Questions and answers

Naručilac nema smetnji da sprovede dva razdvojena postupka nabavke za navedena dva objekta (bazen i salu za održavanje sportskih aktivnosti). Naime, na bazenu se sprovode hidro radovi, dok se na objektu sprovode usluge (odnosno radovi) održavanja rasvete.

Te dve nabavke su po predmetu radova razdvojene i smatramo da ne predstavljaju tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu.

Međutim, treba voditi računa o iznosu procenjene vrednosti radova sa PDV-om, i u tom smsilu ukazujemo da se ista iskazuje bez PDV-a u smislu člana 30. stav 1. Zakona, te ako je taj iznos ispod iznosa od 3.000.000 dinara bez PDV-a, to ove nabavke (ukoliko su obe nabavke radova) čini nabavkama na koje se Zakon ne primenjuje u smislu odredbe člana 27. stav 1. tačka 1) Zakona.

Dakle, procenjena vrednost se u Planu javnih nabavki iskazuje bez PDV-a i to je relevantan iznos kako za određivanje vrste postupka, tako i za podnošenje i vrednovanje ponuda. I u internom planu nabavki na koje se Zakon ne primenjuje, odnosno u internoj evidenciji tih nabavki svakako treba navesti procenjenu vrednost bez PDV-a kao relevantnu.

Zaključujemo da ukoliko je vrednost nabavke hidro radova ispod 3.000.000 dinara bez PDV-a, tada se na ovu nabavku ne primenjuju odredbe Zakona, ali Naručilac svakako može, ukoliko želi, da i ovu nabavku sprovede kroz otvoreni postupak javne nabavke.

Takođe, ukoliko je vrednost nabavke održavanja rasvete (ako su ovo radovi) ispod 3.000.000 dinara bez PDV-a, nema primene odredbi Zakona.

Međutim, ako su u pitanju usluge održavanja rasvete (a ne radovi), tada je prag primene Zakona 1.000.000 dinara bez PDV-a, i tada bi ova nabavka morala da se sprovede kao javna nabavka u nekom od postupaka po Zakonu.

Naime, prema članu 27. Zakona, za nabavku dobara i usluga procenjene vrednosti 1.000.000 dinara, naručioci će biti dužni da sprovedu postupak javne nabavke, dok za vrednost do 1.000.000 dinara, odnosno 999.999,00 dinara ta nabavka bi bila ispod limita određenog Zakonom.

Za nabavku radova procenjene vrednosti 3.000.000 dinara, naručioci će biti dužni da sprovedu postupak javne nabavke, dok za vrednost do 3.000.000 dinara, odnosno 2.999.999,00 dinara ta nabavka bi bila ispod limita određenog Zakonom.

Odredbom člana 29. Zakona je propisano da nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona.

Takođe, nije dozvoljena podela predmeta javne nabavke na više nabavki u cilju izbegavanja zakona.

Dodatno, Zakonom je propisano da je naručilac dužan da predmet javne nabavke odredi na način da isti predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu.

Imajte u vidu način planiranja budžeta, koji je po pravilu na godišnjem nivou, pravila o određivanju procenjenih vrednosti, a imajući u vidu prethodno navedene odredbe kojima nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona.

Članom 106. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da po sprovedenom izbornom postupku u okviru javnog konkursa rukovodilac organa donosi rešenje o izboru kandidata sa liste za izbor u roku od 15 dana od prijema liste. Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži lično ime kandidata, kao i naziv radnog mesta za koje je izabran. Obrazloženje rešenja iz stava 1. ovog člana posebno sadrži radnje koje je konkursna komisija preduzela u toku izbornog postupka. Ako je izabran kandidat koji nije službenik, rukovodilac u roku od 15 dana od dana prijema liste za izbor, donosi rešenje o njegovom prijemu u radni odnos, a ako je izabran kandidat koji je već službenik kod poslodavca, rukovodilac donosi rešenje o premeštaju primenom odredaba ovog zakona o premeštaju posle internog konkursa.

