Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Чланом 3. став 2. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, прописано је да је функционер изабрано, именовано, односно поставлјено лице у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске опстине, као и у службама и органзацијама које они оснивају према посебном пропису, из чега произлази да су и помоцници председника градске општине функционери у смислу горе наведене одредбе Закона, будући да су поставлјена лица. Посто су радна места помоћника председника градске општине, систематизована Правилником о унутрасњем уређењу и систематизацији радних места у градској општини у оквиру Кабинета председника градске опстине, питање је да ли и помоћници председника градске општине улазе у укупан број запослених на одређено време који не може бити већи од 10% у смислу одредбе цлана 3 Закона о одређивању максималног броја запослених у локалној администрацији? Такође, службеник на положају, будући да није функционер у смислу одредаба Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, да ли и он улази у у укупан број запослених на одређено време који не може бити већи од 10%?
Како се утврђује плата за вд начелника, с обзиром да Закон о платама још увек није донет?
Сходно члану 56. Закона о запосленима у АП И ЈЛС уколико није поставлјен начелник управе, као ни његов заменик, до поставлјења начелника управе, као и када начелник управе није у могућности да обавлја дужност дуже од 30 дана, Веће може поставити вршиоца дужности - службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обавлјати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса. Плата в.д. начелника током овог периода не треба да се разликује од плате начелника управе.
Ко утврђује мерила за избор с обзиром на то да у члану 101. ст. 3 прописано да Комисија у сваком појединачном случају утврђује начин провере стручних оспособлјености, знања, вештина и др., а текст огласа (члан 102. истог закона) регулише да се у огласу наводе подаци о „стручној оспособлјености, знањима ... и начину њихове провере“? Наше тумачење је да Комисија утврђује мерила, а након тога се расписује конкурс у складу са мерилима. Све ово имајући у виду члан 100. Закона (сходна примена на остала питања јавног конкурса за попуну положаја).
Чланом 101. Закона о запосленима у АП И ЈЛС је прописано да у сваком појединачном случају конкурсна комисија утврђује које ће се стручне оспособлјености, знања и вештине проверавати у изборном поступку и начин њихове провере.
Влада уредбом ближе уређује поступак спровођења интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места, као и какве се стручне оспособлјености, знања и вештине вреднују у изборном поступку, начин њихове провере и мерила за избор на радна места.
Наведеном Уредбом утврђују се и мерила за избор на радна места којим ће се предвидети давање првенства једнако квалификованим кандидатима припадницима националних мањина, у цилју постизања одговарајуће заступлјености припадника националних мањина и пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини.
Дакле, конкурсна комисија је та која утврђује које се стручне оспособлјености, знања и вештине вреднују у конкурсном поступку и начин њихове провере, као и критеријуме (члан 21. и 22. Уребе), према којима оцењује/вреднује кандидате на писменој/усменој провери у изборном поступку у складу са мерилима утврђеним у Уредби, односно критеријуме према којма оцењује кандидате оценама “задоволјава”, “делимично задоволјава” и “незадоволјава” код писмене провере и критеријуме према којима оцењује кандидате оценама од 1 до 3 код уменог разговора/провере и остале потребне елементе уз поштовање Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у АП И ЈЛС.
У случају истовременог расписивања неколико конкурса за начелнике, да ли се пре расписивања јавног огласа формира комисија за сваки конкурс понаособ или се може формирати једна Комисија у складу са условима прописаним законом?
Чланом 95. Закона о запосленима је прописано да јавни конкурс за попуњавање положаја оглашава покрајински орган надлежан за поставлјење на положај, односно Веће.
Пре оглашавања јавног конкурса за попуњавање положаја надлежан покрајински орган, односно Веће образује конкурсну комисију. Чланом 96. Истог Закона се прописује да изборни поступак спроводи конкурсна комисија од три члана.
Најмање један члан комисије мора имати стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, један члан који је стручан у области за коју се попуњава положај и службеник који обавлја послове из области управлјања лјудским ресурсима.
С обзиром на чињеницу,између осталих разлога, да један члан комисије мора да буде стручан у области за коју се попуњава положај, то произилази да се формира комисија за сваки конкурс понаособ.
Шта урадити са платом која је незаконито одређена, а лице наставлја да обавлја исте послове као и тада када му је коефицијент незаконито одређен? Заправо ради се о томе да је лицу са вишом стручном спремом (ВИ) степен стручне спреме доделјен коефицијент са VII степеном. Да ли треба да наложи да се коефицијент усклади са степеном стручне спреме?
Према Каталогу намештеника у ЈЛС које нам је проследило Министарство државне управе и локалне самоуправе једно од намештеничких места је и систем администратор. Да ли то значи да су и радна места програмер ИТ и ГИС и радно место пројектанта програмера, намештеничка радна места?
Послови систем администратора су послови који подразумевају поставлјање и одржавање интегрисаних система рачунарске и мрежне опреме, поставлјање и одржавање интегрисаних система заштите и контроле приступа...
Дакле, овде је реч о техничким аспектима који се првенствено своде на одржавање система, док у случају радног места програмер реч је о сложенијим пословима који би морали да се обавлјају у службеничком звању, по предлогу СКГО саветник или млађи саветник.
С обзиром да постоје одређене недоумице у вези примене Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе тј. одредба члана 70, потребно је да нас што хитније обавестите ко доноси Решење којим се регулише радно-правни положај помоћника председника Градске општине сходно Закону?
