Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли се у радни стаж за јубиларну награду у Општинској управи може рачунати (придодати) и радни стаж секретара у месној заједници?
У складу са чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС право на јубиларну награду остварују запослени у ЈЛС за навршених 10, 20 30, 35 или 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остварио право из радног односа.
С обзиром на то да месна заједница није орган ЈЛС, већ облик месне самоуправе и као тавка посебно правно лице, а такође имајући у виду и члан 1. став 4 Закона о запосленима у АП и ЈЛС који каже да се одредбе овог закона не примењују на запослене у привредним друштвима, предузећима, установама, јавним агенцијама, месним заједницама, фондовима и фондацијама које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном пропису те стога запослени у месним заједницама нису службеници, радни стаж остварен у месној заједници не рачуна се у стаж за јубиларну награду у смислу одредби ПКУ за запослене у ЈЛС.
Да ли је правилно поступљено и има ли сметњи за спровођење изборних радњи у случају новоформиране изборне комисије, обзиром да је формирана 3 дана после расписивање избора, док је мандат претходне изборне комисије истекао?
Закон о локалним изборима не забрањује именовање изборне комисије након расписивања избора, тако да у том погледу нема сметњи да нов састав изборне комисије спроведе изборни поступак. Исти закон, такође, не садржи обавезу именовања новог састава изборне комисије пре истека мандата претходног састава изборне комисије, нити уопште утврђује рокове за именовање изборних комисија, тако да ни са тог аспекта не би требало да буде спорно именовање изборне комисије по истеку мандата претходне.
У складу са изнетим, докле год решење о именовању изборне комисије није поништено од стране Управног суда, у случају подношења жалбе у складу са чланом 14. став 11. Закона о локалним изборима, нова изборна комисија је дужна да спроводи све прописане радње неопходне за законито спровођење расписаних избора за одборнике.
Увидом у поједину конкурсну документацију за јавну набавку услуге лични пратилац детата запажене су одредбе у моделима уговора тј. оквирним споразумима које гласе: “Због континуитета у пружању социјалне заштите Наручилац задржава право да продужи рок за пружање предмете услуге до закључења новог уговора односно оквирног споразума”. Да ли је и под којим условима могуће предвидети овакву одредбу у уговору/оквирном споразуму за јавну набавку услуге лични пратилац детета?
Законом о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон), у члану 156. став 1, прописано је да се уговор о јавној набавци може изменити, без обзира на вредност измене, ако су измене биле предвиђене у документацији о набавци и уговору о јавној набавци на јасан, прецизан и недвосмислен начин, а које могу да укључе и одредбе о промени цене или опција.
Ставом 2. овог члана је приписано да се обим и природа евентуалних измена, као и услови под којима могу да се примене, наводе у уговору о јавној набавци.
Из наведених одредаба Закона произилази да наручиоци могу у уговору о јавној набавци (или оквирном споразуму) предвидети одредбе које се односе на евентуалне измене уговора, али оне морају бити уређене на јасан, прецизан и недвосмислен начин, те се мора уредити обим предвиђених измена и услови када ће се измене применити.
Имајући у виду наведене одредбе Закона, мишљења смо да одредба у уговору која је наведена у питању не испуњава услове прописане Законом, јер није на јасан, прецизан и недвосмислен начин уредила када ће се уговор о јавној набавци продужити (већ је дата уопштена формулација „због континуитета у пружању социјалне заштите“), те није уредила обим измене уговора (рок за који се уговор може продужити), као ни услове под којима ће се измена применити.
Додатно указујемо да је приликом уговарања могућности продужења уговора о јавној набавци потребно имати у виду и одредбе Закона о буџетском систему, који у члану 54. став 6. прописује да изузетно од става 1. овог члана (обавезе које преузимају директни, односно индиректни корисници буџетских средстава и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање морају одговарати апропријацији која им је одобрена за ту намену у тој буџетској години), корисници из тог става могу преузети обавезе по уговорима који, због природе расхода, захтевају плаћање у више година, под условом да пре покретања поступка јавне набавке имају обезбеђен део средстава за обавезе које доспевају у тој буџетској години, као и да прибаве писану сагласност Министарства, локалног органа управе надлежног за финансије, односно управног одбора организације за обавезно социјално осигурање за обавезе које ће доспевати и бити укључене у финансијски план за наредне две године.
