Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Srednja škola se obratila jedinici lokalne samopurave dopisom u kome izveštava da učenik prvog razreda srednje škole, ne pohađa redovnu nastavu i ima veliki broj neregulisanih izostanaka iz škole. Roditelji se ne odazivaju pozivima škole. U ovakvim situacijama, koja je nadležnost jedinice lokalne samouprave?
U članu 84. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koja reguliše odgovornost roditelja u vezi sa redovnim pohađanjem nastave propisano je da roditelj:
- odmah, a najkasnije u roku od 48 sati od momenta nastupanja sprečenosti učenika da prisustvuje nastavi o tome obavesti školu;
- pravda izostanke učenika, najkasnije u roku od osam dana od dana prestanka sprečenosti učenika da prisustvuje nastavi odgovarajućom lekarskom ili drugom relevantnom dokumentacijom.
U skladu sa članom 22. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji reguliše odgovornost za upis i redovno pohađanje nastave, Škola je dužna da obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika o učeniku koji neredovno pohađa ili je prestao da pohađa nastavu, najkasnije dva dana od dana prestanka pohađanja nastave.
Ako roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik po prijemu obaveštenja ne obezbedi da u roku od tri dana učenik nastavi redovno da pohađa nastavu ili ne obavesti školu o razlozima izostajanja učenika, škola odmah obaveštava jedinicu lokalne samouprave i nadležnu ustanovu socijalne zaštite.
U skladu sa članom 194. istog zakona novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik za povredu obaveze iz člana 84. tj. kada roditelj u propisanom roku ne opravda izostajanje učenika.
Škola je postupila u skladu sa Zakonom i obavestila jedinicu lokalne samouprave. Jedinica lokalne samouprave treba da obavesti ustanovu socijalne zaštite koja u skladu sa svojim nadležnostima sprovodi dalje mere.
U opštinskoj upravi aprila 2021. godine primljen je jedan izvršilac na neodređeno vreme uz pribavljenu saglasnost Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava. U toku iste 2021. godine (avgusta i oktobra) dvojici službenika je prestao radni odnos u opštinskoj upravi po sili zakona zbog navršenih 65 godina života. Da li opštinska uprava u ovom slučaju, ima pravo na prijem jednog izvršioca na neodređeno vreme, bez prethodno pribavljene saglasnosti Komisije u skladu sa članom 27k Zakona o budžetskom sistemu?
Članom 27k Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) uređen je postupak za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava i kaže da u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno je da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
U ovom konkretnom slučaju, kada se od broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme u prethodnoj kalendarskoj godini izračuna 70% i od tog broja se oduzme broj novozaposlenih na neodređeno vreme i pripravnika u prethodnoj kalendarskoj godini, dobija se 0,4, što znači da u 2022. godini korisnik javnih sredstava nema pravo da primi novo lice u radni odnos na neodređeno vreme ili pripravnika bez saglasnosti Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstav.
Ukoliko JLS vrši investiciono ulaganje u zgradu škole koja je u svojini Republike Srbije, na koji način se vrši evidentiranje ulaganja u knjigu osnovnih sredstava JLS?
Članom 186. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl.glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018-dr.zakon, 10/2019, 27/2018-dr.zakon, 6/2020 i 129/2021), propisano je da se sredstva za finansiranje delatnosti ustanova obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Dalje, članom 189. stav 1. tačka 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl.glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018-dr.zakon, 10/2019, 27/2018-dr.zakon, 6/2020 i 129/2021) definisano je da se u budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju sredstva za kapitalne izdatke ustanova obrazovanja i vaspitanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.
Sredstva za kapitalne izdatke škola koje su u svojini Republike Srbije, u budžetima lokalne samouprave planiraju se u okviru finansijskog plana direktnog korisnika budžetskih sredstava-Organa uprave, u programu 9-Osnovno obrazovanje ili 10-Srednje obrazovanje, u okviru grupe konta 463000-Transferi ostalim nivoima vlasti (463200-Kapitalni transferi ostalim nivoima vlasti). Obzirom da jedinica lokalne samouprave prenosi školama transferna sredstva za kapitalne izdatke, one moraju voditi svoju pomoćnu knjigu objekata koje koriste i povećati vrednost ovih objekata u vanbilansnoj evidenciji za vrednost ulaganja u tekućoj godini.