У складу са чл. 58. Закона о локалној самоуправи помоћнике председника општине поставлја и разрешава председник општине. Дакле, он то чини својим решењем. Помоћници председника општине су функционери, а у складу са чл. 4. Закона о запосленима у АП И ЈЛС за функционере у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши скупштина града, општине или градске општине, односно радно тело скупштине које је утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине.Дакле, све остале акте везане за радно-правни сутатус, изузев решења којим поставлја односно разрешава помоћника, а које доноси председник општине, доноси скупштина општине односно радно тело скупштине.
Да ли се Уговор о раду заклјучује само са новозапосленим намештеницима? Или се заклјучује са радницима који су већ у радном односу, разврстани по новој систематизацији у звање намештеника?
У складу са чланом 186 Закона о запосленима у АП и ЈЛС намештеник заснива радни однос уговором о раду. Чланом 197. Истог Закона је прописано да уговори о раду са намештеницима, којима се наставлја њихов радни однос, биће заклјучени до почетка примене овог закона. Дакле, уговори о раду се заклјучују и са намештеницима који су већ у радном односу и са будућим запосленим намештеницима.
С обзиром на то да потребе већих градова не задоволјава само једно запослено лице на пословима безбедности, здравлја на раду, PPZ и одржавања, већ би ове послове требало да обавлја тим стручњака на челу са руководиоцем који би припремали тендерску документацију за велики број уговора, обавлјали нормативно правне послове, студијско аналитичке и остале веома сложене стручне послове са VSS, да ли ова радна места могу да се сврстају у службеничка и да ли ова унутрашња јединица може имати и извршилачка и намештеничка радна места истовремено?
С обзиром на опис и садржину послова, који произилази из Закона о безбедности и здравлју на раду („Сл.гласник РС“ број 101/05 и 91/15) предлог СКГО-а је да запослени који обавлја ове послове буде службеник. Сходно будућем предлогу МДУЛС предвиђено је да лице које обавлја ове послове буде намештеник. С обзиром да није реч о коначном предлогу МДУЛС преостаје да сачекамо коначан изглед овог предлога. Евентуална унутрашња организациона јединица може да има садржана и извршилачка и намештеничка места, уз очигледну напомену да лице које обавлја исте послове не може бити и службеник и намештеник.
Уколико се расписује интерни конкурс за запошлјавање, а како би се преузели запослени из дирекције (која је јавно предузеће) и како би били преузети да раде у општини тачније у управама, да ли ти радници треба да буду примлјени на радна места тј. звања као особе које први пут заснивају радни однос нпр. на месту млађег саветника ако имају високу стручну спрему, или им се звање одређује на основу година радног стажа и нпр. неко ко је радио у дирекцији 15 година преласком у управу добија звање виси саветник и рок од 6 месеци да положи дрзавн испит. Да ли постоји закон/уредба/одлука којом је ово регулисано или се може одрадити селективно?
Не постоје препреке да запослени који су путем интерног конкурса у складу са Уредбом и интерном конкурсу („Службени гласник РС“ број 17/16) донетој на основу Закона о начину одређивању максималног броја запослених у јавном сектору, преузети из дирекција добију било које више звање од наведеног, уз уважавање законских одредби и Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у АП и ЈЛС
Чланом 82. Закона о запосленима у АП и ЈЛС утврђен је редослед радњи при попуњавању радних места. Да ли се појам ''službenik'' у ставу 1. овог члана односи и на намештенике (који су већ запослени у истој ЈЛС) или ови намештеници могу да се јаве исклјучиво на јавни конкурс односно да ли и намештеници могу да се премештају односно преузимају на радна места службеника?
Сходно чл. 82. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, при попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.
Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс. Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.
Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс. Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс.
Чланом 187. истог Закона се прописује да се одредбе овог закона о премештају и распоређивању службеника сходно примењују на намештенике. Решење о премештају, односно распоређивању намештеника замењује по сили закона одговарајуће одредбе уговора о раду. Ако намештеник одбије премештај, односно распоређивање, отказује му се уговор о раду. Намештенику се отказује уговор о раду када услед промене унутрашњег уређења код послодавца више не постоји ниједно радно место на које може бити премештен, односно распоређен у складу са његовом стручном спремом.
Дакле, редослед радњи при попуњавању радних места се не односи на намештенике.
Како позиционирати интерне ревизоре и буџетске инспекторе у обједињеном правилнику, с обзиром да у највећем броју ЈЛС немају услове за формирање Служби јер те послове по правилу обавлја само једна особа. Ко их распоређује на то радно место и ко их оцењује за њихов рад?
Како нови закон дефинише положај као радно место на коме службеник има овлашћења и одговорности у вези са руковођењем и усклађивањем рада органа, службе или организације аутономне покрајине, односно градске, општинске управе или управе градске општине, те прописује органе који врше поставлјење и услове за поставлјење и разрешење са положаја, интерни ревизори и буџетски инспектори чија су радна места систематизована у акту о систематизацији градске, општинске управе или управе градске општине (немају посебну Службу) су извршилачка радна места а не положаји, са одређеним звањем у складу са законом, службеник се распоређује на та радна места (под условом да испуњавају све посебне услове радног места), те о свим правима и обавезама одлучује начелник Управе.