Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Koja je obavezna dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za objekte kategrije "G"?
Prema članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji, po završetku izgradnje, odnosno izvođenja radova, za objekte za čiju izgradnju je u skladu sa posebnim propisom predviđeno izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova, na zahtev investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu.
Prema članu 158. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se bliže uređuje sadržina tehničke dokumentacije, odnosno projekat za izvođenje i izjava stručnog nadzora, izvođača radova i investitora da nije odstupljeno od projekta za izvođenje, a za objekte iz člana 145. ovog zakona za koje nije propisana izrada projekta za izvođenje izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i odgovornog izvođača radova da nije odstupljeno od idejnog projekta, specifikacija posebnih delova, rešenje o utvrđivanju kućnog broja, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije, sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima, kao i drugi dokazi u skladu sa propisom kojim se bliže uređuje postupak sprovođenja objedinjene procedure.
Prema članu 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole koji se podnosi kroz CIS se prilaže:
- projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i odgovornog izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
- idejni projekat sa izjavom investitora, vršioca stručnog nadzora i odgovornog izvođača radova da nije odstupljeno od idejnog projekta, za objekte iz člana 145. Zakona za koje nije propisana izrada projekta za izvođenje;
- izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
- specifikacija posebnih delova;
- rešenje o utvrđivanju kućnog broja;
- dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju;
- sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
- elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
- elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.
S obzirom da se radi o objektima TS 10/04 i elektrokablu za predmetnu TS, od navedenih dokaza nije potrebno dostavljati dokaze pod 4), 5) i 7). Ukoliko nije odstupljeno od idejnog projekta, podnosi se dokaz pod 2) – idejni projekat sa izjavom investitora, vršioca stručnog nadzora i odgovornog izvođača radova da nije odstupljeno od idejnog projekta, a ukoliko jeste odstupljeno dokaz pod 1) - projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.
Idejni projekat, odnosno projekat izvedenog objekta, kao i navedena izjava, moraju biti izrađeni i overeni u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije. Izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i odgovornog izvođača radova mora biti u skladu sa istim pravilnikom – Prilog 7.
Izveštaj komisije za tehnički pregled, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole, mora biti izrađen i overen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje tehnički pregled. Predlog za izdavanje upotrebne dozvole mora biti u skladu sa istim pravilnikom – Prilog 2.
Upotrebna dozvola se, na zahtev investitora podnosi za svaki objekat posebno, s obzirom da je njihova izgradnja odobrena posebnim rešenjima.
Na javni konkurs su se prijavila dva kandidata. Jedan kandidat je u pisanoj formi podneo zahtev da prisustvuje otvaranju koverata i proveri dokumetacije, a potom će podneti zahtev i da bude prisutan na odgovaranju drugog kandidata. Da li prijavljen kandidat ima pravo da bude prisutan prilikom otvaranja koverata i da li ima pravo da prisustvuje odgovaranju drugog kandidata?
Zakon o zaposlenima u AP i JLS u članu 108. kaže:
„Rešenje o prijemu u radni odnos izabranog kandidata, odnosno rešenje o premeštaju* dostavlja se svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku. Kandidat iz stava 1. ovog člana ima pravo da u roku od osam dana od dana prijema rešenja izjavi žalbu žalbenoj komisiji ako smatra da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenje na radnom mestu ili da su se u izbornom postupku dogodile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda.
Žalbena komisija je dužna da u roku koji ne može biti duži od 15 dana odluči o žalbi kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku.
