Питања и одговори

Генерално, постоје две могућности:

1. Може, с тим да се изузме члан жирија у вези са гласањем око свог удружења, 
2. Не може, јер је члан жирија активан у овој области где постоје и друга потенцијално конкурента удружења, што у расподели свих опредељених средстава отвара могућност жалбе осталим представницима за пристрасност по питању висине додељених средстава, односно о субјективном/пристраснијем одлучивању о другим удружењима истог или различитог типа деловања.

Због постојања могућности жалбе апликаната на цео поступак избора где је учествовао члан жирија који је чак и био изузет због сукоба интереса због активног чланства у удружењу које је аплицирало – препорука је да се изаберу експертски чланови жирија који ни на који начин нису повезани са удружењима којима је намењен конкурс.

Такође, у неким постојећим праксама, чланови жирија потписују изјаве о интегритету, којом изјављују да ни на који начин нису повезани са апликантима.

Члан 3. Закона о запосленима у АП и ЈЛС каже да се под запосленима, у смислу овог закона, сматрају функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду (у даљем тексту: заснивају радни однос) ради вршења дужности, службеници и намештеници.

Функционер је изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису.

Службеник је запослено лице које професионално обавља стручне послове из надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе или са њима повезаних општих правних послова, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова. Службеник је запослено лице на извршилачком радном месту као и на радном месту службеника на положају.

Намештеник је лице које заснива радни однос ради обављања пратећих, помоћно-техничких послова у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе.

Из наведених одредби може се закључити да се запослени у установама које оснива локална самоуправа не сматрају запосленима у смислу Закона о запосленима у АП и ЈЛС. На радно-правни статус запослених у установама културе примењује се Закон о раду.

Према члану 8. Правилника о начину организовања наставе за ученике на дужем кућном и болничком лечењу („Сл. гласник РС“ бр. 66/18), за ученике којима је за дужи период потребно организовати кућну наставу поред мишљења лекара потребно је и мишљење интерресорне комисије. С обзиром на прописани рок од 40 дана који има ИРК да донесе мишљење, мишљење интерресорне комисије школи може бити достављено накнадно.

На почетку сваке школске године, школа Министарству просвете, науке и технолошког развоја подноси захтев да јој се одобри организовање кућне наставе за одређеног ученика за ту школску годину. Као пратећу документацију уз овај захтев, школа доставља мишљење лекара и мишљење интерресорне комисије (у случају да је организовање кућне наставе неопходно за дужи временски период).

У зависности од здравственог статуса ученика, интерресорна комисија може донети мишљење о спречености похађања наставе у школи за период од неколико месеци, до краја школске године, или за дужи временски период (до краја образовног циклуса или нпр. до завршетка основне школе). Очекује се да мишљење лекара и мишљење интерресорне комисије буде усаглашено у погледу дужине спречености ученика за похађање наставе.

Уколико је у мишљењу интерресорне комисије наведено да је за ученика потребно организовати кућну наставу дуже од једне школске године, школа ће сваки пут при подношењу захтева Министарству приложити копију постојећег мишљења интерресорне комисије, дакле није потребно да се доноси ново мишљење.

Чланом 92. Закона о јавним набавкама уређено је формирање комисије за јавну набавку, па је суштински предвиђено да је минимални број чланова комисије за јавну набавку три лица, а једно од та три лица, односно чланова комисије мора бити, алтернативно:

1) лице које има стечено високо образовање из правне научне области на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно високо образовање које је законом изједначено са академским називом мастер на основним студијама у трајању од најмање четири године;

2) службеник за јавне набавке са високим образовањем на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно високо образовање које је законом изједначено са академским називом мастер на основним студијама у трајању од најмање четири године;

3) лице које је стекло сертификат за службеника за јавне набавке до дана ступања на снагу овог закона.

Наведено значи да, уколико наручилац нема службеника за јавне набавке, у комисију за јавне набавке може именовати дипломираног правника из члана 92. став 4. Закона о јавним набавкама (тачка 1. из претходног пасуса овог одговора).

