Questions and answers

Po pravilu, obračun amortizacije obračunava se od dana stavljanja osnovnog sredstva u upotrebu.

S obzirom na situaciju da nije na vreme dobijena dokumentacija, a takođe i Popisna komisija na kraju godine nije konstatovala da je osnovno sredstvo iz pripreme stavljeno u upotrebu, na osnovu čega bi se knjigovodstveno isknjižila iz pripreme, kao i s obzirom na to da je kao što se u pitanju navodi – danom dostavljanja dokumentacije od strane nadzornog organa, osnovno sredstvo preneto iz pripreme u upotrebu (potrebno je i u finansijskom knjigovodstvu i u pomoćnoj knjizi osnovnih sredstava), obračun amortizacije potrebno je obračunati od dana stavljanja osnovnog sredstva u upotrebu i izvršiti korekciju početnog stanja.

Kako se obračun amortizacije, po pravilu radi na kraju godine, postoji mogućnost da se ručno obračuna amortizacija za prethodnu godinu, odnosno od dana stvarnog stavljanja u upotrebu i unese u kolonu ispravka vrednosti, a zatim da se za taj iznos izvrši korekcija početnog stanja u finansijskom knjigovodstvu. Možda je jednostavnije da se prilikom prebacivanja iz pripreme u upotrebu stavi datum 01.01.2022. godine i kada se na kraju godine uradi amortizacija, biće urađena za celu 2022. godinu, neće biti obračunata samo za deo iz prethodne godine.

Da bi se izbegle ovakve situacije najbolje je da sa popisnom komisijom na kraju godine, izvrši provera svih osnovnih sredstva u pripremi, da komisija tačno navede šta je ostalo u pripremi, a šta je stavljeno u upotrebu.

Zakonom o komunalnim delatnostima utvrđene su komunalne delatnosti i to su:

• snabdevanje vodom za piće,
• prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda,
• proizvodnja i distribucija toplotne energije,
• upravlјanje komunalnim otpadom,
• gradski i prigradski prevoz putnika,
• upravlјanje groblјima i sahranjivanje,
• pogrebna delatnost,
• upravlјanje javnim parkiralištima,
• obezbeđivanje javnog osvetlјenja,
• upravlјanje pijacama,
• održavanje ulica i puteva u gradovima i drugim naselјima,
• održavanje čistoće na javnim površinama,
• održavanje javnih zelenih površina,
• dimničarske usluge,
• delatnost zoohigijene.

Tako se pod upravlјanjem javnim parkiralištima podrazumeva usluga održavanja javnih parkirališta i prostora za parkiranje na obeleženim mestima (zatvoreni i otvoreni prostori), organizacija i vršenje kontrole i naplate parkiranja, usluga uklanjanja nepropisno parkiranih, odbačenih ili ostavlјenih vozila, premeštanje parkiranih vozila pod uslovima propisanim ovim i drugim posebnim zakonom, postavljanje uređaja kojima se po nalogu nadležnog organa sprečava odvoženje vozila, kao i uklanjanje, premeštanje vozila i postavlјanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila u slučajevima predviđenim posebnom odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave kojom se uređuje način obavlјanja komunalne delatnosti upravlјanja javnim parkiralištima, kao i vršenje naplate ovih usluga.

Naime, jedinice lokalne samouprave, na osnovu zakonskog ovlašćenja, svojim odlukama propisuju način obavlјanja komunalnih delatnosti, kao i opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i korisnika usluga na svojoj teritoriji, uklјučujući i način plaćanja cene komunalne usluge.

Takođe, odredbama Zakona o komunalnim delatnostima propisane su dve vrste inspekcijskog nadzora. Prva, predstavlјa nadzor nad izvršavanjem odredaba tog zakona i republičkih propisa donetih na osnovu tog zakona, koji vrši ministarstvo nadležno za komunalne delatnosti, preko republičkih komunalnih inspektora, u okviru delokruga utvrđenog zakonom, a druga, predstavlјa inspekcijski nadzor nad sprovođenjem odredaba tog zakona i republičkih propisa donetih na osnovu tog zakona, kao i propisa, odnosno odluka jedinice lokalne samouprave donetih na osnovu tog zakona, koji vrši jedinica lokalne samouprave, preko opštinskih, odnosno gradskih komunalnih inspektora.