Odluka žalbene komisije je konačna i protiv nje ne može da se pokrene upravni spor.“
Dalje se, u članu 109. istog Zakona kaže da:
„Kandidat koji je učestvovao u postupku javnog konkursa ima pravo na pristup informacijama sadržanim u dokumentaciji javnog konkursa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Obaveza je poslodavca da pri ostvarivanju prava iz stava 1. ovog člana vodi računa o zaštiti podataka o ličnosti, u skladu sa zakonom.“
Dakle, kandidat koji je učestvovao u postupku javnog konkursa svoja prava može zaštiti u žalbenom postupku i u upravnom sporu, a što se tiče prava na pristup informacijama sadržanim u dokumentaciji javnog konkursa (prijave kandidata, zapisnici i drugo) njih će ostvariti u postupku za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Da li inspektor za saobraćaj kontroliše prevoz u gradskom i prigradskom saobraćaju ili je to nadležnost komunalnog inspektora?
Gradski i prigradski prevoz putnika, saglasno Zakonu o komunalnim delatnostima, jeste komunalna delatnost od opšteg interesa. Sadržina ove komunalne delatnosti uređena je članom 3. stav 1. tačka 5. navedenog zakona.
Nadzor nad primenom Zakona o komunalnim delatnostima i propisa donetih na osnovu tog zakona vrše ministarstvo nadležno za poslove komunalnih delatnosti i JLS. Ministarstvo vrši inspekcijski nadzor preko republičkih komunalnih inspektora, u okviru delokruga utvrđenog zakonom, a JLS preko opštinskih, odnosno gradskih komunalnih inspektora.
S druge strane, Zakonom o prevozu putnika u drumskom saobraćaju uređuju se, između ostalog, uslovi i način obavljanja javnog prevoza putnika i prevoza lica za sopstvene potrebe u drumskom saobraćaju. Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja preko republičkog inspektora za drumski saobraćaj (član 146). Jedinici lokalne samouprave se poverava inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona u obavljanju taksi prevoza, limo servisa, domaćeg prevoza koji se obavlja kao vanlinijski prevoz, poseban linijski prevoz i prevoz za sopstvene potrebe, kao i lokalnog prevoza koji se obavlja kao vanlinijski prevoz, poseban linijski prevoz i prevoz za sopstvene potrebe (član 155).
Gradski i prigradski prevoz putnika prema Zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju spada u domaći linijski prevoz putnika, a organizaciju i način obavljanja tog prevoza koji se obavlja na teritoriji JLS, uređuje i obezbeđuje JLS.
Za razliku od poverenih poslova koje uređuje Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, poslovi inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem odredaba Zakona o komunalnim delatnostima i propisa donetih na osnovu tog zakona jesu poslovi iz izvorne nadležnosti JLS.
Dakle, gradski i prigradski linijski prevoz putnika spada u oblast komunalnih delatnosti za koju je izvorno nadležna JLS. Stoga Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju ne ubraja ovaj vid prevoza u „lokalni prevoz”, ne uređuje ga bliže kao vid javnog linijskog prevoza (kao što je slučaj sa međumesnim linijskim prevozom) i ne poverava ga JLS, jer se radi o izvornoj nadležnosti lokalne samouprave.
Kao što je navedeno, inspekcijski nadzor nad odredbama zakona kojim se uređuje prevoz putnika vrši republičkog inspektora za drumski saobraćaj. Međutim, kada je reč o poverenim poslovima, taj zakon nije imenovao ni lokalnog komunalnog inspektora niti inspektora drumskog saobraćaja (saobraćajnog inspektora), već koristi termin ovlašćeno lice opštinske, odnosno gradske uprave, što znači da zakonodavac nije imao nameru da ulazi u organizaciono pitanje ove inspekcije u JLS.
Kako sektorski zakon nije definisao naziv inspektora koji u oblasti prevoza vrši nadzor na lokalu, to je u većini JLS zadržan naziv saobraćajni inspektor, pri čemu isto lice, zbog srodnosti poslova, efikasnosti i ekonomičnosti u najvećem broju slučajeva pored nadzora nad poverenim poslovima vrši inspekcijski nadzor i nad gradskim i prigradskim prevozom putnika, što prema našem mišljenju nije greška. Ovo stoga što se u oba slučaja radi o nadzoru nad javnim prevozom putnika u drumskom saobraćaju (srodni poslovi) u prilog čemu je i odredba člana 156. Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju koji daje ovlašćenje lokalnom inspektoru u nadzoru nad gradskim i prigradskim prevozom putnika da koristi određena ovlašćenja iz tog zakona, propisana za republičkog inspektora za drumski saobraćaj (član 156).
