Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
У оквиру ког програма, програмске активности и економске класификације у буџету општине треба планирати расходе за јавну набавку консултантских услуга за израду планског документа - Плана развоја општине?
У складу са чланом 9. Закона о планском систему Републике Србије ("Службени гласник РС", број 30/2018), План развоја јединице локалне самоуправе јесте дугорочни документ развојног планирања, који за период од најмање седам година усваја скупштина јединице локалне самоуправе, на предлог надлежног извршног органа јединице локалне самоуправе. План развоја садржи преглед и анализу постојећег стања, визију односно жељено стање, приоритетне циљеве развоја који се желе постићи, као и преглед и кратак опис одговарајућих мера које се даље разрађују документима јавних политика и средњорочним планом јединице локалне самоуправе. Такође, надлежности ЈЛС за доношење планских докумената одређене су и Законом о локалној самоуправи, итд.
Обзиром да се план развоја јединице локалне самоуправе односи на планирање свих сегмената за које је надлежна локална самоуправа, мишљења смо да је расходе за јавну набавку консултантских услуга за израду планског документа - плана развоја општине, потребно планирати у оквиру ПРОГРАМА 15 - Опште услуге локалне самоуправе, при чему би се израда овог планског документа могла увести као нови (нпр. једногодишњи) пројекат у оквиру овог програма 15, јер се ради о фокусираној интервенцији ороченог трајања. Осим овог приступа (буџетирањем кроз засебан пројекат), по опредељењу ЈЛС могуће је (и такође исправно) расходе за ове услуге буџетирати у оквиру Програмске активности 0602-0001 Функционисање локалне самоуправе и градских општина. Када је реч о осталим класификацијама, сматрамо да је исправно применити функционалну класификацију 132, и економску класификацију 424900 – Остале специјализоване услуге.
Класа 132 - Опште услуге планирања и статистике (КУ) обухвата администрацију и послове општих економских и социјалних услуга планирања и општих статистичких услуга, укључујући формулисање, координацију и праћење општих економских и социјалних планова и програма и општих статистичких планова и програма. Синтетички конто 424900 - Остале специјализоване услуге, садржи аналитички конто на којем се књиже остале специјализоване услуге.
Родитељи су добили мишљење ИРК за своје дете, а у међувремену су се преселили у други град. Да ли мора да се поднесе нов захтев ИРК сходно месту новог пребивалишта како би остварили своја права?
Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом у члану 2. став 4. наводи да је за процену потреба за додатном подршком надлежна Комисија општине, односно града на чијој територији је пребивалиште, односно боравиште детета, ученика и одраслог.
У складу са тим, иако је особа добила мишљење ИРК у месту из којег долази, потребно је да се поново јави надлежној Комисији у месту пребивалишта. Суштински разлог за доношење новог индивидуалног плана подршке је што IPP, поред очекиваних исхода, активности и мера подршке, именује особе/службе одговорне за спровођење ових активности и мера. У другој општини су то свакако други стручњаци и установе које треба да се укључе у обезбеђивање додатне подршке.
Према Мишљењу о примени појединих одредаба Закона о озакоњењу објеката број 011-00-00345/2020-09 од 07.07.2020. године орган надлежан за послове озакоњења у случају када је предмет озакоњења објекат изграђен на грађевинском земљишту на коме постоји право сусвојине, у фази прибављања доказа о одговарајућем праву на земљишту, власнику незаконито изграђеног објекта наложити достављање писмене сагласности свих сувласника. Да ли у овом случају треба тражити сугласност сувласника који је уписан на земљишту или треба тражити и сагласност свих уписаних имаоца права на објекту, односно и сувласника на објекту?
