планском систему нити подзаконска акта не прописују, тј. не указују експлицитно на једну ужу организациону јединицу управе ЈЛС која би била надлежна за примену Закона, а у оквиру тога и за израду и праћење спровођења Плана развоја о средњорочног плана ЈЛС. Прецизира се углавном улога скупштине ЈЛС код усвајања ових планских докумената односно извештаја о њиховом спровођењу. Ово стога што План развоја као и средњорочни план јесу свеобухватни плански документи на нивоу ЈЛС, за које надлежности и одговорности имају различити орагни ЈЛС и њихове уже организационе јединице.

У том смислу је у оквиру објављених Смерница за израду Плана развоја ЈЛС предложен приступ који подразумева успостављање координационих радних тела, са задацима у погледу припреме и праћења спровођења пре свега Плана развоја ЈЛС (а Смернице у одређеној мери реферишу и на сличан начин приступ код средњорочних планова ЈЛС). Смернице на које упућујемо објављене су на: https://rsjp.gov.rs/wp-content/uploads/Prirucnik-za-lokalnu-samoupravu-web_final-19.8.pdf 

Напомињемо да Смернице нису обавезујуће, али да примену истих препоручује и Уредба о обавезним елементима плана развоја АП и ЈЛС („Сл. гласник РС“, бр. 107/20). С тим у вези, у одељку 3. Смерница (стр. 11), препоручујемо да обратите пажњу на објашњење сходно којем предлог за израду Плана развоја ЈЛС – скупштини ЈЛС доставља Веће ЈЛС као надлежни државни орган. Даље, препоручујемо да у одељку 4. Смерница детаљно сагледате посебно секцију 4.1 и све подтачке које су обухваћене (стр.16-30), будући да су ту дате инструкције о приступу организацији процеса, формализовању процеса (актом скупштине ЈЛС), спровођењу консултација и учесницима консултација, формирању координационог тима и тематских радних група, управљању израдом Плана развоја ЈЛС (још детаљније о саставу координационог тима и тематских РГ, анализи заинтересованих страна). Посебно упућујемо на Модел решења о формирању координационог тима и тематских радних група за План развоја ЈЛС – који је приложен у Анексу 1. Смерница. док је за сагледавање целокупног процеса посебно користан Анекс 3. Смерница који даје преглед могућег распореда активности и задужења на изради Плана развоја ЈЛС. За организациону поставку упућујемо такође и на одељак 4.6 Смерница у погледу успостављања оквира за спровођење, праћење спровођења, извештавање и вредновање Плана развоја ЈЛС (стр.  57-58.).

Питање доношење Акта којим би били утврђени школски рејони на нивоу локалне самоуправе није у надлежности Министарства просвете, науке и технолошког развоја, већ Министарства државне управе и локалне самоуправе.

У смислу доступности образовања члан 55. Закона о основном образовању и васпитању прописује да је школа дужна да упише свако дете са подручја школе.

Школа може да упише и дете са подручја друге школе, на захтев родитеља, у складу са просторним и кадровским могућностима школе.

Родитељ, односно други законски заступник може да изабере школу у коју ће да упише дете подношењем захтева изабраној школи најкасније до 1. фебруара текуће календарске године у којој се врши упис.

Школа је дужна да обавести родитеља, односно другог законског заступника о одлуци по његовом захтеву за упис детета ван подручја школе до 30. априла текуће календарске године у којој се врши упис, након сагледавања расположивих капацитета, а у складу са просторним, кадровским и финансијским могућностима школе.

Одредбом члана 75. новог Закона о јавним набавкама ("Сл. гласник РС", бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон) уређена је додела уговора и оквирних споразума за набавке друштвених и других посебних услуга које су наведене у Прилогу 7. Закона.

Наручилац у поступку доделе уговора о јавној набавци друштвених и других посебних услуга објављује:

• јавни позив који садржи најмање информације из Прилога 4. Део З Закона или
• претходно информативно обавештење, периодично индикативно обавештење или обавештење о успостављању система квалификације.

Обавештења из става 2. тачка 2) објављују се континуирано и треба да садрже најмање податке из Прилога 4. Део З Закона.