Iz izloženog nesporno proizilazi da jedinica lokalne samouprave može urediti svojom odlukom upravljanje javnim parkiralištima i u istoj u kaznenim odredbama urediti pitanje sistema naplate kazni za parkiranje na javnoj površini i oderditi da inspekcijski nadzor nad izvršavanjem odredbi te odluke vrši komunalna inspekcija. 

U konkretnoj situaciji, mora se primeniti odredba člana 94. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim nabavkama, naravno, jedino ukoliko je konkursnom dokumentacijom predviđeno dostavljanje sredstva obezbeđenja za ozbiljnost ponude.

Ukoliko je zahtevano dostavljanje sredstva obezbeđenja za ozbiljnost ponude, isto se aktivira ukoliko ponuđač neosnovano odbije da zaključi ugovor.

Takođe, navedeno postupanje ponuđača predstavlja prekršaj ponuđača iz člana 237. stav 1. tačka 4) Zakona o javnim nabavkama (kao posledica postupanja suprotno odredbi člana 152. Zakona), u kome je propisano da će se kazniti ponuđač novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara (odnosno 30.000 do 80.000 dinara za odgovorno lice) ako po pozivu naručioca ne zaključi ugovor o javnoj nabavci, osim ukoliko postoje razlozi na koje ponuđač nije mogao da utiče niti je mogao da ih predvidi, spreči, otkloni ili izbegne, a zbog kojih zaključenje ili izvršenje ugovora u skladu sa uslovima iz dokumentacije o nabavci i izabrane ponude nije moguće.

Za navedeni prekršaj izriče se zaštitna mera zabrane učestvovanja u postupcima javnih nabavki, kojom se tom ponuđaču zabranjuje da učestvuje u postupcima javnih nabavki u periodu koji ne može biti duži od dve godine. O navedenoj zaštitnoj meri odlučuje sud, u skladu sa Zakonom o prekršajima. Sud je dužan da u roku od tri dana od pravnosnažnosti presude o tome obavesti Kancelariju za javne nabavke (obaveštenje sadrži puno ime i registarski broj ponuđača, kao i datum do koga je taj subjekt isključen iz postupaka javnih nabavki), a podatke o tome Kancelarija za javne nabavke objavljuje na svojoj internet stranici.

Dakle, potrebno je obratiti se ovlašćenom podnosiocu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka – Kancelariji za javne nabavke, u smislu člana 179. stav 1. tačka 3) Zakona o javnim nabavkama.

Takođe, imajući u vidu da je prema odredbi člana 236. stav 1. tačka 16) ZJN, prekršaj naručioca ukoliko Kancelariji za javne nabavke ne dostavi podatke o zaključenom ugovoru u smislu člana 181. ZJN, kao i obaveza da se u roku od 30 dana od zaključenja ugovora pošalje na objavljivanje obaveštenje o dodeli, potrebno je obratiti se Kancelariji za javne nabavke i objasniti zbog kojih okolnosti nije moguće da se objavi obaveštenje o zaključenom ugovoru na Portalu javnih nabavki, te da se na taj način okonča ovaj postupak i na samom Portalu, po smernicama Kancelarije za javne nabavke.

Svakako je preporuka da se u vidu službene beleške konstatuju nastale okolnosti, uz dokumentovanje istih (odustanak od zaključenja ugovora, obraćanje Kancelariji inicijativom da se pokrene prekršajni postupak, aktiviranje sredstva obezbeđenja za ozbiljnost ponude), da ta službena beleška postane sastavni deo dokumentacije o nabavci, da služi u svrhu potencijalne revizije sprovedene procedure i objašnjenja postupanja, u skladu sa zakonskim mogućnostima.