Законом о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009, 81/2009 – испр., 64/2010 – одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – одлука УС, 50/2013 – одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – др. закон и 9/2020) је чланом 105. став 1. прописано да власник објекта, односно посебног физичког дела објекта који није уписан као носилац права коришћења на грађевинском земљишту на коме је тај објекат, односно део објекта изграђен, стиче право својине на катастарској парцели на коме је тај објекат изграђен, у циљу успостављања јединства непокретности из члана 106. овог закона, због чега смо мишљења да сте у обавези да тражите сугласност од свих уписаних имаоца права на објекту, односно посебним деловима објекта.
Овакав закључак може се извести и на основу одредаба члана 135. став 8. истог закона, којим је прописано да се за изградњу или извођење радова на грађевинском земљишту или објекту који је у власништву више лица, као доказ о одговарајућем праву прилаже и оверена сугласност тих лица.
У Плану јавних општине дошло је до грешке у податку процењене вредности ЈН, односно стављена је већа процењена вредност него што је потребно, али у буџету на тој позицији има се и више средстава, тако да не долази до пробијања буџетских позиција. Да ли је могуће урадити измене Плана јавне набавке без ребаланса буџета, с обзиром да се има довољно планираних средстава у буџету? Да ли је уз сваку измену Плана јавних набавки обавезан и ребаланс буџета? Како по другој ЈН изменити предмет и процењену вредност у Плану јавне набавке? Да ли је исправније обрисати погрешан назив и целу набавку или само исправити назив и износ?
Законом о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон), који је у примени од 1. јула 2020. године, у члану 88. став 1, прописано је да план јавних набавки садржи следеће податке: 1) предмет јавне набавке и ЦПВ ознаку; 2) процењену вредност јавне набавке; 3) врсту поступка јавне набавке; 4) оквирно време покретања поступка.
Даље је ставом 4. истог члана Закона прописано да се изменом и допуном плана јавних набавки сматра планирање нове јавне набавке, измена предмета јавне набавке и повећање процењене вредности јавне набавке за више од 10%.
Прво бисмо указали да Закон не условљава измену плана јавних набавки ребалансом буџета (такву ситуацију је у одређеној мери прописивао Закон о јавним набавкама у периоду од 2012. до 2015. године). С обзиром на то, ребаланс буџета би био потребан само у ситуацији у којој је неопходно за одређену јавну набавку обезбедити додатна средства која се не налазе на одговарајућој апропријацији буџета за потребе спровођења јавне набавке.
Имајући у виду наведено, наручилац може да измени план јавних набавки без ребаланса буџета, у ситуацији у којој је потребно смањити процењену вредност јавне набавке.
Додатно указујемо да у складу са чланом 88. став 4. Закона, наручилац није дужан да у смислу одредбама Закона измени ни план јавних набавки у описаној ситуацији, пре покретања поступка јавне набавке. Другим речима, наручилац има право да без измене плана јавних набавки покрене поступак јавне набавке са процењеном вредношћу која је мања од процењене вредности те јавне набавке у усвојеном плану јавних набавки.
У вези са другим делом питања, указујемо да су обе опције у складу са Законом. Ипак, мишљења смо да је оптималније изменити предметну ставку плана јавних набавки, на начин да се измени предмет јавне набавке и процењена вредност јавне набавке.
Какав је статус запосленог на одређено време у кабинету председника општине, систематизованог у ОУ, а сходно члану 70. тачка 5. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, односно да ли запослени има сва права и обавезе као лица на неодређено време? Да ли се ово радно место третира као постављено лице или службеник на положају?
У складу са чланом 70. став 1 тачка 5) Закона о запосленима у АП и ЈЛС радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) између осталог и на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету).
Радни однос на одређено време у кабинету изабраног лица заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса. Овакав радни однос не може да прерасте у радни однос на неодређено време и орочен је најдуже док траје дужност тих изабраних лица.
У складу са чланом 3. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе радна места службеника деле се на положаје и Извршилачка радна места, у зависности од сложености послова, степена овлашћења и одговорности. Положај је радно место на коме су постављање на положај, овлашћења и одговорности утврђени Законом. Извршилачка радна места су сва места која нису положаји, укључујући и радна места руководилаца унутрашњих организационих јединица. Извршилачка радна места разврставају се по звањима. Извршилачка радна места су још и радна места у кабинету изабраног лица, који је посебна организациона јединица. Истом руководи шеф кабинета, који за свој рад и рад кабинета одговара изабраном лицу.
