Питања и одговори

Одредбе Закона о планирању и изградњи које се односе на отуђење грађевинског земљишта непосредном погодбом, по цени која је нижа од тржишне или без накнаде примењују се само изузетно и уз сагласност Владе РС, под условом да се ради о изградњи објеката за потребе локалног економског развоја. Ситуације у којима је то ближе регулисано наведене су у Уредби о прибављању и располагању непокретностима и давањем у закуп ствари у јавној својини, односно прибављања и искоришћавања других имовинских права као и поступцима јавног надметања и прикупљања писаних понуда ("Сл. гласник РС“, бр. 16/18).

Имајући у виду да, је организација Црвени крст организација која се оснива у складу са Законом о црвеном крсту и да је делокруг деловања друштвено-хуманистичког карактера, а не у сврху поспешивања локалног економског развоја на исту се не могу применити одредбе члана 99. Закона о планирању и изградњи, и иста не може стећи грађевинско земљиште без накнаде. Црвени крст такође није удружење које је основала општина иако се ради о непрофитној организацији која има хуманитарни карактер.

Општина би могла да размотри неке друге модалитете (нпр. програме подршке) у циљу обезбеђивања средстава за намеравано стицање грађевинског земљишта ради изградње поменутог објекта, обзиром да Црвени крст има јавни значај за ширу заједницу и бави се друштвено-хуманистичким радом који је користан за становништво.

Трошак у буџету ЈЛС, директног корисника буџетских средстава, је наменски и у ситуацији када је закључен уговор о јавној набавци, терети се конкретна позиција/конто у складу са одлуком о буџету, на ком је предвиђен трошак за добра/услуге/радове у складу са предметом уговора о јавној набавци. 

Приходи који се остваре (у конкретном случају, на пример, 10% вредности уговора о јавној набавци услед наплате средства финансијског обезбеђења) се књиже на приходној страни буџета, на другом конту у складу са прописима који уређују област рачуноводства, тако да наручилац не увећава позицију/конто на ком су средства за трошкове предметних услуга, односно средства добијена од наплате менице не могу се користити за поновну набавку ових услуга, јер би „враћањем“ ових средстава на позицију/конто на којем је књижен трошак уговора о јавној набавци била увећана конкретна позиција/конто. 

Другим речима, средства услед наплаћеног средства обезбеђења се не враћају на позицију/конто буџета који се односи на предметне услуге.

Члан 85. Закона о локалној самоуправи, као један од основа за распуштање скупштине општине/града, препознаје ситуацију у којој „скупштина не заседа дуже од три месеца“.

Чланом 34. став 1. истог закона прописано је да „седницу скупштине општине сазива председник скупштине, по потреби, а најмање једном у три месеца“.

Имајући наведено у виду, цитирану одредбу члана 85. Закона о локалној самоуправи треба тумачити тако да се она односи на ситуацију у којој је скупштина општине/града неактивна и не састаје се по било ком основу, с обзиром на то да Закон „тражи“ да скупштина заседа, не прецизирајући по ком основу тј. по ком питању.

С тим и вези, треба узети у обзир чињеницу да Закон о локалној самоуправи не разликује седнице скупштине по хитности поступка, већ једино по томе да ли је сазвана на иницијативу самог председника скупштине или на захтев овлашћених предлагача из члана 34. став 2. Закона.

Сходно наведеном, тренутак од којег се рачуна рок од три месеца након којег се може распустити скупштина општине јесте дан окончања последње седнице скупштине општине/града, без обзира на разлог и основ одржавања те седнице.

На закуп непокретности примењују се одредбе Закона о јавној својини и одредбе Уредбе о прибављању и располагању непокретностима и давањем у закуп ствари у јавној својини, односно прибављања и искоришћавања других имовинских права као и поступцима јавног надметања и прикупљања писаних понуда („Сл. гласник РС“, бр. 16/18). Поједине локалне самоуправе питање закупа регулишу и у посебним интерним одлукама о прибављању, располагању и коришћењу непокретности у јавној својини. Како је закуп облик располагање могуће је донети и засебну Одлуку о давању у закуп свих непокретности у јавној својини, укључујући и станове, локале и друге пословне просторе. 