Jedino na opisani način može se okončati sprovedena procedura, jer ne postoji zakonski osnov za obustavu postupka (postupka u ovoj fazi više nema, on je okončan donošenjem odluke o dodeli ugovora koja je postala konačna), ali ni uslova za raskid ugovora (jer ugovor nije zaključen).

Prilikom planiranja sredstava u Odluci o budžetu opštine, neophodno je poštovati sve budžetske klasifikacije tako da ona budu raspoređena u skladu sa namenom, prema Pravilniku o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem. 

Sa stanovišta javnih nabavki jedino je relevantno da li sva oprema koju bi nabavljali predstavlja celinu – odnosno tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu, prema odredbi člana 29. stav 3.n Zakona o javnim nabavkama.

Pozicije sa kojih se vrši plaćanje sa stanovišta pokretanja postupka javne nabavke i uopšte određivanja predmeta javne nabavke nisu od uticaja, a pogotovo nisu od uticaja na podelu predmeta javne nabavke na partije.

Dakle, prema Zakonu o javnim nabavkama, ukoliko hardver, softver, mrežna komponenta, audio i video oprema zaista predstavljaju tehničku, tehnološku, funkcionalnu celinu, odnosno ako je svaki od navedenih delova opreme tehnički i funkcionalno uslovljen drugim delom opreme, tada nema prepreka da se pokrene i sprovede postupak javne nabavke sa jedinstvenim predmetom, bez podele na partije.

Međutim, skrećemo pažnju na „uslovljenost“ hardvera, audio i video opreme sa jedne strane i softvera i mrežne komponente sa druge strane – proceniti da li zaista potencijalno ponuđeni hardver jednog dobavljača može da ne podrži ponuđeni softver drugog dobavljača, u kontekstu celovitosti predmeta. Kako bi se izbegla ova situacija, mora se opisati detaljno specifikacija za hardver, audio i video opremu kao i funkcionalnost softvera koji taj hardver i oprema mora da podrži, te da se na taj način izbegne potencijalni problem u slučaju da se ipak odluči na podelu na partije.

Budući da su, u konkretnom slučaju, za raspoloživa sredstva sprovedene zakonske procedure i da je Odeljenje za budžet i finansije rasporedilo sredstva na 8 različitih ekonomskih klasifikacija – ako su to budžetske klasifikacije ispravno ciljane u smislu namene sredstava i dovoljna za planiranu nabavku – na osnovu navedenog proizilazi da nema potrebe da se u cilju sprovođenja predmetne javne nabavke vrši izmenu finansijskog plana.

Pogledaj/preuzmi:

Model rešenja o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta.docx

Podsećanja radi, u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta utvrđuje se uvek zemljište ispod objekta i oko objekta u pоvršini potrebnoj za formiranje građevinske parcele, a u skladu sa planskim dokumentom. Za predmetni postupak je bitno, da prilikom utvrđivanja ZRU vodite računa da katastarska parcela koja se formira, ispunjava uslove planom predviđene za formiranje građevinske parcele. Ako je u skladu sa važećim planskim dokumentom zemljište za redovnu upotrebu objekta u konkretnom slučaju samo zemljište ispod objekta, možete koristiti model za utvrđivanje ZRU koji Vam šaljemo u prilogu, s tim što ćete ga modifikovati u skladu sa konkretnom situacijom. Ova situacija može se javiti ukoliko se radi o otvorenom stambenom bloku, kada je po pravilu zemljište za redovnu upotrebu objekta samo zemljište ispod objekta.

U skladu sa članom 29. stav 1. Zakona o javnoj svojini („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - dr. zakon, 108/2016, 113/2017, 95/2018 i 153/2020) u kojem su definisani tržišni uslovi pribavljanja i otuđenja nepokretnosti, nepokretne stvari pribavljaju se u javnu svojinu i otuđuju iz javne svojine polazeći od tržišne vrednosti nepokretnosti, koju je procenio poreski ili drugi nadležni organ ili licencirani procenitelj, u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanjem pismenih ponuda, ako zakonom nije drugačije određeno. Ovako utvrđena tržišna vrednost važi dve godine.