Da li rođeni brat i sestra mogu biti raspoređeni na isto radno mesto u okviru organa uprave, ukoliko su pravilnikom o sistematizaciji sistematizovana dva izvršioca i isti ispunjavaju uslove u pogledu stručne spreme, godina iskustva?
Da li firma koja je izradila projektnu dokumentaciju može da se javi kao ponuđač u javnoj nabavci radova, a koja je raspisana na osnovu izrađene projektne dokumentacije?
Članom 90. Zakona o javnim nabavkama propisano je sledeće:
„Ako je ponuđač, kandidat ili sa njim povezano lice u smislu zakona kojim se uređuje položaj privrednih subjekata i zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica na bilo koji način bio uključen u pripremu postupka nabavke, naručilac preduzima odgovarajuće mere da bi obezbedio da učešće tog ponuđača ili kandidata ne narušava konkurenciju.
Mere iz stava 1. ovog člana obuhvataju dostavljanje drugim privrednim subjektima relevantnih informacija koje su razmenjene ili nastale u okviru učešća ponuđača ili kandidata u pripremi postupka nabavke i utvrđivanje primerenih rokova za podnošenje ponuda.
Ponuđač ili kandidat može da se isključi iz postupka javne nabavke, u vezi sa stavom 1. ovog člana, ako nema drugog načina da se obezbedi postupanje, u skladu sa obavezom poštovanja načela obezbeđivanja konkurencije i jednakosti privrednih subjekata.
Pre isključenja iz stava 3. ovog člana, naručilac je dužan da ponuđaču ili kandidatu omogući da dokaže da njegovo učešće u pripremi postupka nabavke ne može da naruši konkurenciju.
Naručilac je dužan da preduzete mere iz ovog člana dokumentuje u izveštaju o stručnoj oceni prijava, odnosno ponuda.“
Izrađena projektna dokumentacija na kojoj se zasniva nabavka za izvođenje radova predstavlja učešće u pripremi nabavke radova, pa bi naručilac morao da ima u vidu odredbu člana 90. ZJN, i da dostavi drugim privrednim subjektima relevantne informacije koje su razmenjene ili nastale u okviru učešća ponuđača u pripremi postupka (projektne dokumentacije) i utvrdi primereni rok za podnošenje ponuda. Dakle, projektna dokumentacija mora da bude stavljena na raspolaganje svim potencijalnim ponuđačima uz dovoljno dug rok, duži od uobičajenog, za podnošenje ponuda (preporučljivo, ali ne i obavezno, redovan minimalni rok u otvorenom postupku je dovoljan).
Tada se pretpostavlja da niko od ponuđača nije doveden u neravnopravan položaj i da nije data prednost ponuđaču koji je izradio projektnu dokumentaciju. Na naručiocu je procena daljeg postupanja.
Da li prinudni upravnik postavljen od strane organa JLS može da podnese ostavku na tu funkciju? Ukoliko može, da li je dovoljno da o tome obavesti svoju stambenu zajednicu i istakne ostavku na oglasnoj tabli, kao i da obavesti registratora ili je u pitanju drugačija procedura?
Postupak uvođenja prinudne uprave uređen je članom 57. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
Stavom 3. ovog člana propisano je da postupak vodi nadležna opštinska, odnosno gradska uprava, koja u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, rešenjem imenuje profesionalnog upravnika sa liste koja se vodi u registru profesionalnih upravnika.
Ukoliko profesionalni upravnik koji je imenovan rešenjem iz opravdanih razloga više ne želi da obavlja posao za koji je imenovan, on/ona o razlozima sprečenosti obaveštava opštinsku upravu koja ga je imenovala.
