Questions and answers

Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na otuđenje građevinskog zemljišta neposrednom pogodbom, po ceni koja je niža od tržišne ili bez naknade primenjuju se samo izuzetno i uz saglasnost Vlade RS, pod uslovom da se radi o izgradnji objekata za potrebe lokalnog ekonomskog razvoja. Situacije u kojima je to bliže regulisano navedene su u Uredbi o pribavljanju i raspolaganju nepokretnostima i davanjem u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanja i iskorišćavanja drugih imovinskih prava kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pisanih ponuda ("Sl. glasnik RS“, br. 16/18).

Imajući u vidu da, je organizacija Crveni krst organizacija koja se osniva u skladu sa Zakonom o crvenom krstu i da je delokrug delovanja društveno-humanističkog karaktera, a ne u svrhu pospešivanja lokalnog ekonomskog razvoja na istu se ne mogu primeniti odredbe člana 99. Zakona o planiranju i izgradnji, i ista ne može steći građevinsko zemljište bez naknade. Crveni krst takođe nije udruženje koje je osnovala opština iako se radi o neprofitnoj organizaciji koja ima humanitarni karakter.

Opština bi mogla da razmotri neke druge modalitete (npr. programe podrške) u cilju obezbeđivanja sredstava za nameravano sticanje građevinskog zemljišta radi izgradnje pomenutog objekta, obzirom da Crveni krst ima javni značaj za širu zajednicu i bavi se društveno-humanističkim radom koji je koristan za stanovništvo.

Trošak u budžetu JLS, direktnog korisnika budžetskih sredstava, je namenski i u situaciji kada je zaključen ugovor o javnoj nabavci, tereti se konkretna pozicija/konto u skladu sa odlukom o budžetu, na kom je predviđen trošak za dobra/usluge/radove u skladu sa predmetom ugovora o javnoj nabavci. 

Prihodi koji se ostvare (u konkretnom slučaju, na primer, 10% vrednosti ugovora o javnoj nabavci usled naplate sredstva finansijskog obezbeđenja) se knjiže na prihodnoj strani budžeta, na drugom kontu u skladu sa propisima koji uređuju oblast računovodstva, tako da naručilac ne uvećava poziciju/konto na kom su sredstva za troškove predmetnih usluga, odnosno sredstva dobijena od naplate menice ne mogu se koristiti za ponovnu nabavku ovih usluga, jer bi „vraćanjem“ ovih sredstava na poziciju/konto na kojem je knjižen trošak ugovora o javnoj nabavci bila uvećana konkretna pozicija/konto. 

Drugim rečima, sredstva usled naplaćenog sredstva obezbeđenja se ne vraćaju na poziciju/konto budžeta koji se odnosi na predmetne usluge.

Član 85. Zakona o lokalnoj samoupravi, kao jedan od osnova za raspuštanje skupštine opštine/grada, prepoznaje situaciju u kojoj „skupština ne zaseda duže od tri meseca“.

Članom 34. stav 1. istog zakona propisano je da „sednicu skupštine opštine saziva predsednik skupštine, po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca“.

Imajući navedeno u vidu, citiranu odredbu člana 85. Zakona o lokalnoj samoupravi treba tumačiti tako da se ona odnosi na situaciju u kojoj je skupština opštine/grada neaktivna i ne sastaje se po bilo kom osnovu, s obzirom na to da Zakon „traži“ da skupština zaseda, ne precizirajući po kom osnovu tj. po kom pitanju.

S tim i vezi, treba uzeti u obzir činjenicu da Zakon o lokalnoj samoupravi ne razlikuje sednice skupštine po hitnosti postupka, već jedino po tome da li je sazvana na inicijativu samog predsednika skupštine ili na zahtev ovlašćenih predlagača iz člana 34. stav 2. Zakona.

Shodno navedenom, trenutak od kojeg se računa rok od tri meseca nakon kojeg se može raspustiti skupština opštine jeste dan okončanja poslednje sednice skupštine opštine/grada, bez obzira na razlog i osnov održavanja te sednice.