Обавештења из става 2. тачка 2) члана 75. односе се само на врсте услуга које ће бити предмет уговора који ће се додељивати и у њима се наводи да ће уговори бити додељени без даљег објављивања јавног позива и да се њима заинтересовани привредни субјекти позивају да у писаној форми изразе своју заинтересованост.

Наручилац није у обавези да објављује огласе из става 2. члана 75., ако су испуњени услови за примену преговарачког поступка без објављивања јавног позива.

Рокови у поступку доделе уговора о јавној набавци услуга из става 1. члана 75. могу да буду и краћи од рокова прописаних за поједине врсте поступака јавне набавке, при чему је наручилац дужан да одреди примерене рокове за подношење пријава и понуда, посебно узимајући у обзир сложеност предмета набавке и време потребно за израду пријава и понуда.

Наручиоци који доделе уговор о јавној набавци услуга из става 1. члана 75. објављују обавештење о додели уговора које садржи податке из Прилога 4. Део З овог закона.

Обавештења о додели уговора из става 7. члана 75. наручилац може да групише и објављује квартално, у року од 30 дана по истеку квартала.

Наручилац је дужан да приликом доделе уговора о јавној набавци за друштвене и друге посебне услуге поштује начела јавних набавки, нарочито начела транспарентности, једнакости понуђача и економичности.

Приликом доделе уговора о јавној набавци за друштвене и друге посебне услуге наручиоци су дужни да примењују одредбе овог закона које се односе на одређивање предмета уговора и техничке спецификације, при чему могу да узму у обзир потребу за обезбеђивањем квалитета, континуитета, доступности, приступачности, расположивости, као и свеобухватности услуга, посебне потребе различитих категорија корисника, укључујући угрожене и рањиве групе, учешће и оснаживање корисника услуга и иновативност.

Наручилац додељује уговор применом критеријума за доделу уговора, у складу са одредбама Закона.

Чланом 27. став 1. тачка 3. Закона прописано је да се одредбе Закона не примењују, поред осталих, на набавку друштвених и других посебних услуга из члана 75. овог закона чија је процењена вредност мања од 15.000.000 динара када набавку спроводи јавни наручилац, односно мања од 20.000.000 динара када набавку спроводи секторски наручилац.

Чланом 49. став 2. Закона је прописано да је наручилац дужан да посебним актом ближе уреди начин планирања, спровођења поступка јавне набавке и праћења извршења уговора о јавној набавци (начин комуникације, правила, обавезе и одговорност лица и организационих јединица), начин планирања и спровођења набавки на које се закон не примењује, као и набавки друштвених и других посебних услуга (нпр. уколико су у питању услуге ресторана обухваћене неком од набројаних ознака и уколико је њихова процењена вредност испод 15.000.000 динара, тада је та набавка испод прага примене Закона и на њу се не примењују одредбе Закона, већ само начела. Уколико је процењена вредност једнака или већа од 15.000.000 динара, тада се поступак набавке спроводи путем Портала јавних набавки, у складу са чланом 75. Закона и посебним актом).

Према Уредби о критеријумима за доношење акта о мрежи јавних предшколских установа и аката о мрежи јавних основних школа („Сл. гласник РС“, бр. 21/2018), члан 3. дефинише критеријуме за доношење акта о мрежи основних школа, а у ставу 4. тачка 5. је критеријум: „дефинисано подручје школе од стране јединице локалне самоуправе са којег се уписују ученици, у складу са законом“. 

Такође, члан 55. Закона о основном образовању и васпитању прописује да је школа дужна да упише свако дете са подручја школе. Школа може да упише и дете са подручја друге школе, на захтев родитеља, у складу са просторним и кадровским могућностима школе.

Наведене одредбе имплицирају да јединица локалне самоуправе треба да има дефинисано подручје са којег се деца уписују у одређену основну школу, али не прецизирају којим актом се то утврђује.

За израду прописа које доноси Народна скупштина утврђена су Јединствена методолошка правила за израду прописа („Службени гласник РС“, бр. 21/2010). Овом методологијом дефинисане су измене и допуне прописа, односно сврха и обим измена и допуна као и начин вршења измена и допуна прописа. Такође, Методологијом за израду подзаконских прописа („Службени гласник РС“, бр. 75/2010 и 81/2010-исправка), утврђена су методолошка правила за израду подзаконских прописа које доноси Влада Републике Србије и органи државне управе (министарства и посебне организације).