Nadležni organ uprave, nakon što oceni opravdanost razloga navedenih u ovom obaveštenju, može doneti novo Rešenje o prinudnoj upravi i imenovati novog profesionalnog upravnika.
Ukoliko nadležni organ uprave oceni da razlozi navedeni u obaveštenju nisu opravdani, može podneti prijavu sudu časti pri Privrednoj komori Srbije, radi utvrđivanja da li je došlo do povrede profesionalnih standarda i normativa (profesionalne odgovornosti), kao i radi izricanje mera ako je do povrede došlo.
Dakle, profesionalni upravnik ne može podneti ostavku stambenoj zajednici na način kako je to u pitanju postavljeno.
Da li se isplata dnevnica sa službenih putovanja u zemlji i inostranstvu zaposlenima u Turističkoj organizaciji vrši do neoporezivih iznosa i jesu li u obavezi dostaviti račune?
Članom 118. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017- odluka US, 113/2017 i 95/2018-autentično tumačenje) propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to između ostalog i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu.
Članom 3. Zakona o radu propisano je da se kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa zakonom, uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.
Obzirom da ne postoji kolektivni ugovor za zaposlene u turističkim organizacijama (odnosno ne postoji uopšte za oblast turizma), poslodavac, odnosno, turistička organizacija osnovana od stane jedinice lokalne samouprave za slučajeve predviđene u članu 3. Zakona o radu, treba da izradi i donese opšti akt kojim će regulisati: kada zaposleni ostvaruje pravo za naknadu troškova, koji je iznos naknade i koja je dokumentacija potrebna za pravdanje nastalih troškova. Ovim aktom se ne mogu utvrditi manja prava za zaposlene niti se zaposleni može staviti u nepovoljniji položaj od onoga što je utvrđeno Zakonom o radu.
Takođe, potrebno je proveriti u statutarnoj dokumentaciji Turističke organizacije, kao i u aktima JLS na koji način osnivač daje saglasnost na ovaj akt.
Prilikom upućivanja zaposlenog na službeni put, poslodavac izdaje putni nalog u koji se upisuju svi podaci značajni za putovanje. Putni nalog je i dokument na osnovu kog se vrši obračun naknade troškova službenog puta i vrši plaćanje.
U skladu sa članom 18. stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020-usklađeni din.izn., 153/2020, 156/2020-usklađeni din.izn., 6/2021-usklađeni din.izn., 44/2021, 118/2021, 132/2021-usklađeni din.izn. i 10/2022-usklađeni din.izn.), ne oporezuje se do 2.617,00 dinara po osnovu cele dnevnice, odnosno do pripadajućeg iznosa za polovinu dnevnice, utvrđene na način i u skladu sa propisima nadležnog državnog organa.
Sam neoporezivi iznos ne predstavlja propisani iznos naknade troškova službenog putovanja, ali se na iznos preko utvrđenog plaća porez po stopi od 10%.
Da li je obaveza upravnika stambene zajednice da nakon 4 godine od dana kada je izabran za upravnika iz reda stanara, ponovo podnese Registratoru zahtev sa zapisnikom i odlukom o izboru/reizboru upravnika, ili postoji i obaveza profesionalnog upravnika da po isteku 4 godine od dana kada je zaključen ugovor sa stambenom zajednicom podnese zahtev sa zapisnikom i odlukom o izboru profesionalnog upravnika?
Članom 49. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisan je način izbora i trajanje mandata Upravnika koji se bira iz reda vlasnika stanova. Njegov/njen mandat traje četiri godine i nakon isteka ovog perioda obavezan/na je da dostavi registratoru odluku/zapisnik sa sednice skupštine stambene zajednice o reizboru.
Članom 56. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisan je način poveravanja poslova upravljanja profesionalnom upravniku. Stav 4. ovog člana propisuje da se poslovi upravljanja poveravaju profesionalnom upravniku zaključenjem ugovora između stambene zajednice i organizatora profesionalnog upravljanja. Ovaj ugovor se zaključuje u pisanoj formi na određeno ili neodređeno vreme, u skladu sa stavom 6. istog člana.
