Брендирање доприноси економском развоју

Брендирање неког производа, услуге или дестинације дуготрајан је и скуп процес, али се исплати, речено је данас на конференцији „Брендирање - стварање бољег окружења за живот и пословање”, у оквиру пројекта “Подршка руралном и регионалном развоју у Србији”.

Заменик генералног секретара за услуге чланству у Сталној конференцији градова и општина (СКГО) Иван Миливојевић оценио је да "брендирање у Србији није преурањено" и да за ту праксу постоје значајни капацитети на локалном нивоу.

"Брендирање је сет фокусираних активности којима се препознају предности градова и општина. У том процесу, СКГО ради на јачању капацитета локалних самоуправа за регионални и локални економски развој", рекао је Миливојевић и додао да је "суштина да се утврди како избрендирати одређену локацију на локалном нивоу", а с циљем да она буде препознатљива и да постане гарант доброг квалитета и услуге.

Миливојевић је истакао да СКГО пружа подршку градовима и општинама у Србији да се прилагоде европским стандардима, увођењем принципа добре управе и јачањем њихове транспарентности и административне ефикасности.

"Бројни су приоритети за локалне самоуправе, попут смањења административних препрека и поједностављења поступака у њиховом пословању, као и стручног усавршавања запослених у локалним самоуправама у Србији", навео је он.

Владимир Јовановић, шеф службе за информисање СКГО истакао је да се данас појављују многе фирме које нуде ад хок брендирање или да ће направити успешну стратегију комуникације и слично, и нагласио да је све то скупо, а не даје праве резултате. Навео је да је право брендирање увек скуп и дуготрајан процес, како би се постигло да нешто буде препознатљиво у мору сличних ствари.

"Бренд се по нечему издваја, има специфичност, и зато локалне самоуправе треба да утврде која је њихова компаративна предност", навео је Јовановић.

Он је нагласио да је бренд, на пример, када неко види знак неког производа и одмах га препозна и зна на шта се односи.

"Бренд је одређено искуство у односу на неки производ, услугу и слично, затим издвајање из масе сличних ствари и емоција коју за неки бренд стварате", рекао је Јовановић.

Када је реч о брендирању дестинација, подсетио је да сви могу када се каже Лесковац, Пирот, Сјеница, Црна Трава или Ариље да имају неку асоцијацију по чему су та места позната, док за нека друга места баш не могу одмах да се сете по чему су позната и препознатљива. Зато је најважније идентификовати компаративне предности и градити на њој бренд, али цела заједница треба да се понаша у складу са тим брендом.

Према речима Јовановића, процес брендирања неке локације мора се одвијати у фазама, а то су: формулација циља, идентификација циљних група, анализа бренда, укључивање целе заједнице, позиционирање и комуникација.

Гости из Шведске, која је у Европи лидер у брендирању, истакли су да је за изграђивање бренда најважнија доследност заједнице.

Стварање бренда општине Ночепинг у Шведској представили су Палаемона Морнер и Ларс Ристадијус. Они су рекли да је Шведска желећи да подстакне развој тог града и насељавање младих људи са децом, направила бренд: "Живети у Ночепингу", по чему је тај градић од 30.000 становника постао познат. Гости из Шведске су нагласили да бренд није само неки производ, одећа или сир, већ нешто у складу са чим може да се живи.

"Ми смо хтели да млади с децом дођу овде, да имају безбедно окружење, да имају живот без стреса, добре школе, вртиће и слично, и то је дало резултате", рекао је Ристадијус. Указали су да се о бренду не сме лагати, јер то највише може да нашкоди брендирању.

Организатори конференције су Развојна агенција Србије (РАС), СКГО и Српска асоцијација регионалних развојних агенција, а пројекат “Подршка руралном и регионалном развоју у Србији” финансијски подржава Влада Швајцарске.