Што се права из радног односа тиче, запослени на одређено време имају сва права и обавезе у складу са Законом о запосленима у АП и ЈЛС, општим прописима о раду и колективним уговорима.
Да ли начелник општинске управе може својим решењем преместити службеника који је распоређен на радно место (шеф одсека ЛПА) на упражњено радно место (порески инспектор) и истом наложити полагање испита за инспектора?
У складу са чланом 32. Закона о запосленима у АП и ЈЛС службеник је дужан да прихвати одговарајуће радно место на које је према одредбама овог закона трајно или привремено премештен. Даље, чланом 112. истог закона предвиђено је да службеник може, због потребе рада, да буде трајно или привремено премештен на друго одговарајуће радно место. За премештај службеника због потребе рада није потребна његова сагласност.
Под одговарајућим радним местом сматра се оно радно место чији се послови раде у истом звању као послови радног места са кога се службеник премешта и за које службеник испуњава све услове (члан 113).
Чланом 46. Закона о инспекцијском надзору предвиђено је да послове инспекцијског надзора надлежна инспекција врши преко инспектора. Инспекцијски надзор може обављати лице које има стечено прописано образовање, радно искуство у струци, положен државни стручни испит и испит за инспектора и које испуњава друге услове прописане за рад у органима државне управе:
1) у звању вишег саветника, самосталног саветника или саветника или одговарајућем звању инспектора утврђеном посебним прописом - за вођење поступка и изрицање управних мера у инспекцијском надзору;
2) у звању млађег саветника, сарадника или млађег сарадника или одговарајућем звању инспектора утврђеном посебним прописом - за вођење поступка или предузимање радњи у инспекцијском надзору.
Инспектор је дужан да у свом раду користи функционални јединствени информациони систем.
Даље се у члану 47. истог закона каже да испит за инспектора спроводи комисија, коју образује министар надлежан за послове државне управе. Програм и начин полагања испита за инспектора, састав и начин рада комисије за спровођење испита за инспектора "накнаде за рад чланова комисије." Изглед и садржину обрасца уверења о положеном испиту за инспектора, начин издавања уверења о положеном испиту за инспектора и облик, начин уписа и вођења евиденције о положеном испиту за инспектора ближе уређује министар надлежан за послове државне управе. Лице на пробном раду које је радни однос засновало на радном месту инспектора на неодређено време и лице које је засновало радни однос на радном месту инспектора на неодређено време, а нема положен испит за инспектора, полаже испит за инспектора у року од шест месеци од дана заснивања радног односа. Лице које је први пут засновало радни однос у струци и оспособљава се за самосталан рад на пословима радног места инспектора полаже испит за инспектора до окончања приправничког стажа. Ако лице из ст. 3. и 4. овог члана не положи испит за инспектора у утврђеним роковима, престаје му радни однос, односно не може бити распоређено на радно место инспектора. Изузетно, испит за инспектора није дужан да полаже инспектор који је на дан ступања на снагу овог закона имао најмање седам година радног искуства на пословима инспекцијског надзора и испуњава услове за обављање послова инспекцијског надзора. Испит за инспектора могу полагати и друга лица која су се оспособила за самосталан рад у струци, односно самостално обављање послова и имају стечено радно искуство у струци у трајању које је услов за обављање послова инспектора, а заинтересована су за рад на пословима инспектора. Орган у коме је кандидат запослен, односно подносилац захтева, дужан је да уплати трошкове полагања испита за инспектора пре полагања испита. Трошкови полагања испита за инспектора утврђују се посебним законом којим се уређују републичке административне таксе. Министарство надлежно за систем државне управе води евиденцију о положеном испиту за инспектора, у коју се уписује: име и презиме кандидата; јединствени матични број грађана; назив високошколске установе, ниво и врста стеченог образовања и стручни назив, односно назив завршене средње школе и образовни профил; назив државног органа, имаоца јавних овлашћења, односно другог послодавца код кога је кандидат запослен; број и датум решења којим је одобрено полагање испита за инспектора; датум полагања испита; подаци о општем успеху на испиту и број и датум издатог уверења о положеном испиту за инспектора.