Dakle, iz navedenog se može zaključiti da mandat profesionalnih upravnika nije oročen na 4 godine na način kao što je oročen mandat “običnih” upravnika iz redova stanara, već je regulisan ugovorom potpisanim između organizatora profesionalnog upravljanja i stambene zajednice.
Ako bi se utvrdilo da pravo korišćenja na zamenjenom zemljištu jeste stečeno na osnovu ugovora o zameni sa Mesnom zajednicom ali nije stečeno radi izgradnje, da li ima osnova za sprovođenje konverzije na osnovu odredbi čl. 2 . stav 2. tačka 2) Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu ili je zakonito odbiti zahtev za konverziju uz naknadu i stranku uputiti da zahtev ponovi pred katastrom?
Imajući u vidu odredbe Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu („Sl. glasnik RS“, br. 64/15 i 9/20) članom 1. stav 2. Zakona propisano je da su lica, nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu:
1) lica koja su bila ili jesi privredna društva i druga pravna lica koja su privatizovana na osnovu zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao i njihovi pravni sledbenici u statusnom smislu;
1a) lica koja su pravo korišćenja na zemljištu stekla posle 11. septembra 2009. godine, kupovinom objekta sa pripadajućim pravom korišćenja, od lica koja su privatizovana na osnovu zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, a koja nisu njihovi pravni sledbenici u statusnom smislu;
2) lica – nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečen radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2003. godine ili na osnovu odluke nadležnog organa;
3) lica čiji je položaj određen zakonom kojim se uređuje sport, kao i udruženja;
4) društvena preduzeća, nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu;
5) lica na koja se primenjuju odredbe propisa Republike Srbije i bilateralnih međunarodnih ugovora kojima se uređuje sprovođenje Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 6/02).
Naime, predmetno zemljište koje je predmet konverzije nije dodeljeno radi izgradnje, već je isto bilo predmet razmene između fizičkog lica i opštine (u tom trenutku MZ) a za potrebe izgradnje ustanove.
Na osnovu svega, mišljenja smo da je katastar morao da rešava o zahtevu stranke za konverziju prava korišćenja u pravo svojine bez naknade, obzirom da je zemljište stečeno na neki način teretnim pravnim poslom, i da je imao protivčinidbu suprotne strane za zemljište koje je dato u razmenu.
Kako nema mesta primeni člana 1. Zakona o konverziji iz razloga jer su upisani nosilac prava korišćenja zemljište nije stekao na neki od načina koji su taksativno navedeni u članu 1. stav 2. tačke 1-5. to je potrebno da se zahtev stranke odbije kao neosnovan i da se stranka uputi da postupak konverzije sprovede u katastru, saglasno odredbama člana 102. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji.
Mandat saveta MZ kao i predsednika istih istekao je u maju 2021. godine, izbori nisu raspisani, a predsednici Saveta ne odazivaju se na pozive za potpisivanje završnog računa, tromesečnih izveštaja, pristupanja servisima za elektronsko fakturisanje, što dovodi do vršenja zakonskih obaveza. Šta uraditi u nastaloj situaciji?
Navedena situacija nije pravno uređena modelima akata o mesnim zajednicama koje je izradila SKGO.
Ovim aktima predviđena je obaveza predsednika skupštine opštine da raspiše izbore za savet mesne zajednice, najkasnije 30 dana pre isteka mandata saveta. Takođe, je predviđeno da opštinsko veće vrši nadzor nad radom i aktima mesne zajednice, a da kontrolu materijalno-finansijskog poslovanja vrši opštinska uprava i budžetska inspekcija. Očigledno je da pomenuti organi nisu vršili svoje zadatke i obaveze propisane opštinskim aktima.
