Questions and answers

Članom 79. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je sledeće: 

“Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:

1. odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka; 
2. upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva; 
3. privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona;
4. izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;
5. izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca.

Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.”

U skladu sa članom 192. istog Zakona o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje u pravnom licu - nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste.

Prema članu 22. stav 3. Zakona o javnim preduzećima („Sl. glasnik RS“, br. 119/2012, 116/2013 - autentično tumačenje i 44/2014 - dr. zakon) direktor javnog preduzeća je javni funkcioner u smislu zakona kojim se reguliše oblast vršenja javnih funkcija. Članom 26. istog Zakona određeno je između ostalog da direktor javnog preduzeća:

1) predstavlja i zastupa javno preduzeće;

2) organizuje i rukovodi procesom rada;

3) vodi poslovanje javnog preduzeća;

4) odgovara za zakonitost rada javnog preduzeća;

5) predlaže dugoročni i srednjoročni plan poslovne strategije i razvoja i odgovoran je za njihovo sprovođenje;

6) predlaže godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja i odgovoran je za njegovo sprovođenje;

7) predlaže finansijske izveštaje;

8) izvršava odluke nadzornog odbora;

9) bira izvršne direktore;

10) bira predstavnike javnog preduzeća u skupštini društva kapitala čiji je jedini vlasnik javno preduzeće;

11) zaključuje ugovore o radu sa izvršnim direktorima, u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi;

12) donosi akt o sistematizaciji;

13) vrši druge poslove određene zakonom, osnivačkim aktom i statutom javnog preduzeća.

Član 52. istog Zakona kaže da se vršilac dužnosti direktora može imenovati do imenovanja direktora javnog preduzeća po sprovedenom javnom konkursu. Period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine. Isto lice ne može biti dva puta imenovano za vršioca dužnosti direktora. Vršilac dužnosti direktora mora ispunjavati uslove za imenovanje direktora javnog preduzeća iz člana 25. ovog zakona. Vršilac dužnosti ima sva prava, obaveze i ovlašćenja koja ima direktor javnog preduzeća.

U skladu sa navedenim direktor javnog preduzeća odlučuje o pravima i obavezama zaposlenih u javnom preduzeću, a o pravu na mirovanje radnog mesta u ovom konkretnom slučaju odlučiće vršilac dužnosti direktora, bez obzira što odlučuje o tom pravu za sebe.

Katastar nepokretnosti postupak upisa javne svojine sprovodi po zahtevu stranke za sve nepokretnosti (službene zgrade, poslovne prostorije, stanovi, stambene zgrade, garaže, garažna mesta…) osim nepokretnosti iz člana 72. Zakona o javnoj svojini (upis ulica, trgova, javnih parkova, komunalnih mreža), odnosno opštinskih i nekategorisanih puteva. Za ove kategorije nepokretnosti upis se sprovodi po službenoj dužnosti.

Katastar je u obavezi da sprovede upis prava svojine JLS po sl. dužnosti na izgrađenom i neizgrađenom građevinskom zemljištu u korist nosioca prava korišćenja, saglasno odredbama čl. 102. Zakona o planiranju i izgradnji.

Pitanje tzv. „ostalog zemljišta“ dugo je tumačeno na različite načine. Suština je da se radi o zemljištu čija vrsta nije utvrđena. Ukoliko se npr. radi o građevinskom zemljištu potrebno je da se uz izvod iz odgovarajućeg planskog dokumenta katastru podnese zahtev za promenu vrste zemljišta iz „ostalog“ u recimo „građevinsko“, nakon čega je moguće sprovesti konverziju u korist javne svojine JLS. 

Dakle, osnovano je u ovom trenutku postupanje katastra sa ostalim zemljištem jer nad ostalim zemljištem, odnosno nad tzv. „neutvrđenim zemljištem“ nije moguće sprovoditi upis javne svojine dok se ne sprovede promena vrste zemljišta u drugo zemljište podobno za upis javne svojine.

Pitanje upisa javne svojine nad objektima osnovnih škola je aktuelno već nekoliko godina. Katastar za upis javne svojine JLS uglavnom zahteva dokaz da je JLS bila osnivač Osnovne škole da bi se sproveo upis javne svojine. Katastar je u pojedinim slučajevima zahtevao da se dostavi izvod iz registra Privrednog suda, koji vodi registar ustanova obrazovanja, gde se vidi da je opština bila osnivač i u takvim slučajevima je vršio upis javne svojine opštine.

