Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li član Komisije za sprovođenje postupka raspodele sredstava kulturno-umetničkim društvima i udruženjima u oblasti podsticanja amatersko-kulturnog i umetničkog stvaralaštva, može da bude i član kulturnih društava i udruženja koji učestvuju na raspisanom konkursu i da li se to smatra sukobom interesa?
Generalno, postoje dve mogućnosti:
- Može, s tim da se izuzme član žirija u vezi sa glasanjem oko svog udruženja,
- Ne može, jer je član žirija aktivan u ovoj oblasti gde postoje i druga potencijalno konkurenta udruženja, što u raspodeli svih opredeljenih sredstava otvara mogućnost žalbe ostalim predstavnicima za pristrasnost po pitanju visine dodeljenih sredstava, odnosno o subjektivnom/pristrasnijem odlučivanju o drugim udruženjima istog ili različitog tipa delovanja.
Zbog postojanja mogućnosti žalbe aplikanata na ceo postupak izbora gde je učestvovao član žirija koji je čak i bio izuzet zbog sukoba interesa zbog aktivnog članstva u udruženju koje je apliciralo – preporuka je da se izaberu ekspertski članovi žirija koji ni na koji način nisu povezani sa udruženjima kojima je namenjen konkurs.
Takođe, u nekim postojećim praksama, članovi žirija potpisuju izjave o integritetu, kojom izjavljuju da ni na koji način nisu povezani sa aplikantima.
Da li direktor biblioteke, čiji je osnivač lokalna samouprava, nakon donošenja rešenja o prestanku mandata zbog isteka perioda na koji je imenovan, ima pravo na naknadu plate još 3 meseca nakon donošenja rešenja o prestanku mandata, s obzirom da se radi o licu koje je imenovala skupština, s obzirom na član 77. stav 3. Zakona o javnim službama i član 1. stav 4. i član 3. stav 1. i 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave?
Član 3. Zakona o zaposlenima u AP i JLS kaže da se pod zaposlenima, u smislu ovog zakona, smatraju funkcioneri koji na osnovu zakonom ili pokrajinskim propisom utvrđene obaveze ili ovlašćenja, imaju obavezu, odnosno koriste pravo da budu na stalnom radu (u daljem tekstu: zasnivaju radni odnos) radi vršenja dužnosti, službenici i nameštenici.
Funkcioner je izabrano, imenovano, odnosno postavljeno lice (osim službenika na položaju) u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno u organima gradske opštine, kao i u službama i organizacijama koje oni osnivaju prema posebnom propisu.
Službenik je zaposleno lice koje profesionalno obavlja stručne poslove iz nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ili sa njima povezanih opštih pravnih poslova, informatičkih, materijalno-finansijskih, računovodstvenih i administrativnih poslova. Službenik je zaposleno lice na izvršilačkom radnom mestu kao i na radnom mestu službenika na položaju.
Nameštenik je lice koje zasniva radni odnos radi obavljanja pratećih, pomoćno-tehničkih poslova u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.
Iz navedenih odredbi može se zaključiti da se zaposleni u ustanovama koje osniva lokalna samouprava ne smatraju zaposlenima u smislu Zakona o zaposlenima u AP i JLS. Na radno-pravni status zaposlenih u ustanovama kulture primenjuje se Zakon o radu.
Potrebno tumačenje čl. 8. st. 3. Pravilnika o načinu organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju ("Sl. glasnik RS" br.66/2018), u smislu da li izabrani lekar u svom mišljenju o sprečenosti deteta da pohađa nastavu u školi sa očekivanom dužinom sprečenosti, može da navede i duži period od jedne školske godine, ukoliko se radi o detetu sa veoma teškom ometenošću?
Prema članu 8. Pravilnika o načinu organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju („Sl. glasnik RS“ br. 66/18), za učenike kojima je za duži period potrebno organizovati kućnu nastavu pored mišljenja lekara potrebno je i mišljenje interresorne komisije. S obzirom na propisani rok od 40 dana koji ima IRK da donese mišljenje, mišljenje interresorne komisije školi može biti dostavljeno naknadno.