Dalje je članom 108. predviđeno da se rešenje o prijemu u radni odnos izabranog kandidata, odnosno rešenje o premeštaju dostavlja svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku. Navedeni kandidat imaju pravo da u roku od osam dana od dana prijema rešenja izjave žalbu žalbenoj komisiji ako smatraju da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenje na radnom mestu ili da su se u izbornom postupku dogodile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda. Žalbena komisija je dužna da u roku koji ne može biti duži od 15 dana odluči po žalbi kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku. Odluka žalbene komisije je konačna i protiv nje može da se pokrene upravni spor.

Dakle, za kandidate koji su učestvovali u izbornom postupku, pa samim tim i za kandidata koji je izabran po sprovedenom izbornom postupku, predviđen je pravni lek – žalba Žalbenoj komisiji. Odluka žalbene komisije je konačna i protiv nje može da se pokrene upravni spor u roku od 30 dana od dostavljanja rešenja Žalbene komisije.

Akt kojim se odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima službenika iz radnog odnosa donosi se u formi rešenja, saglasno zakonu kojim se uređuje opšti upravni postupak, i ima karakter upravnog akta, ako Zakonom o zaposlenima u AP i JLS nije drukčije određeno. S obzirom na navedeno, u ovom konkretnom slučaju bi se moglo razmotriti posebni slučajevi uklanjanja i menjanja rešenja, u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, ukoliko rešenje o prijemu u radni odnos ne odgovara uslovima iz javnog konkursa za konkretno radno mesto.

Po pitanju zastarelosti, napominjemo da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

Ulaganje prigovora jednog od ucesnika javnog poziva odlaže donošenje odluke o izboru programa i visini sredstava.

Nakon donošenja odluke o prigovoru, može se doneti odluka o izboru programa i visini opredeljenih sredstava.

Ne postoji zakonski osnov za odlaganje upisa u pripremni predškolski program.

Član 17. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da u predškolsku ustanovu može da se upiše dete na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika. U predškolsku ustanovu upisuje se svako dete u godini pred polazak u školu. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik čije dete nije obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim radom u predškolskoj ustanovi, dužan je da upiše dete starosti od pet i po do šest i po godina u predškolsku ustanovu radi pohađanja pripremnog predškolskog programa.

Prema Zakonu o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (čl. 23. i čl. 24.), jedinica lokalne samouprave (opština) je dužna da vodi evidenciju dece koja su uzrasta između 5,5 – 6,5 godina i koja su stasala za upis u predškolsku ustanovu, odnosno za obavezni pripremni predškolski program. Oni o tome obaveštavaju predškolsku ustanovu (vrtić) ili školu koji realizuju pripremni predškolski program. Svi roditelji, uključujući i roditelje dece sa smetnjama u razvoju, dužni su i obavezni da svoju decu upišu u predškolsku ustanovu, odnosno školu koja realizuje pripremni predškolski program.

Prilikom razmatranja zahteva, članovi IRK mogu da informišu roditelje o mogućnosti da za decu koja zbog bolesti nisu u mogućnosti da pohađaju pripremni predškolski program u ustanovi, ostvarivanje programa može da se organizuje u porodici u kraćem trajanju, najmanje 240 sati u toku radne godine. Ostvarivanje pripremnog predškolskog programa bliže je uređeno Pravilnikom o bližim uslovima za ostvarivanje pripremnog predškolskog programa.

Član 63. stav 2. Zakona o zaposlenima u AP i JLS kaže da za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.

Član 68a. istog zakona definiše radno iskustvo u struci i kaže da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja.

U smislu odredbi ovog zakona pripravnik je lice koje poslodavac prima u radni odnos na određeno vreme radi osposobljavanja za samostalan rad u struci, odnosno samostalno obavljanje posla. Poslodavac može zasnovati radni odnos sa pripravnikom ukoliko postoji slobodno radno mesto u skladu sa Kadrovskim planom i ukoliko lice sa kojim zasniva takav radni odnos ima obrazovanje koje je propisano kao uslov za rad na tom radnom mestu.