Такође питање закупа станова регулисано је и Законом о становању о стамбеној подршци који у члану 70. прописује да се: Уговор о закупу стана закључује у писаној форми између власника стана, односно носиоца права јавне својине или корисника ствари у јавној својини као закуподавца и лица коме се стан даје у закуп као закупца, при чему закуподавац, у складу са чланом 41. став 4. овог закона, обавештава управника стамбене заједнице да ће закупац учествовати у трошковима одржавања и управљања зградом уколико је тако уговорио са закупцем, а примерак уговора у року од 30 дана од дана закључења закуподавац доставља надлежној локалној пореској администрацији.

Дакле, питање закупа регулисано је позитивно-правним прописима РС, интерним одлукама локалних самоуправа које опет морају бити у складу са Законом, док се надлежност локалне пореске јавља тек након закључивања уговора. Уговор о закупу се свакако закључује на основу Закона о облигационим односима и подразумева права и обавезе обе уговорне стране.

Евентуално локална пореска администрација може да да оквирне цене закупа за поједине делове града како би се утврдила висина закупнине.

У конкретном случају потребно прибавити сагласност сувласника, јер су они без обзира на решење Основног суда, којим је извршена физичка деоба и даље сувласници све док се та промена не упише у катастар непокретности, након спроведеног поступка и донетог решења.

Правила поступка уписа у катастар непокретности прописана су Законом о поступку уписа у катастар непокретности и водова ("Сл. гласник РС", бр. 41/2018, 95/2018, 31/2019 и 15/2020), којим је чланом 3. став 1. тачка 1, кроз једно од основних начела прописан тренутак стицања права, тако што је прописано начело уписа, које подразумева да се својина и друга стварна права на непокретностима и водовима стичу, преносе и ограничавају уписом у катастар, а да престају брисањем тог уписа, те да се само у случајевима одређеним законом, својина и друга стварна права на непокретностима и водовима могу стећи и пре уписа у катастар, али да и тада тек уписом производе правно дејство према савесним трећим лицима.

Дакле, без обзира на решење Основног суда, којим је извршена физичка деоба, странке нису постале носиоци тих права све док их не упишу у катастар непокретности, по спроведеном посебном поступку који је прописан Законом о поступку уписа у катастар непокретности и водова.

Са друге стране, Закон о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС", бр. 96/2015, 83/2018 и 81/2020 - одлука УС“) чланом 10. став 6. прописује да се, када је предмет озакоњења објекат изграђен на грађевинском земљишту на коме постоји право сусвојине, као доказ о одговарајућем праву доставља и писмена сагласност свих сувласника, што странке у вашем поступку јесу, све до тренутка уписа промене у катастар непокретности.

Први корак у реализацији било каквог пројекта изградње треба да буде прибављање информације о локацији. Инвеститор објекта треба да се обрати надлежној служби урбанизма у вашој општини која ће му издати информацију да ли је могућа изградња објекта намене пружања услуга социјалне заштите на наведеној парцели, а све у складу са правилима уређења и грађења наведеним у важећем планском документу.

Уколико је планирана изградња компатибилна са планираном наменом земљишта, може се приступити изради идејног решења.

Претпостављамо да ће инвеститиор објекта ангажовати стручно лице/архитекту који ће приликом израде идејног решења консултовати све посебне прописе и правилнике који се тичу изградње овакве врсте објеката (прописи, стандарди и нормативи у области социјалне заштите, санитарне заштите, противпожарне и други).