Na početku svake školske godine, škola Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podnosi zahtev da joj se odobri organizovanje kućne nastave za određenog učenika za tu školsku godinu. Kao prateću dokumentaciju uz ovaj zahtev, škola dostavlja mišljenje lekara i mišljenje interresorne komisije (u slučaju da je organizovanje kućne nastave neophodno za duži vremenski period).
U zavisnosti od zdravstvenog statusa učenika, interresorna komisija može doneti mišljenje o sprečenosti pohađanja nastave u školi za period od nekoliko meseci, do kraja školske godine, ili za duži vremenski period (do kraja obrazovnog ciklusa ili npr. do završetka osnovne škole). Očekuje se da mišljenje lekara i mišljenje interresorne komisije bude usaglašeno u pogledu dužine sprečenosti učenika za pohađanje nastave.
Ukoliko je u mišljenju interresorne komisije navedeno da je za učenika potrebno organizovati kućnu nastavu duže od jedne školske godine, škola će svaki put pri podnošenju zahteva Ministarstvu priložiti kopiju postojećeg mišljenja interresorne komisije, dakle nije potrebno da se donosi novo mišljenje.
Da li diplomirani pravnik koji obavlja poslove na radnom mestu - Diplomirani pravnik za pravne, kadrovske, administrativne i poslove javnih nabavki u zdravstvenoj ustanovi za koje aktom o sistematizaciji sertifikat za službenika za javne nabavke nije predviđen kao uslov za zasnivanje radnog odnosa odnosno obavljanje poslova na tom radnom mestu, mora da položi ispit za sticanje sertifikata za službenika za javne nabavke shodno odredbama Zakona o javnim nabavkama?
Članom 92. Zakona o javnim nabavkama uređeno je formiranje komisije za javnu nabavku, pa je suštinski predviđeno da je minimalni broj članova komisije za javnu nabavku tri lica, a jedno od ta tri lica, odnosno članova komisije mora biti, alternativno:
1) lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz pravne naučne oblasti na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine;
2) službenik za javne nabavke sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine;
3) lice koje je steklo sertifikat za službenika za javne nabavke do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Navedeno znači da, ukoliko naručilac nema službenika za javne nabavke, u komisiju za javne nabavke može imenovati diplomiranog pravnika iz člana 92. stav 4. Zakona o javnim nabavkama (tačka 1. iz prethodnog pasusa ovog odgovora).
Samim tim, diplomirani pravnik koji obavlja poslove na radnom mestu - Diplomirani pravnik za pravne, kadrovske, administrativne i poslove javnih nabavki u zdravstvenoj ustanovi za koje aktom o sistematizaciji sertifikat za službenika za javne nabavke nije predviđen kao uslov za zasnivanje radnog odnosa odnosno obavljanje poslova na tom radnom mestu, ne mora da položi ispit za sticanje sertifikata za službenika za javne nabavke, jer to nije neophodno za obavljanje navedenih poslova, odnosno to nije uslov za rad na tom radnom mestu po sistematizaciji, te nije uslov ni za rad u komisiji za javnu nabavku.
Dakle, pravnik je jedno od tri navedena lica koja moraju biti član komisije i on ne mora imati sertifikat za službenika za javne nabavke.
Da li se u slučaju viškova radova Aneks ugovora izrađuje za ceo iznos ili samo za onaj deo koji prelazi 10% ugovorene vrednosti, uzimajući u obzir član 157. stav 5. i Posebne uzanse o građenju?
Članovima 155-161. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon) propisana su pravila o izmenama ugovora o javnoj nabavci.
Ove odredbe sadrže i odredbe o tome koje su izmene ugovora o javnoj nabavci dozvoljene, kao i šta predstavlja izmenu ugovora o javnoj nabavci u smislu Zakona.
Članom 157. stav 5. Zakona propisano je da ugovoreni viškovi radova ne predstavljaju izmenu ugovora o javnoj nabavci.