Procenu vrednosti nepokretnosti vrši ovlašćeni /licencirani procenitelj u skladu sa Zakonom o proceniteljima vrednosti nepokretnosti („Sl. glasnik RS“, br. 108/16). U vezi sa tim procenu tržišne vrednosti koja se pribavlja u javnu svojinu ili se otuđuje iz iste, pored nadležnog organa Poreske uprave može vršiti i licencirani procenitelj.

Prema mišljenju Ministarstva finansija i privrede broj 46-00-130/2013-05 od 20.02.2013. godine koji organ, osim Poreske uprave je nadležan da vrši procenu tržišne vrednosti nepokretnosti u smislu člana 29. stav 1. Zakona o javnoj svojini smatra se nadležni organ jedinice lokalne samouprave koji utvrđuje visinu poreza na imovinu. Visinu tržišne vrednosti nepokretnosti koja se pribavlja ili otuđuje iz javne svojine utvrđuje nadležni organ JLS koji utvrđuje visinu poreza na imovinu (LPA), a samo izuzetno ako takav organ na nivou JLS nije formiran - to čini Poreska uprava.

U skladu sa članom 6. Zakona o porezima na imovinu vrednost nepokretnosti iz člana 5. ovog zakona utvrđuje se primenom sledećih elemenata: korisna površina; prosečna cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zoni u kojoj se nalazi nepokretnost. Prosečnu cenu odgovarajućih nepokretnosti po zonama na teritoriji jedinice lokalne samouprave, utvrđuje svaka jedinica lokalne samouprave aktom nadležnog organa, na osnovu cena ostvarenih u prometu uz naknadu odgovarajućih nepokretnosti po zonama, u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine. Tekućom godinom, u smislu ovog zakona smatra se kalendarska godina koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu.

Shodno navedenom, nadležni organ JLS – lokalna poreska administracija može vršiti procenu tržišne vrednosti nepokretnosti na osnovu utvrđenih prosečnih cena odgovarajućih nepokretnosti kao i na osnovu procene ovlašćenih/licenciranih procenitelja, a što preporučujemo u specifičnim slučajevima, zatim ukoliko se radi o nepokretnostima koje su veće vrednost, gde se pored tržišne cene po m2 gledaju i drugi parametri (ekonomska isplativost, vrsta, lokacija).

Međutim, ističemo da u postupcima eksproprijacije nepokretnosti procenu vrednosti eksproprisanog zemljišta u skladu sa članom 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza za prenos apsolutnih prava na nepokretnostima (Poreska uprava).

U svim drugim postupcima pribavljanja ili otuđenja primenjuje se odredba člana 29. Zakona o javnoj svojini, tako da u zavisnosti o kakvom pribavljanju se radi, treba primeniti odgovarajuću odredbu jednog ili drugog Zakona.

Pogledaj/preuzmi: 

Mišljenje Poreske uprave, Odeljenje za kontrolu izdvojenih aktivnosti Kragujevac, br. 58/19 od 10.07.2019.pdf

Mišljenje Ministarstva finansija i privrede, br. 46-00-130/2013-05 od 20.02.2013.pdf

U skladu sa članom 104. Zakona o zaposlenima u AP i JLS konkursna komisija, formirana za sprovođenje javnog konkursa, sastavlja spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za zaposlenje na radnom mestu i među njima sprovodi izborni postupak. U izbornom postupku se vrši ocenjivanje stručne osposobljenosti, znanja i veština kandidata koji učestvuju u izbornom postupku, prema kriterijumima i merilima propisanim za izbor. Izborni postupak sprovodi se pisanom ili usmenom proverom i razgovorom sa kandidatima.

