Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли је надлежни орган у обавези да органу надлежном за послове државног премера и катастра доставља и потврду о пријави радова за објекте за које је издато решење по члану 145. Закона са Идејним пројектом, аналогно свему горе наведеном или се ово односи искључиво за објекте за које се издаје решење о грађевинској дозволи?
Према члану 148. став 3. Закона о планирању и изградњи (у даљем тексту: ЗПИ) прописано је да “Одмах по пријему уредне пријаве, орган који је издао грађевинску дозволу, по службеној дужности, доставља органу надлежном за послове државног премера и катастра правноснажно решење о грађевинској дозволи, потврду о пријави радова и извод из пројекта са графичким прилозима и спецификацијом посебних делова, у циљу уписа предбележбе објекта у изградњи.
Према члану 145. ЗПИ, став 8. “Правноснажно решење из става 5. овог члана, за објекте који се у складу са одредбама закона којим се уређује упис у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима могу уписати у јавну евиденцију, као и за промену намене објекта, односно дела објекта без извођења радова, представља основ за упис у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима, а ако је за предметни објекат, односно извођење радова издата и употребна дозвола по захтеву инвеститора, основ за упис у јавну књигу представља правноснажно решење из става 3. овог члана и правноснажно решење о употребној дозволи.”
Према члану 31. став 4. тачка 2. “По потврђивању пријаве радова, надлежни орган без одлагања доставља органу надлежном за послове државног премера и катастра правноснажно решење о грађевинској дозволи, потврду о пријави радова и извод из пројекта са графичким прилозима и спецификацијом посебних делова, ради предбележбе објекта, односно посебних делова објекта у изградњи, осим ако је та предбележба већ извршена по захтеву странке у фази након издавања грађевинске дозволе.”
Према свему наведеном, ЗПИ омогућава упис у јавну књигу о евиденцији непокретности на основу правоснажног решења о одобрењу издатог по члану 145. ЗПИ, али не наводи експлицитно обавезу надлежног органа да то решење достави по службенохј дужности органу надлежном за послове државног премера и катастра, па то право странка може остварити на сопствени захтев, за оне објекте који се, у складу са одредбама закона којим се уређује упис у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима, могу уписати у јавну евиденцију.
За потребе реализације прекограничног пројекта ИПА Србија- Бугарска, општина је као водећи партнер за чланове пројектног тима ангажовала запослене из јединице локалне самоуправе по моделу реалних трошкова и били би ангажовани на прековремени рад за потребе пројекта. Будући да су из пројекта обезбеђена средства за пројектни тим, да ли се приликом дефинисања додатка за прековремени рад може позвати на опредељена средства по буџету пројекта који је саставни део уговора или се мора држати Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе који каже да запослени који по писменом налогу послодавца ради дуже од пуног радног времена има право на додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%? У колективном уговору конкретне општине није дефинисана оваква ситуација.
Чланом 39. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе предвиђено је да запослени који по писменом налогу послодавца ради дуже од пуног радног времена има право на додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%. Претпостављени је дужан да изда писмени налог којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено. Послодавац је дужан да изврши обрачун и исплату додатка за прековремени рад приликом исплате плате. Изузетно, на захтев запосленог, уместо додатка за прековремени рад, запосленом се могу омогућити слободни сати у наредном месецу од месеца у којем је обављао прековремени рад, тако што за сваки сат прековременог рада остварује сат и по времена слободно.
Узимајући у обзир наведене одредбе можемо констатовати да није могуће на неки други начин обрачунати прековремени рад од начина и поступка предвиђеног колективним уговором.
Како поступати у случају када се пријава на осигурање и право на плату код новог послодавца (у питању је општина), не поклапају, јер се пријава на обавезно социјално осигурање није могла извшити пре одјаве код претходног пословадавца?
Сходно члану 12. Закона о централном регистру обавезног социјалног осигурања ("Сл. гласник РС", бр. 95/2018 и 91/2019) регистрација осигураника и осигураних лица у Централни регистар врши се подношењем јединствене пријаве у електронском облику од стране подносиоца јединствене пријаве.
Јединствена пријава подноси се најкасније пре ступања запосленог и другог радно ангажованог лица на рад, односно у року од три радна дана од дана почетка обављања делатности, односно од дана престанка запослења, престанка обављања послова или обављања делатности, односно од дана настале промене у току осигурања. Дан пријема јединствене пријаве у Централном регистру сматра се даном пријема јединствене пријаве у свим организацијама обавезног социјалног осигурања.