Iz navedenog proizilazi da se viškovi radova koji su ugovoreni konkretnim ugovorom o javnoj nabavci, što se može učiniti i putem ugovaranja primene Posebnih uzansi o građenju uz navođenje iznosa eventualnih viškova radova i sl, ne smatraju izmenom ugovora o javnoj nabavci u smislu odredaba Zakona.
Ipak, svaka izmena ugovora o javnoj nabavci, bez obzira da li se smatra izmenom ugovora u smislu Zakona, podrazumeva izradu i potpisivanje aneksa ugovora o javnoj nabavci. Potpisivanjem aneksa ugovora o javnoj nabavci u situaciji kada se pojave viškovi radova koji su ugovoreni menja se iznos ugovora, a on predstavlja i osnov za plaćanje eventualno uvećanih računa za vrednost viškova radova koji su ugovoreni.
S obzirom na to, može se zaključiti da je zaključivanje ugovora o javnoj nabavci potrebno i u situaciji u kojoj su viškovi radova ugovoreni u smislu odredbe člana 157. stav 5. Zakona, bez obzira što takav aneks ne bi predstavljao izmenu ugovora o javnoj nabavci u smislu odredaba Zakona.
Posledično ukazujemo da u slučaju viškova radova, naručilac aneks ugovora izrađuje za ceo iznos viškova radova.
Da li roditelj deteta koji koristi porodiljsko odsustvo ili odsustvo sa rada radi nege deteta može biti angažovana putem ugovora od strane istog poslodavca ili nekog drugog?
U članu 94. Zakona o radu predviđeno je sledeće:
“Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.
Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.
Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana.
Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.
Otac deteta može da koristi pravo iz stava 4. ovog člana.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.
Otac deteta može da koristi pravo iz stava 4. ovog člana.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.”
Članom 94a predviđeno je dalje da:
“Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od dve godine.
Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece.
Zaposlena žena iz st. 1. i 2. ovog člana, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz člana 94. stav 2. ovog zakona.
Otac deteta iz st. 1. i 2. ovog člana može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučajevima i pod uslovima utvrđenim u članu 94. stav 5. ovog zakona, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u dužini utvrđenoj u stavu 3. ovog člana.”
S obzirom da se radi o odsustvu sa rada, odnosno privremenoj sprečenosti za rad, zaposlena ne bi mogla da obavlja druge poslove ili bude angažovana po osnovu ugovora.
Da li postoje zakonske smetnje da se lice koje radi na poslovima sa srednjom stručnom spremom (a ima višu stručnu spremu ) premesti u okviru iste ustanove na drugo radno mesto koje je upražnjeno i za koje postoji potreba da se popuni zbog povećanja obima posla?
Zakon o radu u članu 24. kaže da se radni odnos može zasnovati sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik). Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca. Za rad na određenim poslovima, izuzetno, mogu da se utvrde najviše dva uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja u skladu sa zakonom. Pravilnik donosi nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca. Obaveza donošenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima 10 i manje zaposlenih.
Međutim, kako se radi o ustanovi koju osniva lokalna samouprava, odnosno o korisniku javnih sredstava, moraju se ispoštovati procedure za povećanje mase za plate zaposlenih, s obzirom da bi ovo raspoređivanje imalo za posledicu povećanje plate tog zaposlenog.
Od koje godine u Republici Srbiji inspektori lokalne samouprave mogu izdavati prekršajni nalog?
Prekršajni nalog je pravni institut koji je u naš pravni sistem uveden Zakonom o prekršajima („Sl. glasnik RS“, broj 65/13). Zakon je stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja, odnosno 2. avgusta 2013. godine, a primenjuje se od 1. marta 2014. godine, kada je prestao da važi raniji Zakon o prekršajima. Praktično, početkom primene navedenog zakona, otpočela je i primena odredbi o prekršajnom nalogu u praksi.