Самим тим, дипломирани правник који обавља послове на радном месту - Дипломирани правник за правне, кадровске, административне и послове јавних набавки у здравственој установи за које актом о систематизацији сертификат за службеника за јавне набавке није предвиђен као услов за заснивање радног односа односно обављање послова на том радном месту, не мора да положи испит за стицање сертификата за службеника за јавне набавке, јер то није неопходно за обављање наведених послова, односно то није услов за рад на том радном месту по систематизацији, те није услов ни за рад у комисији за јавну набавку.

Дакле, правник је једно од три наведена лица која морају бити члан комисије и он не мора имати сертификат за службеника за јавне набавке.

Члановима 155-161. Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон) прописана су правила о изменама уговора о јавној набавци. 

Ове одредбе садрже и одредбе о томе које су измене уговора о јавној набавци дозвољене, као и шта представља измену уговора о јавној набавци у смислу Закона.

Чланом 157. став 5. Закона прописано је да уговорени вишкови радова не представљају измену уговора о јавној набавци.

Из наведеног произилази да се вишкови радова који су уговорени конкретним уговором о јавној набавци, што се може учинити и путем уговарања примене Посебних узанси о грађењу уз навођење износа евентуалних вишкова радова и сл, не сматрају изменом уговора о јавној набавци у смислу одредаба Закона.

Ипак, свака измена уговора о јавној набавци, без обзира да ли се сматра изменом уговора у смислу Закона, подразумева израду и потписивање анекса уговора о јавној набавци. Потписивањем анекса уговора о јавној набавци у ситуацији када се појаве вишкови радова који су уговорени мења се износ уговора, а он представља и основ за плаћање евентуално увећаних рачуна за вредност вишкова радова који су уговорени.

С обзиром на то, може се закључити да је закључивање уговора о јавној набавци потребно и у ситуацији у којој су вишкови радова уговорени у смислу одредбе члана 157. став 5. Закона, без обзира што такав анекс не би представљао измену уговора о јавној набавци у смислу одредаба Закона.  

Последично указујемо да у случају вишкова радова, наручилац анекс уговора израђује за цео износ вишкова радова.

У члану 94. Закона о раду предвиђено је следеће:

“Запослена жена има право на одсуство са рада због трудноће и порођаја (у даљем тексту: породиљско одсуство), као и одсуство са рада ради неге детета, у укупном трајању од 365 дана.

Запослена жена има право да отпочне породиљско одсуство на основу налаза надлежног здравственог органа најраније 45 дана, а обавезно 28 дана пре времена одређеног за порођај.

Породиљско одсуство траје до навршена три месеца од дана порођаја.

Запослена жена, по истеку породиљског одсуства, има право на одсуство са рада ради неге детета до истека 365 дана од дана отпочињања породиљског одсуства из става 2. овог члана.

Отац детета може да користи право из става 3. овог члана у случају кад мајка напусти дете, умре или је из других оправданих разлога спречена да користи то право (издржавање казне затвора, тежа болест и др.). То право отац детета има и када мајка није у радном односу.

Отац детета може да користи право из става 4. овог члана.

За време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета запослена жена, односно отац детета, има право на накнаду зараде, у складу са законом.

Отац детета може да користи право из става 3. овог члана у случају кад мајка напусти дете, умре или је из других оправданих разлога спречена да користи то право (издржавање казне затвора, тежа болест и др.). То право отац детета има и када мајка није у радном односу.

Отац детета може да користи право из става 4. овог члана.

За време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета запослена жена, односно отац детета, има право на накнаду зараде, у складу са законом.”

Чланом 94а предвиђено је даље да:

“Запослена жена има право на породиљско одсуство и право на одсуство са рада ради неге детета за треће и свако наредно новорођено дете у укупном трајању од две године.

Право на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета у укупном трајању од две године има и запослена жена која у првом порођају роди троје или више деце, као и запослена жена која је родила једно, двоје или троје деце а у наредном порођају роди двоје или више деце.

Запослена жена из ст. 1. и 2. овог члана, по истеку породиљског одсуства, има право на одсуство са рада ради неге детета до истека две године од дана отпочињања породиљског одсуства из члана 94. став 2. овог закона.