Pitanje prenosa imovine nad objektima osnovnih škola nad kojima je upisano pravo korišćenja Osnovne škole, a oblik svojine: državna RS, može se vršiti i prema odredbama Zakona o javnoj svojini (član 26. stav 1. tačka 3.) – prenos na drugog nosioca javne svojine bez naknade, koji postupak se vodi pred Republičkom direkcijom za imovinu, i okončava se zaključkom Vlade. Jedan od modela je i sporazum o mirnom rešavanju spora po članu 193. Zakona o parničnom postupku. Sve pomenute modalitete možemo da vam prosedimo.

Kod prenosa imovine Domova zdravlja situacija je nešto drugačija jer je Vlada RS Odlukom o preuzimanju osnivačkih prava nad domovima zdravlja (Sl. glasnik RS, 21/20) od 14.03.2020. godine preuzela osnivačka prava nad domovima zdravlja, osim domova zdravlja u AP, gde osnivačka prava dalje vrši AP. Naime AP Vojvodina je donosila pojedinačne odluke o prenosu osnivačkih prava nad svakim Domom zdravlja na svojoj teritoriji i sve odluke o prenosu su objavljene u Sl. listu APV br. 53/19.

Međutim, pitanje imovine DZ u Vojvodini kao i u ostatku Srbije nije rešeno ovim Odlukama. Ostavljen je prostor da se novi osnivač RS ili AP upiše u odgovarajući registar kao osnivač DZ. Da li će ovaj upis u registar nužno značiti i određene promene u katastru nepokretnosti u ovom trenutku ne možemo sa sigurnošću da kažemo. Takođe ostaje problem i pokretne imovine DZ koja je velike vrednosti i koju su opštine za potrebe DZ nabavljali iz budžeta ili donacija.

Članom 144. stav 2. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da naručilac može da odbije kao neprihvatljivu ponudu koja prelazi iznos procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ili raspoloživih sredstava.

Dalje je članom 146. stav 2. Zakona propisano da naručilac može da dodeli ugovor ponuđaču čija ponuda sadrži ponuđenu cenu veću od procenjene vrednosti javne nabavke.

Dakle, iz odredaba Zakona proizilazi da naručilac može ugovor da dodeli ponuđaču i u situaciji u kojoj ponuda sadrži ponuđenu cenu veću od procenjene vrednosti javne nabavke.

Svakako, navedeno u situaciji u kojoj ima raspoloživa finansijska sredstva za realizaciju javne nabavke i ukoliko utvrdi da cena jeste realna tržišna cena.

Pri tome, odredbe Zakona ne postavljaju zahteve, odnosno ograničenja, u pogledu iznosa koji je prihvatljiv (u smislu iznosa za koji vrednost ponude veća u odnosu na procenjenu vrednost javne nabavke), iz čega proizilazi da se radi o proceni naručioca u svakom konkretnom slučaju.

U situaciji opisanoj u pitanju navodite da se u konkretnom slučaju i ne radi o situaciji u kojoj cena iz ponude suštinski prelazi procenjenu vrednost javne nabavke, već je do navedenog došlo usled greške u izradi konkursne dokumentacije i pripreme postupka javne nabavke, imajući u vidu da je vrednost nabavke ispravno određena u Projektu JPP-a, ali je u samom postupku javne nabavke naveden, kao procenjena vrednost javne nabavke, iznos koji se odnosi samo na deo ukupne procenjene vrednosti.

Imajući u vidu navedeno, može se zaključiti da naručilac u opisanoj situaciji nije dužan da donese odluku o obustavi postupka iz navedenog razloga koji se odnosi na vrednost primljene ponude, ukoliko naručilac ima raspoloživa sredstva za realizaciju ugovora i ukoliko je vrednost ponude u skladu sa tržišnim cenama. Svakako, naručilac jeste ovlašćen i da postupak obustavi, a da nakon toga sprovede novi postupak javne nabavke.

Treba ukazati da jeste od značaja okolnost da li je naručilac u sprovođenju postupka javne nabavke primenjivao odredbe Zakona i Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama koje se odnose na realnu (stvarnu) procenjenu vrednost javne nabavke.