Чланом 2 став 1. Закона о локалним изборима предвиђено је да се одборници бирају на 4 године, а чланом 56. ставом 1. истог закона да мандат одборницима почиње да тече даном потврђивања мандата. У конкретном случају то значи да мандат одборницима Скупштине града траје до 02. јуна 2021. године. Да ли конститутивна седница скупштине, након одржаних локалних избора 28. марта 2021. године, може бити одржана и пре 02. јуна 2021. године?
Чланом 56. став 3. Закона о локалним изборима прописано је да „конститутивну седницу скупштине сазива председник скупштине из претходног сазива у року од 15 дана од дана објављивања резултата избора“.
Друга околност од кључног значаја за одржавање конститутивне седнице новог сазива скупштине општине/града садржана је у одредби члана 87. став 1. Закона о локалној самоуправи, којом је прописано да
„ако се у јединици локалне самоуправе не спроведу избори за одборнике или ако се после спроведених избора не конституише скупштина у складу са овим законом у року од два месеца од објављивања резултата избора, Влада именује привремени орган из члана 86. став 4. овог закона који обавља текуће и неодложне послове из надлежности скупштине и извршних органа јединице локалне самоуправе“.
Ово су, дакле, кључни параметри у оквиру којих треба да се креће председник условно речено „одлазеће“ локалне скупштине, приликом одлучивања о сазивању конститутивне седнице новог скупштинског сазива након предстојећих избора 28. марта ове године. Сходно цитираним законским одредбама, датум конституисања актуелног сазива локалне скупштине није од утицаја на одлуку о датуму одржавања конститутивне седнице новог сазива.
Чињеница је да је неписани јавни практично-политички интерес да се локални избори одрже истога дана у највећем броју јединица локалне самоуправе, где год је то објективно могуће, без обзира на датуме конституисања сваког појединачног локалног парламента. Зато су и законске одредбе тако постављене да не везују стриктно конституисање скупштине за истек мандата актуелног сазива, што у пракси доводи до тога да се неки локални парламенти конституишу пре, а неки по истеку тог мандатног периода.
Без обзира на то што није у питању исти ниво власти, нити су исти прописи који регулишу изборе за народне посланике Народне скупштине, вреди указати на чињеницу да је Прва седница Народне скупштине након редовних парламентарних избора одржаних 6. маја 2012. године одржана 31. маја исте године, иако је претходни сазив Народне скупштине био конституисан 11. јуна 2008. године, што значи да је мандат одлазећег сазива практично био „скраћен“ за 11 дана.
Поднет је захтев за увид у матичну књигу. Подносилац је већ вршио увид у тај упис. Подноси нови захтев за исти упис. При првом увиду није хтео да потпише записник. Сагласно Закону о матичним књигама и упутству о вођењу матичних књига шта ће бити правни основ за доношење решења о одбијању захтева на основу ЗУП-а?
Закон о матичним књигама („Сл. гласник РС“, бр. 20/2009, 145/2014 и 47/2018) у члану 41. предвиђа: „Увид у матичне књиге, као и списе на основу којих је извршен упис у матичне књиге, дозволиће се лицу на које се ти подаци односе, супружнику, крвном сроднику у правој линији и лицу које је у другом степену крвног сродства у побочној линији, усвојитељу или старатељу“. Даље, у истом члану наводи се да дете које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање може извршити увид у матичну књигу рођених, као и списе на основу којих се врши упис у матичну књигу рођених, а који се односе на његово порекло. После новог уписа чињенице рођења усвојеника право увида у матичну књигу рођених за дете имају само дете и усвојитељи детета, на начин утврђен законом који уређује област породичноправне заштите. После уписа податка о промени пола, право увида у матичну књигу рођених и списе за лице које је променило пол, имају само лице које је променило пол, дете и родитељи тог лица, као и надлежни органи за вршење послова из своје надлежности у складу са законом.
У члану 42. наводи се да се решење о одбијању захтева за увид у матичне књиге, односно списе на основу којих је извршен упис доноси у складу са законом којим се уређује општи управни поступак.