Član 126. istog zakona kaže sledeće:

„Svojstvo pripravnika može steći lice koje nije bilo u radnom odnosu, kao i lice koje je provelo na radu vreme kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž s tim stepenom obrazovanja.

Vreme provedeno u radnom odnosu odnosno na radu van radnog odnosa, kod drugog poslodavca ne uračunava se u pripravnički staž ukoliko poslovi koje je to lice obavljalo ne odgovaraju stepenu i vrsti stručne spreme za koji se pripravnički staž sprovodi.

Pripravnik zasniva radni odnos na određeno vreme, posle sprovedenog javnog konkursa.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako je nakon sprovedenog javnog konkursa za obavljanje pripravničkog staža primljeno lice koje je službenik u radnom odnosu na neodređeno vreme kod poslodavca, službenik se raspoređuje na radno mesto na kojem se obavlja pripravnički staž u statusu pripravnika, do okončanja trajanja pripravničkog staža.

Službeniku iz stava 4. ovog člana, za vreme obavljanja pripravničkog staža miruju prava i obaveze iz radnog odnosa u organu, službi ili organizaciji u kojem je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.“

Pripravnički staž za pripravnike sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, traje jednu godinu.

S obzirom da se radi o licu koje ima dve godine radnog iskustva u strci, tom licu se ne može utvrditi svojstvo pripravnika i ono ispunjava uslove za obavljanje poslova u zvanju mlađeg savetnika i može biti primljeno u radni odnos po sprovedenom javnom konkursu, bez obzira što nije bilo pet godina u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. stav 1. i 2. zakona, jer je taj uslov postavljen alternativno u odnosu na uslov o završenom pripravničkom stažu.

Sasvim drugi institut ovog zakona je probni rad, uređen članom 72. u kome se kaže da je probni rad obavezan za sva lica koja nisu zasnivala radni odnos u organu autonomne pokrajine, jedinici lokalne samouprave, ili državnom organu. Probni rad za radni odnos zasnovan na neodređeno vreme traje šest meseci. Za radni odnos na određeno vreme, probni rad je obavezan samo ako je radni odnos zasnovan na duže od šest meseci, i traje dva meseca.

Probnom radu ne podležu službenici na položaju i lica koja rade na poslovima kabinetu gradonačelnika ili predsednika opštine i lica angažovana na pripremi ili realizaciji projekta (član 70. stav 1. tač. 3)–6) zakona).

S tim u vezi, potrebno je u konkretnom slučaju ceniti da li je potrebno tom licu utvrditi probni rad.

U skladu sa članom 10. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem („Sl. glasnik RS“, br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021, 66/2021 i 130/2021) sintetički konto 011100 - Zgrade i građevinski objekti (u okviru Klase 000000 - Nefinansijska imovina) obuhvata zgrade i građevinske objekte koje korisnici sredstava, u obavljanju svoje delatnosti, koriste i kojima upravljaju. U okviru ovog sintetičkog konta sadržana su analitička konta na kojima se knjiže stambene zgrade i stanovi, poslovne zgrade, poslovni prostor i drugi objekti, saobraćajni objekti, vodovodna infrastruktura i ostali objekti.

Na osnovu napred navedenog mišljenja smo da pri određivanju konta odnosno ekonomske klasifikacije, fiskulturne sale škola se vode na kontu 011131-objekti za potrebe obrazovanja, obzirom da škole koriste fiskulturne sale za potrebe obavljanja svoje delatnosti, odnosno za potrebe fizičkog obrazovanja i vaspitanja.

Domovi kulture u selima, odnosno u mesnim zajednicama u seoskom području, vode se na kontu 011194 - ustanove kulture, obzirom da predstavljaju objekte koji se koriste za realizovanje zajedničkih potreba i interesa lokalnog stanovništva u oblasti kulture.