Према чл. 4. Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите (“Сл. гласник РС”, бр. 42/2013, 89/2018 и 73/2019), у погледу локације, објекат у коме се пружају услуге корисницима треба да се налази се у насељеном месту, да буде на месту доступном јавном превозу ради несметаног коришћења услуга и служби у заједници и треба да има прикључак на електричну и телефонску мрежу, прикључак и инсталације за довод воде за пиће и одвод отпадних вода, као и прилаз објекту који је приступачан за несметан долазак возила са корисницима који се отежано крећу и за самостално кретање корисника инвалидских колица и других помагала. Пружалац услуге обезбеђује безбедно окружење за боравак корисника, запослених и трећих лица.

Према чл. 46 поменутог Правилника, који се односи на посебне минималне структуралне стандарде за домски смештај одраслих и старијих лица, у погледу локације, пружалац услуге обезбеђује приступ зеленој површини у оквиру самог дома или у његовој непосредној близини.

Чланом 133ђ Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице. 

Даље је члан 133е предвиђено да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Такође, руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.

Закон о запосленима у АП и ЈЛС не предвиђа институт ванредног напредовања. С обзиром да се оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање за наредно напредовање потребно да је поново испуне услови предвиђени чланом 133е у смислу испуњења услова, протека времена и оцена.

Уредбом о накнади трошкова и отпремнине државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС“, бр. 98/2007 - пречишћен текст, 84/2014, 84/2015 и 74/2021) предвиђено је да до ступања на снагу прописа којима ће се уредити права по основу рада у органима локалне самоуправе, изабрана, постављена и именована лица и запослени у органима локалне самоуправе остварују право на накнаду трошкова а запослени и право на отпремнину сходном применом одредаба ове уредбе.

Чланом 51. исте Уредбе предвиђено је да државном службенику или намештенику који одлази у пензију исплаћује се отпремнина у висини 125% од плате коју би остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим што она не може бити нижа од две просечне зараде у Републици Србији, према последњем коначном објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате.

У овом конкретном случају утврдиће се висина две просечне зараде у Републици Србији, према последњем коначном објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике као минимум који ће се исплатити као отпремнина запосленом приликом одласка у пензију. Затим, потребно је утврдити висину 125% од плате коју би остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина за сваког појединачног запосленог коме ће радни однос престати због одласка у пензију и уколико тај износ прелази износ две просечне зараде у Републици Србији том запосленом ће се исплатити већи износ, уколико не прелази ни код једног запосленог, исплатиће се две просечне зараде у Републици Србији.

У складу са чланом 189. Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да се у буџет ЈЛС обезбеђују средства и за друге текуће расходе ( која подразумева и средства за учешће на такмичењима).  Да би средства била опредељена, неопходно да школа својим финансијским планом предвиди средства за трошкове превоза, смештаја и исхране учесницима такмичења. Уколико на такмичењу  није обезбеђена исхрана, у зависности од времена проведеног на такмичењу запослени добија средства на име исхране, преко 12 сати пун износ, испод 12 сати пола износа, а ученик половину од износа наставника. Уколико је обезбеђен пун пансион, наставник има 20% од дневнице, а ученик нема рефундацију трошкова.

Закон о јавним набавкама не уређује питање регистровања фактура и профактура. На наручиоцу је да на основу истраживања тржишта утврди стварно тржишно стање, па чак и у погледу начина плаћања и да у оквиру свог финансијског сектора провери на који начин је могуће спровести потенцијалну динамику плаћања и да такву динамику дефинише уговором са добављачем.

Начин и поступак регистровања фактуре, односно других захтева за исплату, издатих од стране поверилаца у комерцијалним трансакцијама између привредних субјеката и јавног сектора ближе прописује Правилник о начину и поступку регистровања фактура, односно других захтева за исплату, као и начину вођења и садржају централног регистра („Службени гласник РС“, бр. 7/18, 59/18, 8/19.).

Међутим, с обзиром да Закон о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама („Сл. гласник РС“, бр. 119/12, 68/15, 113/17, 91/19, 44/21 и 44/21-др.закон) у члану 4. прописује да се рок измирења новчаних обавеза не може предвидети на дуже од 45 дана, у случају када је у уговорном односу јавни сектор дужник, то искључује могућност, у конкретном случају, регистровања фактуре са наведеним укупним износом и роком отплате 12 месеци.