Закључује се, да уколико се ради о лицу које није овлашћено да врши увид у матичне књиге, односно да врши увид у списе на основу којих је извршен упис, надлежни орган ће решењем одбити овакав захтев. На поступак издавања и форме решења, евентуална редовна и ванредна правна средстава и сл. примениће се одредбе Закона о општем управном поступку.
Да ли је потребно да наследници доставе уз захтев за прекњижавање и оригинал уплатнице које су ишле на име покојника? Наиме, када на картици обвезника који је преминуо постоји претплата, да ли се прекњижавање врши на наследнике сразмерно наследном делу? Како поступити ако један од наследника има уплатницу као доказ да је он извршио ту уплату?
Уколико је расправљена заоставштина покојника, обавеза по основу годишњег пореза на имовину физичких лица утврђује се наследницима према правоснажном акту којим су оглашени као наследници заоставштине.
Приликом преноса дуга наследницима након расправљене заоставштине води се рачуна о вредности наслеђене имовине сваког појединачног наследника, јер се дуг преминулог лица преноси на наследника у вредности наслеђене имовине, као и о томе да ли је дуг који је евидентиран на ЈМБГ преминулог лица застарио.
Препорука је да се пре преноса дуга са умрлог лица на наследника, наследник позове у поступак, како би се усагласило стање дуга за који се врши пренос, јер се може десити да постоје чињенице И докази с којима ЛПА не располаже.
Узимајући у обзир да је поступање у “доброј вери” једно од начела пореског поступка, сматрамо да треба пре свега проверити до када је извршено плаћање обавеза на ЈМБГ преминулог лица и са том годином, евентуално, затворити задужење на умрло лице. Од следеће године се задужују наследници. Ако није било плаћања и постоји дуг, тада се задужење на умрло лице затвара даном смрти и задужују се наследници.
Претплата пореза која је евидентирана на рачуну преминулог лица, ако није била предмет оставинске расправе, не може се преносити наследницима. Ако је претплата била предмет оставинске расправе о њој је одлучено актом којим су оглашени наследници заоставштине па у том смислу се и поступа.
У конкретном случају, сматрамо да наследници треба да доставе уз захтев и уплатнице којима су извршене уплате пореза на имовину на име умрлог лица, у смислу утврђивања чињеница ко је од наследника и у ком износу извршио уплату.
О праву на повраћај и прекњижавање одлучује се у свему према чл.10. и чл.114а. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.
Запослени је радио 18 година у јавном предузећу чији је оснивач општина. Након тога је уговором о преузимању прешао у градску управу и ту ради последње три године. Признат му је минули рад од 21 године, а када је поднео захтев за јубиларну награду, усмено је одбијен да не испуњава услов. Да ли је запослени имао или није имао право на јубиларну награду?
Посебним колективним уговором за запослене у јединици локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) детаљније су регулисана права и обавезе запослених у јединицама локалне самоуправе. Питање додатка за време проведено у радном односу је регулисано чланом 36. и исти предвиђа да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у:
- државном органу,
- органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји.
Даље је уговорено да се право на минули рад остварује и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене.
Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.
Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године.
Право запослених у ЈЛС на јубиларну награду је регулисано чланом 50. истог колективног уговора и подразумева да запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Даље је уговорено да запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.
Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом.
Претходним послодавцем у смислу напред наведеног члана 50. став 3 сматрају се послодавци (независно од организационог облика) од којих је орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе по основу закона или других општих аката могао да преузме послове и запослене, што је у сваком конкретном случају дужан да цени орган који одлучује о праву на јубиларну награду.
Уколико су испуњени наведени услови запосленом ће се признати право на минули рад и јубиларну награду за године рада у радном односу код претходног послодавца. Дакле, ако је запосленом претходно већ признато право на накнаду за време проведено на раду (минули рад) онда је логично да му се призна и право на јубиларну награду, јер је исти основ и није могуће замислити да му се једно право призна, а друго да се ускрати.