Међутим, чланом 5а Уредбе о садржини, обрасцу и начину подношења јединствене пријаве на обавезно социјално осигурање, јединственим методолошким принципима и јединственом кодексу шифара за унос података у јединствену базу централног регистра обавезног социјалног осигурања ("Сл. гласник РС", бр. 54/2010, 124/2012 и 119/2013) је прописано да уколико у поступку прихватања и регистрације пријаве у својој бази, утврди да за осигураника не постоји одјава са претходног осигурања, а нови основ осигурања искључује претходни, Централни регистар ће пријаву примити, регистровати, и извршити програмску одјаву са претходног осигурања, према основу осигурања, прописаном јединственим кодексом шифара. Програмска одјава доставља се организацијама обавезног социјалног осигурања, а Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање и Републички фонд за здравствено осигурање су дужни да у складу са важећим прописима утврде датум одјаве са осигурања, који мора да претходи датуму који је наведен у регистрованој јединственој пријави као дан почетка осигурања, са изузетком постојања више пријава са непуним радним временом, уколико је пријава код новог послодавца поднета за непуно радно време.
Накнадно поднетом одјавом од стране обвезника подношења или организације обавезног социјалног осигурања са тачно утврђеним датумом престанка осигурања, програмска одјава замењује се исправном одјавом са обавезног социјалног осигурања и уноси у јединствену базу података Централног регистра.
Да ли је могуће и на који начин извршити премештај/распоређивање службеника са радног места које је разврстано нпр.у звање млађи саветник на упражњено радно место у звању саветник у складу са потребама посла, ако је службеник који обавља послове у звању млађи саветник засновао радни однос на неодређено време (није приправник) у управи нпр. 2019., након спроведеног јавног конкурса и није оцењиван јер није у претходном периоду био у радном односу у државном органу, односно јединици локалне самоуправе већ је радио у јавном предузећу или привреди?
Чланом 20. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. закон, 86/19 – др. закон) је прописано службеник има право да напредује у служби стицањем вишег звања утврђеног овим законом и стицањем вишег платног разреда утврђених законом којим се уређују плате запослених у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе”.
Чланом 82. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе се прописује:
“При попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.
Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс.
Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.
Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс.
Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс.”
Дакле, поштовањем редоследа радњи за попуњавање радних места премештај представља прву могућност, али не и обавезу, за разлику од следеће радње и то интерног конкурса, што представља обавезни корак.
Међутим, ни премештај, ни интерни конкурс као радње за попуњавање радних места не доводе саме по себи до стицања вишег звања, а с обзиром на одредбе чл. 84. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе:
“На интерном конкурсу могу да учествују службеници запослени на неодређено време код послодавца који оглашава интерни конкурс.
Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава”.
Најзад, чланом 133е Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано следеће:
„Руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.
Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се".
Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".
Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање“.
Из наведеног се долази до закључка да је могуће распоређивање на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему односно коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар", а што се у конкретном случају није догодило, те тиме нису ни остварени услови за распоређивање на непосредно више извршилачко радно место.
Да ли може да се озакони пет стамбених објеката на две катастарске парцеле ако планским документом није предвиђена изградња више од два стамбена објекта на једној катастарској парцели?
Чланом 8. Закона о озакоњењу објеката прописано је да предмет озакоњења може бити објекат који се може ускладити са важећим планским документом у погледу намене и спратности објекта. Исто питање уређује и члан 29. Закона.
То значи да се од урбанистичких услова предвиђених планом, приликом озакоњења, примењује само намена површина и предвиђена спратност. Остали плански параметри (удаљење од границе парцеле, грађевинска линија, правила у погледу паркирања, индекси изграђености и сл.) не примењују се у поступку озакоњења.
Примењујући одредбе члана 8, надлежни орган може донети решење о озакоњењу више објеката на парцели, уколико је намена предметне парцеле становање или нека компатибилна намена.
Такође, скрећемо пажњу на одредбе члана 48 истог Закона, којим се обавезују јединице локалне самоуправе да, у складу са резултатима пописа незаконито саграђених објеката на својој територији, најкасније у року од две године од дана ступања на снагу овог закона, изврше усклађивање важећих планских докумената приликом прве измене тог планског документа, нарочито у погледу планирања и уређења неформалних насеља на својој територији.
