Питања и одговори

По правилу, обрачун амортизације обрачунава се од дана стављања основног средства у употребу.

С обзиром на ситуацију да није на време добијена документација, а такође и Пописна комисија на крају године није констатовала да је основно средство из припреме стављено у употребу, на основу чега би се књиговодствено искњижила из припреме, као и с обзиром на то да је као што се у питању наводи – даном достављања документације од стране надзорног органа, основно средство пренето из припреме у употребу (потребно је и у финансијском књиговодству и у помоћној књизи основних средстава), обрачун амортизације потребно је обрачунати од дана стављања основног средства у употребу и извршити корекцију почетног стања.

Како се обрачун амортизације, по правилу ради на крају године, постоји могућност да се ручно обрачуна амортизација за претходну годину, односно од дана стварног стављања у употребу и унесе у колону исправка вредности, а затим да се за тај износ изврши корекција почетног стања у финансијском књиговодству. Можда је једноставније да се приликом пребацивања из припреме у употребу стави датум 01.01.2022. године и када се на крају године уради амортизација, биће урађена за целу 2022. годину, неће бити обрачуната само за део из претходне године.

Да би се избегле овакве ситуације најбоље је да са пописном комисијом на крају године, изврши провера свих основних средства у припреми, да комисија тачно наведе шта је остало у припреми, а шта је стављено у употребу.

Законом о комуналним делатностима утврђене су комуналне делатности и то су:

• снабдевање водом за пиће,
• пречишћавање и одвођење атмосферских и отпадних вода,
• производња и дистрибуција топлотне енергије,
• управлјање комуналним отпадом,
• градски и приградски превоз путника,
• управлјање гроблјима и сахрањивање,
• погребна делатност,
• управлјање јавним паркиралиштима,
• обезбеђивање јавног осветлјења,
• управлјање пијацама,
• одржавање улица и путева у градовима и другим населјима,
• одржавање чистоће на јавним површинама,
• одржавање јавних зелених површина,
• димничарске услуге,
• делатност зоохигијене.

Тако се под управлјањем јавним паркиралиштима подразумева услуга одржавања јавних паркиралишта и простора за паркирање на обележеним местима (затворени и отворени простори), организација и вршење контроле и наплате паркирања, услуга уклањања непрописно паркираних, одбачених или оставлјених возила, премештање паркираних возила под условима прописаним овим и другим посебним законом, постављање уређаја којима се по налогу надлежног органа спречава одвожење возила, као и уклањање, премештање возила и поставлјање уређаја којима се спречава одвожење возила у случајевима предвиђеним посебном одлуком скупштине јединице локалне самоуправе којом се уређује начин обавлјања комуналне делатности управлјања јавним паркиралиштима, као и вршење наплате ових услуга.

Наиме, јединице локалне самоуправе, на основу законског овлашћења, својим одлукама прописују начин обавлјања комуналних делатности, као и општа и посебна права и обавезе вршилаца комуналне делатности и корисника услуга на својој територији, уклјучујући и начин плаћања цене комуналне услуге.

Такође, одредбама Закона о комуналним делатностима прописане су две врсте инспекцијског надзора. Прва, представлја надзор над извршавањем одредаба тог закона и републичких прописа донетих на основу тог закона, који врши министарство надлежно за комуналне делатности, преко републичких комуналних инспектора, у оквиру делокруга утврђеног законом, а друга, представлја инспекцијски надзор над спровођењем одредаба тог закона и републичких прописа донетих на основу тог закона, као и прописа, односно одлука јединице локалне самоуправе донетих на основу тог закона, који врши јединица локалне самоуправе, преко општинских, односно градских комуналних инспектора.

Из изложеног неспорно произилази да јединица локалне самоуправе може уредити својом одлуком управљање јавним паркиралиштима и у истој у казненим одредбама уредити питање система наплате казни за паркирање на јавној површини и одердити да инспекцијски надзор над извршавањем одредби те одлуке врши комунална инспекција. 

У конкретној ситуацији, мора се применити одредба члана 94. став 1. тачка 1) Закона о јавним набавкама, наравно, једино уколико је конкурсном документацијом предвиђено достављање средства обезбеђења за озбиљност понуде.