Ako saveti mesnih zajednica ne funkcionišu od maja meseca prošle godine, to znači da nijedna isplata posle tog perioda nije mogla da bude izvršena (predsednik saveta je nalogodavac za isplatu), da nije usvojen završni račun, izveštaj o radu, izveštaj o korišćenju sredstava koje im je opština prenela, kao i da nisu izvršene druge propisane obaveze saveta. Takođe, nije donet finansijski plan za ovu godinu, što ozbiljno ugrožava funkcionisanje mesnih zajednica.
Imajući u vidu ozbiljnost situacije, kao i činjenicu da ovakva situacija uopšte nije predviđena opštim aktima kojima se uređuju mesne zajednice, smatramo da bi u iznalaženje eventualnog rešenja trebalo uključiti što više učesnika, odnosno uključiti funkcionere opštine (predsednika skupštine, predsednika opštine, eventualno člana veća zaduženog za mesnu samoupravu, ako je takva podela zaduženja članova veća izvršena u vašoj opštini), upravnu i budžetsku inspekciju, kao i organizacionu jedinicu nadležnu za finansije, a prema proceni, pribaviti i mišljenje nadležnog ministarstva.
Takođe, potrebno je odmah raspisati izbore za savete mesnih zajednica, a od saveta kojima je istekao mandat, pribaviti izveštaje o radu i o korišćenju sredstava za period januar-maj 2021. godine, kao i završni račun koji bi obuhvatio isti period.
Da li preporučene mere interresorne komisije iz člana 4. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom moraju biti u vezi sa merama dodatne podrške koje se realizuju na osnovu mišljenja interresorne komisije?
Postupanje interresorne komisije zavisiti od toga da li je određena usluga, odnosno mera podrške, uspostavljena u lokalnoj zajednici ili na nekom drugom nivou.
Ukoliko u JLS (ili na republičkom nivou) postoji uređena procedura kako se neka usluga ostvaruje i ukoliko se ne navodi da je potrebno priložiti mišljenje IRK, smatramo da je suvišno pokretati postupak za pribavljanje mišljenja IRK, već korisnika treba direktno uputiti na ustanovu gde to pravo može da ostvari.
Ukoliko je pravo na finansiranje troškova rekreativnih nastava i ekskurzija u definisano kroz Odluku o pravima i uslugama iz oblasti socijalne zaštite opštin“, onda nema potrebe da se za ostvarivanje mere dodatne podrške: obezbeđivanje sredstava za finansiranje troškova rekreativne nastave i ekskurzije koje organizuje obrazovna ustanova škola ili roditelj obraćaju interresornoj komisiji.
U slučaju da ne postoji mehanizam kojim se ova (ili neka druga mere dodatne podrške iz druge grupe mera koje predlaže IRK) ostvaruje, onda je mišljenje interresorne komisije jedini put da se ostvare prava na dodatnu podršku za drugu grupu mera: Preporučene mere dodatne podrške na osnovu procene Komisije.
Zbog toga je veoma važno da, kada dobije zahtev, interresorna komisija u okviru svog mišljenja objedini sve mere podrške na koju dete, učenik ili odrasli imaju pravo, kako bi se izbeglo da se za svaku pojedinačnu meru ponovo podnosi zahtev IRK-u. Pored procene potreba za dodatnom podrškom, važno je da se uzme u obzir i situacija u pogledu dostupnosti pojedinih usluga.
Da li opština može da izvrši konverziju ako lice koje je podnosilac zahteva za konverziju nije upisano u katastru nepokretnosti (član 4. Zakona o konverziji), a poseduje kao dokaz zaključen ugovor o prenosu prava korišćenja?
Za posedovanje aktivne stranačke legitimacije na podnošenje zahteva za konverziju prava korišćenja u pravo svojine prema odredbama Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu neophodno je da je lice upisano u katastru kao nosilac prava korišćenja, odnosno korisnik nepokretnosti koja je predmet pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine.
Od izmena i dopuna Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu (februar 2020. godine) to pravo je dato i vlasniku objekta prema odredbama člana 105. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji.
Kako je predmet zahteva neizgrađeno građevinsko zemljište neophodno je da lice bude upisano u katastru kao nosilac prava korišćenja na tom zemljištu.