Законом о локалним изборима, у члану 26. прописано је да збирна изборна листа садржи лична имена свих кандидата проглашених изборних листа. С тим у вези, да ли предлагач изборних листа за локалне изборе, приликом предлагања кандидата за одборнике скупштине општине/града може поред имена и презимена кандидата за одборнике навести и њихов надимак по којем су они препознатљиви у средини у којој живе или који користе? Да ли је навођење надимака кандидата за одборнике скупштине општине/града сметња за проглашење такве изборне листе од стране општинске/градске изборне комисије? Уколико није сметња да се наведу надимци кандидата за одборнике на изборној листи, да ли онда сходно члану 26. Закона о локалним изборима приликом утврђивања збирне изборне листе таква листа треба да садржи поред личних имена свих кандидата за одборнике свих проглашених изборних листа и надимке тих лица?
Чланом 26. став 1. Закона о локалним изборима прописано је да „Збирну изборну листу утврђује изборна комисија и она садржи све изборне листе, са личним именима свих кандидата и подацима о години рођења, занимању и пребивалишту.“.
Чланом 342. став 1. Породичног закона („Службени гласник РС“, бр. 18/05, 72/11 - др. Закон и 6/15) прописано је да се лично име састоји од имена и презимена.
Ставом 2. истог члана наведеног закона прописано је да се лично име уписује у матичну књигу рођених.
Према томе, у Збирној изборној листи не може се наводити надимак кандидата, већ искључиво његово лично име (име и презиме), онако како је уписано у званичним документима које су издали надлежни органи и који се, у складу са чланом 19. став 2. Закона о локалним изборима, достављају уз изборну листу.
Навођење надимка у изборној листи коју изборној комисији подноси учесник на изборима не може да представља недостатак који би био сметња за проглашење изборне листе, у смислу члана 25. став 2. Закона о локалним изборима. У случају да за неког кандидата на изборној листи буде наведен и надимак, изборна комисија треба да тај надимак занемари, односно не уврсти у Збирну изборну листу.
У поступку издавања дозволе за управљање отпадом, оператер нам је уз захтев приложио решење о озакоњењу. Да ли је неопходно да достави и употребну дозволу, обзиром да је прилозио решење о озакоњењу објекта?
У складу са чланом 36. Закона о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС“, бр. 96/2005, 83/2018 и 81/2020), даном правноснажности решења о озакоњењу стичу се услови за упис права својине у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима, односно за одговарајући упис у катастар водова.
Такође, сагласно члану 158. ст. 11-12. Закона о планирању и изградњи, у року од пет радних дана по правноснажности издате употребне дозволе, надлежни орган по службеној дужности доставља органу надлежном за послове државног премера и катастра употребну дозволу, елаборат геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта, као и елаборат геодетских радова за подземне инсталације. Орган надлежан за послове државног премера и катастра доноси решење о кућном броју и врши упис прва својине на објекту, односно посебним деловима објекта, и о томе обавештава инвеститора и надлежни орган управе у року од седам дана од достављања употребне дозволе, а у року од 30 дана врши одговарајући упис у катастар водова.
Из цитираних одредби Закона о озакоњењу објеката и Закона о планирању и изградњи произилази да се на основу решења о озакоњењу објекта, као и на основу употребне дозволе, врши упис права својине у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима, односно одговарајући упис у катастар водова. Сходно томе, не постоји потреба да се по издавању решења о озакоњењу објекта подноси захтев за издавање употребне дозволе за исти објекат.
Ради се о покретању набавки које су наведене у Прилогу 7. Закона о јавним набавкама (друштвене и друге посебне услуге), тј. на услуге ресторана и кетеринга. Да ли је процедура и ако су изузете од примене Закона - понуда, уговор или наруџбенице...?
Законом о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон), који је у примени од 1. јула 2020. године, у члану 27. став 1. тачка 2), прописано је да се одредбе овог закона не примењују на набавку друштвених и других посебних услуга из члана 75. овог закона чија је процењена вредност мања од 15.000.000 динара када набавку спроводи јавни наручилац.
Чланом 75. став 1. Закона прописано је да су друштвене и друге посебне услуге наведене у Прилогу 7. овог закона. У Прилогу 7 су обухваћене и услуге ресторана, са одређеним шифрама из Општег речника набавки (Услуге ресторана и услуге послуживања храном, Услуге припремања оброка, Услуге достављања оброка).
Чланом 27. став 2. Закона прописано да се у случају из става 1. овог члана примењују се начела овог закона на начин који је примерен околностима конкретне набавке, те да је чланом 49. став 2. Закона прописана обавеза за наручиоце да посебним актом ближе уреде, између осталог, и начин планирања и спровођења набавки на које се закон не примењује, као и набавки друштвених и других посебних услуга.