Na zakup nepokretnosti primenjuju se odredbe Zakona o javnoj svojini i odredbe Uredbe o pribavljanju i raspolaganju nepokretnostima i davanjem u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanja i iskorišćavanja drugih imovinskih prava kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pisanih ponuda („Sl. glasnik RS“, br. 16/18). Pojedine lokalne samouprave pitanje zakupa regulišu i u posebnim internim odlukama o pribavljanju, raspolaganju i korišćenju nepokretnosti u javnoj svojini. Kako je zakup oblik raspolaganje moguće je doneti i zasebnu Odluku o davanju u zakup svih nepokretnosti u javnoj svojini, uključujući i stanove, lokale i druge poslovne prostore. 

Takođe pitanje zakupa stanova regulisano je i Zakonom o stanovanju o stambenoj podršci koji u članu 70. propisuje da se: Ugovor o zakupu stana zaključuje u pisanoj formi između vlasnika stana, odnosno nosioca prava javne svojine ili korisnika stvari u javnoj svojini kao zakupodavca i lica kome se stan daje u zakup kao zakupca, pri čemu zakupodavac, u skladu sa članom 41. stav 4. ovog zakona, obaveštava upravnika stambene zajednice da će zakupac učestvovati u troškovima održavanja i upravljanja zgradom ukoliko je tako ugovorio sa zakupcem, a primerak ugovora u roku od 30 dana od dana zaključenja zakupodavac dostavlja nadležnoj lokalnoj poreskoj administraciji.

Dakle, pitanje zakupa regulisano je pozitivno-pravnim propisima RS, internim odlukama lokalnih samouprava koje opet moraju biti u skladu sa Zakonom, dok se nadležnost lokalne poreske javlja tek nakon zaključivanja ugovora. Ugovor o zakupu se svakako zaključuje na osnovu Zakona o obligacionim odnosima i podrazumeva prava i obaveze obe ugovorne strane.

Eventualno lokalna poreska administracija može da da okvirne cene zakupa za pojedine delove grada kako bi se utvrdila visina zakupnine.

U konkretnom slučaju potrebno pribaviti saglasnost suvlasnika, jer su oni bez obzira na rešenje Osnovnog suda, kojim je izvršena fizička deoba i dalje suvlasnici sve dok se ta promena ne upiše u katastar nepokretnosti, nakon sprovedenog postupka i donetog rešenja.

Pravila postupka upisa u katastar nepokretnosti propisana su Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Sl. glasnik RS", br. 41/2018, 95/2018, 31/2019 i 15/2020), kojim je članom 3. stav 1. tačka 1, kroz jedno od osnovnih načela propisan trenutak sticanja prava, tako što je propisano načelo upisa, koje podrazumeva da se svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima i vodovima stiču, prenose i ograničavaju upisom u katastar, a da prestaju brisanjem tog upisa, te da se samo u slučajevima određenim zakonom, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima i vodovima mogu steći i pre upisa u katastar, ali da i tada tek upisom proizvode pravno dejstvo prema savesnim trećim licima.

Dakle, bez obzira na rešenje Osnovnog suda, kojim je izvršena fizička deoba, stranke nisu postale nosioci tih prava sve dok ih ne upišu u katastar nepokretnosti, po sprovedenom posebnom postupku koji je propisan Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Sa druge strane, Zakon o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018 i 81/2020 - odluka US“) članom 10. stav 6. propisuje da se, kada je predmet ozakonjenja objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome postoji pravo susvojine, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja i pismena saglasnost svih suvlasnika, što stranke u vašem postupku jesu, sve do trenutka upisa promene u katastar nepokretnosti.

Prvi korak u realizaciji bilo kakvog projekta izgradnje treba da bude pribavljanje informacije o lokaciji. Investitor objekta treba da se obrati nadležnoj službi urbanizma u vašoj opštini koja će mu izdati informaciju da li je moguća izgradnja objekta namene pružanja usluga socijalne zaštite na navedenoj parceli, a sve u skladu sa pravilima uređenja i građenja navedenim u važećem planskom dokumentu.

Ukoliko je planirana izgradnja kompatibilna sa planiranom namenom zemljišta, može se pristupiti izradi idejnog rešenja.

Pretpostavljamo da će investitior objekta angažovati stručno lice/arhitektu koji će prilikom izrade idejnog rešenja konsultovati sve posebne propise i pravilnike koji se tiču izgradnje ovakve vrste objekata (propisi, standardi i normativi u oblasti socijalne zaštite, sanitarne zaštite, protivpožarne i drugi).