Из наведених одредби можемо закључити да се одређено лице које испуњава све услове за обављање послова инспектора, а нема положен испит за инспекторе, може трајно преместити на радно место инспектора уз обавезу да у року из члана 47. Закона о инспекцијском надзору положи испит.
Ако је предвиђено авансно плаћање за јавну набавку, да ли је наручилац у обавези да тражи средство обезбеђења или не, пошто је по „старом“ Закону, који је био у примени до 1. јула 2020. године био у обавези да пробави средство обезбеђења за авансна плаћања?
Претходно важећим Законом о јавним набавкама из 2012/15. године било је прописано да је наручилац дужан да захтева средство обезбеђења за повраћај аванса ако је конкурсном документацијом предвиђено авансно плаћање, без обзира на проценат или износ аванса.
За разлику од овог решења, Законом о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон), који је у примени од 1. јула 2020. године, у члану 94. став 1. тачка 5), прописано је да наручилац може да захтева од привредног субјекта да му достави средство обезбеђења за повраћај аванса.
Даље је у ставу 4. овог члана Закона, прописано да средство обезбеђења из става 1. тачка 5) овог члана мора да буде у висини аванса.
Дакле, из наведених одредаба Закона произилази да наручилац може (али не мора) да захтева од привредног субјекта да му достави средство обезбеђења за повраћај аванса, док у случају да овакво средство обезбеђења захтева конкурсном документацијом, оно мора да буде у висини аванса.
Закон не садржи изричиту одредбу којом обавезује наручиоца да захтева средство обезбеђења за повраћај аванса ако је конкурсном документацијом предвиђено авансно плаћање.
Ипак, чланом 15. став 2. Правилника о садржини конкурсне документације у поступцима јавних набавки („Службени гласник РС“, бр, 93/2020) прописано је да у случају договореног авансног плаћања наручилац не може да исплати ниједан износ пре него што прими тражено средство обезбеђења за повраћај авансног плаћања.
Иако наведена одредба Правилника не даје недвосмислену обавезу да се захтева средство обезбеђења за повраћај авансног плаћања, већ да не може наручилац да исплати ниједан износ пре него што прими тражено средство обезбеђења за повраћај авансног плаћања (дакле, уколико је исто тражено), мишљења смо да је могуће тумачење надлежних органа који врше контролу у вези са јавним набавкама на начин да је обавеза наручиоца да овакво средство обезбеђења захтева уколико се захтева авансно плаћање.
С обзиром на наведено и негативне последице које могу настати по јавна средства у случају да наручилац изврши авансно плаћање без захтевања средства обезбеђења за повраћај аванса, а привредни субјект не изврши своје обавезе у складу са уговором о јавној набавци (не оправда се уплаћени аванс), мишљења смо да је потребно да наручиоци у случају давања могућности да се захтева авансно плаћање у поступку јавне набавке, захтевају и одговарајуће средство обезбеђења за повраћај аванса (што не мора нужно бити банкарска гаранција, у зависности од околности конкретног случаја).
Да ли ЈЛС у 2021. години може да прими у радни однос на неодређено време 3 извршиоца на основу добијене сагласности из 2020. године и 3 извршиоца без сагласности, према члану 27 к Закона о буџетском систему?