Имајући у виду наведено, уколико је процењена вредност набавке „истоврсних“ друштвених и посебних услуга мања од 15.000.000 динара, наручилац је дужан да поступа у складу са процедуром коју је прописао својим интерним актом. Ова процедура треба да буде заснована на начелима Закона, па и начелом обезбеђивања конкуренције.
Дакле, наручилац по правилу позива више понуђача који могу да изврше предмет набавке, врши оцену понуда и издаје наруџбеницу и сл. Свакако, наручилац може у зависности од предмета набавке прописати и специфичну процедуру, као што по правилу наручиоци доносе посебан унутрашњи општи акт у вези са услугама репрезентације, па и услугама ресторана.
Да ли се над запосленим могу кумулативно спроводити дисциплинске мере (и за тежу и за лакшу повреду дужности из радног односа), по оба правоснажна решења о дисциплинским мерама, односно новчане казне од 30% његове основне плате за месец у коме је новчана казна изречена у трајању од 6 месеци и новчана казна од 20% његове основне плате, за месец у коме је новчана казна изречена или се дисциплинске мере тј. новчане казне не могу сабирати, те тежа дисциплинска мера конзумира лакшу дисциплинску меру?
Чланом 145. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је прописано:
„За лакше повреде дужности из радног односа службенику може да се изрекне новчана казна до 20% његове основне плате, за месец у коме је новчана казна изречена.
За теже повреде дужности из радног односа службенику може да се изрекне:
1) новчана казна од 20% до 30% његове основне плате за месец у коме је новчана казна изречена, у трајању до шест месеци;
2) одређивање нижег коефицијента у распону до почетка непосредно нижег платног разреда, који не може бити нижи од почетног коефицијента звања чије послове службеник обавља, према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе;
3) забрана напредовања од четири године;
4) премештај на радно место у непосредно ниже звање уз одређивање коефицијента према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе;
5) престанак радног односа.
Новчана казна извршава се административним путем“.
У конкретном случају не може доћи до конзумирања дисциплинске мере за почињену лакшу повреду радне дужности дисциплинском мером за почињену тежу повреду радне дужности. Институт изрицања јединствене казне односно одмеравања јединствене казне за дела у стицају је присутан у Законику о кривичном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 и 35/2019) и не може се применити на дисциплинску одговорност утврђену спровођењем одредби Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.
Решењем о грађевинској дозволи издате 2002. године одобрено је инвеститору изградња викенд објекта. Да ли је уз захтев за издавање употребне дозволе инвеститор сада у обавези да поред остале документације прописане Законом и Правилником приложи и сертификат о енергетским својствима објекта односно енергетски пасош?
Законом о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон и 9/2020), чланом 4. прописано је да Сертификат о енергетским својствима зграда чини саставни део техничке документације која се прилаже уз захтев за издавање употребне дозволе, а чланом 158. да се уз захтев за издавање употребне дозволе прилаже и сертификат о енергетским својствима објекта, ако је за објекат прописана обавеза прибављања сертификата о енергетским својствима.
Правилником о условима, садржини и начину издавања сертификата о енергетским својствима зграда („Сл. гласник РС“, бр. 69/2012 и 44/2018), члан 6. прописано је да Енергетски пасош морају имати све нове зграде, као и постојеће зграде које се реконструишу, адаптирају, санирају или енергетски санирају, осим зграда које су овим Правилником изузете од обавезе енергетске сертификације, што је уређено чланом 7. овог правилника.
Закон о планирању и изградњи ни у основним, као ни у прелазним или самосталним одредбама не предвиђа изузеће од обавезе енергетске сертификације за објекте за које је грађевинска дозвола издата у складу са ранијим прописима.
С обзиром да викенд објекат не спада у зграде за које је чланом 7. наведеног Правилника предвиђено изузеће од обавезе енергетске сертификације, као и да је поступак за издавање употребне дозволе започет и да се води према важећем Закону, у конкретном случају потребно је да Инвеститор уз захтев за издавање употребне дозволе поред остале документације прописане Законом приложи и сертификат о енергетским својствима објекта односно енергетски пасош.