U skladu sa principom „ko može više može i manje“, mišljenja smo da se odredbe člana 34. Zakona o lokalnoj samoupravi o sazivanju sednice skupštine na zahtev ovlašćenog podnosioca zahteva (predsednika opštine, opštinskog veća ili jedne trećine odbornika) mogu primeniti i u situaciji kada je predsednik skupštine sednicu skupštine odložio usled nedostatka kvoruma, odnosno smatramo da se onome ko ima pravo da od predsednika skupštine zatraži sazivanje sednice skupštine, treba priznati i pravo da zatraži i ranije održavanje već sazvane sednice pa i ranije održavanje sednice odložene zbog nedostatka kvoruma. Ovo stoga što član 34. stav 7. Zakona o lokalnoj samoupravi, propisujući mogućnost da sednica bude odložena, bilo odlukom predsednika skupštine, bilo odlukom same skupštine, nije istovremeno propisao i krajnji datum za koji se sednica može odložiti. Priznavanje prava da se zahteva ranije održavanje sednice koju je odložio predsednik skupštine predstavljalo bi doslednu primenu prava sadržanog u članu 34. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi o zahtevanju održavanja sednice skupštine i u situaciji kada jedna trećina odbornika smatra da je sednica odložena za predug vremenski period.

Međutim, smatramo da to pravo ne postoji u slučaju kada je sednica odložena odlukom same skupštine, u skladu sa članom 34. stav 7. Zakona o lokalnoj samoupravi, pod uslovom da je skupština istovremeno odredila i novi datum održavanja sednice. Ovo stoga što član 34. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi predstavlja instrument usmeren isključivo ka predsedniku skupštine, a ne i ka samoj skupštini.

U skladu sa navedenim, mišljenja smo da bi jedna trećina odbornika imala pravo da zatraži da se sednica koja je odložena za 30. jun održi ranije, uz primenu rokova iz člana 34. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi, pod uslovom da je odlaganje odredio predsednik skupštine, a ne sama skupština.

Način pružanja dodatne podrške od strane škola za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom regulisan je Pravilnikom o o kriterijumima i standardima pružanja dodatne podrške u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici ("Službeni glasnik RS", broj 70/2018).

Škola za obrazovanje učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i ustanova koja ima decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom (u daljem tekstu: pružalac dodatne podrške) pruža dodatnu podršku u skladu sa raspoloživim kapacitetima i to: 

1) detetu, učeniku i odraslom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom tokom nastave ili aktivnosti u odeljenju ili grupi, a izuzetno pojedinačno;

2) roditelju, drugom zakonskom zastupniku, odnosno licu koje neposredno brine o detetu kroz savetodavni rad ili obuku;

3) zaposlenom kroz različite vidove stručnog usavršavanja;

4) ustanovi prilikom planiranja, programiranja i organizacije rada u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja.

Ustanova pružalac dodatne podrške ostvaruje dodatnu podršku u skladu sa raspoloživim kapacitetima. Raspoloživi kapaciteti se, između ostalog, odnose na lica za pružanje dodatne podrške. Lica za pružanje dodatne podrške, u smislu ovog pravilnika, jesu zaposleni u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u školama za obrazovanje učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Škola za obrazovanje učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom dužna je da prijavi raspoložive kapacitete za pružanje dodatne podrške, za narednu školsku godinu do 15. avgusta nadležnoj školskoj upravi i to podrazumeva da prikažu ukupan procenat angažovanja u pružanju dodatne podrške. Škola pružalac usluge procenat angažovanja prikazuje u odnosu na slobodan procenat koji pojedini zaposleni imaju do 100% a u skladu sa Pravilnikom o normi časova neposrednog rada sa učenicima nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika u školi i koji predstavlja zakonski osnov za izradu rešenja o angažovanju tokom školske godine.