Отац детета из ст. 1. и 2. овог члана може да користи право на породиљско одсуство у случајевима и под условима утврђеним у члану 94. став 5. овог закона, а право на одсуство са рада ради неге детета у дужини утврђеној у ставу 3. овог члана.”

С обзиром да се ради о одсуству са рада, односно привременој спречености за рад, запослена не би могла да обавља друге послове или буде ангажована по основу уговора.

Закон о раду у члану 24. каже да се радни однос може засновати са лицем које има најмање 15 година живота и испуњава друге услове за рад на одређеним пословима, утврђене законом, односно правилником о организацији и систематизацији послова (у даљем тексту: правилник). Правилником се утврђују организациони делови код послодавца, назив и опис послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образовања и други посебни услови за рад на тим пословима, а може да се утврди и број извршилаца. За рад на одређеним пословима, изузетно, могу да се утврде највише два узастопна степена стручне спреме, односно образовања у складу са законом. Правилник доноси надлежни орган код послодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца. Обавеза доношења правилника не односи се на послодавца који има 10 и мање запослених.

Међутим, како се ради о установи коју оснива локална самоуправа, односно о кориснику јавних средстава, морају се испоштовати процедуре за повећање масе за плате запослених, с обзиром да би ово распоређивање имало за последицу повећање плате тог запосленог.

Прекршајни налог је правни институт који је у наш правни систем уведен Законом о прекршајима („Сл. гласник РС“, број 65/13). Закон је ступио на снагу осмог дана од дана објављивања,  односно  2. августа 2013. године, а примењује се од 1. марта 2014. године, када је престао да важи ранији Закон о прекршајима. Практично, почетком примене наведеног закона, отпочела је и примена одредби о прекршајном налогу у пракси. 

Према Закону о прекршајима, прекршајни налог издаје овлашћени орган, односно овлашћено лице, под законом прописаним условима, уколико је прекршај из његове надлежности. Појам овлашћеног органа, односно овлашћеног лица одређен је у члану 172. став 2. Закона о прекршајима. Који је орган, односно овлашћено лице надлежно и овлашћено за издавање прекршајног налога утврђује се законом, подзаконским актом и локалном одлуком којом се одређена радња квалификује као прекршај. Други услов за издавање прекршајног налога је да је законом или другим прописом од прекршајних санкција предвиђена само новчана казна у фиксном износу.

Дакле, инспектор ЈЛС је могао издати прекршајни налог од 1. марта 2014. године, под условом да је, овлашћен и да је законом или другим прописом (одлуком ЈЛС) за прекршај из његове надлежности од прекршајних санкција предвиђена само новчана казна у фиксном износу. 

Напомињемо да према члану 42. став 1. Закона о инспекцијском надзору, инспектор има овлашћење да, ако код надзираног субјекта открије незаконитост која је кажњива према закону или другом пропису надлежном правосудном органу подноси кривичну пријаву, пријаву за привредни преступ или захтев за покретање прекршајног поступка, односно изда прекршајни налог.

У складу са чланом 4. став 3. овог закона прописано је да се Закон о инспекцијском надзору непосредно примењује у поступку инспекцијског надзора који врше органи државне управе, као и у поступку инспекцијског надзора који, као поверени посао државне управе, врше органи аутономних покрајина и органи јединица локалне самоуправе, као и да се овај закон сходно се примењује у поступку инспекцијског надзора који у пословима из своје изворне надлежности врше органи аутономних покрајина и органи јединица локалне самоуправе.

Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019 и 55/2020) прописано је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. 

Чланом 150. став 2. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС“, бр. 34/2003, 64/2004 - одлука УСРС, 84/2004 - др. закон, 85/2005, 101/2005 - др. закон, 63/2006 - одлука УСРС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018 и 46/2019 - одлука УС) прописано је да је Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање правно лице са статусом организације за обавезно социјално осигурање у коме се остварују права из пензијског и инвалидског осигурања и обезбеђују средства за ово осигурање.

Имајући у виду да Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање немају статус државних органа, органа аутономне покрајине, односно органа локалне самоуправе, године проведене у радном односу у овом субјекту се не узимају у обзир приликом одређивања права на минули по одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.