Dakle, mišljenja smo da naručilac ne postupa protivno odredbama Zakona u slučaju u kojem bi doneo odluku o dodelu ugovora u opisanoj situaciji, a rizik na koji se može ukazati u slučaju donošenja takve odluke jeste to što je možda neki od privrednih subjekata odustao od učešće u postupku javne nabavke nakon sagledavanja procenjene vrednosti javne nabavke. Ovaj rizik svakako jeste umanjen ukoliko je iz celokupne objavljene dokumentacije o nabavci (i Projekta JPP, ukoliko je javno dostupan) jasno da se određena i objavljena procenjena vrednost odnosi na vrednost inicijalnog ulaganja.

Članom 173. st. 2 i 3. Zakona o prekršajima (ZOP) propisano je da ako lice protiv koga je izdat prekršajni nalog u roku od osam dana od dana prijema prekršajnog naloga ne plati izrečenu kaznu ili ne podnese zahtev za sudsko odlučivanje o izdatom prekršajnom nalogu, smatraće se da je prihvatilo odgovornost propuštanjem, a prekršajni nalog će postati konačan i izvršan. U tom slučaju, prekršajni nalog sa konstatacijom konačnosti i zabeleškom da novčana kazna nije plaćena ovlašćeni organ dostavlja nadležnom prekršajnom sudu da izrečenu novčanu kaznu unese u registar i sprovede postupak izvršenja u skladu sa zakonom.

Sadržina prekršajnog naloga propisana je odredbama člana 170. Zakona o prekršajima, a njegova forma Pravilnikom o obrascu prekršajnog naloga („Službeni glasnik RS”, broj 13/14). Pravilnik propisuje izgled i sadržinu prekršajnog naloga, dok izgled zabeleške o konačnosti naloga i konstataciji da li je nalog plaćen, nije propisan.

Konstatacija konačnosti i zabeleška da li je novčana kazna plaćena stavlja se na vidnom mestu na kopiji prekršajnog naloga, pa je za to većina izdavalaca prekršajnih naloga-inspekcija izradila štambilj u koji upisuje podatke, potpisuje i overava pečatom.

Prekršajni nalog sa konstatacijom konačnosti i zabeleškom da li je novčana kazna plaćena dostavlja se nadležnom prekršajnom sudu. Zakon ne propisuje obavezu da se nalog dostavlja uz drugi akt, ali  u praksi, radi preciznosti i prglednosti, nalog se dostavlja u prilogu dopisa u kojem se naznačava da se dostavlja ne/plaćeni prekršajni nalog uz navođenje neophodnih podataka.

Model štambilja i dopisa dat je u Vodiču za kažnjiva dela u inspekcijskom nadzoru.pdf (pogeldaj i preuzmi)

Pre nego što dostavi konačan prekršajni nalog sudu, lice koje ga je izdalo utvrđuje da li je nalog plaćen ili ne, pribavljanjem dokaza o tome od organizacione jedinice nadležne za javne prihode, na način koji međusobno urede odnosne organizacione jedinice (dnevno ili periodično dostavljanje podataka ili uvid u uplatni račun ako za to postoje mogućnosti).

U deo prekršajnog naloga koji se odnosi na podatke od značaja za uplatu izrečene kazne, obavezno se unose podaci o tome u korist kog budžeta se vrši uplata, uplatni račun i poziv na broj. (Računi za plaćanje novčanih kazni po prekršajnom nalogu određeni su Pravilnikom o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa. Istim pravilnikom, u članu 13, definisana je struktura elementa poziv na broj odobrenja). Samim tim, dostavljanjem prekršajnog naloga prekršajnom sudu, dostavljaju se i podaci o broju računa i pozivu na broj za uplatu .

Kada je reč o odbijnju potpisivanja  prekršajnog naloga  potrebno je imati u vidu član 172. Zakona o prekršajima, koji uređuje dostavljanje prekršajnog naloga. Način dostavljanja prekršajnog naloga zavisi od okolnosti da li je lice kojem se izdaje prekršajni nalog prisutno ili odsutno.

Kada je lice za koje se smatra da je učinilo prekršaj prisutno, prekršajni nalog se uručuje u momentu otkrivanja prekršaja. Tada lice protiv koga je izdat prekršajni nalog svojim potpisom na odgovarajućem mestu u nalogu potvrđuje njegov prijem (član 172. stav 2. ZOP-a). Ako to lice odbije da primi nalog, odnosno da svojim potpisom potvrdi njegov prijem, službeno lice  (inspektor) će ga upozoriti na posledice odbijanja prijema, uneti u nalog zabelešku o odbijanju prijema, dan i čas kada je prijem odbijen čime se smatra da je prekršajni nalog uručen (član 172. stav 2. ZOP-a). Zabeleška o odbijanju prijema se unosi u deo naloga koji glasi:  „Zabeleška službenog lica”.

