Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли даном престанка рада на положају престаје и радни однос службеника на положају у случају да не може бити распоређен на друго радно место?
Чланом 54. Закона о запосленима у АП и ЈЛС прописано је да службеник коме је престао рад на положају због протека времена на које је поставлјен, услед подношења оставке односно укидања положаја има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове.
Уколико не постоји радно место на које може бити распоређен, службеник има право на накнаду плате у трајању од три месеца у висини коју је имао у време престанка рада на положају, из разлога протека рока на који је поставлјен односно укидања положаја.
Дакле, службеник на положају коме је престао рад на положају нема право на мировање радног односа, него остварује горе описана права и престаје му радни однос код послодавца уколико не постоји радно место на које може бити распоређен, али под Законом прописаним условима има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у ком случају му радни однос престаје по протеку периода (три месеца) за које је утврђено право на накнаду плате због нераспоређености.
Да ли се (у складу са Уредбом о разврставању радних места и мерилима за опис радних места службеника у АП и ЈЛС) радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица у градовима и општинама могу обавлјати у звању вишег саветника? С тим у вези, чл. 12. (ст. 1) и чл. 21. Уредбе су међусобно супротставлјени, односно члан 21. није у доволјној мери прецизиран.
Пре свега треба имати у виду одредбе самог Закона о запосленима у АП и ЈЛС. Конкретно, члан. 59. прописује да су звања: самостални саветник, саветник, млађи саветник, сарадник, млађи сарадник, виши референт, референт и млађи референт.
Изузетно од наведеног, у органима аутономне покрајине и града Београда утврђује се и звање виши саветник. Дакле, звање вишег саветника се утврђује само у орагнима аутономне покрајине и града Београда, али не и органима других јединица локалне самоуправе.
Обраћамо вам се са молбом за мишлјење да ли се у Управу Градске општине могу споразумом о преузимању преузети запослени из Јавног предузећа, чији је оснивач Градска општина и код које је Јавног предузеће индиректни буџетски корисник ?
Послодавац може преузети од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа, без конкурса, службеника који је у радном односу на неодређено време.
Преузимање службеника врши се на основу споразума о преузимању уз сагласност службеника који се преузима.Службеник може бити преузет на радно место које је разврстано у исто, непосредно ниже или непосредно више звање.
Службеник може бити преузет на радно место разврстано у непосредно више звање уколико испуњава услове за напредовање.
У наредном периоду, јединице локалне самоуправе ће бити у могућности да организују две врсте интерних конкурса са различитим процедурама, намењене различитим врстама запослених. Наиме, интерни конкурс који се спроводи у оквиру интерног тржишта рада у јединици локалне самоуправе предвиђен је за попуњавање непопуњених радних места у организационим облицима у систему локалне самоуправе, који омогућава да запослени у једном организационом облику који има вишкове запослених или престаје са радом, могу путем интерног конкурса, засновати радни однос на непопуњеном радном месту у другом организацином облику у оквиру система једнице локалне самоуправе. Ова процедура уређена је Законом о одређивању максималног броја запослених у јавном сектору ("Сл.гласник РС", бр. 17/2016) и Уредбом о интерном конкурсу која из њега произилази.
Са друге стране, интерни конкурс који се спроводи на основу Закона о запосленима у аутономним покрајинама и ЈЛС је намењен само за службенике и то оне на извршилачким радним местима, који су запослени на неодређено време код оног послодавца који оглашава интерни конкурс. Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава. Ова процедура уређена је Законом о запосленима у аутономним покрајинама и ЈЛС и Уредбом о интерном конкурсу која из њега произилази.
Дакле, ради се о два потпуно различита поступка који имају различите цилјеве и односе се на различите врсте запослених.