Уколико је захтевано достављање средства обезбеђења за озбиљност понуде, исто се активира уколико понуђач неосновано одбије да закључи уговор.

Такође, наведено поступање понуђача представља прекршај понуђача из члана 237. став 1. тачка 4) Закона о јавним набавкама (као последица поступања супротно одредби члана 152. Закона), у коме је прописано да ће се казнити понуђач новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара (односно 30.000 до 80.000 динара за одговорно лице) ако по позиву наручиоца не закључи уговор о јавној набавци, осим уколико постоје разлози на које понуђач није могао да утиче нити је могао да их предвиди, спречи, отклони или избегне, а због којих закључење или извршење уговора у складу са условима из документације о набавци и изабране понуде није могуће.

За наведени прекршај изриче се заштитна мера забране учествовања у поступцима јавних набавки, којом се том понуђачу забрањује да учествује у поступцима јавних набавки у периоду који не може бити дужи од две године. О наведеној заштитној мери одлучује суд, у складу са Законом о прекршајима. Суд је дужан да у року од три дана од правноснажности пресуде о томе обавести Канцеларију за јавне набавке (обавештење садржи пуно име и регистарски број понуђача, као и датум до кога је тај субјект искључен из поступака јавних набавки), а податке о томе Канцеларија за јавне набавке објављује на својој интернет страници.

Дакле, потребно је обратити се овлашћеном подносиоцу захтева за покретање прекршајног поступка – Канцеларији за јавне набавке, у смислу члана 179. став 1. тачка 3) Закона о јавним набавкама.

Такође, имајући у виду да је према одредби члана 236. став 1. тачка 16) ЗЈН, прекршај наручиоца уколико Канцеларији за јавне набавке не достави податке о закљученом уговору у смислу члана 181. ЗЈН, као и обавеза да се у року од 30 дана од закључења уговора пошаље на објављивање обавештење о додели, потребно је обратити се Канцеларији за јавне набавке и објаснити због којих околности није могуће да се објави обавештење о закљученом уговору на Порталу јавних набавки, те да се на тај начин оконча овај поступак и на самом Порталу, по смерницама Канцеларије за јавне набавке.

Свакако је препорука да се у виду службене белешке констатују настале околности, уз документовање истих (одустанак од закључења уговора, обраћање Канцеларији иницијативом да се покрене прекршајни поступак, активирање средства обезбеђења за озбиљност понуде), да та службена белешка постане саставни део документације о набавци, да служи у сврху потенцијалне ревизије спроведене процедуре и објашњења поступања, у складу са законским могућностима.

Једино на описани начин може се окончати спроведена процедура, јер не постоји законски основ за обуставу поступка (поступка у овој фази више нема, он је окончан доношењем одлуке о додели уговора која је постала коначна), али ни услова за раскид уговора (јер уговор није закључен).

Приликом планирања средстава у Одлуци о буџету општине, неопходно је поштовати све буџетске класификације тако да она буду распоређена у складу са наменом, према Правилнику о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем. 

Са становишта јавних набавки једино је релевантно да ли сва опрема коју би набављали представља целину – односно техничку, технолошку, функционалну и другу објективно одредиву целину, према одредби члана 29. став 3.н Закона о јавним набавкама.

Позиције са којих се врши плаћање са становишта покретања поступка јавне набавке и уопште одређивања предмета јавне набавке нису од утицаја, а поготово нису од утицаја на поделу предмета јавне набавке на партије.

Дакле, према Закону о јавним набавкама, уколико хардвер, софтвер, мрежна компонента, аудио и видео опрема заиста представљају техничку, технолошку, функционалну целину, односно ако је сваки од наведених делова опреме технички и функционално условљен другим делом опреме, тада нема препрека да се покрене и спроведе поступак јавне набавке са јединственим предметом, без поделе на партије.

Међутим, скрећемо пажњу на „условљеност“ хардвера, аудио и видео опреме са једне стране и софтвера и мрежне компоненте са друге стране – проценити да ли заиста потенцијално понуђени хардвер једног добављача може да не подржи понуђени софтвер другог добављача, у контексту целовитости предмета. Како би се избегла ова ситуација, мора се описати детаљно спецификација за хардвер, аудио и видео опрему као и функционалност софтвера који тај хардвер и опрема мора да подржи, те да се на тај начин избегне потенцијални проблем у случају да се ипак одлучи на поделу на партије.