Да ли Скупштина општине одлуку којом се утврђује престанак мандата одборника доставља на даљу надлежност Изборној комисији након седнице скупштине на којој је донета, па тек онда Изборна комисија доноси решење о додели мандата новом кандидату за одборника или Изборна комисија може да донесе решење о додели мандата новом кандидату за одборника и пре него што му се утврди престанак мандата?
Изборна комисија може да приступи попуни упражњеног одборничког места тек пошто скупштина општине, у складу с чланом 46. став 3. односно став 6. Закона о локалним изборима, утврди да је неком одборнику престао мандат пре истека времена на које је изабран и о томе достави званично обавештење изборној комисији.
Апсолутно је неприхватљиво, а и правно немогуће, да изборна комисија донесе решење о додели мандата новом одборнику, пре него што званично обавештена од стране скупштине општине да је донета одлука којом је утврђен престанак мандата неком одборнику. Тек по добијању таквог обавештења, изборна комисија стиче правни основ да поступа на начин прописан чланом 48. Закона о локалним изборима и спроведе поступак попуне упражњеног одборничког места.
У случају када начелник управе поднесе оставку, да ли заменик начелника управе мења начелника у смислу чл. 56 став 2 Закона о запосленима у аутномомним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, у периоду од 3 месеца када постоји обавеза расписивања јавног конкурса за постављење начелника управе? Да ли Веће доноси посебно решење којим се овлашћује заменик начелника управе да обавља све послове из надлежности начелника управе, са свим правима, обавезама и одговорностима до постављења начелника управе по јавном конкурсу?
Чланом 56. став 2. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да уколико није постављен начелник управе, као ни његов заменик, до постављења начелника управе, као и када начелник управе није у могућности да обавља дужност дуже од 30 дана, Веће може поставити вршиоца дужности - службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обављати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса. Даље се каже да уколико службеник на положају није постављен, јавни конкурс за попуњавање положаја се оглашава у року од 15 дана од постављења вршиоца дужности. У случају да се јавни конкурс не оконча постављењем на положај, статус вршиоца дужности може се продужити најдуже још три месеца. По истеку рока из ст. 1, 2. и 4. овог члана постављени службеник се распоређује на радно место на коме је био распоређен до постављења.
У овом конкретном случају мишљења смо да нема места примени члана 56 Закона о запосленима у АП и ЈЛС из разлога што се вршилац дужности поставља у случаја када ни начелник ни заменик начелника нису постављени, што овде није случај.
Даље треба напоменути да је чланом 56. став 2. Закона о локалној самоуправи прописано да начелник општинске управе може имати заменика који га замењује у случају његове одсутности и спречености да обавља своју дужност, те у складу са тим заменик начелника управе, за време док се не постави начелник управе, црпи овлашћења за руковођење управом из самог закона.
Први пут ове године у програм подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја општина уводи меру директних плаћања - регрес за репродуктивни материјал. Уколико се распишу два одвојена јавна позива, један за меру директних плаћања (шифра: 100.1.1 регрес за репродуктивни материјал) а други за меру руралног развоја (шифра: 101 инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава), да ли једно исто газдинство може да конкурише на оба јавна позива и да добије новчана средства по оба основа?
Уколико ЈЛС распише два одвојена јавна позива, за сваку меру посебно, исто газдинство може да конкурише на оба јавна позива и на тај начин оствари право на новчана средства по оба јавна позива. Значи, не постоји сметња да једно исто газдинство може да конкурише на два одвојена јавна позива, један за меру директних плаћања (шифра 100.1.1), а други за меру руралног развоја (шифра 101). Закон о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју (”Сл. гласник 10/13, 142/14, 103/15 и 101/16) не забрањује ни на који начин пријаву на више расписаних јавних конкурса, а Правилник о обрасцу и садржини подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја и обрасцу извештаја о спровођењу мера пољопривредне политике и политике руралног развоја (”Сл. гласник” бр. 24/15, 111/15 итд.) у свом шифрарнику предвиђа различите шифре за ове мере, што ће рећи да се ради о различитим мерама и да не постоји формална сметња да се изврши пријава на више различитих конкурса уколико они буду расписани.
Исто газдинство не може да добије средства за исту инвестицију из града /општине, републике или неких других донатора.