Међутим, за израду прописа које доносе јединице локалне самоуправе, не постоји   утврђена методологија, тако да претходно наведени прописи, као и практична знања и искуства јединица локалне самоуправе, могу послужити као смернице приликом доношења прописа, као и вршења  измена и допуна у прописима. (Препоручујемо и коришћење Приручника за израду прописа локалне самоуправе – публикација СКГО уз подршку СДЦ, доступна на: http://www.skgo.org/storage/app/uploads/public/157/979/860/1579798605_Priruc%CC%8Cnik%20za%20izradu%20propisa%20LS%202020%20web[89134].pdf – релевантан је рецимо одељак 1.1. - Утврђивање потребе за израдом нове одлуке, односно изменом или допуном важеће одлуке. и сл.).

Измене и допуне прописа врше се када локални пропис треба ускладити са новом законском регулативом, као и са изменама у законским и подзаконским актима или изменама у  политици ЈЛС у одређеној области, када је потребно прилагодити нормативна решења стварним потребама, а није неопходно донети нови пропис, када је потребно отклонити непрецизност у важећој одредби прописа која доводи до различитог тумачења и ствара тешкоће у примени норме, када је потребно уредити неко правно питање за које је постојао правни основ али је пропуштено да се уреди приликом утврђивања основног текста прописа, као и у другим случајевима када се уочи потреба да се изврши измена или допуна важећег прописа ЈЛС. Ако се више од половине чланова основног прописа мења, односно допуњује, треба донети нови пропис.

У складу са напред наведеним, обзиром да је локална самоуправа прописала да се породиљама за опремање новорођенчета додељује вредносни ваучер, мишљења смо да није могуће исплатити готовину уместо ваучера, иако су приликом реализације настале околности које стварају тешкоће у примени. Ове околности представљају разлоге због којих треба приступити измени постојеће одлуке у смислу да се уместо ваучера породиљама додељују средства у утврђеном износу.

Чланом 76. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон и 47/18) је прописано да месна заједница, односно други облик месне самоуправе има својство правног лица у оквиру права и дужности утврђених статутом и одлуком о оснивању.

Чланом 77. истог закона се прописује да општина, односно град пружа помоћ месној заједници у обављању административно-техничких и финансијско-материјалних послова. За обављање одређених послова из надлежности општинске управе, односно градских управа, посебно у вези са остваривањем права грађана, може се организовати рад општинске управе у месним заједницама, а послове, начин и место њиховог вршења одређује председник општине на предлог начелника општинске управе, односно начелника градских управа.

Дакле, месна заједница је посебно правно лице. Јединица локалне самоуправе пружа помоћ месној заједници у обављању административно-техничких и финансијско-материјалних послова, а лица која су засновала радни однос у месној заједници нису запослени у општинској односно градској управи.

Најзад, чланом 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је конкретно прописано да се одредбе овог закона не примењују на запослене у привредним друштвима, предузећима, установама, јавним агенцијама, месним заједницама, фондовима и фондацијама које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном пропису.

Сходно свему горе наведеном, запослени у месној заједници остварују своју зараду од средстава месне заједнице као послодавца, уз примену Закона о раду и услова који су предвиђени конкретним уговором о раду, одлукама Општине и финансијском плану месне заједнице, а то није предмет прописа којим се уређују плате запослених у јединицама локалне самоуправе односно подзаконских аката и тиме утврђених основица за обрачун и исплату плате. Конкретан пропис који уређује основицу за обрачун зараде у месним заједницама не постоји већ се примењују наведени прописи.

Основне одредбе Закона о удружењима (“Сл. гласник бр. 51/09, 99/11-др. закони и 44/18-др. закон), у члану 2. став 1. прописује да удружење, у смислу овог закона, јесте добровољна и невладина недобитна организација заснована на слободи удруживања више физичких или правних лица, основана ради остваривања и унапређења одређеног заједничког или општег циља и интереса, који нису забрањени Уставом или законом.

Ставом 2. истог члана закона прописано је да се на политичке странке, синдикате, удружења организована ради обављања одређених делатности у циљу стицања добити, спортске организације и удружења, цркве и верске заједнице, спонтана привремена повезивања више лица и друга удружења чији је рад уређен посебним законом, одредбе овог закона сходно примењују у питањима која нису уређена тим посебним законом.