Članom 5. Pravilnika o normi časova neposrednog rada sa učenicima nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika u školi je tačno navedeno da pored neposrednog rada nastavnik ima ostale obaveze koje su jasno struktuirane. Takođe članom 7. je propisana kategorija ostalih poslova. Nastavniku može da se rasporedi najviše 26 časova neposrednog rada nedeljno ali samo u situaciji kada on zamenjuje/preuzima časove drugog nastavnika jer konkusom nije obezbedio nastavnik koji ispunjava propisane uslove.

S obzirom da su škole pružaoci usluge u obavezi da prijave raspoložive kapacitete, informaciju o istom možete dobiti od nadležne školske uprave.

Zastarelost, kao oblik prestanka poreske obaveze, propisana je čl.114. - 114z Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. U skladu sa važećim odredbama člana 114. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji pravo nadležnog poreskog organa (lokalne poreske administracije) na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godine od dana kada je zastarelost počela da teče.

Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine u odnosu na godinu u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje, što je propisano članom 114. stav 3. istog zakona.

Prekid roka zastarelosti uređen je odredbama člana 114d. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Navedenim članom propisano je da se zastarelost prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja, odnosno radnjom poreskog obveznika preduzetom u cilju ostvarivanja prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja i povraćaj sporednih poreskih davanja. Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost.

Poreski organ ne vodi računa o relativnoj zastarelosti po službenoj dužnosti, već isključivo ako se obveznik na nju pozove.

Odredbama člana 114ž Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji definisana je apsolutna zastarelost. Pravo na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, poreski kredit, refakciju, refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno u kojoj je izvršena preplata. Poreska uprava, po isteku roka od 10 godina, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze, odnosno o prestanku prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju, refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza, zbog zastarelosti.

Pri tom nije potrebno da se poreski obveznik u pisanoj formi pozove na apsolutnu zastarelost, već to poreski organ treba da izvrši po službenoj dužnosti.

Članom 114z Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje se zastoj zastarelosti prava na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja.

Zastarelost prava Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja ne teče:

1. za vreme od pokretanja upravnog spora do pravosnažne sudske odluke,
2. za vreme kada je drugim zakonom propisano da se poreski postupak ne može otpočeti, odnosno da se započeti poreski postupak prekida.
3. za vreme kada je u skladu sa odredbama čl. 73, 74, 74a i 74b ZPPPA, plaćanje dugovanog poreza odloženo.

Vreme trajanja zastoja zastarelosti iz stava 1. ovog člana ne računa se u apsolutni rok za zastarelost.

Zakonom o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga, na osnovu koga su jedinice lokalne samouprave donele svoje odluke o uslovnom otpisu kamate i mirovanju poreskog duga za izvorne javne prihode, uređen je prekid zastarelosti i produženje roka apsolutne zastarelosti. Članom 12. ovog zakona propisano je da se u periodu od 01. novembra 2012. godine do kraja perioda mirovanja glavnog poreskog duga, prekida zastarelost prava na naplatu poreskog duga, a period za koji je utvrđeno mirovanje poreskog duga ne uračunava se u rok za zastarelosti o čemu se mora voditi računa kada se odlučuje o podnetim zahtevima obveznika za zastarelost za naplatu. Za period mirovanja glavnog poreskog duga produžava se i rok apsolutne zastarelosti tog duga. Prema navedenom, o apsolutnoj zastarelosti LPA vodi računa po službenoj dužnosti i donosi rešenje o prestanku poreske obaveze i prenosu u vanbilansno poresko računovodstvo, vodeći računa o izvršenim uplatama poreskih obveznika kojima se prema ZPPPA namiruju poreske obaveze prema propisanom redosledu namirenja, kao i o zastoju zastarelosti koji produžava rok apsolutne zastarelosti.