Prema Zakonu o prekršajima, prekršajni nalog izdaje ovlašćeni organ, odnosno ovlašćeno lice, pod zakonom propisanim uslovima, ukoliko je prekršaj iz njegove nadležnosti. Pojam ovlašćenog organa, odnosno ovlašćenog lica određen je u članu 172. stav 2. Zakona o prekršajima. Koji je organ, odnosno ovlašćeno lice nadležno i ovlašćeno za izdavanje prekršajnog naloga utvrđuje se zakonom, podzakonskim aktom i lokalnom odlukom kojom se određena radnja kvalifikuje kao prekršaj. Drugi uslov za izdavanje prekršajnog naloga je da je zakonom ili drugim propisom od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu.
Dakle, inspektor JLS je mogao izdati prekršajni nalog od 1. marta 2014. godine, pod uslovom da je, ovlašćen i da je zakonom ili drugim propisom (odlukom JLS) za prekršaj iz njegove nadležnosti od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu.
Napominjemo da prema članu 42. stav 1. Zakona o inspekcijskom nadzoru, inspektor ima ovlašćenje da, ako kod nadziranog subjekta otkrije nezakonitost koja je kažnjiva prema zakonu ili drugom propisu nadležnom pravosudnom organu podnosi krivičnu prijavu, prijavu za privredni prestup ili zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno izda prekršajni nalog.
U skladu sa članom 4. stav 3. ovog zakona propisano je da se Zakon o inspekcijskom nadzoru neposredno primenjuje u postupku inspekcijskog nadzora koji vrše organi državne uprave, kao i u postupku inspekcijskog nadzora koji, kao povereni posao državne uprave, vrše organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave, kao i da se ovaj zakon shodno se primenjuje u postupku inspekcijskog nadzora koji u poslovima iz svoje izvorne nadležnosti vrše organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave.
Da li se minuli rad ostvaren u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje računa u minuli rad u organu lokalne samouprave u smislu clana 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne smouprave?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019 i 55/2020) propisano je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji.
Članom 150. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018 i 46/2019 - odluka US) propisano je da je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za ovo osiguranje.
Imajući u vidu da Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nemaju status državnih organa, organa autonomne pokrajine, odnosno organa lokalne samouprave, godine provedene u radnom odnosu u ovom subjektu se ne uzimaju u obzir prilikom određivanja prava na minuli po odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
Profesionalni upravnik dostavio je predstavku koja se odnosi na neplaćanje obaveza vlasnika posebnog dela stambene zgrade i komunalni inspektor je doneo rešenje. Na koji način dalje postupati nakon donišenja rešenja i nepostupanja izvršenika po rešenju kako bi se postupka doveo do kraja u skladu sa Zakonom?
Zakonom o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje) je propisano da se upravno izvršenje, u zavisnosti od predmeta izvršenja, može sprovesti: izvršenjem preko drugih lica, izvršenjem posrednom prinudom (putem novčanih kazni) i izvršenjem neposrednom prinudom.
Izvršenje posrednom prinudom (putem novčanih kazni) sprovodi se kada organ koji sprovodi izvršenje želi da prinudi izvršenika da ispuni obaveze izricanjem novčane kazne, ako izvršenje preko drugog lica nije moguće ili nije pogodno da se postigne svrha izvršenja.
Novčana kazna koja se izriče rešenjem može ponovo da se izrekne sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.
Fizičkom licu se novčana kazna izriče u rasponu od polovine prosečne mesečne zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu do dve prosečne godišnje zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnoj godini, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike, a pravnom licu – u rasponu od polovine njegovih mesečnih prihoda do deset procenata njegovih godišnjih prihoda koje je ostvario u Republici Srbiji u prethodnoj godini.
Podatak o prosečnoj mesečnoj zaradi koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu komunalni inspektor može dobiti na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, a podatak o mesečnom i godišnjem prihodu pravnog lica na sajtu Agencije za privredne registre (finansijski izveštaji).
Komunalni inspektor novčanu kaznu može da izriče iznova sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.