Сам програм подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја везује се за Закон о подстицајима у пољопривреди, у Програму подршке се наводи опис сваке мере (образложење, циљеви, корисници, одрживост, општи И специфични критеријуми…), а јавним позивом/конкурсом ЈЛС прописује услове конкурисања где треба да наведе да корисник средстава за исте намене не може да добије подстицаје по неком другом основу или из неких других донација (рецимо за сејалицу да добије 50% поврата од општине и 65% поврата од републике, чиме би корисник и зарадио на самој машини).
У склопу пријаве, подносилац захтева треба, између осталог, да потпише изјаву да под пуном кривичном и материјалном одговорношћу изјављује да није за исте намене/исту инвестицију добио подстицаје по неком другом основу.
Једино за шта може користити средства јесу субвенционисани кредити министарства пољопривреде који се односе на куповину машине/опреме која је предмет захтева. Ту се ради о узимању пољопривредних кредита са каматом коју субвенционише држава.
Код општих услова у конкурсу/јавном позиву треба да стоји: "за инвестицију за коју подноси захтев не користи подстицаје по неком другом основу (субвенције, подстицаји, донације), односно ако иста инвестиција није предмет другог поступка за коришћење подстицаја (из других буџетских корисника), осим подстицаја у складу са посебним прописом којим се уређује кредитна подршка регистрованим пољопривредним газдинствима".
Да ли добијена сагласност за ново запошљавање на неодређено време код корисника јавних средстава може да се искористи до краја текуће године у којој је добијена, или је и у текућој години ограничена на 90 дана од дана добијања сагласности до дана покретања поступка за пријем у радни однос?
Чланом 27к став 1. Закона о буџетском систему предвиђено је да је у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2023. године корисницима јавних средстава дозвољено да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.
Ставом 7. истог члана предвиђено је да ће се актом Владе ближе уредити поступак за прибављање тих сагласности.
Влада Републике Србије донела је Уредбу о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава која се примењује од 01. јануара 2021. године. Чланом 7. наведене Уредбе предвиђено је да сагласности Комисије добијене у текућој календарској години могу се реализовати у наредној календарској години, уколико од дана давања сагласности до дана покретања поступка за пријем новозапослених у складу са законом није протекло више од 90 дана. Даље се каже да број лица за која је добијена сагласност Комисије за пријем у радни однос на неодређено време, односно у радни однос на одређено време у својству приправника у претходној календарској години рачуна се у ограничење од 70%, у смислу члана 27к став 1. Закона, у текућој календарској години. Ако број лица из става 2. овог члана прелази проценат од 70%, корисник јавних средстава не треба да поново прибавља сагласност Комисије за тај број у текућој календарској години.
Ценећи наведене одредбе закључујемо да добијена сагласност важи у текућој години, а може се реализовати и у наредној календарској години уколико од дана давања сагласности до дана покретања поступка за пријем новозапослених у складу са законом није протекло више од 90 дана.
Сходно члану 66. Закона о јавним предузећима ("Службени гласник РС", број 15/16 и 88/19) јавно предузеће дужно је да пре исплате оснивачу достави на контролу и оверу обрачун зарада на прописаном обрасцу (ставови 1. и 2.). Ради се о ЈП којем није усвојен годишњи програм пословања за 2021. годину и које има у плану исплату зарада за јануар 2021. године у наредном периоду. С обзиром да је Уредбом о начину и контроли обрачуна и исплате зарада у јавним предузећима ("Службени гласник РС", број 27/14) прописано да у случају када годишњи програм пословања није усвојен до почетка календарске године за коју се доноси, обрачун и исплата зарада врши се на начин и под условима утврђеним програмом за претходну годину, у складу са законом (члан 2.), да ли се напред наведено односи како на планирану масу зарада тако и на планиран број запослених (на неодређено и одређено)? У ком случају надлежни орган јединице локалне самоуправе неће извршити оверу обрасца за контролу обрачуна и исплате зарада?
Пре свега треба имати у виду да се годишњим програмом пословања не обезбеђују средства само за зараде запослених у јавном предузећу, већ и средства за све друге потребе укључујући нпр. и план јавних набавки који се не може реализовати без претходно донетог програма.
Као што је и наведено, обавеза овере обрасца за контролу обрачуна и исплате зарада запослених у јавном предузећу (ЗИП образац), прописана је чланом 66. Закона о јавним предузећима. Обзиром да се ради о предузећу чији је оснивач општина, контрола обрачуна и исплате врши се искључиво на нивоу јединице локалне самоуправе.