У делу Питања и одговори у вези са применом Закона о запосленима у АП и ЈЛС дат је одговор да број помоћника градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету се урачунава у укупан број запослених. Да ли то значи да број помоћника градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету се урачунава у број запослених на одређено време из члана 10 став 1 Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору и да заједно са запосленима на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима и лица ангажованих по другим основима, не може бити већи од 10% броја запослених на неодређено време?
Радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету) и њихов број се свакако урачунава у укупан број запослених односно урачунава се у број запослених на одређено време, а тиме и у смислу одредби члана 10. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору.
Далје, након ступања на снагу Правилника, када будемо доносили појединачна решења и уговоре о раду, поред утврђених звања запослених, како ћемо одредити коефицијент за обрачун плате почев од 01.12.2016.године, када Закон о систему плата почиње да се примењује од 01.01.2017.године?
Чланом 39. Закона о систему плата запослених у јавном сектору прописано је доношење посебног закона којим ће се уредити плате и друга примања запослених у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као и да до почетка примене овог посебног закона остају на снази, односно да се право на плату и друга примања из радног односа запослени на основу прописа који су на снази до почетка примене посебног закона.
Како се решењима о разврставању и уговорима о раду не заснива радни однос, већ се наставлја радни однос који је раније заснован, то се у овим актима констатује наставак тог радног односа, па у том смислу се констатује да запослени наставлја да остварује право на плату према важећим прописима, односно констатује се да задржава затечени коефицијент, уз навођење појединачног акта којим је утврђена висина права на плату, односно висина коефицијента (решење о коефицијенту), односно наводи се који је коефицијент запослени имао у тренутку ступања на снагу Правилника.
Шта са радним местима поставлјењих лица , општинских правобраниоца и њихових заменика, као и запослених који обавлјају нпр.административне послове за општинско правобранилаштво, да ли они доносе одвојено своју систематизацију?
Да ли су будућим Правилником обухваћена радна места службеника и намештеника?
Радна места и њихово разврставање по звањима уређују се Правилником.
Правилником се утврђују описи радних места, звања у којима су радна места разврстана, потребан број извршилаца за свако радно место, врста и степен образовања, радно искуство и други услови за рад на сваком радном месту.
Извршилачка радна места разврставају се по звањима, у зависности од сложености и одговорности послова, потребних знања и способности и услова за рад.
Радно место руководиоца унутрашње организационе јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.
Звања су: самостални саветник, саветник, млађи саветник, сарадник, млађи сарадник, виши референт, референт и млађи референт.
Изузетно у органима аутономне покрајине и града Београда утврђује се и звање виши саветник.
Наведене одредбе указују да су Правилником обухваћена и радна места службеника и намештеника.
Да ли секретар скупштине, који функцију врши од 2004.године, а који је до поставлјења на функцију имао радни однос на неодређено време у Градској управи треба од дана примењивања Закона о запосленима у АП и ЈЛС да заклјучи споразум о мировању права и обавеза која се стичу на раду и по основу рада?
Институт мировања радног односа запослених у ЈЛС није нов и не треба га везивати само за Закон о запосленима у АП и ЈЛС. Наиме, члан 79. Закона о раду прописује да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, између осталог, ако одсуствује са рада због избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца. Исти члан прописује да запослени коме мирују права и обавезе има право да се у року од 15 дана од дана престанка функције врати на рад код послодавца. Дакле, наведено право је загарантовано Законом о раду, који је lex генералис у односу на Закон о запосленима у АП и ЈЛС, као што је био и у односу на Закон о радним односима у државним органима. Најзад, члан 12. Закона о запосленима у АП и ЈЛС деталјно говори о мировању радног односа и прописује да функционеру мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада. Мировање радног односа у овом случају није ствар избора послодавца или његовог договора односно споразума са запосленим, пошто је мировање радног односа загарантовано право у законом наведеним ситуацијама.
Да ли члан жалбене комисије у складу са чланом 173. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, може бити именовано лице које је функционер, односно изабрано, поставлјено или именовано лице, неког од органа локалне самоуправе?