Za odlučivanje o petogodišnjoj (relativnoj), zastarelosti poreski obveznik mora da podnese zahtev u pisanoj formi u kome ističe zahtev za zastarelost na naplatu poreza I sporednih poreskih davanja. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji nije ostavio mogućnost izbora na koja dugovanja i koje poreske obaveze će se odnositi pojedinačna uplata poreskog obveznika, već je jasno i precizno definisao redosled namirenja poreskih obaveza prilikom uplate (član 70.).

Odredbama člana 163a ZPPPA, u vanbilansno poresko računovodstvo prenose se i neplaćene poreske obveze za koje je nastupila zastarelost u skladu sa ZPPPA, što znači da se to odnosi i na apsolutnu i na relativnu zastarelost.

U konkretnom slučaju, polazi se od toga da nije bilo uslovnog otpisa kamate i mirovanja duga kao i zastoja zastarelosti po nekom od propisanih osnova (jer nije navedeno u pitanju). Prema navedenom, za obaveze iz 2009. godine sa pripadajućom kamatom, apsolutna zastarelost nastupila je 01.01.2020. godine, a za obaveze iz 2010. godine sa pripadajućom kamatom, apsolutna zastarelost je nastupila 01.01.2021. godine (pre izvršene uplate u 2021. godini). O tome je, shodno zakonu, lokalna poreska administracija trebalo da utvrdi prestanak obaveze po osnovu apsolutne zastarelosti po službenoj dužnosti sa navedenim datumima (01.01.2020. i 01.01.2021. godine). Uzimajući u obzir propisani redosled namirenja, uplatom u 2021. godini naplaćena je glavnica iz 2011, 2012. i deo glavnice 2021. godine.

Za kamatu obračunatu na dug iz 2011. godine (koja nije naplaćena uplatom izvršenom u 2021. godini), apsolutna zastarelost je nastupila 01.01.2022. godine. O tome je takođe lokalna poreska administracija trebalo da utvrdi apsolutnu zastarelost po službenoj dužnosti. Za kamatu na dug iz 2012. godine (koja nije naplaćena uplatom izvršenom u 2021. godini) nije nastupila apsolutna zastarelost (nastupila bi 01.01.2023. godine). Međutim, pošto je obveznik podneo zahtev za zastarelost 2022. godine, pre nego što je naplaćena kamata koja se odnosi na obavezu iz 2012. godine (opomena iz 2022. godine se ne može smatrati prekidom zastarelosti koji produžava rok za relativnu zastarelost za dug iz 2012. godine, jer nije izdata u roku od 5 godina), za tu kamatu je nastupila relativna zastarelost. Opomena iz 2022. godine prekida zastarelost obaveza nastalih od 1.1.2017. godine. Znači, uplata iz 2021. godine namiruje glavnicu iz 2011, 2012. i deo glavnice iz 2021. godine. Nakon knjiženja prestanka obaveze i prenosa u vanbilansnu evidenciju po osnovu zastarelosti (glavnica iz 2009. i 2010. godine i kamata na obaveze iz 2009, 2010, 2011. (apsolutna zastarelost) i kamata na obavezu iz 2012. godine (relativna zastarelost), obvezniku na upitu stanja ostaje deo nenaplaćene glavnice iz 2021. godine sa pripadajućom kamatom na tu glavnicu.

Članom 50. Zakona o javnim nabavkama je uređen sukob interesa, pa je predviđeno da je „naručilac dužan da preduzme sve mere u cilju utvrđivanja, sprečavanja i otklanjanja sukoba interesa u vezi sa postupkom javne nabavke, da bi se izbeglo narušavanje načela obezbeđenja konkurencije i jednakosti privrednih subjekata. 

Stavom 2. istog člana je propisano da sukob interesa između naručioca i privrednog subjekta obuhvata situacije u kojima predstavnici naručioca koji su uključeni u sprovođenje tog postupka ili mogu da utiču na ishod tog postupka, imaju direktan ili indirektan finansijski, ekonomski ili drugi privatni interes, za koji bi se moglo smatrati da dovodi u pitanje njihovu nepristrasnost i nezavisnost u tom postupku.