Dalje se u članu 105. istog Zakona kaže da po okončanom izbornom postupku konkursna komisija u roku od 15 dana sastavlja listu za izbor od najviše tri kandidata koji su sa najboljim rezultatom ispunili merila propisana za izbor. Ako se konkurs sprovodi za više izvršilaca na jednom radnom mestu, konkursna komisija dostavlja listu za izbor iz stava 1. ovog člana za svakog izvršioca. Konkursna komisija dostavlja rukovodiocu listu za izbor sa zapisnicima o preduzetim radnjama u toku izbornog postupka.

Po pitanju sastavljanja liste za izbor, Uredba o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u članu 23. kaže da posle završnog razgovora s kandidatima, konkursna komisija po okončanom izbornom postupku u roku od 15 dana sačinjava listu za izbor. Rezultat kandidata dobija se tako što se izračunava prosečna vrednost svih ocena kojima je kandidat vrednovan u svim oblicima pisane i usmene provere i u razgovoru sa komisijom. Prosečna vrednost ocena računa se samo onom kandidatu kojeg je svaki član konkursne komisije vrednovao ocenom "delimično zadovoljava" (2) ili "zadovoljava" (3). Na listu za izbor uvršćuju se najviše tri kandidata koja su s najboljim rezultatom ispunila merila propisana za izbor. Ako se konkurs sprovodi za više izvršilaca na jednom radnom mestu, konkursna komisija dostavlja listu za izbor iz stava 1. ovog člana za svakog izvršioca. Ako po osnovu postignutih rezultata dva ili više kandidata imaju isti rezultat rangiranje se obavlja prema dopunskim merilima. U slučaju da je u oglasu o konkursu navedeno da postoji potreba za zapošljavanjem pripadnika nacionalnih manjina koje su nedovoljno zastupljene među zaposlenima, prvo dopunsko merilo za rangiranje kandidata koji imaju isti rezultat je pripadnost nacionalnoj manjini. Kandidat koji se pri podnošenju prijave dobrovoljno izjasnio o pripadnosti nacionalnoj manjini koja je nedovoljno zastupljena među zaposlenima, rangira se prvi u odnosu na drugog kandidata koji ima isti rezultat. Ako više kandidata koji imaju jednak rezultat pripadaju nacionalnoj manjini, prednost da bude uvršćen na listu za izbor u odnosu na druge jednako vrednovane kandidate pripadnike nacionalne manjine, ima kandidat sa boljim rezultatom na eseju ili pisanoj simulaciji (drugo dopunsko merilo), a ako ni posle toga konkursna komisija ne odredi sva tri kandidata, prednost ima onaj s boljim rezultatom na usmenoj simulaciji (treće dopunsko merilo), a ako ni posle toga konkursna komisija ne odredi sva tri kandidata, prednost ima onaj s boljim rezultatom na praktičnom radu (četvrto dopunsko merilo), odnosno kandidat s boljim rezultatom u razgovoru sa komisijom (peto dopunsko merilo). U ostalim slučajevima u kojima ima više kandidata koji imaju isti broj bodova, za prednost na listi za izbor u odnosu na druge jednako vrednovane kandidate primenjuju se dopunska merila po redosledu iz stava 8. ovog člana.

S obzirom da navedene odredbe Uredbe kažu da se prosečna vrednost ocena računa se samo onom kandidatu kojeg je svaki član konkursne komisije vrednovao ocenom "delimično zadovoljava" (2) ili "zadovoljava" (3), kandidat koji je u nekoj fazi javnog konkursa ocenjen ocenom „nezadovoljava“ (1) ne može se naći na listi za izbor.

Po pitanju prava na žalbu kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku, član 108. Zakona o zaposlenima u AP i JLS kaže da rešenje o prijemu u radni odnos izabranog kandidata, odnosno rešenje o premeštaju dostavlja se svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku. Kandidat iz stava 1. ovog člana ima pravo da u roku od osam dana od dana prijema rešenja izjavi žalbu žalbenoj komisiji ako smatra da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenje na radnom mestu ili da su se u izbornom postupku dogodile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda. Žalbena komisija je dužna da u roku koji ne može biti duži od 15 dana odluči po žalbi kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku. Odluka žalbene komisije je konačna i protiv nje može da se pokrene upravni spor.