Чланом 27к Закона о буџетском систему предвиђено је између осталог да је у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2023. године корисницима јавних средстава дозвољено да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства (став 1). Изузетно од става 1. овог члана, тело Владе из става 1. овог члана може једним актом дати сагласност новооснованом кориснику јавних средстава на број лица који тај корисник може примити у радни однос на неодређено време и одређено време у својству приправника у календарској години у којој је основан (став 2).
Запошљавање из ст. 1. и 2. овог члана може се реализовати уколико корисник јавних средстава има обезбеђена средства за плате, односно зараде, са припадајућим порезом и доприносима за новозапослене, као и под условима и у складу са процедурама предвиђеним посебним прописима.
Како је у складу са уредбом посматрани период календарска година и с обзиром да ће ова лица радни однос засновати у 2021. години овај број ће умањити могућност новог запошљавања без посебних дозвола и сагласности у 2022. години.
Да ли се у случају покренутог поступка озакоњења, прекида поступак реституције?
Чланом 45. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу („Сл. гласник РС“, бр. 72/11, 108/13, 142/14, 88/15-Одлука УС, 95/18 и 153/20) прописано је да ће Агенција за реституцију прекинути поступак до окончања поступка легализације, рехабилитације, или када се као претходно појави питање које спада у искључиву надлежност суда, као и случају прописаном у члану 23. ст. 4. и 5. овог закона.
Чланом 22. став 6. прописано је да се: "Не враћа грађевинско земљиште на коме је изграђен објекат без грађевинске дозволе, које у поступку легализације буде одређено као земљиште за редовну употребу објекта, у складу са законом којим се уређује просторно планирање, изградња и грађевинско земљиште.
Такође, Законом о реституцији прописано је да се под неизграђеним грађевинским земљиштем сматра земљиште на коме нису изграђени објекти, на коме су изграђени објекти супротно закону и земљиште на коме су изграђени само објекти привременог карактера, док је у члану 4. Закона о реституцији прописано да се имовина враћа у натуралном облику или се даје обештећење у виду државних обвезница Републике Србије и у новцу, у складу са овим законом.
Сагласно свему горе наведеном, а имајући у виду да се поступак озакоњења односи на све објекте за које је у смислу ранијих прописа поднет захтев за легализацију, мишљења смо да сте као поступајући првостепени орган у обавези да о поднетом захтеву за озакоњење (наставку раније легализације) обавестите писаним путем Агенцију за реституцију (надлежну подручну јединицу) која је у обавези да према одредбама Закона о реституцији прекине поступак реституције до окончања поступка озакоњења.
Напомена:
Одговор је дат без појашњења конкретне ситуације где је могуће применити одредбу члана 45. Закона о реституцији, уколико је предмет одузимања била парцела грађевинског неизграђеног земљишта која је данас заправо изграђено грађевинско земљиште са објектом у поступку озакоњења.
Одлуку о томе да ли ће се поступак реституције прекинути или не донеће Агенција за реституцију.
Уколико Агенција за реституцију поступак прекине, и ако се објекат озакони у складу са Законом о озакоњењу потребно је да као надлежни просвостепени орган доставите Агенцији за реституцију правоснажно решење о озакоњењу како би Агенција у даљем поступку утврдила адекватно обештећење за странке у поступку, јер у том случају не би било места за натуралну реституцију.
Додатна појашњења могу се затражити од Министарства правде које је надлежно за давање мишљења на одредбе Закона о враћању одузете имовине и обештећење.
Уколико је запосленом у ЈЛС у Извештају о привременој спречености за рад („дознака“) као почетна дијагноза наведена шифра која се односи на изолацију по основу болести COVID-19 (У 07.2) а као коначна дијагноза наведена шифра која није у вези са болешћу COVID-19 (коначна дијагноза не садржи установљене шифре за COVID-19 У 07.1 ни У 07.2), да ли се запосленом исплаћује боловање у висини 100% основне плате или у висини од 65% просечне зараде у претходних 12 месеци?