Будући да су, у конкретном случају, за расположива средства спроведене законске процедуре и да је Одељење за буџет и финансије распоредило средства на 8 различитих економских класификација – ако су то буџетске класификације исправно циљане у смислу намене средстава и довољна за планирану набавку – на основу наведеног произилази да нема потребе да се у циљу спровођења предметне јавне набавке врши измену финансијског плана.

Погледај/преузми:

Модел решења о утврђивању земљишта за редовну употребу objekta.docx

Подсећања ради, у поступку утврђивања земљишта за редовну употребу објекта утврђује се увек земљиште испод објекта и око објекта у површини потребној за формирање грађевинске парцеле, а у складу са планским документом. За предметни поступак је битно, да приликом утврђивања ЗРУ водите рачуна да катастарска парцела која се формира, испуњава услове планом предвиђене за формирање грађевинске парцеле. Ако је у складу са важећим планским документом земљиште за редовну употребу објекта у конкретном случају само земљиште испод објекта, можете користити модел за утврђивање ЗРУ који Вам шаљемо у прилогу, с тим што ћете га модификовати у складу са конкретном ситуацијом. Ова ситуација може се јавити уколико се ради о отвореном стамбеном блоку, када је по правилу земљиште за редовну употребу објекта само земљиште испод објекта.

У складу са чланом 29. став 1. Закона о јавној својини („Сл. гласник РС“, бр. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - др. закон, 108/2016, 113/2017, 95/2018 и 153/2020) у којем су дефинисани тржишни услови прибављања и отуђења непокретности, непокретне ствари прибављају се у јавну својину и отуђују из јавне својине полазећи од тржишне вредности непокретности, коју је проценио порески или други надлежни орган или лиценцирани проценитељ, у поступку јавног надметања, односно прикупљањем писмених понуда, ако законом није другачије одређено. Овако утврђена тржишна вредност важи две године.

Процену вредности непокретности врши овлашћени /лиценцирани проценитељ у складу са Законом о проценитељима вредности непокретности („Сл. гласник РС“, бр. 108/16). У вези са тим процену тржишне вредности која се прибавља у јавну својину или се отуђује из исте, поред надлежног органа Пореске управе може вршити и лиценцирани проценитељ.

Према мишљењу Министарства финансија и привреде број 46-00-130/2013-05 од 20.02.2013. године који орган, осим Пореске управе је надлежан да врши процену тржишне вредности непокретности у смислу члана 29. став 1. Закона о јавној својини сматра се надлежни орган јединице локалне самоуправе који утврђује висину пореза на имовину. Висину тржишне вредности непокретности која се прибавља или отуђује из јавне својине утврђује надлежни орган ЈЛС који утврђује висину пореза на имовину (ЛПА), а само изузетно ако такав орган на нивоу ЈЛС није формиран - то чини Пореска управа.

У складу са чланом 6. Закона о порезима на имовину вредност непокретности из члана 5. овог закона утврђује се применом следећих елемената: корисна површина; просечна цена квадратног метра одговарајућих непокретности у зони у којој се налази непокретност. Просечну цену одговарајућих непокретности по зонама на територији јединице локалне самоуправе, утврђује свака јединица локалне самоуправе актом надлежног органа, на основу цена остварених у промету уз накнаду одговарајућих непокретности по зонама, у периоду од 1. октобра године која претходи текућој години до 30. септембра текуће године. Текућом годином, у смислу овог закона сматра се календарска година која претходи години за коју се утврђује порез на имовину.

Сходно наведеном, надлежни орган ЈЛС – локална пореска администрација може вршити процену тржишне вредности непокретности на основу утврђених просечних цена одговарајућих непокретности као и на основу процене овлашћених/лиценцираних проценитеља, а што препоручујемо у специфичним случајевима, затим уколико се ради о непокретностима које су веће вредност, где се поред тржишне цене по м2 гледају и други параметри (економска исплативост, врста, локација).