Iz navedenih odredbi proizilazi da se rešenje o izboru kandidata dostavlja i licu koje je u nekoj od faza izbornog postupka ocenjeno ocenom nezadovoljava (1), bez obzira na tu ocenu, jer je to lice učestvovalo u izbornom postupku.

Uredba o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u članu 21. kaže da radna mesta rukovodilaca unutrašnjih organizacionih jedinica mogu da se razvrstaju u zvanja višeg savetnika, samostalnog savetnika, saradnika i višeg referenta. Radno mesto rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice ne može biti razvrstano u zvanje niže od zvanja ostalih radnih mesta u njoj.

Imajući ove odredbe u vidu, zaključujemo da službenik kome je utvrđeno zvanje mlađi savetnik ne može biti raspoređen na radno mesto rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice.

Prema članu 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Sl. glasnik RS“, br. 120/04, 54/07, 104/09, 36/10 i 105/21) informacija od javnog značaja, u smislu ovog zakona, jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

Imajuću u vidu da su Dom zdravlja i Opšta bolnica organ javne vlasti u smislu člana 3. Zakona, kao i da godišnji izveštaj o radu predstavlja dokument koji sadrži informacije koje su nastale u vezi sa radom navedenog organa javne vlasti, te takve informacije treba da budu dostavljene tražiocu informacije.

Posebno napominjemo da se prilikom rešavanja o zahtevu tražioca informacije postupi u skladu sa članom 15. Zakona, tj. da se tražilac informacije obavesti o posedovanju informacije i da se obavezno navedu sva prava koja po Zakonu tražilac informacije ima, kako bi mu se infromacija učinila dostupnom. To su: pravo na uvid – besplatno (uz tačno obaveštenje tražioca informacije o vremenu, mestu i načinu  ostvarivanja uvida), pravo na kopiju – uz naknadu nužnih troškova i pravo na upućivanje kopije – uz naknadu nužnih troškova.

Ukoliko navedena dokumenta sadrže podatke o ličnosti čijim objavljivanjem bi se moglo povrediti pravo na privatnost, pravo na zaštitu podataka o ličnsoti, pravo na ugled ili neko drugo pravo lica, organ javne vlasti je dužan da pre nego što tražiocu informacije učini navedenu informaciju dostupnom sakrije eventualne podatke o ličnosti.

Nije potrebno usvajanje Programa lokalnog ekonomskog razvoja da bi se raspisao javni poziv za podsticaje. Za sada, ne postoji zakonska obaveza. Svakako da ekonomsko osnaživanje mladih i žena može da bude deo Programa lokalnog ekonomskog razvoja ukoliko se JLS odluči da ga izradi, a u međuvremenu može se raspisari samo javni poziv. Kada se bude radio Program lokalnog ekonomskog razvoja, ovamera može se planirati u Programu kao mera razvoja preduzetništva, a kroz javni poziv će se definisati da je za žensko preduzetništvo.

Kako je u pitanju državna pomoć male vrednosti nema se posebna obaveza prijavljivanja de minimis pomoći, ali je potrebno, da se javni poziv, uredi u skladu sa Uredbom o pravilima i uslovima za dodelu pomoći male vrednosti.pdf

Članom 110. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da javni konkurs nije uspeo:

1. ako nije bilo prijava na javnom konkursu;
2. ako nijedan kandidat nije ispunio uslove javnog konkursa, odnosno nije dostavio sve potrebne dokaze ili su prijave neblagovremene, nedopuštene i nerazumljive;
3. ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od prijavljenih kandidata nije učestvovao u izbornom postupku;
4. ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku nije ispunio merila propisana za izbor;
5. ako organ autonomne pokrajine nadležan za postavljenje na položaj, odnosno Veće ne donose odluku o izboru kandidata u roku od 15 dana od dana prijema liste kandidata.

O neuspehu javnog konkursa službenik na položaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno načelnik uprave donosi rešenje koje dostavlja svim kandidatima iz stava 1. tač. 3), 4) i 5) ovog člana.