Чланом 43а у ставу 1. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 38/19 и 55/20) дефинисано је да запослени има право на накнаду плате у висини од 100% основне плате за месец у коме је привремено одсуствовао са рада због потврђене заразне болести COVID-19 или због мере изолације или самоизолације наложене у вези са том болешћу, а која је наступила као последица непосредног излагања ризику по основу обављања послова и радних задатака, односно службених дужности и контаката са лицима којима је потврђена болест COVID-19 или наложена мера изолације или самоизолације.
Даље, у ставу 2. дефинисано је да запослени остварује право из става 1. овог члана тако што се:
- за првих 30 дана одсуства са рада, исплата висине накнаде плате врши из средстава буџета послодавца;
- почев од 31. дана одсуства са рада, исплата висине накнаде плате врши из средстава обавезног здравственог осигурања до законом прописане висине накнаде плате, а из средстава послодавца, односно из средстава буџета послодавца за преостали износ разлике до висине од 100% основне плате.
Из наведеног се закључује да се накнада плате у складу са чланом 43а ПКУ за запослене у ЈЛС запосленом исплаћује само када му је потврђена болест COVID 19 што и у овом конкретном случају треба ценити.
Закључен је Уговор за набавку радова на износ од 50.000.000 динара без ПДВ-а којим је предвиђено да се исти може изменити у складу са чланом 157. Закона. Процењена вредност јавне набавке износи 60.000.000 динара. Да ли се може Уговор изменити за износ од 20.000.000 динара, с обзиром да члан 30. ЗЈН прописује да процењена вредност обухвата процену укупних плаћања које ће извршити наручилац, укључујући све опције и могућа продужења уговора, уколико је предвиђено конкурсном документацијом. Наручилац има опредељена средства у буџету у висини вредности измене уговора.
Треабло би имати у виду да су одредбама чл. 154-162. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 91/19) извршење и измене уговора о јавној набавци регулисане на другачији начин у односу на ЗЈН из 2015. године.
Наиме, за разлику од ЗЈН/2015 којим је било предвиђено да у случају измене уговора о јавној набавци наручилац доноси одлуку о измени уговора, одредбама Закона прописано је да је у случају измене уговора о јавној набавци у складу са чл. 157. и 158. Закона, наручилац дужан да у складу са чланом 155. истог закона обавештење о измени уговора о јавној набавци пошаље на објављивање на Порталу јавних набавки у року од десет дана од дана измене уговора.
Дакле, након 1. јула 2020. године наручилац је дужан да обавештење о измени уговора објави само уколико се измена врши у погледу додатних добара, услуга и радова, на начин прописан чланом 157. Закона и у случају измена које се врше услед непредвиђених околности, на начин прописан чланом 158. Закона.
У случају измене уговора која се врши по основу одредаба чл. 156, 159, 160. и 161. Закона, наручилац не објављује обавештење о измени уговора на Порталу јавних набавки.
Одредбом члана 29. Закона је прописано да процењена вредност предмета јавне набавке мора да буде објективна, заснована на спроведеном испитивању и истраживању тржишта предмета јавне набавке, које укључује проверу цене, квалитета, периода гаранције, одржавања и сл. и мора да буде валидна у време покретања поступка.
Чланом 157. Закона уређена је могућност измене уговора о јавној набавци у погледу додатних добара, услуга или радова.
Закон поставља услове који морају бити испуњени да би се уговор могао анексирати по овом основу.
Наиме, уговор о јавној набавци може да се измени ради набавке додатних добара, услуга или радова, који су постали неопходни, а који нису били укључени у првобитни уговор о јавној набавци, у случају када промена привредног субјекта са којим је закључен уговор:
- није могућа због економских или техничких разлога, као што су захтеви компатибилности са постојећом опремо, услугама или радовима у оквиру првобитне набавке и
- може да проузрокује значајне потешкоће или знатно повећање трошкова за наручиоца.
Из ове одредбе Закона произилази да морају бити испуњена три услова кумулативно, и то да су додатне количине предмета набавке постале неопходне, да промена уговорне стране није могућа због економских или техничких разлога и да промена уговорне стране може да проузрокује значајне потешкоће или знатно повећање трошкова за наручиоца.