Законом и пратећом Уредбом о начину и контроли обрачуна и исплате зарада у јавним предузећима, прецизирано је да надлежни орган оснивача предузећа неће извршити оверу обрасца у случају да се у овом сегменту не спроводи годишњи програм пословања у делу који се односи на зараде и запошљавање. То практично значи да оснивач пре овере треба да провери да ли су сви елементи за обрачун зарада у одређеном месецу који су наведени у ЗИП обрасцу у оквирима који су предвиђени усвојеним годишњим програмом пословања, а на који је Скупштина општине дала сагласност.
Ако јавно предузеће у прописаном року није донело годишњи програм, прва последица која директно проистиче из Закона о јавним предузећима је да се зараде запослених обрачунавају на нивоу из претходне године. Или другим речима, обрачун и исплата зарада у том случају може да се врши само на начин и под условима утврђеним програмом за претходну годину. Дакле, пошто предузеће нема усвојен план за ову годину, приликом контроле масе зарада за јануар 2021. године, у складу са наведеним одредбама, за репер се узима планирана маса зарада тог предузећа за исти месец претходне 2020-те године.
У ЗИП-1 обрасцу исказује се иначе већи број разнородних података. Ту се поред података о оствареним часовима рада, броју запослених који су остварили прековремени рад, података о часовима прековременог рада, масе за исплату накнада за минули рад, накнада за прековремени рад, рад у дане државних празника, накнаде трошкова за топли оброк и регрес, уносе збирни подаци који се затим рашчлањују. Прво на зараде запослених и на зараде пословодства, а затим и додатно на зараде старо и ново запослених.
Један од података који се уноси у ЗИП образац је и податак о броју запослених по кадровској евиденцији, али ту је и податак о броју запослених који су у том месецу остварили право на зараду. Та два податка не морају нужно да буду иста, а овде је без утицаја то да ли запослени који су остварили право на зараду имају уговоре о раду на одређено или неодређено време. Битно је само то да се упореди који број запослених је планиран годишњим програмом и за колико запослених се у том месецу исплаћује зарада. Овде треба имати у виду да „забрана запошљавања“ прописана Законом о буџетском систему (члан 27к) нема директан утицај на планирање кадрова нити на попуњавање ЗИП обрасца и контролу зарада која се врши на основу тог обрасца.
Формално гледано, не би било сметњи када би оснивач извршо оверу ЗИП обрасца и у случају када је у конкретном предузећу у јануару ове године било запослено више лица од броја који је био планиран за јануар 2020-те године, али никако не и у случају да је укупна маса (за старозапослене и за новозапослене) пробијена. Наиме, смисао контроле преко ЗИП обрасца је то да се провери да ли се укупни трошкови запослених крећу у планираним оквирима, а број запослених и број остварених часова рада који се уносе у образац су само додатни подаци потребни за боље сагледавање и разумевање целине.
Потребно је нагласити да у случају када се подаци о намераваној исплати пореде са подацима из годишњег програма за претходну годину што је сада код вас случај, а пре свега због протока времена, нужно долази до одређених преклапања на реалцији старо и ново запослени. Наиме, ако је неко лице засновало радни однос у предузећу у току 2020-те године, онда су се подаци о зарадама које је то лице остварило у току те године приказивали збирно, али су били исказани и у колони НОВОЗАПОСЛЕНИ. Међутим, то исто лице чак и у случају да је склопило уговор о раду на самом крају претходне године, у 2021-ој години више није новозапослено и подаци о његовим зарадама сада треба да се исказују у колони предвиђеној за СТАРОЗАПОСЛЕНЕ.
У суштини, ЗИП образац може да се овери у свим случајевима када није пробијена укупна маса зарада посматрана агрегатно као трошак предузећа, а мање је битно да ли је мањи или већи део масе утрошен за старозапослене или новозапослене. Под истим условом да маса није пробијена, то важи и за додатке и накнаде зарада које могу да буду веће или мање од планираних. Међутим, без обзира што то није формална препрека, препоручљиво је да се пре овере ЗИП обрасца од исплатиоца затражи да наведе и образложи разлоге који су довели до одступања. Ово нарочито у случају да је у реализацији дошло до одступања већих размера. Поређења ради, приликом контроле зарада у републичким јавним предузећима, надлежно Министарство привреде толерише ситуације у којима долази до промене структуре масе зарада, па чак дозвољава могућност да маса у једном месецу (не и на годишњем нивоу) буде пробијена, али инсистира на томе да исплатиоци то детаљно образложе.