Законом о општем управном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 18/2016 и 95/2018 - аутентично тумачење) је прописано да се управно извршење, у зависности од предмета извршења, може спровести: извршењем преко других лица, извршењем посредном принудом (путем новчаних казни) и извршењем непосредном принудом.

Извршење посредном принудом (путем новчаних казни) спроводи се када орган који спроводи извршење жели да принуди извршеника да испуни обавезе изрицањем новчане казне, ако извршење преко другог лица није могуће или није погодно да се постигне сврха извршења.

Новчана казна која се изриче решењем може поново да се изрекне све док извршеник не испуни обавезе из решења.

Физичком лицу се новчана казна изриче у распону од половине просечне месечне зараде по запосленом, са порезима и доприносима, која је остварена у Републици Србији у претходном месецу до две просечне годишње зараде по запосленом, са порезима и доприносима, која је остварена у Републици Србији у претходној години, према подацима органа надлежног за послове статистике, а правном лицу – у распону од половине његових месечних прихода до десет процената његових годишњих прихода које је остварио у Републици Србији у претходној години.

Податак о просечној месечној заради која је остварена у Републици Србији у претходном месецу комунални инспектор може добити на сајту Републичког завода за статистику, а податак о месечном и годишњем приходу правног лица на сајту Агенције за привредне регистре (финансијски извештаји).

Комунални инспектор новчану казну може да изриче изнова све док извршеник не испуни обавезе из решења.

Новчане казне изречене у извршењу решења посредном принудом извршава јавни извршитељ, у складу са прописима којима се уређује извршење и обезбеђење (члан 41. ст. 5. и 6. Закона о инспекцијском надзору).

Чланом 154. Закона о јавним набавкама прописано је да се уговор о јавној набавци извршава у складу са условима који су одређени у документацији о набавци и изабраном понудом.  Наручилац је обавезан да контролише извршења уговора о јавној набавци у складу са условима који су одређени у документацији о набавци и изабраном понудом.

Посебно је прописано да наручилац не може да врши битне измене уговора о јавној набавци.

Измена уговора сматра се битном у случају када за последицу има измену карактера уговора у материјалном смислу у односу на уговор који је првобитно закључен, односно ако би се значајно изменила природа првобитно закљученог уговора, при чему битна измена уговора увек постоји када је испуњен један или више од следећих услова:

1. изменом се уводе услови који би, да су били део првобитног поступка јавне набавке, омогућавали укључивање других кандидата у односу на оне који су првобитно изабрани или прихватање друге понуде у односу на првобитно прихваћену или омогућавали већу конкуренцију у поступку јавне набавке који је претходио закључењу уговора;
2. изменом се мења привредна равнотежа уговора у корист привредног субјекта са којим је закључен уговор на начин који није предвиђен првобитним уговором;
3. изменом се значајно повећава обим уговора;
4. промена привредног субјекта са којим је закључен уговор о јавној набавци, осим у случајевима из члана 159. ЗЈН.

Имајући у виду наведено, а посебно имајући у виду закључке из извештаја о спроведеним ревизијама Државне ревизорске институције, увођење аванса изменом уговора сматра се битном изменом и самим тим је недозвољена. Авансно плаћање нужно захтева и достављање средства обезбеђења за авансно плаћање са ПДВ-ом, и такав начин плаћања, ако није првобитно дозвољен конкурсном документацијом и уговором, не може бити предвиђен анексом уговора.

Посебан колективни уговор за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 3/2022) предвиђа у члану 31. између осталог да запослени има право на исплату јубиларне награде, и то: (1) за 10 година рада проведеног у радном односу, једна плата; (2) за 20 година рада проведеног у радном односу, две плате; (3) за 30 година рада проведеног у радном односу, три плате; (4) за 35 година рада проведеног у радном односу, три и по плате и (5) за 40 година рада проведеног у радном односу, у висини подтачке (4).

Из наведених одредби произилази да се право на јубиларну награду остварује за све године проведене у радном односу, без обзира на послодавца. Претходни Посебан колективни уговор за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 106/2018 и 144/2020“), који је важио до 30. децембра 2021. године, предвиђао је исту одредбу у погледу година рада за које се рачуна јубиларна награда, са једином разликом што није предвиђао јубиларну награду за 40 година рада.