U praksi lokalnih samouprava se javlja i slučaj kada su sredstva planirana u finansijskom planu direktnog korisnika budžetskih sredstava-Organa uprave u okviru klase 500000-Izdaci za nefinansijsku imovinu. U tom slučaju direktni korisnik budžetskih sredstava vrši direktno plaćanje izvođaču radova - plaćanje se evidentira kao izdatak na teret odgovarajućeg konta u okviru klase 500000-Izdaci za nefinansijsku imovinu, a istovremeno se vrši evidentiranje-zaduženje odgovarajućih konta na klasi 000000 – Nefinansijska imovina i odobravanje odgovarajućim kontima klase 300000-Kapital, utvrđivanje rezultata poslovanja i vanbilansna evidencija.
Po završetku ulaganja, JLS dostavlja školi finansijsku karticu sa celim iznosom investicije na kontima 000000 i 300000 uz zahtev da škola izvrši evidentiranje u svojim poslovnim knjigama i da o tome obavesti JLS. Kad JLS dobije povratnu informaciju od škole da je izvršila evidentiranje, JLS stornira evidenciju na kontima 000000 i 300000 u svojim poslovnim knjigama.
Koji od objavljenih podataka jedinica lokalne samouprave treba da koristi prilikom obračuna visine doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta? Kada su u pitanju presečni datumi objavljivanja podataka od strane Republičkog zavoda za statistiku, koji momenat će biti određujući faktor da se primeni nova ili stara prosečna cena stanova novogradnje? Da li to može biti momenat podnošenja zahteva investitora za izdavanje građevinske/upotrebne dozvole ili je to neki drugi momenat?
Član 97. Zakona o planiranju i izgradnji utvrđuje detaljno način utvrđivanja visine doprinosa i istovremeno određuje da jedinica lokalne samouprave sva pitanja u vezi doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta (utvrđivanje zone i vrste namena objekta, koeficijenata namene, kriterijuma, iznosa i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu, kao i uslove i način obračuna predviđenih umanjenja i druge pogodnosti za investitore, metod valorizacije u slučaju plaćanja u ratama kao i druga pitanja od značaja za obračun i naplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta), uređuje posebnim opštim aktom.
Zakonodavac je u stavu 2. člana 97. Zakona koristio odrednicu „ prema poslednjim objavljenim podacima organa nadležnog za poslove statistike“ i time, po našem mišljenju, nije ograničio mogućnost JLS da svojim opštim aktom utvrdi da li će kao jedan od elemenata za obračun visine doprinosa koristiti godišnju ili polugodišnju prosečnu cenu novogradnje.
Iz tog razloga smatramo da svojim opštim aktom JLS treba, u zavisnosti od opredeljenja, da utvrdi da li će se koristiti podaci o godišnjoj ili polugodišnjoj ceni novogradnje za ove potrebe.
Ukoliko se JLS opredeli da kao jedan od elemenata za obračun doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta koristi podatke o polugodišnjoj prosečnoj ceni novogradnje, u tom slučaju kao kriterijum koja će se prosečna cena novogradnje koristiti, treba da bude trenutak podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, odnosno trenutak podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole zbog potrebe vršenja konačnog obračuna visine doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.
Da li JLS može da ugovara, obračunava i naplaćuje zakonsku zateznu kamatu u slučaju kašnjenja u plaćanju zakupnine zakupaca poslovnog/stambenog prostora koji je u svojini JLS a koji JLS izdaje u zakup? Nedoumica se javlja u situacijama sudske prakse koja se poziva na član 279. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima te zakupninu tretira kao povremeno novčano davanje kod koga zatezna kamata teče od dana podnošenja zahteva sudu za naplatu, a imajući u vidu da JLS naplaćuje javne prihode i njihovo neugovaranje može dovesti do oštećenja budžeta JLS.
Zakon o obligacionim odnosima u članu 279. stav 1. reguliše da na dospelu, a neisplaćenu ugovornu ili zateznu kamatu, ne teče zatezna kamata, izuzev ako je to propisano zakonom.
U stavu 2. istog člana Zakona na neisplaćenu kamatu može se zahtevati zatezna kamata samo od dana kada je sudu podnesen zahtev za njenu isplatu.