Мишљења смо да је потребно да се за сваки месец региструје (про)фактура у оном износу колико је дефинисана месечна рата.

У складу са одредбама члана 10а. Закона о порезима на имовину "Сл. гласник РС", бр. 26/2001, "Сл. лист СРЈ", бр. 42/2002 - одлука СУС и "Сл. гласник РС", бр. 80/2002, 80/2002 - др. закон, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - одлука УС, 47/2013, 68/2014 - др. закон, 95/2018, 99/2018 - одлука УС, 86/2019, 144/2020 и 118/2021) престанак пореске обавезе, уређен је на следећи начин:

Обавеза по основу пореза на имовину престаје најранијим од следећих дана:

• даном којим пореском обвезнику престаје право, државина или коришћење из члана 2. став 1. овог закона на непокретности, на које се порез на имовину плаћа у складу са чл. 2. и 2а овог закона;
• даном престанка постојања непокретности;
• даном почетка примене закона у складу са којим је право, државина или коришћење из члана 2. став 1. овог закона на које се порез на имовину плаћао престало бити предмет опорезивања;
• даном којим друго лице стекне право, државину или коришћење на које се порез плаћа у складу са чл. 2. и 2а овог закона.

Даном престанка пореске обавезе на делу земљишта из члана 2. став 1.

тач. 1) и 3) овог закона, престаје пореска обавеза на преосталом делу земљишта које је површине до десет ари.

Сходно наведеном, пореска обавеза може престати (1) због престанка постојања предмета опорезивања или (2) престанка својства пореског обвезника.

Постојање предмета опорезивања нужна је претпоставка за утврђивање и наплату пореске обавезе на имовину. То значи да пореска обавеза престаје када престане да постоји предмет опорезивања (услед земљотреса, рушења објекта...). Подразумева се да пореска обавеза  постоји док постоји предмет опорезивања ( на пример, ако обвезник сруши кућу за коју је плаћао порез, он више није ималац права нити обвезник пореза на имовину за ту кућу јер она више не постоји), о чему треба да обавести и достави доказ надлежном органу, због сазнања о престанку пореске обавезе

Сматрамо да порески обвезник мора да документује престанак постојања предмета опорезивања, или у поступку пореске контроле на терену извршити увиђај и констатовати у записнику  фактичко стање.

Са пореског становишта, када је реч о стицању стварног права које је предмет опорезивања порезом на имовину, као чињеници која опредељује дан настанка/престанка пореске обавезе, релевантно је како правно тако и фактичко стање.

Пореско ослобођење може се остварити само када за то постоји основ прописан законом. Законом није прописано пореско ослобођење када се ради о објекту који фактички постоји, за који је настала пореска обавеза по основу пореза на имовину. Законом није прописан престанак пореске обавезе из разлога што је објекат руиниран. Законом је уређено пореско ослобођење кад за све непокретности пореског обвезника на територији исте јединице локалне самоуправе укупна основица пореза на имовину не прелази износ од 400.000 динара.

Сходно наведеном сматрамо да нема основа за престанак пореске обавезе за предметну непокретност.

Министарство финансије објавило је више мишљења са тумачењима о престанку пореске обавезе.

Мишљења Министарства финансија (погледај и преузми): 

- Билтен број11/2014 (питање број13).пдф

- Билтен 4/2015 (питање број 4).пдф

- Билтен број 28/ 2018 (питање број 1).пдф

У складу са Законом о порезима на имовину („Сл. гласник РС“, бр. 26/2001, „Сл. лист СРЈ“, бр. 42/2002 - одлука СУС и „Сл. гласник РС“, бр. 80/2002, 80/2002 - др. закон, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - одлука УС, 47/2013, 68/2014 - др. закон, 95/2018, 99/2018 - одлука УС, 86/2019, 144/2020 и 118/2021) јединице локалне самоуправе актом надлежног органа одређују просечне цене квадратног метра одговарајућих непокретности по зонама.