Novčane kazne izrečene u izvršenju rešenja posrednom prinudom izvršava javni izvršitelj, u skladu sa propisima kojima se uređuje izvršenje i obezbeđenje (član 41. st. 5. i 6. Zakona o inspekcijskom nadzoru).
Zaključen je Ugovor u otvorenom postupku javne nabavke usluga stručnog nadzora za radove. Može li aneksom ugovora da se odobri avansno plaćanje, a da nije bilo predviđeno u dokumentaciji o nabavci i ugovoru o javnoj nabavci, s obzirom da u ugovoru stoji da su moguće izmene u skladu sa čl. 156-161. Zakona o javnim nabavkma?
Članom 154. Zakona o javnim nabavkama propisano je da se ugovor o javnoj nabavci izvršava u skladu sa uslovima koji su određeni u dokumentaciji o nabavci i izabranom ponudom. Naručilac je obavezan da kontroliše izvršenja ugovora o javnoj nabavci u skladu sa uslovima koji su određeni u dokumentaciji o nabavci i izabranom ponudom.
Posebno je propisano da naručilac ne može da vrši bitne izmene ugovora o javnoj nabavci.
Izmena ugovora smatra se bitnom u slučaju kada za posledicu ima izmenu karaktera ugovora u materijalnom smislu u odnosu na ugovor koji je prvobitno zaključen, odnosno ako bi se značajno izmenila priroda prvobitno zaključenog ugovora, pri čemu bitna izmena ugovora uvek postoji kada je ispunjen jedan ili više od sledećih uslova:
- izmenom se uvode uslovi koji bi, da su bili deo prvobitnog postupka javne nabavke, omogućavali uključivanje drugih kandidata u odnosu na one koji su prvobitno izabrani ili prihvatanje druge ponude u odnosu na prvobitno prihvaćenu ili omogućavali veću konkurenciju u postupku javne nabavke koji je prethodio zaključenju ugovora;
- izmenom se menja privredna ravnoteža ugovora u korist privrednog subjekta sa kojim je zaključen ugovor na način koji nije predviđen prvobitnim ugovorom;
- izmenom se značajno povećava obim ugovora;
- promena privrednog subjekta sa kojim je zaključen ugovor o javnoj nabavci, osim u slučajevima iz člana 159. ZJN.
Imajući u vidu navedeno, a posebno imajući u vidu zaključke iz izveštaja o sprovedenim revizijama Državne revizorske institucije, uvođenje avansa izmenom ugovora smatra se bitnom izmenom i samim tim je nedozvoljena. Avansno plaćanje nužno zahteva i dostavljanje sredstva obezbeđenja za avansno plaćanje sa PDV-om, i takav način plaćanja, ako nije prvobitno dozvoljen konkursnom dokumentacijom i ugovorom, ne može biti predviđen aneksom ugovora.
Da li zaposleni u ustanovi kulture ima pravo na isplatu jubilarne nagrade za navršenih 30 godina rada, bez obzira da li je radio u privatnom sektoru ili nekoj od državnih ustanova, ili ima pravo na isplatu jubilarne nagrade samo za vreme provedeno na radu u ustanovi kulture?
Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 3/2022) predviđa u članu 31. između ostalog da zaposleni ima pravo na isplatu jubilarne nagrade, i to: (1) za 10 godina rada provedenog u radnom odnosu, jedna plata; (2) za 20 godina rada provedenog u radnom odnosu, dve plate; (3) za 30 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri plate; (4) za 35 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri i po plate i (5) za 40 godina rada provedenog u radnom odnosu, u visini podtačke (4).
Iz navedenih odredbi proizilazi da se pravo na jubilarnu nagradu ostvaruje za sve godine provedene u radnom odnosu, bez obzira na poslodavca. Prethodni Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 106/2018 i 144/2020“), koji je važio do 30. decembra 2021. godine, predviđao je istu odredbu u pogledu godina rada za koje se računa jubilarna nagrada, sa jedinom razlikom što nije predviđao jubilarnu nagradu za 40 godina rada.