Saglasno navedenim odredbama, odbijanje lica da primi nalog, odnosno da svojim potpisom potvrdi prijem naloga, ne sprečava inspektora da prekršajni nalog sa zabeleškom o odbijanju prijema,  po nastupanju konačnosti, dostavi prekršajnom sudu. 

Dostavljanje prekršajnog naloga putem pošte ili dostavne službe ovlašćenog organa vrši se odsutnom licu, ali i licu koje je bilo prisutno u vreme vršenja inspekcijskog nadzora, ali okolnosti otkrivanja i priroda prekršaja zahtevaju da se nalog dostavi naknadno poštom ili preko dostavne službe. Ovo je čest slučaj u praksi kada zbog prirode ili složenosti prekršaja inspektor nema još uvek sve činjenice i podatke neophodne za izdavanje prekršajnog naloga. To može biti slučaj i kad prisutno lice napusti mesto izvršenja prekršaja. U ovom slučaju dostavljanje se vrši u skladu sa odredbama o dostavljanju iz zakona koji uređuje opšti upravni postupak (član 172. stav 5. ZOP-a).

Član 7. stav 1 Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, koji govori o sadržini oglasa o internom konkursu, kaže da se u oglasu o internom konkursu za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta navode podaci o: organu, organizaciji ili službi, uslovima za rad na radnom mestu, mestu rada, stručnoj osposobljenosti, znanjima i veštinama, naročito iz oblasti znanja i veština koje su za to radno mesto utvrđene u okviru posebnih funkcionalnih kompetencija, koje se ocenjuju u izbornom postupku i načinu njihove provere, roku u kome se podnose prijave na interni konkurs, imenu i prezimenu lica zaduženog za davanje obaveštenja o internom konkursu, adresi na koju se podnose prijave, datumu oglašavanja, dokazima koji se prilažu uz prijavu, mestu, danu i vremenu kada će se obaviti provera stručne osposobljenosti, znanja i veština kandidata u izbornom postupku.

Član 13. stav 1 iste Uredbe, koji govori o sadržini oglasa o javnom konkursu, kaže da oglas o javnom konkursu sadrži podatke o: radnom mestu preuzete iz Pravilnika i uslovima za zaposlenje na radnom mestu kao i stručnoj osposobljenosti, znanjima i veštinama, naročito iz oblasti znanja i veština koje su za to radno mesto utvrđene u okviru posebnih funkcionalnih kompetencija, koje se ocenjuju u izbornom postupku i načinu njihove provere, roku u kome se podnose prijave na javni konkurs, telefon i ime osobe zadužene za davanje dodatnih obaveštenja o javnom konkursu, adresi na koju se prijave podnose kao i podatke o dokazima koji se podnose i pribavljaju uz prijavu.

Iz navedenih odredbi proizilazi da je preduslov za raspisivanje oglasa internog i javnog konkursa da se odrede kompetencije za radno mesto za koje se raspisuju ovi oglasi, u skladu sa Zakonom o zaposlenima u AP i JLS i Uredbom o određivanju kompetencija za rad službenika u organima AP i JLS.

U skladu sa članom 47. stav 5 Zakona o zaposlenima u AP i JLS radna mesta službenika, uslovi za rad na njima, potrebne kompetencije i broj službenika određuju se Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Kompetencije za radno mesto utvrđene u obrascu kompetencija čine sastavni deo pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, u skladu sa članom 35. Uredbe o određivanju kompetencija za rad službenika u organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave.

Postupak uvođenja prinudne uprave vodi nadležna opštinska, odnosno gradska uprava, koja u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, rešenjem imenuje profesionalnog upravnika sa liste koja se vodi u registru profesionalnih upravnika.

Odabir profesionalnog upravnika sa liste ovlašćenih profesionalnih upravnika koji vodi Privredna komora Srbije vrši lice koje sprovodi postupak uvođenja prinudne uprave.

Iako zakon ne propisuje ovaj postupak, iz prakse drugih lokalnih samouprava nam se čini da je bolje obaviti preliminarni razgovor sa profesionalnim upravnikom pre dostavljanja rešenja. Pribavljanje pismene saglasnosti upravnika nije predviđeno.

Članom 133đ Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.

Dalje je član 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.