Одредбама члана 6. Закона о порезима на имовину, прописано је да се вредност непокретности, која чини основицу пореза на имовину утврђује применом следећих елемената:

     1.    корисна површина,

     2.    просечна цена квадратног метра одговарајућих непокретности у зони у којој се налази непокретност.

Корисна површина земљишта је његова укупна површина, а корисна површина објекта је збир подних површина између унутрашњих страна спољних зидова објекта (искључујући површине балкона, тераса, лођа, степеништа изван габарита објекта, неадаптираних таванских простора и простора у заједничкој недељивој својини свих власника посебних делова истог објекта, осим површине испод носећих зидова и носећих стубова који пролазе кроз објекат који су истовремено посебан и заједнички до објекта). За објекте који немају хоризонталну подну површину или ободне зидова, корисна површина је површина његове вертикалне пројекције на земљиште.

Просечну цену одговарајућих непокретности по зонама на територији јединице локалне самоуправе утврђује свака јединица локалне самоуправе актом надлежног органа, на основу цена остварених у промету уз накнаду одговарајућих непокретности по зонама у периоду од 1. октобра године која претходи текућој години до 30. септембра текуће године. Текућом годином сматра се календарска година која претходи години за коју се утврђује порез на имовину.

Ценом оствареном у промету уз накнаду одговарајућих непокретности у зонама сматра се и накнада за пренос права својине на непокретности која је досуђена, односно одређена у судском или другом поступку, актом који је постао правоснажан у периоду од 1. октобра године која претходи текућој години до 30. септембра текуће године.

Просечна цена у зони у којој није било најмање три промета одговарајућих непокретности у периоду од 1. октобра године која претходи текућој години до 30. септембра текуће године за те непокретности, утврђује се на основу просека просечних цена остварених у граничним зонама у којима је у том периоду било најмање три промета одговарајућих непокретности, осим у случају утврђивања просечне цене одговарајућих непокретности у најопремљенијој, односно најнеопремљенијој зони, у којој није било промета те врсте непокретности, која се граничи са више зона. Граничне зоне су зоне чије територије се граниче са зоном у којој није било промета, које припадају истој јединици локалне самоуправе.

Ако није утврђена просечна цена другог земљишта у зони, из разлога што у зони и граничним зонама није било најмање три промета уз накнаду другог земљишта, а утврђена је просечна цена пољопривредног земљишта у тој зони, вредност другог земљишта (осим експлоатационих поља) која чини основицу пореза на имовину за пореску годину утврђује се применом просечне цене пољопривредног земљишта у тој зони умањене за 40%. У том случају сматра се да је утврђивањем просечне цене пољопривредног земљишта у зони утврђена просечна цена другог земљишта.

 Ако ни у граничним зонама није било промета одговарајућих непокретности у периоду од 01. октобра године која претходи текућој години до 30. септембра текуће године, односно ако се вредност другог земљишта не може утврдити, односно ако јединица локалне самоуправе није објавила просечне цене у року прописаном овим законом, основица пореза на имовину за те непокретности у зони у којој није било промета, односно у зони за коју нису објављене просечне цене одговарајућих непокретности, једнака је основици пореза на имовину те, односно одговарајуће непокретности у тој зони обвезника који не води пословне књиге за текућу годину, за одговарајућу корисну површину.

Значи, за обвезнике који не воде пословне књиге (физичка лица) пореска основица из претходне године користиће се као пореска основица за текућу годину у следећим случајевима:

• ако у акту о просечним ценама за одређену врсту непокретности у одређеној зони није утврђена просечна цена (зато што није било промета ни у зони ни у граничним зонама),
• ако се вредност другог земљишта не може утврдити,
• ако јединица локалне самоуправе није у року објавила просечне цене (није донет и објављен акт о просечним ценама до 30. новембра текуће године).