Међутим, истичемо да у поступцима експропријације непокретности процену вредности експроприсаног земљишта у складу са чланом 42. став 2. Закона о експропријацији врши орган надлежан за утврђивање пореза за пренос апсолутних права на непокретностима (Пореска управа).

У свим другим поступцима прибављања или отуђења примењује се одредба члана 29. Закона о јавној својини, тако да у зависности о каквом прибављању се ради, треба применити одговарајућу одредбу једног или другог Закона.

Погледај/преузми: 

Мишљење Пореске управе, Одељење за контролу издвојених активности Крагујевац, бр. 58/19 од 10.07.2019.пдф

Мишљење Министарства финансија и привреде, бр. 46-00-130/2013-05 од 20.02.2013.пдф

У складу са чланом 104. Закона о запосленима у АП и ЈЛС конкурсна комисија, формирана за спровођење јавног конкурса, саставља списак кандидата који испуњавају услове за запослење на радном месту и међу њима спроводи изборни поступак. У изборном поступку се врши оцењивање стручне оспособљености, знања и вештина кандидата који учествују у изборном поступку, према критеријумима и мерилима прописаним за избор. Изборни поступак спроводи се писаном или усменом провером и разговором са кандидатима.

Даље се у члану 105. истог Закона каже да по окончаном изборном поступку конкурсна комисија у року од 15 дана саставља листу за избор од највише три кандидата који су са најбољим резултатом испунили мерила прописана за избор. Ако се конкурс спроводи за више извршилаца на једном радном месту, конкурсна комисија доставља листу за избор из става 1. овог члана за сваког извршиоца. Конкурсна комисија доставља руководиоцу листу за избор са записницима о предузетим радњама у току изборног поступка.

По питању састављања листе за избор, Уредба о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у члану 23. каже да после завршног разговора с кандидатима, конкурсна комисија по окончаном изборном поступку у року од 15 дана сачињава листу за избор. Резултат кандидата добија се тако што се израчунава просечна вредност свих оцена којима је кандидат вреднован у свим облицима писане и усмене провере и у разговору са комисијом. Просечна вредност оцена рачуна се само оном кандидату којег је сваки члан конкурсне комисије вредновао оценом "делимично задовољава" (2) или "задовољава" (3). На листу за избор увршћују се највише три кандидата која су с најбољим резултатом испунила мерила прописана за избор. Ако се конкурс спроводи за више извршилаца на једном радном месту, конкурсна комисија доставља листу за избор из става 1. овог члана за сваког извршиоца. Ако по основу постигнутих резултата два или више кандидата имају исти резултат рангирање се обавља према допунским мерилима. У случају да је у огласу о конкурсу наведено да постоји потреба за запошљавањем припадника националних мањина које су недовољно заступљене међу запосленима, прво допунско мерило за рангирање кандидата који имају исти резултат је припадност националној мањини. Кандидат који се при подношењу пријаве добровољно изјаснио о припадности националној мањини која је недовољно заступљена међу запосленима, рангира се први у односу на другог кандидата који има исти резултат. Ако више кандидата који имају једнак резултат припадају националној мањини, предност да буде увршћен на листу за избор у односу на друге једнако вредноване кандидате припаднике националне мањине, има кандидат са бољим резултатом на есеју или писаној симулацији (друго допунско мерило), а ако ни после тога конкурсна комисија не одреди сва три кандидата, предност има онај с бољим резултатом на усменој симулацији (треће допунско мерило), а ако ни после тога конкурсна комисија не одреди сва три кандидата, предност има онај с бољим резултатом на практичном раду (четврто допунско мерило), односно кандидат с бољим резултатом у разговору са комисијом (пето допунско мерило). У осталим случајевима у којима има више кандидата који имају исти број бодова, за предност на листи за избор у односу на друге једнако вредноване кандидате примењују се допунска мерила по редоследу из става 8. овог члана.

С обзиром да наведене одредбе Уредбе кажу да се просечна вредност оцена рачуна се само оном кандидату којег је сваки члан конкурсне комисије вредновао оценом "делимично задовољава" (2) или "задовољава" (3), кандидат који је у некој фази јавног конкурса оцењен оценом „незадовољава“ (1) не може се наћи на листи за избор.