Prema čl. 4. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite (“Sl. glasnik RS”, br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019), u pogledu lokacije, objekat u kome se pružaju usluge korisnicima treba da se nalazi se u naseljenom mestu, da bude na mestu dostupnom javnom prevozu radi nesmetanog korišćenja usluga i službi u zajednici i treba da ima priključak na električnu i telefonsku mrežu, priključak i instalacije za dovod vode za piće i odvod otpadnih voda, kao i prilaz objektu koji je pristupačan za nesmetan dolazak vozila sa korisnicima koji se otežano kreću i za samostalno kretanje korisnika invalidskih kolica i drugih pomagala. Pružalac usluge obezbeđuje bezbedno okruženje za boravak korisnika, zaposlenih i trećih lica.

Prema čl. 46 pomenutog Pravilnika, koji se odnosi na posebne minimalne strukturalne standarde za domski smeštaj odraslih i starijih lica, u pogledu lokacije, pružalac usluge obezbeđuje pristup zelenoj površini u okviru samog doma ili u njegovoj neposrednoj blizini.

Članom 133đ Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice. 

Dalje je član 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.

Zakon o zaposlenima u AP i JLS ne predviđa institut vanrednog napredovanja. S obzirom da se ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje za naredno napredovanje potrebno da je ponovo ispune uslovi predviđeni članom 133e u smislu ispunjenja uslova, proteka vremena i ocena.

Uredbom o naknadi troškova i otpremnine državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS“, br. 98/2007 - prečišćen tekst, 84/2014, 84/2015 i 74/2021) predviđeno je da do stupanja na snagu propisa kojima će se urediti prava po osnovu rada u organima lokalne samouprave, izabrana, postavljena i imenovana lica i zaposleni u organima lokalne samouprave ostvaruju pravo na naknadu troškova a zaposleni i pravo na otpremninu shodnom primenom odredaba ove uredbe.

Članom 51. iste Uredbe predviđeno je da državnom službeniku ili namešteniku koji odlazi u penziju isplaćuje se otpremnina u visini 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.

U ovom konkretnom slučaju utvrdiće se visina dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike kao minimum koji će se isplatiti kao otpremnina zaposlenom prilikom odlaska u penziju. Zatim, potrebno je utvrditi visinu 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina za svakog pojedinačnog zaposlenog kome će radni odnos prestati zbog odlaska u penziju i ukoliko taj iznos prelazi iznos dve prosečne zarade u Republici Srbiji tom zaposlenom će se isplatiti veći iznos, ukoliko ne prelazi ni kod jednog zaposlenog, isplatiće se dve prosečne zarade u Republici Srbiji.

U skladu sa članom 189. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da se u budžet JLS obezbeđuju sredstva i za druge tekuće rashode ( koja podrazumeva i sredstva za učešće na takmičenjima).  Da bi sredstva bila opredeljena, neophodno da škola svojim finansijskim planom predvidi sredstva za troškove prevoza, smeštaja i ishrane učesnicima takmičenja. Ukoliko na takmičenju  nije obezbeđena ishrana, u zavisnosti od vremena provedenog na takmičenju zaposleni dobija sredstva na ime ishrane, preko 12 sati pun iznos, ispod 12 sati pola iznosa, a učenik polovinu od iznosa nastavnika. Ukoliko je obezbeđen pun pansion, nastavnik ima 20% od dnevnice, a učenik nema refundaciju troškova.

Zakon o javnim nabavkama ne uređuje pitanje registrovanja faktura i profaktura. Na naručiocu je da na osnovu istraživanja tržišta utvrdi stvarno tržišno stanje, pa čak i u pogledu načina plaćanja i da u okviru svog finansijskog sektora proveri na koji način je moguće sprovesti potencijalnu dinamiku plaćanja i da takvu dinamiku definiše ugovorom sa dobavljačem.

Način i postupak registrovanja fakture, odnosno drugih zahteva za isplatu, izdatih od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između privrednih subjekata i javnog sektora bliže propisuje Pravilnik o načinu i postupku registrovanja faktura, odnosno drugih zahteva za isplatu, kao i načinu vođenja i sadržaju centralnog registra („Službeni glasnik RS“, br. 7/18, 59/18, 8/19.).