Овде, дакле имамо супсидијарну примену Закона о удружењима на синдикалне организације. Оснивање синдиката и делатност синдикалног организовања примарно је регулисано Законом о раду.

Што се тиче примене одредаба Закона о удружењима на поступке уписа права својине или права коришћења јединице локалне самоуправе, мишљења смо да има простора за примену члана 80. Закона о удружењима и уписа државне својине са правом коришћења јединице локалне самоуправе уколико је имовина била у ранијем режиму друштвене својине – носилац права коришћења/корисник удружење, друштвена организација или други облици повезивања удружења (савези).

Чињеница да се синдикати као облици удруживања оснивају Законом о раду и уписују у регистар синдиката, није од пресудног утицаја на примену Закона о удружењима у овом делу, јер се ради о друштвеној организацији која је раније била уписана на друштвеној својини са правом коришћења.

Одредбом члана 29. Закона о јавним набавкама је прописано да процењена вредност предмета јавне набавке мора да буде објективна, заснована на спроведеном испитивању и истраживању тржишта предмета јавне набавке, које укључује проверу цене, квалитета, периода гаранције, одржавања и сл. и мора да буде валидна у време покретања поступка. Такође, у ставу другом те одредбе је наведено да одређивање процењене вредности предмета јавне набавке не може да се врши на начин који има за циљ избегавање примене Закона, нити у том циљу може да се врши подела предмета јавне набавке на више набавки.

Потешкоће у тумачењу изазива чињеница да Закон више не садржи дефиницију истоврсности, међутим, одредбе члана 29. Закона су основ за правилно тумачење одредбе којом су регулисани прагови до којих се Закон не примењује, као и остале одредбе којима се регулише питање одређивања процењене вредности, како не би дошло до планирања и покретања набавки на начин да се избегне примена закона.

Дакле, није дозвољено одређивање процењене вредности у циљу избегавања примене закона. Такође, није дозвољена подела предмета јавне набавке на више набавки у циљу избегавања закона. Додатно, наручилац је дужан да предмет јавне набавке одреди на начин да исти представља техничку, технолошку, функционалну и другу објективно одредиву целину.

То значи да се у оквиру ове дефиниције налази и појам истоврсности (иако тако није дефинисан, односно назван).

Иако сматрамо да је дефиницију истоврсности требало задржати у Закону, правилно тумачење одредаба члана 29. став 2. и 3. Закона, али и начела из Закона би било да се познати концепт истоврсности задржи приликом одређивања предмета и процењене вредности набавки, а с тим у вези, и обавезе спровођења поступка јавне набавке за вредности изнад прагова.

Дакле, део одговора на Ваше питање је да генерално истоврсне предмете набавки, а у конкретном случају консултантске услуге за JPP јесу истоврсне, треба посматрати у збиру на годишњем нивоу, иако Закон ни у једној својој одредби то не наводи прецизно.

Имајте у виду начин планирања буџета, који је по правилу на годишњем нивоу, правила о одређивању процењених вредности код набавки добара, услуга или радова, а имајући у виду претходно наведене одредбе којима није дозвољено одређивање процењене вредности у циљу избегавања примене закона.

У конкретном случају, у питању су два раздвојена JPP пројекта, са два различита предмета.

Има се право да се набавка консултантских услуга за JPP спроведете као један отворени поступак са две партије (ако пројекти треба да се раде паралелно, у исто време) или да се спроведу два раздвојена поступка, али њихове процењене вредности треба посматрати на годишњем нивоу, у збиру. 

У погледу питања, да ли исти понуђач може да пружи консултантске услуге за оба предмета JPP, треба додатно проверити шта је тачно од консултантских услуга  потребно и да ли те услуге можда спадају у изузетак предвиђен чл. 12.  став 1. тачка 4) ЗЈН или у друштвене и друге посебне услуге из Прилога 7  - Правне услуге, ако нису изузете, у складу са чланом 12. тачка 4) овог закона (нпр. консултантске куће могу пружати само консултације, али не заступање и правну помоћ. Правну помоћ, заступање и консултације могу пружати само адвокати).

Свакако, чак и да је у питању нека од ових категорија, има се право да се спроведе јавна набавка ако се тако жели.