Isto se odnosi i na povremena novčana davanja gde se takođe pravo na naplatu zatezne kamate stiče od momenta podnošenja tužbe sudu (stav 3.)
Dakle, imajući u vidu da se zakupnina smatra povremenim novčanim davanjima, mišljenja smo da se zakonska zatezna kamata prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima može zahtevati i naplatiti samo nakon podnošenja tužbe sudu.
Činjenica je, a to se vidi i iz prakse nekoliko lokalnih samouprava koje smo anketirali na ovu temu, da se zatezna kamata traži u postupcima naplate dugovanog iznosa potraživanja opštine prema zakupcima u slučaju da se ne plaća renta uopšte, i to u postupcima koje opština pokreće pred sudovima.
Praksa suda je do sada bila da se zahtev opština za naplatu zakonske zatezne kamate od dana podnošenja tužbe sudu prihvata, dok se zahtev za plaćanje zatezne kamate od momenta nastanka obaveze plaćanja ne prihvata, što i jeste u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima.
Kolika je jubilarna nagrada za 10 godina rada u JLS?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom.“
Navedene odredbe kao obračunsku jedinicu uzimaju prosečnu mesečnu zaradu bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje što je u ovom trenutku prosečna neto zarada u Republici Srbiji za decembar 2021. godine.
Da li Sekretar skupštine opštine može da bude i sekretar Opštinske izborne komisije? Da li je to sukob interesa?
Članom 22. stav 3. Zakona o lokalnim izborima propisano je da „za sekretara i zamenika sekretara izborne komisije mogu da budu imenovani sekretar skupštine, zamenik sekretara skupštine, načelnik opštinske, odnosno gradske uprave, zamenik načelnika opštinske, odnosno gradske uprave ili lice iz reda zaposlenih u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi koje ima visoko obrazovanje u oblasti pravnih nauka“.
S obzirom na citiranu zakonsku odredbu, ne postavlja se pitanje postojanja sukoba interesa između funkcije sekretara skupštine opštine jedinice lokalne samouprave i sekretara izborne komisije te jedinice lokalne samouprave.
Da li dom učenika i studenski dom treba da budu evidentirani kao nekategorisan objekat JLS i da li treba da unose korisnike usluge smeštaja preko CIS-a?
Domove učenika i studenata, kao ustanove, treba posmatrati dvojako:
- Kada smeštaj i uslugu ishrane pružaju samo svojim korisnicima – npr. Studentski grad (zatvorenog tipa) – tada se oni ne smatraju ugostiteljima i ne podležu propisima iz te oblasti.
- Kada smeštaj i uslugu ishrane pružaju i trećim licima – npr. Studentski grad (otvorenog tipa) – koji u periodima viška kapaciteta (uobičajeno u letnjem periodu) posluju kao prenoćište – upisani su u eTuristu i vode evidenciju korisnika usluge smeštaja preko tog sistema. Oni tada obavljaju ugostiteljsku delatnost koji moraju da upišu u Privredni sud.
Kao ustanova, bez obzira da li obavljaju neku privrednu delatnost oni se registruju u Privrednom sudu.
U pitanju je nabavka radova za izgradnju jednog objekta. Nabavka je prošla kako treba, zaključen je ugovor i radovi su spremni za prijem. Međutim, izvođač radova signalizira da se ne slaže predmet i predračun za elektro radove po ugovoru i po projektu. Kako postupiti u nastaloj situaciji?
Ukoliko postoje pozicije u delu predmera koji se odnosi na elektro radove koji odgovaraju pozicijama iz projektne dokumentacije za ove radove, moguće je kroz ugovaranje eventualnih viškova i manjkova radova putem izmene ugovora o javnoj nabavci korigovati količine iz predmera radova, kako bi se uskladile sa projektnom dokumentacijom (u zavisnosti i od sadržine zaključenog ugovora o javnoj nabavci).
Ipak, pozicije za koje je trebalo ugovoriti jedinične cene u skladu sa projektnom dokumentacijom, a koje se ne nalaze se u predmeru radova, mišljenje je da nije moguće izmeniti ugovor o javnoj nabavci primenom čl. 157. i 158. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), s obzirom da se ne radi o radovima koji su postali neophodni (što je uslov za primenu člana 157. Zakona), odnosno o okolnostima koje savesni naručilac nije mogao da predvidi (što je uslov za primenu člana 158. Zakona), već se radi o posledici grešaka u sprovođenju postupka javne nabavke, odnosno u realizaciji ugovora, koje su načinjene od strane kako naručioca, tako i izvođača radova.