Sukob interesa u smislu stava 2. ovog člana naročito uključuje sledeće slučajeve:

1. ako predstavnik naručioca učestvuje u upravljanju privrednog subjekta ili
2. ako predstavnik naručioca ima više od 1% udela, odnosno akcija privrednog subjekta.

Predstavnikom naručioca u smislu stava 2. ovog člana naročito se smatra:

1. rukovodilac naručioca odnosno odgovorno lice naručioca, član upravnog, izvršnog ili nadzornog odbora naručioca;
2. član komisije za javnu nabavku, odnosno lice koje sprovodi postupak javne nabavke.

Privrednim subjektom u smislu stava 2. ovog člana smatra se ponuđač, član grupe ponuđača i podizvođač.

St. 2. i 3. ovog člana primenjuju se i na povezana lica predstavnika naručioca iz stava 4. ovog člana, i to lica koja su u: krvnom srodstvu u pravoj liniji; pobočnom srodstvu zaključno sa trećim stepenom srodstva; tazbinskom srodstvu zaključno s drugim stepenom srodstva; odnosu usvojitelja i usvojenika; braku, bez obzira da li je brak prestao ili nije; vanbračnoj zajednici; odnosu staratelja i štićenika.

Predstavnik naručioca iz stava 4. ovog člana dužan je da se izuzme iz postupka javne nabavke ukoliko u bilo kojoj fazi tog postupka dođe do saznanja o postojanju sukoba interesa.

Nakon otvaranja ponuda ili prijava, predstavnik naručioca iz stava 4. tačka 2) ovog člana potpisuje izjavu o postojanju ili nepostojanju sukoba interesa.“

Dakle, sukob interesa postoji kada predstavnici naručioca (rukovodilac naručioca odnosno odgovorno lice naručioca, član upravnog, izvršnog ili nadzornog odbora naručioca, član komisije za javnu nabavku, odnosno lice koje sprovodi postupak javne nabavke i  njihova povezana lica, i to lica koja su u: krvnom srodstvu u pravoj liniji; pobočnom srodstvu zaključno sa trećim stepenom srodstva; tazbinskom srodstvu zaključno s drugim stepenom srodstva; odnosu usvojitelja i usvojenika; braku, bez obzira da li je brak prestao ili nije; vanbračnoj zajednici; odnosu staratelja i štićenika) koji su uključeni u sprovođenje tog postupka ili mogu da utiču na ishod tog postupka, imaju direktan ili indirektan finansijski, ekonomski ili drugi privatni interes, za koji bi se moglo smatrati da dovodi u pitanje njihovu nepristrasnost i nezavisnost u tom postupku, a to naročito uključuje situacije ako predstavnik naručioca učestvuje u upravljanju privrednog subjekta ili ima više od 1% udela, odnosno akcija privrednog subjekta.

Iz navedenog opisa sukoba interesa proizilazi da je Opštinska uprava Naručilac, a najpovoljniji ponuđač je član opštinskog veća koji je i zakonski zastupnik privrednog subjekta, dakle, učestvuje u upravljanju privrednog subjekta.

Takođe, treba utvrditi da li je taj član opštinskog veća uključen u sprovođenje tog postupka ili može da utiče na ishod tog postupka, jer ako je potpisivao bilo koje dokumente iz predmetnog postupka, ili u bilo kojoj fazi na bilo koji način bio uključen u predmetni postupak, a svakako po svojoj poziciji može da se smatra da može da utiče na ishod postupka, onda ne može da se izbegne sukob.

Imajući u vidu formulaciju odredbe člana 85. stav 1. tačka 2) Zakona o lokalnoj samoupravi, prema kojoj se skupština jedinice lokalne samouprave može se raspustiti ako ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja skupštine jedinice lokalne samouprave ili od dana njihovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke, mišljenja smo da se rok za ispunjenje uslova za raspuštanje skupštine opštine računa od dana fizičke predaje odnosno zavođenja ostavke na pisarnici organa uprave.