По питању права на жалбу кандидата који су учествовали у изборном поступку, члан 108. Закона о запосленима у АП и ЈЛС каже да решење о пријему у радни однос изабраног кандидата, односно решење о премештају доставља се свим кандидатима који су учествовали у изборном поступку. Кандидат из става 1. овог члана има право да у року од осам дана од дана пријема решења изјави жалбу жалбеној комисији ако сматра да изабрани кандидат не испуњава услове за запослење на радном месту или да су се у изборном поступку догодиле такве неправилности које би могле утицати на објективност његовог исхода. Жалбена комисија је дужна да у року који не може бити дужи од 15 дана одлучи по жалби кандидата који су учествовали у изборном поступку. Одлука жалбене комисије је коначна и против ње може да се покрене управни спор.

Из наведених одредби произилази да се решење о избору кандидата доставља и лицу које је у некој од фаза изборног поступка оцењено оценом незадовољава (1), без обзира на ту оцену, јер је то лице учествовало у изборном поступку.

Уредба о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у члану 21. каже да радна места руководилаца унутрашњих организационих јединица могу да се разврстају у звања вишег саветника, самосталног саветника, сарадника и вишег референта. Радно место руководиоца унутрашње организационе јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.

Имајући ове одредбе у виду, закључујемо да службеник коме је утврђено звање млађи саветник не може бити распоређен на радно место руководиоца унутрашње организационе јединице.

Према члану 2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Сл. гласник РС“, бр. 120/04, 54/07, 104/09, 36/10 и 105/21) информација од јавног значаја, у смислу овог закона, јесте информација којом располаже орган јавне власти, настала у раду или у вези са радом органа јавне власти, садржана у одређеном документу, а односи се на све оно о чему јавност има оправдан интерес да зна.

Имајућу у виду да су Дом здравља и Општа болница орган јавне власти у смислу члана 3. Закона, као и да годишњи извештај о раду представља документ који садржи информације које су настале у вези са радом наведеног органа јавне власти, те такве информације треба да буду достављене тражиоцу информације.

Посебно напомињемо да се приликом решавања о захтеву тражиоца информације поступи у складу са чланом 15. Закона, тј. да се тражилац информације обавести о поседовању информације и да се обавезно наведу сва права која по Закону тражилац информације има, како би му се инфромација учинила доступном. То су: право на увид – бесплатно (уз тачно обавештење тражиоца информације о времену, месту и начину  остваривања увида), право на копију – уз накнаду нужних трошкова и право на упућивање копије – уз накнаду нужних трошкова.

Уколико наведена документа садрже податке о личности чијим објављивањем би се могло повредити право на приватност, право на заштиту података о личнсоти, право на углед или неко друго право лица, орган јавне власти је дужан да пре него што тражиоцу информације учини наведену информацију доступном сакрије евентуалне податке о личности.

Није потребно усвајање Програма локалног економског развоја да би се расписао јавни позив за подстицаје. За сада, не постоји законска обавеза. Свакако да економско оснаживање младих и жена може да буде део Програма локалног економског развоја уколико се ЈЛС одлучи да га изради, а у међувремену може се расписари само јавни позив. Када се буде радио Програм локалног економског развоја, овамера може се планирати у Програму као мера развоја предузетништва, а кроз јавни позив ће се дефинисати да је за женско предузетништво.

Како је у питању државна помоћ мале вредности нема се посебна обавеза пријављивања де минимис помоћи, али је потребно, да се јавни позив, уреди у складу са Уредбом о правилима и условима за доделу помоћи мале вредности.пдф

Чланом 110. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да јавни конкурс није успео:

1. ако није било пријава на јавном конкурсу;
2. ако ниједан кандидат није испунио услове јавног конкурса, односно није доставио све потребне доказе или су пријаве неблаговремене, недопуштене и неразумљиве;
3. ако конкурсна комисија утврди да ниједан од пријављених кандидата није учествовао у изборном поступку;
4. ако конкурсна комисија утврди да ниједан од кандидата који су учествовали у изборном поступку није испунио мерила прописана за избор;
5. ако орган аутономне покрајине надлежан за постављење на положај, односно Веће не доносе одлуку о избору кандидата у року од 15 дана од дана пријема листе кандидата.