Međutim, s obzirom da Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Sl. glasnik RS“, br. 119/12, 68/15, 113/17, 91/19, 44/21 i 44/21-dr.zakon) u članu 4. propisuje da se rok izmirenja novčanih obaveza ne može predvideti na duže od 45 dana, u slučaju kada je u ugovornom odnosu javni sektor dužnik, to isključuje mogućnost, u konkretnom slučaju, registrovanja fakture sa navedenim ukupnim iznosom i rokom otplate 12 meseci.

Mišljenja smo da je potrebno da se za svaki mesec registruje (pro)faktura u onom iznosu koliko je definisana mesečna rata.

U skladu sa odredbama člana 10a. Zakona o porezima na imovinu "Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013, 68/2014 - dr. zakon, 95/2018, 99/2018 - odluka US, 86/2019, 144/2020 i 118/2021) prestanak poreske obaveze, uređen je na sledeći način:

Obaveza po osnovu poreza na imovinu prestaje najranijim od sledećih dana:

• danom kojim poreskom obvezniku prestaje pravo, državina ili korišćenje iz člana 2. stav 1. ovog zakona na nepokretnosti, na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa čl. 2. i 2a ovog zakona;
• danom prestanka postojanja nepokretnosti;
• danom početka primene zakona u skladu sa kojim je pravo, državina ili korišćenje iz člana 2. stav 1. ovog zakona na koje se porez na imovinu plaćao prestalo biti predmet oporezivanja;
• danom kojim drugo lice stekne pravo, državinu ili korišćenje na koje se porez plaća u skladu sa čl. 2. i 2a ovog zakona.

Danom prestanka poreske obaveze na delu zemljišta iz člana 2. stav 1.

tač. 1) i 3) ovog zakona, prestaje poreska obaveza na preostalom delu zemljišta koje je površine do deset ari.

Shodno navedenom, poreska obaveza može prestati (1) zbog prestanka postojanja predmeta oporezivanja ili (2) prestanka svojstva poreskog obveznika.

Postojanje predmeta oporezivanja nužna je pretpostavka za utvrđivanje i naplatu poreske obaveze na imovinu. To znači da poreska obaveza prestaje kada prestane da postoji predmet oporezivanja (usled zemljotresa, rušenja objekta...). Podrazumeva se da poreska obaveza  postoji dok postoji predmet oporezivanja ( na primer, ako obveznik sruši kuću za koju je plaćao porez, on više nije imalac prava niti obveznik poreza na imovinu za tu kuću jer ona više ne postoji), o čemu treba da obavesti i dostavi dokaz nadležnom organu, zbog saznanja o prestanku poreske obaveze

Smatramo da poreski obveznik mora da dokumentuje prestanak postojanja predmeta oporezivanja, ili u postupku poreske kontrole na terenu izvršiti uviđaj i konstatovati u zapisniku  faktičko stanje.

Sa poreskog stanovišta, kada je reč o sticanju stvarnog prava koje je predmet oporezivanja porezom na imovinu, kao činjenici koja opredeljuje dan nastanka/prestanka poreske obaveze, relevantno je kako pravno tako i faktičko stanje.

Poresko oslobođenje može se ostvariti samo kada za to postoji osnov propisan zakonom. Zakonom nije propisano poresko oslobođenje kada se radi o objektu koji faktički postoji, za koji je nastala poreska obaveza po osnovu poreza na imovinu. Zakonom nije propisan prestanak poreske obaveze iz razloga što je objekat ruiniran. Zakonom je uređeno poresko oslobođenje kad za sve nepokretnosti poreskog obveznika na teritoriji iste jedinice lokalne samouprave ukupna osnovica poreza na imovinu ne prelazi iznos od 400.000 dinara.

Shodno navedenom smatramo da nema osnova za prestanak poreske obaveze za predmetnu nepokretnost.

Ministarstvo finansije objavilo je više mišljenja sa tumačenjima o prestanku poreske obaveze.

Mišljenja Ministarstva finansija (pogledaj i preuzmi): 

- Bilten broj11/2014 (pitanje broj13).pdf

- Bilten 4/2015 (pitanje broj 4).pdf

- Bilten broj 28/ 2018 (pitanje broj 1).pdf

U skladu sa Zakonom o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 - odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013, 68/2014 - dr. zakon, 95/2018, 99/2018 - odluka US, 86/2019, 144/2020 i 118/2021) jedinice lokalne samouprave aktom nadležnog organa određuju prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti po zonama.