Dodatni problem bi mogao postojati ukoliko je izvođač radova već izveo sporne elektro radove, jer bi u takvoj situaciji postojao problem i u delu eventualne izmene ugovora, imajući u vidu da su radovi već izvedeni.
Dakle, nije moguće potvrditi da kontrolni organi u slučaju izmene ugovora o javnoj nabavci u navedenoj situaciji, ne bi našli kao nepravilnost eventualne izmene u skladu sa čl. 157. i 158. Zakona, na način da se predmet u delu elektro radova izmenom ugovora o javnoj nabavci uskladi sa projektnom dokumentacijom u ovom delu, kako bi se stvorio osnov za plaćanje spornih radova.
S druge strane, ukoliko se izvođaču radova ne izvrši isplata izvedenih radova u spornom delu sa pozivanjem da je propustio da ospori konkursnu dokumentaciju, a zatim i da naručiocu u ugovorenom roku ukaže na utvrđene nesaglasnosti, postoji rizik pokretanja postupka pred sudom od strane izvođača radova, u cilju utvrđivanja svih okolnosti i odgovornosti za nastalu situaciju.
Da li je u skladu sa članom 44. PKU zaposlenoj moguće priznati naknadu troškova prevoza, tako što bi se: - za deo stvarnih troškova priznavala naknada u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte (na ime korišćenja sopstvenog automobila) i po novom zahtevu naknadno priznao i deo stvarnih troškova za relaciju gradskog prevoza u visini cene karte javnog gradskog prevoza u dva pravca?
U pogledu prava zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave na naknadu troškova prevoza odredbama člana 44. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019) uređeno je da zaposleni ima pravo na mesečnu pretplatnu kartu za dolazak i odlazak sa rada za relacije gde javni prevoznik omogućava kupovinu istih, a stavom 2. propisano je da izuzetno od stava 1. ovog člana, na zahtev zaposlenog, poslodavac može doneti odluku da isplatu vrši u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte.
Prema tome, zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave naknada troškova prevoza za dolazak na rad i za odlazak sa rada može se vršiti kupovinom mesečne pretplatne karte za relacije gde javni prevoznik omogućava kupovinu istih ili u novcu, na zahtev zaposlenog, odlukom poslodavca, a u zavisnosti od visine stvarnih troškova. S tim u vezi, ukoliko zaposleni podnese zahtev, poslodavac može da odluči da zaposlenom isplati troškove prevoza za dolazak i odlazak s rada u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte.
St. 4. i 5. istog člana propisan je način utvrđivanja stvarnih troškova za dolazak na rad i povratak sa rada za relacije za koje ne postoji mesečna pretplatna karta.
Pored navedenog, ukazujemo da kod svake naknade troškova zaposlenom treba voditi računa da je trošak stvarno i nastao i da se naknade troškova u novcu, naročito za relacije za koje javni prevoznik ne omogućava kupovinu mesečne pretplatne karte vrši u visini stvarnih troškova.
Napominjemo da shodno odredbi člana 80. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018 i 30/2018 - dr. zakon) mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.
Kako je najispravnije planirati u budzetu sredstva energetske efikasnosti koja opstina izdvaja za fizicka lica?
Prilikom planiranja rashoda i izdataka korisnika budžeta, potrebno je poštovati programsku strukturu.
Aneksom 5 Uputstva za izradu programskog budžeta definisani su Uniformni programi i programske aktivnosti jedinica lokalne samouprave.
Sredstva za energetsku efikasnost treba planirati u okviru programa 17 (šifra: 0501) – Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije.
Dalje, ukoliko se planiraju sredstva za delatnost koja je tekuća i kontinuirana, sprovodi se od strane samo jednog korisnika budžeta i nije vremenski ograničena, u tom slučaju sredstva se planiraju u okviru programske aktivnosti 0001 – Energetski menadžment. Programska aktivnost se može odnositi na sprovođenje podsticajnih mera (subvencije, dotacije), pružanje javne usluge i dr.