Члан 178. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописује да најмање два члана жалбене комисије морају да имају стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, са најмање пет година радног искуства у струци.
Дакле, овим се не онемогућава да изабрана, поставлјена или именована лица не могу да буду чланови жалбене комисије.
Наравно, треба бити обазрив како се не би учестало примењивале одредбе из члана 180. Закона, а које се односе на изузеће, с обзиром да ће председник или члан жалбене комисије бити изузет од вршења дужности у појединачном жалбеном поступку уколико постоји лични интерес који он, или с њиме повезано лице, може имати у вези са одлуком у чијем доношењу учествује.
Да ли се је могуће у складу са Законом о запосленима у АП и ЈЛС радно место интерног ревизора систематизовати у оквиру Општинске управе, ако општина нема службу већ посао интерне ревизије обавлја једно лице распоређено на наведено радно место?
Члан 82. Закона о буџетском систему прописује:
“Корисници јавних средстава успоставлјају интерну ревизију.
За успоставлјање и обезбеђење услова за адекватно функционисање интерне ревизије одговоран је руководилац корисника јавних средстава.
Интерна ревизија је организационо независна од делатности коју ревидира, није део ни једног пословног процеса, односно организационог дела организације, а у свом раду је непосредно одговорна руководиоцу корисника јавних средстава.
Функционална независност интерне ревизије се обезбеђује самосталним одлучивањем о: подручју ревизије на основу процене ризика, начину обавлјања ревизије и извештавању о обавлјеној ревизији.
Интерна ревизија на основу објективног прегледа доказа обезбеђује уверавање о адекватности и функционисању постојећих процеса управлјања ризиком, контроле и управлјања организацијом да ли ови процеси функционишу на предвиђен начин и омогућују остварење цилјева организације.
Интерна ревизија пружа саветодавне услуге које се састоје од савета, смерница, обуке, помоћи или других услуга у цилју повећања вредности и поболјшања процеса управлјања датом организацијом, управлјања ризицима и контроле.
Интерну ревизију обавлјају интерни ревизори.
Интерни ревизори у вршењу функције, примењују међународне стандарде интерне ревизије, етички кодекс интерне ревизије и принципе објективности, компетентности и интегритета.
Интерни ревизори су обавезни да чувају тајност службених и пословних података”.
У ЈЛС је прилично чест случај да се поједине службе не могу организовати, већ да послове обавлја једно лице. То је посебно изражено у мањим и ЈЛС средње величине. Конкретан одговор на питање је да нема, у овом контексту, разлике у томе да ли се посао интерне ревизије обавлја од стране службе или само једног запосленог.
Да ли је пробни рад по Закону о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, обавезан за запослене који су засновали радни однос на одређено време у својству приправника и колико траје?
Пробни рад за радни однос заснован на неодређено време траје шест месеци.
За радни однос на одређено време, пробни рад је обавезан само ако је радни однос заснован на дуже од шест месеци, и траје два месеца.
Пробном раду не подлежу службеници на положају и лица која раде на пословима из члана 70. став 1. тач. 3) и 6) овог закона, који се односе на радна места у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, док траје дужност тог изабраног лица односно ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта.
С обзиром на припроду ангажовања приправника пробном раду не подлежу приправници.
Које услове мора да испуњава трећи члан дисциплинске комисије, с обзиром да су Законом децидно наведени услови које морају да испуњавају два члана али не и трећи члан Комисије?
Чланом 141. Закона о запосленима у АП И ЈЛС је прописано да један члан дисциплинске комисије мора да има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, а један члан комисије је овлашћени представник репрезентативног синдиката. Сходно Закону дисциплинска комисија се састоји од три члана, али нису прописани услови односно квалификације за трећег члана комисије, па стога не постоје ни ограничења у овом погледу, већ се оставлја на слободу послодавцу да одлучи ко ће бити трећи члан дисциплинске комисије, а да није везан условима који су прописани за друге чланове.