Odredbama člana 6. Zakona o porezima na imovinu, propisano je da se vrednost nepokretnosti, koja čini osnovicu poreza na imovinu utvrđuje primenom sledećih elemenata:

     1.    korisna površina,

     2.    prosečna cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zoni u kojoj se nalazi nepokretnost.

Korisna površina zemljišta je njegova ukupna površina, a korisna površina objekta je zbir podnih površina između unutrašnjih strana spoljnih zidova objekta (isključujući površine balkona, terasa, lođa, stepeništa izvan gabarita objekta, neadaptiranih tavanskih prostora i prostora u zajedničkoj nedeljivoj svojini svih vlasnika posebnih delova istog objekta, osim površine ispod nosećih zidova i nosećih stubova koji prolaze kroz objekat koji su istovremeno poseban i zajednički do objekta). Za objekte koji nemaju horizontalnu podnu površinu ili obodne zidova, korisna površina je površina njegove vertikalne projekcije na zemljište.

Prosečnu cenu odgovarajućih nepokretnosti po zonama na teritoriji jedinice lokalne samouprave utvrđuje svaka jedinica lokalne samouprave aktom nadležnog organa, na osnovu cena ostvarenih u prometu uz naknadu odgovarajućih nepokretnosti po zonama u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine. Tekućom godinom smatra se kalendarska godina koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu.

Cenom ostvarenom u prometu uz naknadu odgovarajućih nepokretnosti u zonama smatra se i naknada za prenos prava svojine na nepokretnosti koja je dosuđena, odnosno određena u sudskom ili drugom postupku, aktom koji je postao pravosnažan u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine.

Prosečna cena u zoni u kojoj nije bilo najmanje tri prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine za te nepokretnosti, utvrđuje se na osnovu proseka prosečnih cena ostvarenih u graničnim zonama u kojima je u tom periodu bilo najmanje tri prometa odgovarajućih nepokretnosti, osim u slučaju utvrđivanja prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u najopremljenijoj, odnosno najneopremljenijoj zoni, u kojoj nije bilo prometa te vrste nepokretnosti, koja se graniči sa više zona. Granične zone su zone čije teritorije se graniče sa zonom u kojoj nije bilo prometa, koje pripadaju istoj jedinici lokalne samouprave.

Ako nije utvrđena prosečna cena drugog zemljišta u zoni, iz razloga što u zoni i graničnim zonama nije bilo najmanje tri prometa uz naknadu drugog zemljišta, a utvrđena je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u toj zoni, vrednost drugog zemljišta (osim eksploatacionih polja) koja čini osnovicu poreza na imovinu za poresku godinu utvrđuje se primenom prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u toj zoni umanjene za 40%. U tom slučaju smatra se da je utvrđivanjem prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u zoni utvrđena prosečna cena drugog zemljišta.

 Ako ni u graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu od 01. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine, odnosno ako se vrednost drugog zemljišta ne može utvrditi, odnosno ako jedinica lokalne samouprave nije objavila prosečne cene u roku propisanom ovim zakonom, osnovica poreza na imovinu za te nepokretnosti u zoni u kojoj nije bilo prometa, odnosno u zoni za koju nisu objavljene prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti, jednaka je osnovici poreza na imovinu te, odnosno odgovarajuće nepokretnosti u toj zoni obveznika koji ne vodi poslovne knjige za tekuću godinu, za odgovarajuću korisnu površinu.

Znači, za obveznike koji ne vode poslovne knjige (fizička lica) poreska osnovica iz prethodne godine koristiće se kao poreska osnovica za tekuću godinu u sledećim slučajevima:

• ako u aktu o prosečnim cenama za određenu vrstu nepokretnosti u određenoj zoni nije utvrđena prosečna cena (zato što nije bilo prometa ni u zoni ni u graničnim zonama),
• ako se vrednost drugog zemljišta ne može utvrditi,
• ako jedinica lokalne samouprave nije u roku objavila prosečne cene (nije donet i objavljen akt o prosečnim cenama do 30. novembra tekuće godine).