Законом је прописано ограничење измене уговора у погледу вредности, тако да повећање вредности уговора не може да буде веће од 50% вредности првобитног уговора (и не може да има за циљ избегавање примене овог закона). Ово ограничење се односи на укупну вредност свих измена, ако се уговор мења више пута.
У вези са овим основом, Закон још уређује да уговорени вишкови радова не представљају измену уговора о набавци. Из наведеног произилази да се ради само о уговореним вишковима радова, па тако, уколико су уговорени вишкови до 10% вредности уговора, ови вишкови не би представљали измену уговора, док бисе на вишкове изнад 10% вредности уговора примењивале одредбе овог члана Закона.
Уколико су испуњени сви услови за овај основ измене уговора и будући да имате опредељена средства у буџету за вредност измене уговора, начелно сматрамо да можете анексирати уговор за вредност од 20.000.000 динара, јер је иста мања од 50% ограничења повећања првобитне вредности уговора.
Имајући у виду да одређивање процењене вредности представља процену укупних плаћања које ће извршити наручилац, укључујући све опције и могућа продужења уговора, али и да иста мора бити валидна у време покретања поступка, те чињеницу да постоје средства у буџету која су опредељена за измену уговора, односно да сте та средства планирали, сматрамо да можете повећати вредност уговора по овом основу.
Наручилац планира набавку хотелских услуга у земљи, процењене вредности 5.000.000 динара (друштвене услуге) и набавку летовања ученика у иностранству (превоз, смештај и исхрана на бази полу пансиона) процењене вредности 25.000.000 динара) – да ли се и ове услуге сматрају друштвеним услугама? Да ли су и ове набавке истоврсне, с обзиром да је наведена околност од утицаја на одређивање поступка по ком ће исте бити спроведене, јер би наручилац користио могућност прописану чланом 75. Закона за набавку хотелских услуга у земљи?
Услуге хотела и ресторана обухваћене друштвеним и другим посебним услугама су наведене у Прилогу 7а Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 19/19).
Конкретно, те услуге су искључиво оне обухваћене ЦПВ ознакама наведеним у Прилогу 7а и обухватају: 55100000-1 до 55410000-7; 55521000-8 до 55521200-0 (55521000-8 Услуге успостављања припремљених оброка приватним домаћинствима, 55521100-9 Услуге редовног довожења оброка, 55521200-0 Услуге достављања оброка), 55520000-1 Услуге достављања припремљених оброка, 55522000-5 Услуге достављања припремљених оброка за превозна предузећа, 55523000-2 Услуге достављања припремљених оброка за остала предузећа или установе, 55524000-9 Услуге достављања припремљених оброка у школе, 55510000-8 Услуге мензе, 55511000-5 Услуге мензе и друге услуге ресторана са самопослуживањем затвореног типа, 55512000-2 Услуге вођења мензе, 55523100-3 Услуге школских оброка.
Дакле, по датом опису из постављеног питања, хотелске услуге у земљи се могу сматрати друштвеним и другим посебним услугама (55100000), међутим, набавка летовања ученика у иностранству ме може се сматрати друштвеним и другим посебним услугама, јер није обухваћена наведеним описом и ЦПВ ознакама из Прилога 7а.
Ове услуге се не могу сматрати истоврсним, у контексту овог питања.
Треба имати у виду да, према досадашњој пракси спровођења ових поступака јавних набавки према Закону, набавке хотелских услуга су се доминантно спроводиле као отворени поступци или оквирни споразуми, а на Порталу јавних набавки су доступни подаци о спроведеним набавкама са овим предметом набавке. Ово стога што се још увек чекају ставови надлежних органа у погледу тумачења одредби и ознака из Прилога 7а, па опреза ради, већина наручилаца набавља хотелске услуге кроз отворени поступак.