S obzirom na navedeno, kada lice ispunjava uslove za napredovanje a radno mesto na koje se trajno premešta ili raspoređuje je rukovodeće radno mesto u neposredno višem zvanju u odnosu na zvanje u kojem službenik trenutno, radi se o jednom napredovanju.

Postavljanje i uklanjanje objekata privremenog karaktera uređeno je članom 146. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br.  72/09...52/21), a u okviru poglavlja 11. Izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola. U skladu sa istim članom stavovima 1. i 2. propisano je:

„Postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama, balon hala sportske namene, nadstrešnica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata i plovila na vodnom zemljištu, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave.

Manji montažni objekti iz stava 1. ovog člana su: objekti montažno demontažnog tipa, i to isključivo kiosci do 10,5 m2, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar koji se postavlja i uklanja na osnovu programa koji donosi jedinica lokalne samouprave na period od najduže deset godina.“

U smislu postavljenog pitanja, odredbe Zakona o planiranju i izgradnji ne ukazuju posebno na utvrđivanje iznosa vrednosti prava na lokaciju (naknade u postupku dobijanja prava na postavljanje manjih montažnih objekata u postupku javnog nadmetanja i sl.).

Naknade za korišćenje javnih površina uređene su odredbama članova 236. – 242. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara („Sl. glasnik RS“, br. 95/18... 5/21 - dop. usklađenih din. izn.).

Članom 236. ovog zakona taksativno su navedene vrste naknada za korišćenje javne površine, i to:

1. naknada za korišćenje prostora na javnoj površini u poslovne i druge svrhe, osim radi prodaje štampe, knjiga i drugih publikacija, proizvoda starih i umetničkih zanata i domaće radinosti;
2. naknada za korišćenje javne površine za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica, kao i za korišćenje površine i objekta za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave;
3. naknada za korišćenje javne površine po osnovu zauzeća građevinskim materijalom i za izvođenje građevinskih radova i izgradnju.

Nadalje, u skladu sa članom 239. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, najviši iznos naknade za korišćenje javne površine propisan je u Prilogu 12. ovog zakona.

Kriterijumi za propisivanje visine naknada su: vreme korišćenja prostora, zona u kojoj se nalazi prostor koji se koristi, ukoliko je zona utvrđena aktom jedinice lokalne samouprave, kao i tehničko-upotrebne karakteristike objekta, ukoliko se javna površina koristi za postavljanje objekata.

Aktom skupštine jedinice lokalne samouprave utvrđuje se visina naknade u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, olakšice, način dostavljanja i sadržaj podataka o korišćenju javne površine nadležnom organu koji utvrđuje obavezu plaćanja naknade.

U skladu sa članom 240. utvrđivanje naknade za korišćenje javne površine vrši se prema površini korišćenog prostora, srazmerno vremenu korišćenja tog prostora ili prema tehničko-upotrebnim karakteristikama objekta.

Naknadu iz ovog člana, utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, kontrolu i naplatu javnih prihoda rešenjem.

Obaveznik naknade dužan je da utvrđenu obavezu po osnovu naknade plati do 15. u mesecu za prethodni mesec, a za mesece za koje je obaveza dospela u momentu uručenja rešenja u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Napominjemo da su se do 31.12.2018. godine za korišćenje javnih površina plaćale lokalne komunalne takse.

Shodno navedenom, jedinica lokalne samouprave u skladu sa različitim zakonima ima nadležnost da posebnim aktima uređuje uslove za postavljanje privremenih objekata (npr. pravo učešća, prijava na konkurs, rok za prijavljivanje), donosi plan postavljanja privremenih objekata, određuje lokacije koje se daju na korišćenje za određene namene, kriterijume za odabir korisnika - pri čemu ovi postupci nisu u nadležnosti lokalne poreske administracije, kao i visinu naknada za korišćenje javnih površina – koje se utvrđuju rešenjima LPA i plaćaju u mesečnim iznosima. 

Primenljivi zakoni nisu eksplicitni u pogledu razdvajanja postupaka, odnosnih plaćanja/finansijskih obaveza korisnika, ili međusobnog odnosa postupaka koji se sa jedne strane odnose na sticanje prava za korišćenje javne površine, a sa druge strane na samo korišćenje javne površine. Kada se posmatra postupanje lokalnih samouprava, situacija se razlikuje u zavisnosti od važenja lokalnih akata i ugovornih odnosa koji su po njima nastali. U ovom pogledu može se konstatovati potreba za dodatnim tumačenjem propisa od strane nadležnih institucija.