Članom 111. istog zakona predviđeno je da kandidati iz člana 110. stav 1. tač. 3) i 4) imaju pravo da u roku od osam dana od dana prijema rešenja o neuspehu javnog konkursa izjave žalbu žalbenoj komisiji ako smatraju da ispunjavaju merila propisana za izbor ili da su se u izbornom postupku desile takve nepravilnosti, koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda.

Prijave iz člana 110. stav 1. tačka 2) ovog zakona, konkursna komisija odbacuje rešenjem protiv koga se može izjaviti žalba žalbenoj komisiji.

Žalba iz stava 2. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.

Žalbena komisija je dužna da u roku koji ne može biti duži od 15 dana odluči po žalbi.

Odluka žalbene komisije je konačna i protiv nje može da se pokrene upravni spor.

Iz navedenog zaključujemo da se rešenje o neuspehu javnog konkursa donosi u svim slučajevima neuspeha javnog konkursa, s tim što će se u skladu sa članom 110. stav 2. ono dostaviti svim kandidatima koji su imali pravo da učestvuju u izbornom postupku.

Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave i Uredba o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ne uslovljavaju raspisivanje novog javnog konkursa ili drugog načina popunjavanja upražnjenog radnog mesta momentom donošenja rešenja o neuspehu javnog konkursa, tako da će o koracima popunjavanja upražnjenog radnog mesta nakon neuspeha javnog konkursa odlučiti rukovodilac organa.

Imajući u vidu važeće propise u ovoj oblasti, za postavljanje klima uređaja potrebno je pribaviti rešenje u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji, jer se postavljanjem ovih uređaja uvećava investiciona vrednost objekta.

Naime, Pravilnik o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi („Sl. glasnik RS“, br. 102/2020, 16/2021 i 87/2021), u članu 2. nabraja sve posebne vrste objekata i radova za koje nije potrebno pribaviti akt nadležnog organa, između ostalog, nosače antena sa antenama na postojećim zgradama, ali ne i – klima uređaje.

Odluka o komunalnom redu („Sl. list grada Beograda“, br. 10/2011, 60/2012, 51/2014, 92/2014, 2/2015, 11/2015, 61/2015, 75/2016, 19/2017, 50/2018, 92/2018, 118/2018, 26/2019, 52/2019, 60/2019, 17/2020, 89/2020, 106/2020, 138/2020, 152/2020, 40/2021, 94/2021, 101/2021, 111/2021, 120/2021 i 19/2022), propisuje u članu 15. da se klima-uređaj, može postaviti na spoljni deo zgrade, pod uslovima i po postupku utvrđenom propisima kojima se uređuje izvođenje radova na ugradnji postrojenja, instalacija i opreme. uređaji se postavljaju na način kojim se ne dovodi do oštećivanja same zgrade, susedne zgrade i ne ugrožava bezbednost građana i okoline. klima uređaj postavlja se tako da se onemogući izlivanje kondenzata iz klima-uređaja na spoljne delove te zgrade, susedne zgrade, kao i direktno izlivanje na površinu javne namene, odnosno površinu u javnom korišćenju. nadzor nad sprovođenjem ove odluke vrši komunalna inspekcija.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako klima-uređaj postavi tako da se kondenzat iz tog uređaja izliva na spoljne delove zgrade, susedne zgrade, odnosno direktno izliva na površinu javne namene, ili površinu u javnom korišćenju.

Nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture izdaje uslove i saglasnost za izvođenje radova za postavljanje klima uređaja, kada se ovi radovi izvode na spoljnim delovima zgrade koja je utvrđena kao kulturno dobro, koja uživa prethodnu zaštitu ili se nalazi u prostornoj kulturno-istorijskoj celini, odnosno celini koja uživa prethodnu zaštitu.

Dakle, komunalna inspekcija preduzima mere u skladu sa svojim ovlašćenjima koja proizilaze iz Odluke o komunalnom redu.