Запослена је искористила 19 дана годишњег одмора за 2020. годину, а по решењу има 25 радних дана годишњег одмора за 2020. годину. Крајем 2020. године отвара боловање – одржавање трудноће, што значи да ће почети са радом тек у 2022. години. Да ли запослена има право да у 2022. години искористи и остатак годишњег одмора из 2020. године или има право само да искористи годишњи одмор за 2021. годину, који наравно није ни започела у 2021. години због породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета?
Право на годишњи одмор запосленог и његова дужина утврђују се у складу са члановима од 68. до 70. Закона о раду, док су мерила за утврђивање годишњег одмора одређена чланом 17. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.
Коришћење годишњег одмора у начелу је уређењо чланом 73. Закона о раду у коме се каже да се годишњи одмор користи једнократно или у два или више делова, у складу са овим законом. Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Запослени има право да годишњи одмор користи у два дела, осим ако се са послодавцем споразуме да годишњи одмор користи у више делова. Запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета - има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године.
Из наведених одредби следи да у конкретном случају годишњи одмор за 2021. године запослена ће моћи да искористи до 30. јуна 2022. године, а након тог периода само одмор из 2022. године. Што се годишњег одмора из 2020. године тиче право да га користи запослена губи након 30. јуна 2021. године.
Да ли постоје услови за давање сагласности од стране начелника Општинске управе за додатни рад службеника, у случају када матичар за матично подручје (запослени у Општинској управи) поднесе захтев за давање сагласности за додатни рад који подразумева обављање административно-техничких послова председника Савета Месне заједнице?
Чланом 40. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да је службеник дужан да о свом додатном раду обавести послодавца. Службеник може, уз писмену сагласност послодавца, ван радног времена да ради за другог послодавца ако додатни рад није забрањен посебним законом или другим прописом, ако не ствара могућност сукоба интереса или не утиче на непристрасност рада службеника.
У складу са чланом 41. истог закона сагласност за додатни рад службеника даје послодавац. Сагласност послодавца није потребна за додатни научноистраживачки рад, објављивање ауторских дела и рад у културно-уметничким, хуманитарним, спортским и сличним удружењима, а овај рад послодавац може забранити ако се њиме онемогућава или отежава рад службеника, штети угледу послодавца, односно ствара могућност сукоба интереса или утиче на непристрасност рада службеника. О додатном раду службеника на положају одлучује орган надлежан за његово постављење.
Што се тиче посла за који се тражи сагласност за додатни рад од значаја је споменути члан 77. Закона о локалној самоуправи који у ставу 2. каже да општина, односно град пружа помоћ месној заједници у обављању административно-техничких и финансијско-материјалних послова. С тим у вези управа би на првом месту требало да обезбеди обављање ових послова од стране запослених у управи.
Даље је важно истаћи да за обављање стручних и других послова за потребе месне заједнице, месна заједница може да запосли лице које заснива радни однос у месној заједници, у складу са законом, одлукама Општине и финансијском плану месне заједнице. У финансијском плану месне заједнице се посебно наводи разлог за запошљавање, да ли је потребно запошљавање лица на неодређено или одређено време или путем другог облика радног ангажовања, као и укупно потребан износ средстава за плате. Одлуку о пријему запосленог доноси Савет месне заједнице. На радноправни положај, права, обавезе и одговорности запослених у месној заједници примењују се одредбе Закона о раду.
С обзиром да је чланом 199. Закона о раду, између осталог, предвиђено да послодавац може са одређеним лицем да закључи уговор о делу, ради обављања послова који су ван делатности послодавца, а који имају за предмет самосталну израду или оправку одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла, сматрамо да је закључење уговора о делу са описом посла који је наведен у питању супротан овим одредбама јер се не ради о пословима ван делатности послодавца.
Уколико месна заједница има потребе и финансијских средстава да ангажује лице за обављање стручних или других послова и у питању је службеник управе запослен са пуним радним временом адекватнија форма ангажовања би била путем уговора о допунском раду. Чланом 202. Закона о раду предвиђено је да запослени који ради са пуним радним временом код послодавца може да закључи уговор о допунском раду са другим послодавцем највише до једне трећине пуног радног времена. Уговором о допунском раду утврђује се право на новчану накнаду и друга права и обавезе по основу рада. Уговор из става 1. овог члана закључује се у писаном облику.