Према члану 7. став 6. Закона о порезима на имовину, основица пореза на имовину за непокретности обвезника који води пословне књиге је књиговодствена вредност непокретности исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години, кад:

јединица локалне самоуправе до 30. новембра текуће године не објави акт којим утврђује просечне цене одговарајућих непокретности у зонама, односно просечне цене одговарајућих непокретности у најопремљенијој зони у случају кад у зони и граничним зонама није било промета одговарајућих непокретности у периоду од 1. октобра године која претходи текућој години до 30. септембра текуће године;

у зони и граничним зонама није било промета одговарајућих непокретности у периоду од 1. октобра године која претходи текућој години до 30. септембра текуће године, а у најопремљенијој зони не постоји одговарајућа врста непокретности;

јединица локалне самоуправе до 30. новембра текуће године не објави акт којим утврђује зоне и најопремљеније зоне, као и сваку промену тог акта.

Према наведеним прописима акт о просечним ценама требало би да се доноси сваке године, да буде објављен у прописаном року, како би се просечне цене из тог акта могле користити за утврђивање пореза на имовину за следећу годину. То значи да просечне цене из одлуке о просечној цени квадратног метра одговарајућих непокретности која је донета у 2014. години, а која није била и објављена у законском року до 30. новембра 2014. године, нису могле бити коришћене за утврђивање пореза на имовину за 2015. годину нити касније године.

У вези решавања проблема са утврђивањем цена, напомињемо да ове године до 30. новембра треба да донесете и објавите акт о просечним ценама који ћете користити за утврђивање пореза на имовину за 2023. годину. За разјашњење проблема, пре свега треба да утврдите број зона који је одређен у вашој локалној самоуправи. Утврђени број зона на територији јединице локалне самоуправе зависи од величине и структуре јединице локалне самоуправе, и у том смислу треба водити рачуна да број буде рационалан и адекватан.

Локална пореска администрација током године треба редовно да евидентира све промете непокретности и остварене цене у периоду 1.10.2021. до 30.09.2022. године, водећи рачуна о томе да се поред података о промету непокретности остварених преко јавних бележника прикупе подаци о оствареним прометима и на други начин, односно  у судским или другим поступцима. Након сачињавања табеле са подацима о оствареним ценама у промету у прописаном периоду, у табели је потребно  извршити анализу по зонама и врстама непокретности, утврдити да ли постоје подаци на основу којих се за одређене врсте непокретности и зоне могу добити просечне цене у складу са законом, као и да ли се на основу тих података могу формирати просечне цене у граничним зонама. Поред тога, из промета у којима је дата јединствена цена за две или више врста непокретности може да се покуша добијање просечне цене једне врсте у случају када је већ могла бити формирана просечна цена друге врсте непокретности.

Министарство финансија на званичној интернет страници у делу Активности, Публикације, Стручна мишљења, објављује Билтене у којима су дата мишљења, а од којих посебно издвајамо она која се односе на ову тему, и то :

1. бр. 413-00-00273/2016-04 од 28.11.2016. године – на који начин се утврђују просечне цене када се у току године повећа или смањи број зона;
2. бр. 011-00-01192/2014-04 од 10.12.2014. године - на који начин се утврђује просечна цена када је у уговору утврђена јединствена цена за кућу и земљиште;
3. бр. 011-00-00392/2014-04 од 30.11.2015. године - о року за објављивање акта о просечним ценама на интернет страни ЈЛС;
4. бр.430-00-00505/2014-04 од 29.10.2014. године - на који начин и од кога ЈЛС прибавља податке о ценама оствареним у промету;
5. бр. 413-00-00303/2014-04 од 29.10.2014. године – да ли је ЈЛС дужна да објави акт о просечним ценама када ни у зони ни у граничим зонама није било промета;
6. бр. 011-00-01394/2015-04 од 15.12.2015. године - да ли податке о ценама у промету ЈЛС може да прибавља од Пореске управе, да ли се може користити податак о основици пореза на пренос апсолутних права, којој методи обрачуна ЈЛС утврђује просечне цене.