U trenutnoj postavci regulatornog okvira, smatramo da je ispravno postupati striktno u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006,… 99/2021 - usklađeni din. izn. i 111/2021 - dr. zakon) koji u članu 6. propisuje da jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji – koji su taksativno pobrojani, a među njima i naknade za korišćenje javnih dobara, u skladu sa zakonom i druge naknade u skladu sa zakonom.

Polazeći od navedenih odredbi, proizilazi da uslov za uvođenje prihoda u formi (jednokratne) naknade u vezi sa pravom na lokaciju – ne postoji, odnosno isti nije predviđen posebnim zakonom. Stoga nema ni osnova da JLS predvidi takvu naknadu/plaćanje/prihod lokalnim aktima (u nekim uporedivim slučajevima konstatujemo postojanje Rešenja Upravnog suda koji je takve akte JLS oglasio neustavnim).  

Član 114 ž Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019 i 144/2020) propisuje da pravo na naplatu uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano. 

Poreski organ po isteku ovog roka, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze, zbog zastarelosti. Članom 114 z ovog zakona uređuje se zastoj zastarelosti, na način da zastarelost prava poreskog organa na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja ne teče:

1. za vreme od pokretanja upravnog spora do pravosnažnosti sudske odluke;
2. za vreme kada je drugim zakonom propisano da se poreski postupak ne može otpočeti, odnosno da se započeti poreski postupak prekida; 
3. za vreme kada je u skladu sa odredbama čl. 73, 74, 74a i 74b ovog zakona, plaćanje dugovanog poreza odloženo.  Vreme trajanja zastoja zastarelosti ne računa se u apsolutni rok za zastarelost.

Zastarelost za obaveze koje je trebalo naplatiti do 31.12.2011. godine počela je da teče od 01.01.2012. godine i (pod uslovom da nije bilo za stoja zastarelosti) nastupila je u roku od 10 godina, odnosno 01.01.2022. godine. Prema članu 114ž ovog zakona lokalna poreska administracija po službenoj dužnosti po isteku ovog roka, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti, a koja je nastupila 01.01.2022. godine i prenosu duga u vanbilansno poresko računovodstvo.

Shodno tome, znači da su obaveze do 31.12.2011. godine zastarele 01.01.2022. godine i uplata koja je izvršena nakon tog datuma ne može naplatiti obavezu za koju je poreski organ po službenoj dužnosti imao obavezu da utvrdi zastarelost. Uplate izvršene u januaru 2022. godine mogu da se koriste za namirenje obaveza nastalih od 1.1.2012. godine za koje nije nastupila apsolutna zastarelost.

Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara („Sl.glasnik RS“, br. 95/2018, 49/2019, 86/2019 - usklađeni din. izn., 156/2020 - usklađeni din. izn. i 15/2021 - dop. usklađenih din. izn.) uređene su naknade za korišćenje javnih dobara, i to: obveznik plaćanja, osnovica, visina, način utvrđivanja i plaćanja, pripadnost prihoda od naknade, kao i druga pitanja od značaja za utvrđivanje i plaćanje naknada za korišćenje javnih dobara.

Naknade za korišćenje javnih puteva u smislu ovog zakona, navedene u članu 186. su:

1) naknada za vanredni prevoz, i to za:

   (1) prekoračenje dozvoljene dimenzije;

   (2) prekoračenje dozvoljene ukupne mase;

   (3) prekoračenje dozvoljenog osovinskog opterećenja;

2) naknada za postavljanje reklamnih tabli, reklamnih panoa, uređaja za obaveštavanje ili oglašavanje pored javnog puta, odnosno na drugom zemljištu koje koristi upravljač javnog puta, u skladu sa propisima;

3) posebna naknada za upotrebu javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta (u daljem tekstu: putarina);

4) naknada za korišćenje delova putnog zemljišta javnog puta i drugog zemljišta koje koristi upravljač javnog puta;

5) naknada za upotrebu državnog puta za vozila registrovana u inostranstvu;

6) naknada za postavljanje vodovoda, kanalizacije, električnih vodova, elektronske komunikacione mreže i sl. na javnom putu.

Kako je i navedeno u članu 214. ovog zakona, prihodi ostvareni od naknada iz člana 186. stav 1. ovog zakona na državnom putu pripadaju upravljaču državnog puta i uplaćuju se upravljaču državnog puta, a prihodi od naknada ostvarenih na opštinskom putu i ulici pripadaju i uplaćuju se na račun upravljača tih puteva i ulica.