Prema članu 7. stav 6. Zakona o porezima na imovinu, osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige je knjigovodstvena vrednost nepokretnosti iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini, kad:

jedinica lokalne samouprave do 30. novembra tekuće godine ne objavi akt kojim utvrđuje prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u zonama, odnosno prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u najopremljenijoj zoni u slučaju kad u zoni i graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine;

u zoni i graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine, a u najopremljenijoj zoni ne postoji odgovarajuća vrsta nepokretnosti;

jedinica lokalne samouprave do 30. novembra tekuće godine ne objavi akt kojim utvrđuje zone i najopremljenije zone, kao i svaku promenu tog akta.

Prema navedenim propisima akt o prosečnim cenama trebalo bi da se donosi svake godine, da bude objavljen u propisanom roku, kako bi se prosečne cene iz tog akta mogle koristiti za utvrđivanje poreza na imovinu za sledeću godinu. To znači da prosečne cene iz odluke o prosečnoj ceni kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti koja je doneta u 2014. godini, a koja nije bila i objavljena u zakonskom roku do 30. novembra 2014. godine, nisu mogle biti korišćene za utvrđivanje poreza na imovinu za 2015. godinu niti kasnije godine.

U vezi rešavanja problema sa utvrđivanjem cena, napominjemo da ove godine do 30. novembra treba da donesete i objavite akt o prosečnim cenama koji ćete koristiti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2023. godinu. Za razjašnjenje problema, pre svega treba da utvrdite broj zona koji je određen u vašoj lokalnoj samoupravi. Utvrđeni broj zona na teritoriji jedinice lokalne samouprave zavisi od veličine i strukture jedinice lokalne samouprave, i u tom smislu treba voditi računa da broj bude racionalan i adekvatan.

Lokalna poreska administracija tokom godine treba redovno da evidentira sve promete nepokretnosti i ostvarene cene u periodu 1.10.2021. do 30.09.2022. godine, vodeći računa o tome da se pored podataka o prometu nepokretnosti ostvarenih preko javnih beležnika prikupe podaci o ostvarenim prometima i na drugi način, odnosno  u sudskim ili drugim postupcima. Nakon sačinjavanja tabele sa podacima o ostvarenim cenama u prometu u propisanom periodu, u tabeli je potrebno  izvršiti analizu po zonama i vrstama nepokretnosti, utvrditi da li postoje podaci na osnovu kojih se za određene vrste nepokretnosti i zone mogu dobiti prosečne cene u skladu sa zakonom, kao i da li se na osnovu tih podataka mogu formirati prosečne cene u graničnim zonama. Pored toga, iz prometa u kojima je data jedinstvena cena za dve ili više vrsta nepokretnosti može da se pokuša dobijanje prosečne cene jedne vrste u slučaju kada je već mogla biti formirana prosečna cena druge vrste nepokretnosti.

Ministarstvo finansija na zvaničnoj internet stranici u delu Aktivnosti, Publikacije, Stručna mišljenja, objavljuje Biltene u kojima su data mišljenja, a od kojih posebno izdvajamo ona koja se odnose na ovu temu, i to :

1. br. 413-00-00273/2016-04 od 28.11.2016. godine – na koji način se utvrđuju prosečne cene kada se u toku godine poveća ili smanji broj zona;
2. br. 011-00-01192/2014-04 od 10.12.2014. godine - na koji način se utvrđuje prosečna cena kada je u ugovoru utvrđena jedinstvena cena za kuću i zemljište;
3. br. 011-00-00392/2014-04 od 30.11.2015. godine - o roku za objavljivanje akta o prosečnim cenama na internet strani JLS;
4. br.430-00-00505/2014-04 od 29.10.2014. godine - na koji način i od koga JLS pribavlja podatke o cenama ostvarenim u prometu;
5. br. 413-00-00303/2014-04 od 29.10.2014. godine – da li je JLS dužna da objavi akt o prosečnim cenama kada ni u zoni ni u graničim zonama nije bilo prometa;
6. br. 011-00-01394/2015-04 od 15.12.2015. godine - da li podatke o cenama u prometu JLS može da pribavlja od Poreske uprave, da li se može koristiti podatak o osnovici poreza na prenos apsolutnih prava, kojoj metodi obračuna JLS utvrđuje prosečne cene.