О неуспеху јавног конкурса службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе доноси решење које доставља свим кандидатима из става 1. тач. 3), 4) и 5) овог члана.

Чланом 111. истог закона предвиђено је да кандидати из члана 110. став 1. тач. 3) и 4) имају право да у року од осам дана од дана пријема решења о неуспеху јавног конкурса изјаве жалбу жалбеној комисији ако сматрају да испуњавају мерила прописана за избор или да су се у изборном поступку десиле такве неправилности, које би могле утицати на објективност његовог исхода.

Пријаве из члана 110. став 1. тачка 2) овог закона, конкурсна комисија одбацује решењем против кога се може изјавити жалба жалбеној комисији.

Жалба из става 2. овог члана не одлаже извршење решења.

Жалбена комисија је дужна да у року који не може бити дужи од 15 дана одлучи по жалби.

Одлука жалбене комисије је коначна и против ње може да се покрене управни спор.

Из наведеног закључујемо да се решење о неуспеху јавног конкурса доноси у свим случајевима неуспеха јавног конкурса, с тим што ће се у складу са чланом 110. став 2. оно доставити свим кандидатима који су имали право да учествују у изборном поступку.

Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе и Уредба о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе не условљавају расписивање новог јавног конкурса или другог начина попуњавања упражњеног радног места моментом доношења решења о неуспеху јавног конкурса, тако да ће о корацима попуњавања упражњеног радног места након неуспеха јавног конкурса одлучити руководилац органа.

Имајући у виду важеће прописе у овој области, за постављање клима уређаја потребно је прибавити решење у складу са чланом 145. Закона о планирању и изградњи, јер се постављањем ових уређаја увећава инвестициона вредност објекта.

Наиме, Правилник о посебној врсти објеката и посебној врсти радова за које није потребно прибављати акт надлежног органа, као и врсти објеката који се граде, односно врсти радова који се изводе, на основу решења о одобрењу за извођење радова, као и обиму и садржају и контроли техничке документације која се прилаже уз захтев и поступку који надлежни орган спроводи („Сл. гласник РС“, бр. 102/2020, 16/2021 и 87/2021), у члану 2. набраја све посебне врсте објеката и радова за које није потребно прибавити акт надлежног органа, између осталог, носаче антена са антенама на постојећим зградама, али не и – клима уређаје.

Одлука о комуналном реду („Сл. лист града Београда“, бр. 10/2011, 60/2012, 51/2014, 92/2014, 2/2015, 11/2015, 61/2015, 75/2016, 19/2017, 50/2018, 92/2018, 118/2018, 26/2019, 52/2019, 60/2019, 17/2020, 89/2020, 106/2020, 138/2020, 152/2020, 40/2021, 94/2021, 101/2021, 111/2021, 120/2021 и 19/2022), прописује у члану 15. да се клима-уређај, може поставити на спољни део зграде, под условима и по поступку утврђеном прописима којима се уређује извођење радова на уградњи постројења, инсталација и опреме. уређаји се постављају на начин којим се не доводи до оштећивања саме зграде, суседне зграде и не угрожава безбедност грађана и околине. клима уређај поставља се тако да се онемогући изливање кондензата из клима-уређаја на спољне делове те зграде, суседне зграде, као и директно изливање на површину јавне намене, односно површину у јавном коришћењу. надзор над спровођењем ове одлуке врши комунална инспекција.

Новчаном казном у износу од 50.000,00 динара казниће се за прекршај правно лице, ако клима-уређај постави тако да се кондензат из тог уређаја излива на спољне делове зграде, суседне зграде, односно директно излива на површину јавне намене, или површину у јавном коришћењу.

Надлежни завод за заштиту споменика културе издаје услове и сагласност за извођење радова за постављање клима уређаја, када се ови радови изводе на спољним деловима зграде која је утврђена као културно добро, која ужива претходну заштиту или се налази у просторној културно-историјској целини, односно целини која ужива претходну заштиту.

Дакле, комунална инспекција предузима мере у складу са својим овлашћењима која произилазе из Одлуке о комуналном реду.