U prilog ovom mišljenju, ukazujemo na odredbu člana 50. stav 5. Zakona o lokalnoj samoupravi, prema kojoj „predsednik opštine, zamenik predsednika opštine ili član opštinskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog predsednika opštine, zamenika predsednika opštine ili člana opštinskog veća“, iz čega proističe zaključak da se prestanak obavljanja poslova u punom kapacitetu predsednika opštine vezuje za samo podnošenje ostavke, a ne za njeno konstatovanje na sednici skupštine opštine. To, dalje, znači da je zakon određene pravne posledice ostavke vezao za trenutak njenog formalnog podnošenja, a ne za kasniju pravnu situaciju proisteklu povodom podnete ostavke (npr. konstatovanje ostavke od strane skupštine i dr.).

U vezi sa drugim pitanjem, ukazujemo na odredbu člana 69. stav 1. Zakona o lokalnim izborima, kojom je propisano da „skupština donosi odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat odmah nakon što primi obaveštenje o razlozima za prestanak njegovog mandata, na sednici koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici“. Imajući u vidu da u skladu sa odredbama člana 68. st. 5. i 6. Zakona o lokalnim izborima, odborniku mandat prestaje onog dana kada podnese ostavku, te da se ostavka ne može opozvati, mišljenja smo da u donošenju odluke o konstatovanju prestanka mandata ne može da učestvuje odbornik kojem je, dakle, mandat prestao danom podnošenja ostavke. Treba imati u vidu da je predmetna skupštinska odluka deklaratornog karaktera, jer se njom samo konstatuje nastupanje činjenice u prošlosti, iz čega jasno proističe zaključak da u njenom donošenju ne može da učestvuje odbornik kome je mandat već prestao.

Ukoliko ovakva situacija dovede do toga da se odluka ne može doneti jer ne postoji potrebna većina za njeno donošenje ili se sednica skupštine ne može održati usled nedostatka kvoruma, može se primeniti član 71. Zakona o lokalnim izborima, kojim je propisano pravno sredstvo kada skupština ne donese odluku da je odborniku prestao mandat.

Projektna dokumentacija, stručna ocena i komentari, odnosno nadzor za određenu investiciju, vezuje se za istu odnosno uvećava joj vrednost. Tokom godine projektna dokumentacija i sve što je plaćeno sa ekonomske klasifikacije 511400-Projektno planiranje, knjiži se na subanalitičkom kontu 016171- Ostala nematerijalna imovina.

Kada se završi investicija na koju se projektna dokumentacija odnosi,  prebacuje se iz pripreme u upotrebu i uvećava joj se vrednost za vrednost projektne dokumentacije, stručnog nadzora i dr. ( u pomoćnoj knjizi osnovnih sredstava kada se unese taj objekat u napomene navedite da je vrednost uvećana za projektnu dokumentaciju, stručne ocene i komentare i sl.). Istovremeno se vrši storniranje ostale nematerijalne imovine. Tek tada i počinje obračun amortizacije te nekretnine po stopi koja je propisana Pravilnikom o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije („Sl. list SRJ“, br. 17/97 i 24/2000) za tu nekretninu.

Ako na kraju godine objekat nije završen i ostaje u pripremi, projektna dokumentacija može se vezati i za objekat u pripremi i uvećati mu vrednost, ali se amortizacija ne obračunava sve dok se objekat ne stavi u upotrebu i isto se isknjižava iz sa konta 016171-Ostala nematerijalna imovina.

U slučaju da nije ni započeta izgradnja objekta za koji je urađena projektna dokumentacija ona ostaje na kontu 016171-Ostala nematerijalna imovina, sve dok se objekat ne završi i ne obračunava se amortizacija.