Međutim, ukoliko se radi o vremenski ograničenom poslovnom poduhvatu korisnika budžeta, sa jasno definisanim ishodom, potrebnim resursima i upravljačkom strukturom, koji doprinosi kvalitetnijem pružanju javnih usluga, sredstva ćete planirati u okviru posebnog Projekta, sa odgovarajućom šifrom i nazivom.
U zavisnosti od toga kako JLS konkretno postavi/definiše javni poziv, opredeljivanje funkcionalne i ekonomske klasifikacije se može razlikovati, ali za slučaj na koji se odnosi postavljeno pitanje, smatramo da je odgovor kako sledi:
Funkcionalna klasifikacija: u skladu sa funkcionalnom namenom u konkretnom slučaju, za energetsku sanaciju stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova, sredstva treba planirati u okviru grupe 61 - Stambeni razvoj gde klasa 610 -Stambeni razvoj obuhvata administraciju poslova i usluga u vezi sa stambenim razvojem (član 7. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem).
Ekonomska klasifikacija rashoda i izdataka iskazuje pojedinačna dobra i usluge i izvršena transferna plaćanja (član 29. Zakon o budžetskom sistemu) i određuje se na osnovu krajnjeg korisnika sredstava. Kako su u konkretnom slučaju u pitanju sredstva namenjena fizičkim licima/domaćinstvima, ona se u budžetu planiraju na kontu 472800 – Naknade iz budžeta za stanovanje i život (iako je konto 472 – naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta, što subvencija za energetsku efikasnost stambenih zgrada i kuća, svakako jeste, ali je jasno da se ne radi o socijalnim davanjima u smislu za socijalno osetljive/ugrožene osobe/grupe (da tako kažem) jer bi u tom slučaju ova sredstva bila planirana u okviru programa 11-Socijalna i dečija zaštita).
Ukoliko se radi o objektu koji je predmet uklanjanja po donetom rešenju, a taj objekat nije uknjižen u katastar nepokretnosti, što znači da nije ni upisana svojina na objektu, i ako nije izdata građevinska dozvola i ne postoji drugi dokaz o svojini na objektu, da li se može izdati dozvola za rušenje ili se može pristupiti njegovom uklanjanju bez dozvole? Takođe, ako investitor želi da ukloni nezakonito izgrađeni objekat za koji nije doneto rešenje po članu 167. zakona, objekat takođe nije uknjižen i ne postoji dokaz o svojini takvog objekta, da li se može pristupiti rušenju istog bez dozvole?
Postupak uklanjanja objekata, koji je regulisan odredbama članova 167. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 - ispr., 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 98/13 - odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21) odnosi se na uklanjanje legalnih objekata.
Građevinski objekat izgrađen na osnovu izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli, po ovim odredbama zakona, može biti uklonjen ukoliko se utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja.
Postupak uklanjanja ovog objekta može se pokrenuti po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica.
Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva može doneti rešenje kojim odobrava uklanjanje objekata, ali tek pošto je nadležni građevinski inspektor prethodno doneo rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta.
Članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da se uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, osim u slučaju izvršenja inspekcijskog rešenja, može se pristupiti samo na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koja se izdaje rešenjem.
Članom 168. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da se uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:
- projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;
- dokaz o svojini na objektu,
- uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).
Ovo znači da će građevinski inspektor, prilikom vođenja postupka, utvrditi o kakvom se objektu radi, pa u skladu sa utvrđenim činjenicama doneti ili rešenje o rušenju bespravno izgrađenog objekta, ukoliko je objekat izgrađen bez potrebnog rešenja o građevinskoj dozvoli, ili rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta, ukoliko se radi o građevinskom objektu izgrađenom na osnovu izdate građevinske dozvole i takvo rešenje proslediti organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove građevinarstva kako bi donelo rešenje o uklanjanju objekta i dozvolu za uklanjanje objekta.
Građevinski inspektor, na osnovu odredaba člana 183. Zakona o planiranju i izgradnji, u svom rešenju određuje da li je pre uklanjanja objekta, odnosno dela objekta potrebno uraditi projekat rušenja.
U skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije moguće da organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva donese rešenje za uklanjanje bespravno izgrađenog objekta, po članu 167. zakona. Rešenje za uklanjanje ovakvog objekta donosi nadležna građevinska inspekcija.
Vlasnik bespravno izgrađenog objekta može ovaj objekat ukloniti i bez rešenja građevinskog inspektora, jer to i jeste njegova obaveza.